Dalaj Lama potvrdio da će imati naslednika: Sve o duhovnom poglavaru tibetanskih budista i sukobu Tibeta i Kine

Aktuelno 04 Jul 2025

Duhovni vođa tibetanskih budista Dalaj Lama je u direktnom izazovu Kini izjavio da će vekovna duhovna institucija koja nosi njegovo ime nastaviti da postoji i nakon njegove smrti i da će samo njegov uži krug, a ne Peking, imati ovlašćenje da odredi njegovog naslednika.

Kako je preneo Gardijan, u video-poruci emitovanoj u sredu tokom molitvenog slavlja uoči njegovog 90. rođendana ovog vikenda, 14. Dalaj Lama je rekao da će Gaden Phodrang Trast, koji upravlja njegovim poslovima, nadgledati potragu za “njegovom reinkarnacijom”.

„Niko drugi nema takva ovlašćenja da se meša u ovu stvar“, rekao je u Daramšali, gradu u brdu na severu Indije, koji služi kao sedište tibetanske vlade u egzilu. „U skladu sa tradicijom iz prošlosti, potraga za mojom reinkarnacijom i imenovanje 15. Dalaj Lame biće sprovedena.“

Gaden Phodrang Trast je neprofitna organizacija koju je osnovao Dalaj Lama. Ona podržava Dalaj Lamin duhovni i humanitarni rad, piše Rojters.

Dalaj Lama je ranije nagovestio da bi mogao biti poslednji u liniji nasleđivanja, ali je rekao da su ga konsultacije sa višim duhovnim vođama i apeli tibetanske javnosti, uključujući i Tibet kojim vlada Kina, ubedili u suprotno.

„U skladu sa svim ovim zahtevima, potvrđujem da će institucija Dalaj Lame biti nastavljena“, rekao je okupljenim višim budističkim monasima. Rekao je da će jasna pisana uputstva biti ostavljena, ali nije detaljnije objasnio njihov sadržaj.

Izbor naslednika Dalaj Lame

Izbor naslednika Dalaj Lame, duhovnog poglavara tibetanskih budista, pitanje je od velikog interesa ne samo za milione sledbenika njegove religije, već i za Kinu, Indiju i Sjedinjene Države, iz strateških razloga.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji u nedelju puni 90 godina, smatra se jednom od najuticajnijih ličnosti na svetu, sa sledbenicima koji se protežu daleko izvan budizma, objašnjava Rojters.

Kina je anektirala Tibet 1951. godine i od tada zadržala čvrstu kontrolu nad regionom, podseća Gardijan. Kina je saopštila da je izbor sledećeg Dalaj Lame samo na Pekingu i da je zakonom utvrđena državna saglasnost za sve visoke tibetanske verske vođe.

Kina insistira da je zlatna urna – ritual dinastije Ćing u kojem se imena izvlače žrebom iz ceremonijalne posude – jedini legitiman metod za prepoznavanje reinkarniranih lama. Komunistička partija mora da odobri konačan izbor.

Peking je već koristio ovaj pristup da bi uspostavio kontrolu. Nakon smrti 10. Pančen Lame, drugog najvišeg duhovnog autoriteta Tibeta, 1995. godine, Dalaj Lama je prepoznao šestogodišnjeg dečaka kao svoju reinkarnaciju.

Dečak i njegova porodica su nestali u kineskom pritvoru nekoliko dana kasnije i od tada nisu viđeni. Kina je postavila svog kandidata, koga su Tibetanci uglavnom odbacili. Prema kineskim državnim medijima, Pančen Lama, koga podržava Peking, sastao se sa predsednikom Si Đinpingom prošlog meseca i zakleo se na lojalnost Komunističkoj partiji.

Dalaj Lama je rekao da će se njegov naslednik roditi u slobodnoj zemlji, što otvara mogućnost da bi sledeća reinkarnacija mogla da se pojavi među tibetanskom dijasporom, koja broji oko 140.000 ljudi širom sveta, od kojih je polovina u Indiji. Takođe je rekao da bi sledeći Dalaj Lama mogao biti odrasla osoba i ne nužno muškarac.

„Poruka je da će institucija Dalaj Lame nastaviti sa radom“, rekao je Lobsang Tenzin, drugi najstariji vođa Dalaj Lamine fondacije, poznat po svojoj verskoj tituli Samdong Rinpoče, na konferenciji za novinare u Daramšali. „Postojaće 15. Dalaj Lama. Postojaće 16..“ Rekao je da će Dalaj Lama izdati detaljna uputstva o tome kako treba da se nastavi potraga za sledećom reinkarnacijom.

Šta kažu kineske vlasti?

