Francuska agencija za zaštitu konkurencije izrekla je danas novčanu kaznu od 40 miliona evra kineskoj modnoj kompaniji Shein zbog navodnih obmanjujućih poslovnih praksi, uključujući lažne popuste i nejasne tvrdnje o uticaju na životnu sredinu.
Kompanija je osnovana u oktobru 2008. godine u Kini.
Duhovni vođa tibetanskih budista Dalaj Lama je u direktnom izazovu Kini izjavio da će vekovna duhovna institucija koja nosi njegovo ime nastaviti da postoji i nakon njegove smrti i da će samo njegov uži krug, a ne Peking, imati ovlašćenje da odredi njegovog naslednika.
Kako je preneo Gardijan, u video-poruci emitovanoj u sredu tokom molitvenog slavlja uoči njegovog 90. rođendana ovog vikenda, 14. Dalaj Lama je rekao da će Gaden Phodrang Trast, koji upravlja njegovim poslovima, nadgledati potragu za “njegovom reinkarnacijom”.
„Niko drugi nema takva ovlašćenja da se meša u ovu stvar“, rekao je u Daramšali, gradu u brdu na severu Indije, koji služi kao sedište tibetanske vlade u egzilu. „U skladu sa tradicijom iz prošlosti, potraga za mojom reinkarnacijom i imenovanje 15. Dalaj Lame biće sprovedena.“
Gaden Phodrang Trast je neprofitna organizacija koju je osnovao Dalaj Lama. Ona podržava Dalaj Lamin duhovni i humanitarni rad, piše Rojters.
Dalaj Lama je ranije nagovestio da bi mogao biti poslednji u liniji nasleđivanja, ali je rekao da su ga konsultacije sa višim duhovnim vođama i apeli tibetanske javnosti, uključujući i Tibet kojim vlada Kina, ubedili u suprotno.
„U skladu sa svim ovim zahtevima, potvrđujem da će institucija Dalaj Lame biti nastavljena“, rekao je okupljenim višim budističkim monasima. Rekao je da će jasna pisana uputstva biti ostavljena, ali nije detaljnije objasnio njihov sadržaj.
Izbor naslednika Dalaj Lame, duhovnog poglavara tibetanskih budista, pitanje je od velikog interesa ne samo za milione sledbenika njegove religije, već i za Kinu, Indiju i Sjedinjene Države, iz strateških razloga.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji u nedelju puni 90 godina, smatra se jednom od najuticajnijih ličnosti na svetu, sa sledbenicima koji se protežu daleko izvan budizma, objašnjava Rojters.
Kina je anektirala Tibet 1951. godine i od tada zadržala čvrstu kontrolu nad regionom, podseća Gardijan. Kina je saopštila da je izbor sledećeg Dalaj Lame samo na Pekingu i da je zakonom utvrđena državna saglasnost za sve visoke tibetanske verske vođe.
Kina insistira da je zlatna urna – ritual dinastije Ćing u kojem se imena izvlače žrebom iz ceremonijalne posude – jedini legitiman metod za prepoznavanje reinkarniranih lama. Komunistička partija mora da odobri konačan izbor.
Peking je već koristio ovaj pristup da bi uspostavio kontrolu. Nakon smrti 10. Pančen Lame, drugog najvišeg duhovnog autoriteta Tibeta, 1995. godine, Dalaj Lama je prepoznao šestogodišnjeg dečaka kao svoju reinkarnaciju.
Dečak i njegova porodica su nestali u kineskom pritvoru nekoliko dana kasnije i od tada nisu viđeni. Kina je postavila svog kandidata, koga su Tibetanci uglavnom odbacili. Prema kineskim državnim medijima, Pančen Lama, koga podržava Peking, sastao se sa predsednikom Si Đinpingom prošlog meseca i zakleo se na lojalnost Komunističkoj partiji.
Dalaj Lama je rekao da će se njegov naslednik roditi u slobodnoj zemlji, što otvara mogućnost da bi sledeća reinkarnacija mogla da se pojavi među tibetanskom dijasporom, koja broji oko 140.000 ljudi širom sveta, od kojih je polovina u Indiji. Takođe je rekao da bi sledeći Dalaj Lama mogao biti odrasla osoba i ne nužno muškarac.
