Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je danas pozvao međunarodnu zajednicu da prizna de fakto podelu Kipra, te i vojno otcepljeni turski deo kao državu.

Turska je 1974. godine okupirala sever Kipra kao odgovor na propali puč grčko-kiparskih nacionalista koji su hteli da ga ujedine s Grčkom.

Republika Kipar, članica Evropske unije, praktično ima vlast na jugu, a na severu je instalirana „Turska Republika Severni Kipar“ koju priznaje samo Ankara i koja je pod međunarodnim embargom.

„U potpunosti podržavamo viziju zasnovanu na rešenju o dve države“, rekao je povodom 51. godišnjice turske invazije Erdogan u severnom delu Nikozije koji je pod turskom kontrolom.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

„Vreme je da međunarodna zajednica prihvati realnost na terenu“, rekao je Erdogan, pozivajući na okončanje izolacije „Turske Republike Severni Kipar“.

„Treba da se uspostave diplomatski, politički i ekonomski odnosi sa tom (otcepljenom) republikom, a nepravda koju decenijama trpe kiparski Turci mora najzad da se okonča“, rekao je on.

Pre tri dana su lideri Kipra i ostrvskih Turaka razgovarali u Njujorku što su UN ocenile kao „konstruktivno“.

Dok je samo Ankara za dve države kao rešenje, u Ženevi je na sastanku tih dveju strana u martu bilo, kako je tada ocenjeno, „značajnog napretka“ ka ponovnom pokretanju pregovora o ponovnom ujedinjenju Kipra, o čemu su pregovori bili zamrznuti od 2017. godine.

Neidentifikovano vozilo uletelo je danas u masu ljudi u Los Anđelesu gde je povređeno najmanje 30 osoba, od kojih je nekoliko u kritičnom stanju, saopštila je gradska vatrogasna služba.

Kako su prenele agencije AFP i AP, više od 100 vatrogasaca je izašlo na lice mesta u Istočnom Holivudu, gde su tri osobe u kritičnom, a šest u teškom stanju.

Prema preliminarnoj istrazi, vozač je izgubio svest i uleteo u gomilu ispred jednog noćnog kluba, prenela je televizija Ej Bi Si njuz (ABC News) pozivajući se na policiju.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Mesto nesreće se nalazi blizu prometnih mesta – Sanset bulevara i Staze slavnih, trotoara sa zvezdama koje su posvećene poznatim filmskim i muzičkim ličnostima.

Vlada Velike Britanije saopštila je danas da će na sledećim opštim izborima glasanje biti dozvoljeno šesnaestogodišnjacima i sedamnaestogodišnjacima.

Minimalna starosna granica za glasanje od 16 godina već važi za izbore za lokalna veća u Škotskoj i Velsu, kao i za parlament Škotske, ali za druge izbore, uključujući za parlament Velike Britanije, lokalne izbore u Engleskoj i sve izbore u Severnoj Irskoj, ona je sada 18 godina - prenosi Danas.rs.

Snižavanje starosne granice za glasanje na 16 godina bila bi najveća promena za biračko telo, otkako je 1969. godine smanjena sa 21 na 18 godina, prenosi BBC.

Obećanje o snižavanju starosne granice za glasanje na 16 godina bilo je uključeno u izborni program laburista. Vlada je sada potvrdila da planira da snizi starosni granicu na sledećim opštim izborima, koji bi trebalo da se održe do 2029. godine, ali bi mogli biti raspisani i ranije.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Kritičari te ideje tvrde da bi to moglo koristiti laburistima, jer su mladi ljudi skloniji da glasaju za levičarske stranke, ali ankete ukazuju da nije tako, jer su mladi trenutno skloniji da glasaju za Zelene, Liberalne demokrate i Reformsku stranku.

U Velikoj Britaniji mladi od 16 i 17 godina čine samo oko tri odsto stanovništva, tako da istraživači kažu da će njihov uticaj na ukupan udeo glasova verovatno biti zanemarljiv, posebno zato što je izlaznost obično niža kod mlađih starosnih grupa.