Peking je brzo odbacio izjavu Dalaj Lame.

„Reinkarnacija Dalaj Lame, Pančen Lame i drugih velikih budističkih ličnosti mora biti izabrana žrebom iz zlatne urne i odobrena od strane centralne vlade“, rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.

„Tibetanski budizam je rođen u Kini i religija je sa kineskim karakteristikama“, rekla je na brifingu za novinare.

Sukob podvlači dugotrajnu borbu za moć između Pekinga i Dalaj Lame oko toga ko kontroliše najsvetiju službu tibetanskog budizma. Većina tibetanskih budista, u Tibetu i u egzilu, protivi se strogoj kontroli Kine nad regionom.

Tibetanski budisti veruju da je Dalaj Lama zemaljska manifestacija Avalokitešvare, poštovane figure u budizmu poznate kao bodisatva saosećanja – duhovnog bića koje ostaje u svetu da bi vodilo druge na putu ka prosvetljenju.

Po tradiciji, samo sadašnji Dalaj Lama, ili oni koje on imenuje, mogu identifikovati svog naslednika, koristeći vizije, znake i konsultacije sa starijim lamama i zaštitnicima vere.

Tenzin Gjaco, 14. Dalaj Lama, rođen je kao Lamo Dondup 6. jula 1935. godine u porodici poljoprivrednika u današnjoj provinciji Ćinghaj na krajnjem severozapadu Kine, piše Rojters.

Kao reinkarnaciju ga je identifikovao tim za potragu koji je poslala tibetanska vlada kada je imao samo dve godine. Odluku su doneli na osnovu nekoliko znakova, kao što je vizija otkrivena starijem monahu, navodi se na veb-sajtu Dalaj Lame, preneo je Rojters. Tragači su bili uvereni da su našli reankarnaciju kada je dete identifikovalo stvari 13. Dalaj Lame frazom: „To je moje, to je moje.”

U februaru 1940. godine, Lamo Tondup je zvanično postavljen za duhovnog vođu Tibetanaca na ceremoniji u palati Potala u Lasi, sada glavnom gradu Tibetanske autonomne regije.

Dalaj Lama živi u egzilu na severu Indije od 1959. godine, nakon što je pobegao od neuspelog ustanka protiv vladavine komunista Mao Cedunga.

U svojoj knjizi „Glas za one bez glasa“, objavljenoj u martu 2025. godine, Dalaj Lama je rekao da će njegov naslednik biti rođen van Kine.

Napisao je da će detalje o svom nasleđivanju objaviti oko svog 90. rođendana.

Nobelovu nagradu za mir dobio je 1989. godine „za zalaganje za mirna rešenja zasnovana na toleranciji i međusobnom poštovanju“, podseća Gardijan.

„Svrha reinkarnacije je da se nastavi rad prethodnika. Novi Dalaj Lama će se roditi u slobodnom svetu”, napisao je u knjizi.

Zamenik predsednika tibetanskog parlamenta u egzilu Dolma Cering Tejkang rekao je: „Svet treba da čuje direktno od Njegove Svetosti. Kina pokušava da ga ocrni u svakoj prilici… Pokušava da uspostavi pravila i propise o tome kako da reinkarnaciju Dalaj Lame imaju u svojim rukama.“

Spor oko sukcesije je takođe zaoštrio tenzije između Kine i Indije, koja je dala azil Dalaj Lami nakon što je pobegao iz Tibeta. Prema pisanju Gardijana, više od 100.000 Tibetanaca živi u egzilu u Indiji. Nju Delhi zvanično priznaje Tibet kao deo Kine, ali takođe dozvoljava tibetanskoj vladi u egzilu da deluje iz Daramšale.

Mnogi Indijci iskazuju poštovanje za Dalaj Lamu, a stručnjaci za međunarodne odnose kažu da njegovo prisustvo u Indiji daje Nju Delhiju izvesnu prednost u odnosu na rivalsku Kinu, piše Rojters.

Pitanje reinkarnacije privuklo je pažnju sveta. SAD su 2020. godine usvojile Zakon o tibetanskoj politici i podršci, preteći sankcijama kineskim zvaničnicima koji se mešaju u proces selekcije.

SAD, koje se suočavaju sa rastućom konkurencijom Kine za globalnu dominaciju, više puta su izjavile da su posvećene unapređenju ljudskih prava Tibetanaca.

Godine 2024, tadašnji predsednik SAD Džo Bajden potpisao je zakon kojim se vrši pritisak na Peking da reši spor oko zahteva Tibeta za većom autonomijom.

EU je izrazila podršku verskim slobodama u Tibetu, ali nije zauzela formalan stav o reinkarnaciji.