„Poruka je da će institucija Dalaj Lame nastaviti sa radom“, rekao je Lobsang Tenzin, drugi najstariji vođa Dalaj Lamine fondacije, poznat po svojoj verskoj tituli Samdong Rinpoče, na konferenciji za novinare u Daramšali. „Postojaće 15. Dalaj Lama. Postojaće 16..“ Rekao je da će Dalaj Lama izdati detaljna uputstva o tome kako treba da se nastavi potraga za sledećom reinkarnacijom.
Peking je brzo odbacio izjavu Dalaj Lame.
„Reinkarnacija Dalaj Lame, Pančen Lame i drugih velikih budističkih ličnosti mora biti izabrana žrebom iz zlatne urne i odobrena od strane centralne vlade“, rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.
„Tibetanski budizam je rođen u Kini i religija je sa kineskim karakteristikama“, rekla je na brifingu za novinare.
Sukob podvlači dugotrajnu borbu za moć između Pekinga i Dalaj Lame oko toga ko kontroliše najsvetiju službu tibetanskog budizma. Većina tibetanskih budista, u Tibetu i u egzilu, protivi se strogoj kontroli Kine nad regionom.
Tibetanski budisti veruju da je Dalaj Lama zemaljska manifestacija Avalokitešvare, poštovane figure u budizmu poznate kao bodisatva saosećanja – duhovnog bića koje ostaje u svetu da bi vodilo druge na putu ka prosvetljenju.
Po tradiciji, samo sadašnji Dalaj Lama, ili oni koje on imenuje, mogu identifikovati svog naslednika, koristeći vizije, znake i konsultacije sa starijim lamama i zaštitnicima vere.
Tenzin Gjaco, 14. Dalaj Lama, rođen je kao Lamo Dondup 6. jula 1935. godine u porodici poljoprivrednika u današnjoj provinciji Ćinghaj na krajnjem severozapadu Kine, piše Rojters.
Kao reinkarnaciju ga je identifikovao tim za potragu koji je poslala tibetanska vlada kada je imao samo dve godine. Odluku su doneli na osnovu nekoliko znakova, kao što je vizija otkrivena starijem monahu, navodi se na veb-sajtu Dalaj Lame, preneo je Rojters. Tragači su bili uvereni da su našli reankarnaciju kada je dete identifikovalo stvari 13. Dalaj Lame frazom: „To je moje, to je moje.”
U februaru 1940. godine, Lamo Tondup je zvanično postavljen za duhovnog vođu Tibetanaca na ceremoniji u palati Potala u Lasi, sada glavnom gradu Tibetanske autonomne regije.
Dalaj Lama živi u egzilu na severu Indije od 1959. godine, nakon što je pobegao od neuspelog ustanka protiv vladavine komunista Mao Cedunga.
U svojoj knjizi „Glas za one bez glasa“, objavljenoj u martu 2025. godine, Dalaj Lama je rekao da će njegov naslednik biti rođen van Kine.
Napisao je da će detalje o svom nasleđivanju objaviti oko svog 90. rođendana.
Nobelovu nagradu za mir dobio je 1989. godine „za zalaganje za mirna rešenja zasnovana na toleranciji i međusobnom poštovanju“, podseća Gardijan.
„Svrha reinkarnacije je da se nastavi rad prethodnika. Novi Dalaj Lama će se roditi u slobodnom svetu”, napisao je u knjizi.
Zamenik predsednika tibetanskog parlamenta u egzilu Dolma Cering Tejkang rekao je: „Svet treba da čuje direktno od Njegove Svetosti. Kina pokušava da ga ocrni u svakoj prilici… Pokušava da uspostavi pravila i propise o tome kako da reinkarnaciju Dalaj Lame imaju u svojim rukama.“
Spor oko sukcesije je takođe zaoštrio tenzije između Kine i Indije, koja je dala azil Dalaj Lami nakon što je pobegao iz Tibeta. Prema pisanju Gardijana, više od 100.000 Tibetanaca živi u egzilu u Indiji. Nju Delhi zvanično priznaje Tibet kao deo Kine, ali takođe dozvoljava tibetanskoj vladi u egzilu da deluje iz Daramšale.