U Ukrajini je pod nerazjašnjenim okolnostima umro jedan regrut mađarskog porekla. To je bio povod da Viktor Orban pokrene još jednu kampanju protiv susedne zemlje, koristeći čak i lažni video-materijal.

Nedavno je u Mađarskoj okončana kampanja protiv Ukrajine i njene težnje da pristupi Evropskoj uniji. Autokratski premijer Mađarske Viktor Orban i njegov aparat su pritom predstavljali susednu zemlju kao mafijašku državu punu kriminalnih i izuzetno opasnih hordi , koje bi Mađare pljačkale, kidnapovale i ubijale - piše Danas.

Ali to očito nije bilo dno Orbanove propaganda. Mađarsko političko rukovodstvo je smrt jednog regruta mađarskog porekla u Ukrajini 6. Jula, uzelo za povod da kolektivno napadne ukrajinsku naciju i Ukrajinu pretvorilo u neku vrstu carstva zla – iako smrt tog čoveka još nije razjašnjena. Orban tvrdi: „U Ukrajini je ubijen jedan mađarski državljanin.“ Bez dokaza, on optužuje Ukrajinu i Evropsku uniju da prikrivaju navodni zločin. Orban u objavi na Fejsbuku, belim slovima. na crnoj pozadini piše: „Istina se ne može prećutati.“

Mađarski mediji bliski vlasti objavljuju stotine priloga izuzetno emocionalnog sadržaja o smrti regruta. Ukrajinski ambasador u Budimpešti Šandor Feđir pozvan je na razgovor – to je u diplomatiji nedvosmisleni znak ljutnje domaćina. Pred ukrajinskom ambasadom demonstrirale su na stotine ljudi na čijem je čelu bio Orbanov glavni propagandista Žolt Bajer.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Okolnosti smrti izazivaju negodovanje

Predsednik Mađarske Tamaš Šuljok je poslao pismo roditeljima čoveka koji je umro u kojem kaže da je „potpuno zgrožen time što je čuo o okolnostima u kojima je vaš sin izgubio život“. Dodao je: „Tako nešto“ ne sme da se desi u Evropi i u suprotnosti je sa „svim ljudskim vrednostima“.

Šta se zapravo desilo? U ukrajinskom Zakarpatju, gde živi oko 100 000 Mađara, u gradu Beregovu koji ima 23 000 stanovnika, a pola od toga su Mađari, živeo je četrdesetpetogodišnji Jožef Šebeštjen. On je bio vlasnik prenoćišta i imao je pored ukrajinskog i mađarsko državljanstvo, kao i mnogi drugi Mađari iz tog dela zemlje.

Kao i najveći broj ukrajinskih državljana i on je početkom ruske invazija februara 2022. registrovan kao vojni obveznik. Sredinom juna su ga na ulici kontrolisali predstavnici službe za regrutaciju, mobilisan je, proglašen vojno sposobnim i poslat je na vojnu obuku. Umro je šestog jula u psihijatrijskoj bolnici u Beregovu. To je činjenica. O svemu ostalom razilaze se tumačenja i ni jedna verzija nije potvrđena.

Video nejasnog porekla

Portal Mandiner koji je blizak vlasti objavio je 9. jula izveštaj u kojem se tvrdi da je Jožef Šebeštjen teško pretučen gvozdenom šipkom, da je dan kasnije preminuo. Izveštaj se poziva na objavu Jožefove sestre Marte na Fejsbuku. Ali ta objava ne postoji, ili je uklonjena. Na pitanja DW-a Marta Šebeštjen ne odgovara. Na ista pitanja je redakcija Mandinera odgovorila tekstom u kojem se kaže da „neće dozvoliti umanjivanje značaja teme“.