Mnogi Indijci iskazuju poštovanje za Dalaj Lamu, a stručnjaci za međunarodne odnose kažu da njegovo prisustvo u Indiji daje Nju Delhiju izvesnu prednost u odnosu na rivalsku Kinu, piše Rojters.
Pitanje reinkarnacije privuklo je pažnju sveta. SAD su 2020. godine usvojile Zakon o tibetanskoj politici i podršci, preteći sankcijama kineskim zvaničnicima koji se mešaju u proces selekcije.
SAD, koje se suočavaju sa rastućom konkurencijom Kine za globalnu dominaciju, više puta su izjavile da su posvećene unapređenju ljudskih prava Tibetanaca.
Godine 2024, tadašnji predsednik SAD Džo Bajden potpisao je zakon kojim se vrši pritisak na Peking da reši spor oko zahteva Tibeta za većom autonomijom.
EU je izrazila podršku verskim slobodama u Tibetu, ali nije zauzela formalan stav o reinkarnaciji.
Kralj Maroka Mohamed V uručio je Veliki kordon Ordena prestola premijeru Konga Patrisu Lumumbi 8. avgusta 1960. godine tokom njegove zvanične posete Maroku.
Patris Lumumba, rođen na današnji dan pre sto godina, bio je prvi demokratski izabrani premijer Republike Kongo, političar i nacionalni heroj. A bio je i otac: njegova deca se još bore za rasvetljavanje njegovog ubistva.
Žilijanu Lumumbu više od 60 godina proganjaju pitanja ko joj je ubio oca, kako su Amerikanci pomogli u atentatu, šta su uradile Ujedinjene nacije? Da li su stajale po strani i posmatrale, iako je on bio pod njihovom zaštitom? To su neprijatna, politička pitanja. I Žilijana se neće smiriti dok ne dobije odgovore, piše Dojče vele.
„Ne možete biti ćerka Patrisa Lumumbe, a da vam to ne odredi život“, kaže ona. Njen pogled je smiren. Ne gleda u kameru, već u stranu, blago podignute brade. Gleda kroz prozor svoje kuće u Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo.
Ovog 17. juna u Briselu je ponovo razmatrano ubistvo njenog oca koje se dogodilo 1961. godine. Jasno je da Belgija snosi deo odgovornosti: parlamentarna istraga iz 2001. godine utvrdila je da je tadašnji belgijski kralj Boduen znao za planove atentata i da nije učinio ništa da ih zaustavi.
Ali, to nije sve. Žilijanin brat, Fransoa, tužilac, optužuje belgijsku državu ne samo za ratne zločine i mučenje, već i za deo zavere usmerene na političko i fizičko eliminisanje njegovog oca.
Patris Lumumba je oslobodio Kongo od belgijske kolonijalne vlasti 30. juna 1960. godine i postao prvi premijer zemlje u Africi. Obećao je demokratiju, prosperitet i kraj strane eksploatacije prirodnih resursa. Ali, to se nikada nije dogodilo.
Zapadu – a posebno Belgiji i Sjedinjenim Državama – nisu se dopali planovi Patrisa Lumumbe da nacionalizuje prirodne resurse Konga. I svakako im se nije dopalo to što je usred Hladnog rata bio blizak sa Sovjetskim Savezom.
Dana 17. januara 1961. godine, šest meseci nakon što je Lumumba izabran za prvog premijera slobodnog Konga, separatisti su ga, uz belgijski i američki blagoslov, doveli u neprijateljsku provinciju Katanga. Tamo su on i dvojica njegovih bliskih saradnika streljani po naređenju belgijskih oficira. Detalji su izašli na videlo tek kroz istraživanja poput onih belgijskog sociologa Luda De Vitea u delu „Atentat na Lumumbu“.