Mandiner je posle prvog teksta objavio i video, koji navodno prikazuje Jožefa Šebeštjena posle zlostavljanja. Tu može da se vidi kako kleči na nekoj livadi dok ga bolničar i uniformisani ljudi ispituju. Povrede se ne mogu razaznati. Posle nekog vremena Šebeštjen pada u travu. Postoje još dva druga videa, na kojima on puzi na terenu koji bi mogao da bude vojni poligon. Utisak je da je unezveren i iscrpljen. Ali se ne vidi primena nasilja na njemu. Ne zna se ko je sve to snimio. Ipak snimke prikazuju i na medijima bliskim vladi ali i na javnom servisu MTVA kao dokaz brutalnosti ukrajinske vojske.

Ukrajinska vojska negira zlostavljanje

U jednoj takvoj emisiji je prikazan video iz jedne bolnice, verovatno sa intenzivne nege. Naknadno je napisano i objašnjenje da je to snimak Šebeštjena „u bolnici neposredno uoči smrti“. DW je ustanovio da se radi o jednom snimku koji je na Telegramu objavljen već 22.5.2025. Vlasnik profila na kojem je objavljen Vitalij Glagola tvrdi da se radi o drugoj osobi i da mađarski mediji zloupotrebljavaju njegov materijal. I Viktor Orban je na svojim profilima u društvenim mrežama koristio taj snimak.

Ustanovljeno je da je emisija Hirado na MTVA zloupotrebila još jedan video sa istog kanala. Ali ni redakcija ni mađarsko regulativno telo za medije ne reaguju na upite u vezi sa tim.

Ukrajinska vojska osporava bilo kakvo zlostavljanje Šebeštjena. Prema zvaničnom saopštenu on je 15. juna 2025. doveden u jedinicu za obuku odakle je tri dana kasnije dezertirao. Prema vojnim navodima, 24. juna 2025. javio se u bolnicu u Beregovu, a odatle je prebačen u psihijatrijsku kliniku, gde je 6. jula 2025. umro od plućne embolije „bez znakova povreda koji bi ukazivali na nasilje“.

„Trajanonska trauma“ kao velika tema

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova optužuje Mađarsku da zloupotrebljava slučaj Šebeštjan „na manipulativan način u političke svrhe“. Viktor Orban ne kaže samo da je „Ukrajina ubila jednog Mađara“ već i da „takva zemlja ne sme da postane član Evropske unije“. Dakle, radi se o nastavku kampanje protiv članstva Ukrajine u Evropskoj uniji, čiji je uspeh, uprkos velikoj propagandi, bio osrednji.

Ali ovaj slučaj je drukčiji. Za brojne Mađare je status Mađara u susednim zemljama skopčan sa snažnim emocijama. Orbanov režim je tematizovao takozvanu „trijanonsku traumu“ koja je decenijama bila tabu, a odnosi se na velike gubitke teritorija Mađarske nakon Prvog svetskog rata i ostanak miliona Mađara izvan granica nacionalne države. To je naišlo na plodno tlo.

Trenutno izvan granica Mađarske u susednim zemljama žive dva miliona Mađara. Dobar broj ljudi u Mađarskoj pokazuju pogođenost slučajem Šebeštjen. Ipak, pitanje je da li će to moći da zaustavi zamor Orbanom koji je široko rasprostranjen u zemlji.

Umetnica Marina Abramović nalazi se među pet ovogodišnjih dobitnika "Premium Imperiale" nagrade, koja je pod patronatom japanske carske porodice, javljaju inostrani mediji.

Abramović je dobila "Premium Imperiale" za 2025. godinu u oblasti skulpture, a pripalo joj je, kao i ostalima dobitnicima, i 15 miliona jena.

U oblasti slikarstva nagradu je dobio Britanac Piter Doig, zatim belgijska koreografkinja Ane Tereza de Kersmeker za pozorište i film, mađarski pijanista Andraš Schiff za muziku i Portugalac Eduardo Souto de Moura za arhitekturu.