Jedan drugi belgijski oficir, Žerar Sote, isekao je tela i rastvorio ih u kiselini. Od Lumumbe su ostala samo dva zuba. Sote ih je zadržao kao trofej. Lumumbina ćerka Žilijana saznala je za to na televiziji, u izveštaju nemačkog ARD-a iz 2000. godine u kojem je sam Sote prepričao detalje i držao zube pred kamerom. Užasno sećanje koje i danas ljuti Žilijanu.
„Kako biste se osećali da su vam rekli da je vaš otac ubijen, sahranjen, iskopan i isečen na komade, i da su delovi njegovog tela takođe uzeti“, pita ona. „Za mnoge, on je bio prvi premijer Konga, nacionalni heroj. Za mene, on je moj otac.“
Kovčeg ubijenog kongoanskog heroja za nezavisnost Patrisa Lumumbe vraćen je u njegov rodni region 22. juna 2022. godine, na emotivno nabijenu turneju i sahranu, više od šest decenija nakon njegovog atentata. Avion je odneo Lumumbine posmrtne ostatke.
Godinama kasnije, Žilijana je napisala pismo belgijskom kralju zahtevajući povratak jednog od zuba. Niko ne zna gde je drugi. Sote je tvrdio da je bacio zube u Severno more. Ubrzo nakon toga je preminuo. Međutim, kasnije je njegova ćerka pokazala zlatni zub novinaru. Ludo de Vite ju je tužio, a belgijske vlasti su konfiskovale zub.
Godine 2022, tadašnji belgijski premijer, Aleksandar de Kro, vratio je zub Lumumbinoj deci na ceremoniji u Briselu i izvinio se – za razliku od kralja Filipa, direktnog potomka kralja Boduena, koji očigledno nije mogao da se natera da se izvini. On je samo izrazio svoje „najdublje žaljenje“ zbog nasilja nanetog Kongu pod belgijskom vlašću.
Ali za Žilijanu, izvinjenje nije dovoljno. „Ne radi se o izgovorima. Radi se o istini“, kaže.
Kada joj je otac ubijen, Žilijana je imala samo pet godina. Saznala je za to dok je bila u egzilu u Egiptu. Nekoliko meseci pre Lumumbinog ubistva, ona i njena braća i sestre prokrijumčareni su iz kuće u Kongu, gde je njihov otac već bio u kućnom pritvoru, i dovedeni u Kairo sa lažnim pasošima. Patris Lumumba znao je da će umreti, kaže Žilijana. To je napisao i u svom poslednjem pismu ženi.
U Kairu su Lumumbina deca odrasla sa Mohamedom Abdel Azizom Išakom, prijateljem diplomatom, njegovom ženom i njihovom decom. Žilijana ih zove Papa Abdel Aziz i Mama Zizi. Ona govori o divnom detinjstvu: „Odrastali smo sa puno ljubavi i empatije.“
Ipak, Lumumbina deca nisu mogla da pobegnu od sebe. „Mi smo politička porodica. Došli smo u Egipat iz političkih razloga, da budemo gosti predsednika Nasera. Politika je srž naših života, sviđalo nam se to ili ne.“ Nije ni čudo što su se i deca uključila u politiku. Žilijana je obavljala razne ministarske funkcije, a njen brat Fransoa je vođa Nacionalnog pokreta Konga – stranke koju je osnovao njegov otac.
Žilijani je oduvek bilo jasno da je atentat na njenog oca bio politički, čak i kada je bila dete. To je naučila u Kairu od mame Zizi, koja je to prvo ispričala svom najstarijem sinu, Fransoi, a zatim i ostaloj deci. Mama Zizi i tata Abdel Aziz su takođe bili ti koji su Lumumbinu decu naučili tome kakva je bila njihova porodična priča.
Tek 1994. godine, kada je Mobutu sasvojom diktaturom bio na ivici kolapsa, Žilijana se vratila u Kongo. Otac je deci dao instrukcije: „Rekao nam je: ’Šta god da se desi, morate se vratiti kući.’ Kada je ponovo bilo bezbedno za nas, vratili smo se kući, gde i pripadamo.“
Danas je Žilijana manje aktivna u kongoanskoj politici. Ne želi da govori o trenutnoj situaciji u Kongu, sukobu između kongoanske vojske i pobunjeničke milicije M23, niti o kontinuiranoj eksploataciji prirodnih resursa, u kojoj učestvuju Zapad, Kina, Ruanda i druge strane sile. Niti želi da govori o suđenju u Briselu, koje je još uvek u toku. Reći će samo ovo: „Ništa se nije dogodilo u poslednjih deset godina. Jedanaestoro od dvanaest optuženih je umrlo.“
Neaktivnost belgijskog pravosuđa govori sama za sebe, smatra Žilijana, a prenosi Dojče vele. Ona ne gaji velike nade da će neko konačno biti pozvan na odgovornost za ubistvo njenog oca. Poslednji živi optuženi ima preko 90 godina.
Za Žilijanu je to teško i frustrirajuće iskustvo: „Niko nije pozvan na odgovornost. Nijedan Belgijanac, nijedan Evropljanin, niko iz Konga. Nijedan belac, nijedan crnac. Svi se slažu da je bilo ubistva. Ali niko ne želi da prizna da je počinio to ubistvo.“
Danas, 2. jula 2025. godine, Patris Lumumba bi napunio sto godina.
U subotu je u Budimpešti, glavnom gradu Mađarske, održan Prajd na kome je, prema tvrdnjama organizatora, marširalo gotovo 200.000 ljudi i to uprkos zabrani nacionalističkog premijera Viktora Orbana.
Pored zakona usvojenog sredinom marta kojim se zabranjuju takva okupljanja, Mađarska je otišla toliko daleko da je izmenila Ustav da bi „zaštitila decu“ od LGBTQ.
„Teško je proceniti tačan broj jer nikada nije bilo toliko ljudi na Prajdu u Budimpešti“, rekla je za AFP predsednica Prajda Viktorija Radvanji, dok je gradonačelnik Budimpešte iz stranke Zeleni Đerđ Karačonj pohvalio rekordnu posećenost.
„Hvala ti, Viktore Orbane, što promovišeš tolerantnije društvo!“, poručio mu je na Fejsbuku.
Policija je, pozivajući se na „zaštitu dece“, prošle nedelje zabranila skup, što je korak unazad za prava zajednice LGBT+ u Evropskoj uniji (EU).
Međutim, organizatori i kancelarija gradonačelnika odlučili su da se parada održi, tvrdeći da takav događaj ne zahteva zvanično odobrenje.
Posle izražavanja podrške iz 33 zemlje skupu u Budimpešti, ministar pravde upozorio je diplomate u Mađarskoj da će, ako učestvuju na tom zabranjenom skupu, „morati da se suoče s posledicama“.
Kamere su bile unapred postavljene u Budimpešti da bi prepoznavanje lica moglo da omogući vlastima da učesnike kazne sa do 500 evra, dok su organizovanje ili poziv na učešće kažnjivi sa godinu dana zatvora.
Goran Miletić, direktor Civil Right Defendersa za Evropu, prisustvovao je Maršu ponosa u Budimpešti. On za Danas kaže da je Prajd u Budimpešti ove godine očigledno najbitniji Prajd u Evropi.
Tome je definitivno doprineo sam Orban koji je nakon prvobitnih mlakih reakcija na zabranu, reagovao zaoštravanjem, a ne pokušajem sa se nađe rešenje. Na kraju je solidarnost sa organizatorima i u samoj Mađarskoj i u Evropi bila neočekivano velika”, kaže Miletić.
Kako dodaje, svaki značajniji prajd u Evropi, političke grupacije i institucije poslali su svoje delegacije, a gotovo svako je dao izjave podrške ili došao lično da podrži Marš ponosa.
„Na ulici je definitivno bilo više od 100.000 ljudi (neki kažu i 200.000) što niko nije mogao ni da pretpostavi. Bilo je dosta starijih građana Budimpešte. Bilo je veselo i uz muziku, bez obzira što je sam Prajd bio definitivno jasan protest protiv Orbanove vladavine i zakona“, ukazuje Miletić.