Die Performancekünstlerin Marina Abramović erhält den prestigereichen Praemium Imperiale. Ausgezeichnet wird sie für ein Werk, in dem sie körperliche und mentale Belastungsgrenzen oft überschritt. https://t.co/6lAM67ciKe

— FAZ Feuilleton (@FAZ_Feuilleton) July 15, 2025

Nagradu "Premium Imperiale", koji nazivaju i „Nobelovom nagradom za umetnost", godišnje dodeljuje Japansko umetničko udruženje, čiji je počasni patron princ Hitači Masahito, mlađi brat nekadašnjeg cara Akihita.

Izraelska vojska je danas saopštila da je izvela napad u blizini sirijskog Ministarstva odbrane u glavnom gradu Damasku.

Napad događa u trenutku kada se nastavljaju sukobi u južnom sirijskom gradu Svejdi, nakon što je propalo primirje između vladinih snaga i oružanih grupa Druza.

Izrael preti da će eskalirati svoje učešće u podršci Druzima. Sirijsko Ministarstvo odbrane okrivilo je paravojne milicije u Sveidi za kršenje sporazuma o prekidu vatre koji je postignut u utorak, što je dovelo do toga da vojnici sirijske vojske nastave vojne operacije u provinciji u kojoj većinski žive Druzi.

Sukobi su počeli uzvratnim otmicama i napadima između lokalnih sunitskih beduinskih plemena i druzijskih oružanih frakcija.Vladine snage koje su intervenisale da bi uspostavile red su se sukobile sa Druzima, a ubrzo su se pojavili izveštaji da pripadnici snaga bezbednosti vrše vansudska ubistva, pljačkaju i pale civilne kuće.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Zvanični podaci o žrtvama nisu objavljeni od ponedeljka, kada je sirijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da je ubijeno 30 ljudi. Sirijska opservatorija za ljudska prava, sa sedištem u Velikoj Britaniji, saopštila je da je do jutros ubijeno više od 250 ljudi, uključujući četvoro dece, pet žena i 138 vojnika i pripadnika snaga bezbednosti.

Izrael je pokrenuo niz vazdušnih napada na konvoje vladinih snaga od izbijanja sukoba, navodeći da deluje kako bi zaštitio Druze. U Izraelu, Druzi se smatraju lojalnom manjinom i često služe u vojsci - piše Danas.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac danas je rekao da će izraelska vojska „nastaviti da napada režimske snage dok se ne povuku iz tog područja i da će uskoro podići žestinu odgovora protiv režima ako poruka ne bude shvaćena“.

U Siriji, Druzi su podeljeni oko toga kako da se nose sa novim liderima zemlje, pri čemu se neki zalažu za integraciju u novi sistem, dok drugi ostaju sumnjičavi prema vlastima u Damasku i zalažu se za autonomni region Druza.

Otkako je stupio na dužnost predsednika SAD Donald Tramp ne prestaje da preti carinama celom svetu. U poslednjim pismima koje je uputio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šejnbaum, najavio je kako će SAD uvesti carinu od 30 odsto na robu iz Evropske unije i Meksika, koja će stupiti na snagu 1. augusta.

Kao i neka ranija, i ovo pismo je objavio na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

„Meksiko mi je pomagao u obezbeđivanju granice, ali ono što je Meksiko uradio nije dovoljno“, napisao je Tramp u pismu predsednici Meksika, preneo je Forbs BiH.

Nije se dugo čekao odgovor EU

Nije zaboravio da naglasi kako neće biti carina na robu iz EU ako blok od 27 zemalja “ili kompanije unutar EU odluče da grade ili proizvode proizvode unutar Sjedinjenih Država. EU zajedno prodaje više SAD-u nego bilo koja pojedinačna zemlja.

Nije se dugo čekao odgovor iz EU. Blok je, poručeno je, spreman da uzvrati Trampu. „Preduzećemo sve potrebne korake kako bismo zaštitili interese EU“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da je EU spremna da nastavi razgovore sa SAD, dok istovremeno razmatra i „proporcionalne protivmere“.