Prema njegovim rečima, zvezda je svakako bio gradonačelnik koji je posle zabrane proglasio ceo skup gradskim događajem, otvorio Prajd Park na gradskoj površini i time pomogao sa se zaobiđe zabrana.
„Atmosfera u samoj Budimpešti je bila odlična, male grupice desničara su delovale prilično smešno, budući da je policija morala njih da čuva. Sve u svemu, veoma važan dan za LGBT zajednicu u svim homofobičnim zemljama Evrope – i svakako za Srbiju, a veliki autogol Orbana“, zaključuje Miletić.
Pre no što se Orban vratio na vlast 2010. godine, Mađarska je bila jedan od najglasnijih branilaca LGBT+ prava u regionu: homoseksualnost je dekriminalizovana početkom 1960-ih, a istopolni građanski brakovi priznati 1996. godine. Ali je kao šef vlade, taj zagovornik „neliberalizma“ postepeno to promenio
Više od sedam decenija prošlo je od prvih eksplozija iznad Hirošime i Nagasakija, a svet je i dalje u eri nuklearnog naoružanja. Najnoviji sukobi na Bliskom istoku ponovo su otvorili pitanja nuklearnog oružja i koje ga zemlje poseduju.
Sukob između Irana i Izraela započeo je 13. juna ove godine kada je Izrael izveo iznenadne vazdušne napade na ključne iranske nuklearne i vojne objekte. Iran je odgovorio lansiranjem balističkih raketa na izraelske gradove. U sukob se 22. juna uključuju Sjedinjene Američke Države, kada su izvele vazdušne napade na tri iranska nuklearna postrojenja. U znak odmazde, Iran je narednog dana lansirao rakete na američku vojnu bazu u Kataru. Primirje je proglašeno nakon 12 dana intenzivnih borbi.
Jedan od neposrednih povoda napada bile su tvrdnje Izraela da je Iran ubrzao obogaćivanje uranijuma i da se približava mogućnosti izrade nuklearnog oružja - piše N1.
Sve je počelo tokom Drugog svetskog rata. SAD, uz pomoć saveznika, razvile su prvo nuklearno oružje kroz Projekat Menhetn. Bomba bačena na Hirošimu i Nagasaki otvorila je eru nuklearnog oružja.
Nakon rata, Sovjetski Savez je 1949. godine detonirao svoju prvu atomsku bombu, što je označilo početak Hladnog rata i ubrzane trke u naoružanju. Nakon toga, Francuska, Velika Britanija i Kina razvile su sopstvene kapacitete. Nastojeći da spreče dalje širenje razvoja nuklearnog oružja, SAD i druge zemlje pregovarale su o Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT) 1968. i Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) 1996. godine. Tako su nastale prve priznate nuklearne sile prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT).
U vreme sklapanja NPT-a, nuklearne zalihe Sjedinjenih Američkih Država i tada Sovjetskog Saveza, brojale su se u desetinama hiljada. Počevši od 1970-ih, američki i sovjetski lideri pregovarali su o nizu bilateralnih sporazuma o kontroli naoružanja i inicijativi koje su ograničile, a kasnije pomogle u smanjenju veličine nuklearnih arsenala.
Danas, devet zemalja sveta poseduje nuklearno oružje - SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael. Neke zemlje, sumnja se, eksperimentišu sa razvijanjem najopasnijeg oružja.
Zemlje koje poseduju nuklearno oružje mogu se podeliti u dve kategorije - priznate nuklearno naoružane države (prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja ili NPT), nuklearno naoružane države koje nisu potpisnice NPT-a.
Sledećih pet država su i stalne članice Saveta bezbednosti UN i priznate kao "nuklearne sile" po NPT sporazumu:
Rusija
Oko 5.580 bojevih glava, sa moćnim ICBM sistemima (Yars, Sarmat), SLBM Bulava i velikim brojem taktičkih bojevih glava.
Sjedinjene Američke Države (SAD)
Oko 5.200 bojevih glava, uz strateške interkontinentalne balističke rakete (ICBM Minuteman III), podmorničke balističke rakete (Trident II) i avione sa nuklearnim bombama B61.
Kina
Procenjuje se na oko 500 bojevih glava, brzo širi arsenal sa novim ICBM DF-41 i podmorničkim sistemima JL-3.
Francuska
Oko 290 bojevih glava, pretežno na podmornicama (M51 SLBM) i strateškim avionima sa ASMP-A raketama.
Velika Britanija
Oko 225 bojevih glava, isključivo na podmornicama klase Vanguard sa Trident II raketama.
Neke države razvile su nuklearno oružje van okvira NPT, a neke od njih ne priznaju da ga poseduju i to su:
Indija i Pakistan - oko 170 bojevih glava svaka, sa regionalno usmerenim balističkim i taktičkim sistemima (Agni, Shaheen, Babur).
Severna Koreja - procene idu do 50 bojevih glava, uz nove ICBM Hwasong-17 i Hwasong-18.
Država koja nikada zvanično nije priznala posedovanje nuklearnog oružja je Izrael, ali se procenjuje da ima oko 90 bojevih glava, sa Jericho III raketama i nuklearno sposobnim podmornicama.
Zemlje za koje se sumnja da sprovode programe nuklearnog oružja ili da imaju sposobnost da ih tajno razvijaju su Iran, Saudijska Arabija, Sirija.
Države koje su se ranije odrekle nuklearnog oružja su Južna Afrika, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan.
Nuklearno oružje ostaje krajnja garancija sigurnosti za mnoge režime.
Dok svet ulazi u novu fazu globalne nesigurnosti i sve veće međunarodne napetosti, pitanje nuklearnog naoružanja ostaje jedan od ključnih izazova za čovečanstvo.
Vodeće zapadne novinske agencije izvestile su večeras o sukobima u centru Beograda, navodeći da je policija koristila suzavac protiv antivladinih demonstranata.
Američka agencija Asošiejted pres javila je da je policija opremljena za razbijanje demonstracija „bacala suzavac na hiljade antivladinih demonstranata, na velikom skupu protiv populističkog predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.
Tenzije su bile visoke i pre i tokom skupa, organizovanom radi podrške zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, navodi AP.
Agencija dodaje da je policija bila raspoređena oko državnih zgrada i u blizini „kampa Vučićevih lojalista“ – u Pionirskom parku u centru Beograda, gde je „došlo do sukoba policajaca i grupa demonstranata“.
U izveštaju se navodi i da su studenti na kraju zvaničnog dela skupa rekli okupljenima da „uzmu slobodu u svoje ruke“.
Francuska agencija Frans pres javila je da je srpska policija koristila suzavac i šok-bombe protiv demonstranata u centru Beograda, gde su se desetine hiljada ljudi okupile zahtevajući vanredne izbore.
Više od četiri sata od početka protesta, izbili su sukobi između grupa demonstranata, od kojih su neki bacali dimne bombe, i snaga bezbednosti, koje su koristile suzavac i šok-bombe, javili su novinari Frans presa iz Beograda.
Agencija Rojters je večeras javila da se „srpska policija večeras sukobila sa antivladinim demonstrantima“ koji traže vanredne izbore i kraj 12-godišnje vladavine predsednika Vučića.
Desetine policajaca opremljenih za razbijanje demonstracija raspoređene su oko državnih zgrada, naročito parlamenta i obližnjeg Pionirskog parka, gde su se gomile Vučićevih pristalica iz cele zemlje okupile na kontraprotestu, navodi Rojters.
Ta agencija dodaje da su neki demonstranti koji su hteli da se suprotstave Vučićevim pristalicama, bacali baklje na policajce po okončanju protesta oko 22.00, a da je policija koristila biber-sprej da ih rastera.
Demonstranti su vikali „Spustite štitove!“, pozivajući policiju da obustavi intervenciju, navodi Rojters.