„Preduzećemo sve potrebne korake kako bismo zaštitili interese EU “, rekla je Fon der Lajen, prenosi Politiko, navodeći kako je pet diplomata EU potvrdilo da će se ambasadori sastati u nedelju na hitnim razgovorima, pre sastanka ministara trgovine bloka u Briselu u ponedeljak.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Uvođenje carina od 30 odsto na izvoz EU poremetilo bi ključne transatlantske lance snabdevanja, na štetu preduzeća, potrošača i pacijenata s obe strane Atlantika, neka su od predviđanja. Međutim, da li to uopšte interesuje Trampa? Odgovor je nepoznat, kao što je velom misterije obavijeno i to šta on uopšte želi od Evrope.

Tramp: “Volim da razmišljam na veliko”

„Volim razmišljati na veliko. Za mene je to vrlo jednostavno: ako ćete ionako razmišljati, onda bi trebalo razmišljati na veliko“, napisao je u knjizi „Umetnost sklapanja dogovora“.

Otkako je po drugi put ušao u Belu kuću, potpisao je više naredbi koje su postale izvršne nego bilo koji njegov prethodnik, ali je isto tako i predsednik na čiju administraciju je adresiran najveći broj tužbi. Tuže ih države u SAD zbog uvođenja globalnih carina, tuže ih imigranti jer pokušava da ih protera u matične zemlje, univerziteti se bune jer se njihov glas pokušava utišati… Spisak je dug.

Od Evrope, odnosno Danske, čini se da više ne želi Grenland, ili je samo nakratko odustao usred prečih carina, ne spominje više ni da Kanadu želi učiniti novom državom SAD.

Kritikovanje američke spoljne politike u Trampovom slučaju nije novost. Davne 1987. godine platio je reklamni oglas preko cele stranice u Njujork tajmsu, Vašington postu i Boston globu. Bilo je to otvoreno pismo upućeno Amerikancima u kojem tvrdi da SAD troše novac štiteći saveznike koji “mogu priuštiti da se brane”.

Plaćeni oglas iz osamdesetih

“Neka Japan, Saudijska Arabija i drugi plate za zaštitu koju pružamo kao saveznici. Pomozimo našim poljoprivrednicima, našim bolesnima, našim beskućnicima tako što ćemo uzeti nešto od nekih od najvećih profitabilnih mašina ikada stvorenih – mašina koje smo mi stvorili i negovali. “Oporezujmo” ove bogate nacije, a ne Ameriku. Okončajmo naše ogromne deficite, smanjimo poreze i dozvolimo američkoj ekonomiji da raste neopterećena troškovima odbrane onih koji lako mogu priuštiti da nam plate za odbranu njihove slobode. Ne dozvolimo da se naša velika zemlja više ismejava”, deo je pisma koje je nakon njegovih brojnih predsedničkih naredbi ponovo aktuelizovano i izvučeno iz arhiva.

Jednako danas od zemalja članica NATO-a traži da izdvajaju pet posto BDP-a na odbranu. Jedini koji se usprotivio ovom predlogu bio je španski premijer Pedro Sančez koji je na Samitu NATO-a u Hagu, na kojem je bio i Tramp, prošlog meseca poručio kako Španija ne namerava da izdvaja pet odsto BDP-a za odbranu, ponovivši kako će izdvajati 2,1 odsto.

Džejson Furman, profesor na Odseku za ekonomiju Univerziteta Harvard u svom osvrtu zaključuje da bi trgovinski rat mogao mnogo više naštetiti američkoj ekonomiji nego evropskoj. Razlog je taj, kaže on, što su Sjedinjene Države sada u sukobu sa praktično svakom zemljom na svetu, dok se Evropa suočava sa značajnim problemima samo u trgovini sa Sjedinjenim Državama.