Izvor: Danas
Marijus Borg Hojbi, 28-godišnji sin norveške princeze osumnjičen je za 23 krivična dela, među kojima su i tri optužbe za silovanje, saopštila je norveška policija.
Hojbi, koji je sin princeze Mete Marit iz njene veze koja je prethodila braku sa princem Hakanom, pod istragom je otkako je uhapšen 4. avgusta 2024. godine, prenosi „Gardijan“.
Nakon vesti da je osumnjičen za napad na svoju devojku, isplivao je čitav niz novih optužbi.
Sumnjiči se za kršenje krivičnog zakona koji se odnosi na „seksualni odnos sa osobom koja je nesvesna ili iz drugih razloga nije u stanju da pruži otpor“, navodi se u saopštenju.
„Ono što policija može da kaže o silovanju jeste da se radi o seksualnom aktu bez pristanka. Žrtva, kako se tvrdi, nije bila u stanju da pruži otpor,“ dodala je policija, piše Dejli Mejl.
Borg Hojbi je prvobitno priveden 4. avgusta nakon noćne svađe u stanu žene u Oslu, s kojom je bio u vezi. Tada je optužen za nanošenje telesnih povreda. Policija je tada u spavaćoj sobi žene pronašla nož zabijen u zid.
U septembru je ponovo uhapšen zbog kršenja zabrane prilaska. Kada je uhapšen u ponedeljak, nalazio se u automobilu sa navodnom žrtvom iz incidenta u avgustu.
Policija je u utorak saopštila da su sumnje vezane za avgustovski incident sada proširene i na porodično nasilje. Još uvek nije odlučeno da li će Borg Hojbi biti zadržan u pritvoru.
Rođen je 1997. godine iz veze pre nego što se Mete-Marit udala za prestolonaslednika Hakona, budućeg kralja Norveške. On i njegovi polubraća i sestre – princeza Ingrid Aleksandra (20) i princ Svere Magnus (18) – odrasli su zajedno. Za razliku od njih, Marius nema zvaničnu javnu ulogu.
Tri nedelje nakon što je izbio požar na teretnjaku kod obale Aljaske, plovilo je potonulo u Tihom okeanu sa hiljadama automobila koji su bili na njemu, javljaju američki mediji. Svi članovi posade – njih 22 – uspešno su evakuisani, a obalska straža navodi da za sada nema tragova zagađenja.
Požar je 3. juna izbio na brodu Morning Midas, dugom 183 metra i teškom 46.800 tona, ali niko od posade nije povređen, saopštila je ranije američka obalska straža.
Brod, koji je prevozio oko 3.000 automobila, uključujući i 800 električnih vozila, plovio je pod zastavom Liberije. Isplovio je iz Kine, a krajnja destinacija mu je bio Meksiko.
🇨🇳 🇲🇽 BUQUE CON AUTOS ELÉCTRICOS SE HUNDE EN EL PACÍFICO 🚢
— México Ahora (@AhoraMex) June 26, 2025
Morning Midas, un buque con más de 3,000 vehículos eléctricos procedentes de China con destino a México, se hundió en el Pacífico tras incendiarse por fallas en las baterías.
El incidente ocurrió a 770 km de Alaska. La… pic.twitter.com/qYMMEIkoB2
Kompanija koja je upravljala brodom „Zodiak maritajm“ saopštila je da je dim najpre primećen na palubi i da posada nije uspela da požar stavi pod kontrolu. Nije, međutim, otkriveno ko je vlasnik broda.
Plovilo je napravila kineska kompanija „Sjamen Šipbilding“.
Liberija je najavila sprovođenje istrage o uzroku požara, dok kompanija „Zodiak maritajm“ vodi posebnu internu istragu.
I kompanija i obalska straža ističu da je prerano za zaključke o tome da li su električna vozila izazvala požar.
Požari povezani sa električnim automobilima često su teže ugasivi i opasniji, a na teretnim brodovima automobili su smešteni tako da nema dovoljno ventilacije, što može ubrzati širenje vatre, podseća Blumberg.
Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.
Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.
Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.