Kako će se završiti trgovinski rat

„Ako bi se sporazum odnosio samo na niže carine, tehnički bi bilo lako završiti brze pregovore; korist za obe ekonomije bila bi relativno mala, ali ipak vredna truda. Da bi se to dogodilo, Sjedinjene Države moraju biti spremne da odustanu od svojih deset odsto opštih carina. Značajnija korist bi proizašla iz dublje integracije poput Transatlantskog trgovinskog i investicijskog partnerstva (TTIP) o kojem se pregovaralo pre deset godina. Ipak, ne vidim mnogo naznaka da je ovo Trampov krajnji cilj; pregovori bi mogli potrajati godinama, a politički su kontroverzni čak i u velikim evropskim izvoznim silama poput Nemačke pre deset godina“, piše on i dodaje između ostalog:

„Druga mogućnost koja je, čini se, u usponu, uz napomenu da bi se mogla promeniti u bilo kojem trenutku, jeste da primarni zahtev SAD nije povećanje pristupa tržištu za američke kompanije koje posluju u Evropi, već smanjenje evropske ekonomske integracije s Kinom. U nekim aspektima, ovo ide u skladu s povećanim evropskim skepticizmom prema ekonomskoj integraciji s Kinom. Prošle godine, na primer, Evropska unija je odražavala Bajdenove visoke carine na kineska električna vozila vlastitim vrlo visokim carinama. Međutim, postoji ograničenje: ukupna trgovinska izloženost Evrope Kini, izvoz plus uvoz, iznosila je 740 milijardi evra prošle godine, što je isti red veličine kao i trgovinska izloženost Sjedinjenim Državama od 850 milijardi evra. Možda još važnije, Evropa – ili neke evropske zemlje – znatno je otvorenija za kineske strane direktne investicije nego Sjedinjene Države. A strane direktne investicije mogle bi biti najveća briga Sjedinjenih Država ako pokušavaju da popune rupe u svom kineskom carinskom režimu“, navodi, između ostalog, Furman.

Trgovinski rat ostaje i dalje ključna tema čiji kraj se još ne nazire. Kada će biti završen to zna samo Trmp. Ali, ostaje još jedno neodgovoreno pitanje – šta on zaista želi od Evrope, Meksika i drugih?

Nemačkoj nedostaje vaspitača, socijalnih radnika, negovatelja i prodavaca, ali i mnogo drugih profila kvalifikovane radne snage. Stanje će se brzo još pogoršati, upozorava Institut nemačke privrede (IW) u novoj studiji.

IW procenjuje da će se deficit povećati, i da će do 2028. broj nepopunjenih radnih mesta skočiti na oko 768.000, sa 487.000 iz prošle godine, prenosi dpa.

"Glavni razlog su demografske promene. Mnogo ljudi narednih godina odlazi u penziju", rekao je autor studije Jurek Tideman.

Odlazak najmnogoljudnije generacije, takozvanih bejbi-bumera, povećava pritisak na zaposlene u mnogim zanimanjima.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

"Ako ne uspemo da ublažimo manjak, sve će više ljudi to svakodnevno osećati", rekao je Tideman.

Na primer, kada nema mesta u vrtićima ili domovima za negu, zaposleni ne mogu da produžavaju radno vreme da ih prime, jer moraju da se staraju i o svojim porodicama.

Procena kretanja stanja na tržištu rada za 1.300 zanimanja zasniva se na analizi podataka iz 2023. i trendova iz prethodnih godina.

Najveći manjak očekuje se među prodavcima i broj otvorenih, a nepopunjenih mesta mogao bi da poraste sa 12.900 na 40.470. Premalo mladih odlučuje se za trgovinsku školu, naveo je Tideman.

Na drugom mestu su vaspitači, kojih će manjkati oko 30.800, a slede socijalni radnici i pedagozi, sa više od 21.150 mesta. Zdravstvenih radnika za tri godine manjkaće oko 21.350.

Najveći rast broja zaposlenih autori očekuju među vaspitačima, oko 143.400 do 2028. Međutim, to neće biti dovoljno da zadovolji tražnju.

Znatno povećanje, za oko 26 odsto, očekuje se i u IT zanimanjima, pre svega zbog digitalizacije.

Najveći pad broja stručnih radnika IW predviđa metalskoj industriji, za skoro 161.200 do 2028. Prema prognozi, broj bankarskih službenika pašće za oko 56.300, jer banke zatvaraju šaltere i automatizuju se.