Hamas je poručio danas da se neće razoružati ukoliko ne bude uspostavljena nezavisna država Palestina, što je novi odgovor te militantne palestinske organizacije na ključni zahtev Izraela za okončanje rata u Gazi.

Hamas je naveo u saopštenju da ne može da odustane od svog prava na „oružani otpor“ ukoliko se ne uspostavi „nezavisna, potpuno suverena palestinska država sa Jerusalimom kao glavnim gradom“, javlja Rojters.

Izrael smatra razoružanje Hamasa ključnim uslovom za bilo kakav dogovor o okončanju sukoba, ali Hamas je više puta rekao da nije spreman da položi oružje.

Posredni pregovori Hamasa i Izraela, čiji je cilj osiguranje 60-dnevnog prekida vatre i dogovor o oslobađanju talaca, našli su se prošle sedmice u ćorsokaku.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Katar i Egipat, koji posreduju u mirovnim naporima, podržali su početkom ove nedelje stavove Francuske i Saudijske Arabije kojima su predloženi koraci ka rešenju „dve države“ za izraelsko-palestinski konflikt, navodeći da bi Hamas trebalo da preda naoružanje Palestinskoj upravi koju podržava Zapad.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je nedavno za bilo kakvu nezavisnu palestinsku državu da bi bila platforma za uništenje Izraela i da zato bezbednosna kontrola nad palestinskim teritorijama mora ostati u nadležnosti Izraela.

Netanjahu je kritikovao zemlje koje su najavile planove da priznaju palestinsku državu kao odgovor na izraelsko devastiranje Gaze, među kojima su i Velika Britanija i Kanada.

Prema njegovim rečima, taj potez bi bio nagrada za Hamas.

Planovi koje su najavile Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada da priznaju palestinsku državu verovatno neće dovesti do njenog stvaranja u skorije vreme, iako bi mogli dodatno da izoluju Izrael i dugoročno ojačaju pregovaračku poziciju Palestinaca.

Problem za Palestince je što možda ni ne postoji taj „dugi rok“, piše AP.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacuje ideju palestinske državnosti i obećao je da će zadržati neograničenu kontrolu nad anektiranim istočnim Jerusalimom, okupiranom Zapadnom obalom i ratom razorenim Pojasom Gaze – teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu 1967. godine, a koje Palestinci žele za svoju buduću državu.

Izraelski lideri favorizuju otvorenu aneksiju velikog dela Zapadne obale, gde je Izrael već izgradio više od 100 naselja u kojima živi preko 500.000 jevrejskih doseljenika - prenosi Danas.

Izraelska ofanziva u Gazi pretvorila je veći deo teritorije u zgarište i dovela je na ivicu gladi, a Izrael saopštava da nastavlja s planovima za preseljenje velikog dela od oko 2 miliona stanovnika u druge zemlje.

Sjedinjene Američke Države, jedina zemlja koja ima stvaran uticaj na Izrael, stala je na njegovu stranu.

Ove zemlje bi mogle da učine mnogo više

Palestinci su pozdravili međunarodnu podršku svojoj višedecenijskoj borbi za državnost, ali ističu da bi zapadne zemlje mogle da preduzmu hitnije i konkretnije mere ukoliko zaista žele da izvrše pritisak na Izrael.

„Pomalo je čudno što je odgovor na svakodnevne zločine u Gazi, uključujući ono što svi smatraju namernim izgladnjivanjem, priznavanje teoretske palestinske države koja možda nikada neće ni nastati“, rekao je Kaled Elgindi, gostujući istraživač na Centru za arapske studije Univerziteta Džordžtaun.

„Izgleda više kao način da te zemlje pokažu da nešto rade“, dodao je on.

Fathi Nimer, stručnjak u palestinskom institutu Al-Šabaka, kaže da su te zemlje mogle da suspenduju trgovinske sporazume s Izraelom, uvedu embargo na oružje ili druge sankcije. „Postoji širok spektar alata na raspolaganju, ali ne postoji politička volja da se oni koriste“, rekao je.

To ipak nije potpuno prazan gest

Većina zemalja u svetu priznala je palestinsku državnost još pre više decenija, ali bi Velika Britanija i Francuska bile treća i četvrta stalna članica Saveta bezbednosti UN koje to čine, ostavljajući SAD kao jedinu članicu koja to još nije učinila.

„Govori se o velikim državama i bliskim saveznicima Izraela“, rekao je Alon Pinkas, izraelski politički analitičar i bivši generalni konzul u Njujorku. „Izoluju Sjedinjene Države i ostavljaju Izrael zavisnim ne od SAD, već od hirova i nepredvidivog ponašanja jednog čoveka, Trampa.“

Priznavanje bi takođe moglo da ojača napore da se spreči aneksija, rekao je Hag Lovat, stručnjak za ovaj konflikt iz Evropskog saveta za spoljne odnose. Izazov, kaže on, jeste da zemlje koje priznaju Palestinu te korake upotpune i konkretnim, praktičnim merama.

To bi moglo biti značajno i ako Izrael i Palestinci ikada obnove dugo zamrznuti mirovni proces, koji je stao po povratku premijera Netanjahua na vlast 2009. godine.

„Ako i kada se pregovori nastave – verovatno ne u bliskoj budućnosti, ali jednog dana – Palestina će imati državnost kao početnu tačku pregovora, a ne kao krajnji cilj koji nije ni izvestan“, rekla je Džuli Norman, profesorka politike Bliskog istoka na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Izrael to vidi kao nagradu za nasilje

Izraelska vlada i većina političke scene u toj zemlji protive se palestinskoj državnosti mnogo pre napada Hamasa 7. oktobra 2023, koji je pokrenuo rat.

Netanjahu kaže da bi stvaranje palestinske države predstavljalo nagradu za Hamas i na kraju dovelo do još veće države pod njegovom kontrolom na izraelskim granicama. Lideri Hamasa su povremeno sugerisali da bi prihvatili državu u granicama iz 1967. godine, ali pokret i dalje formalno zagovara uništenje Izraela.

Zapadne zemlje zamišljaju buduću palestinsku državu kao demokratsku i pod vođstvom političkih suparnika Hamasa koji priznaju Izrael i pomažu u suzbijanju te militantne grupe, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2006. i preuzela vlast u Gazi naredne godine.

Palestinski predsednik Mahmud Abas, čija vlast upravlja delovima okupirane Zapadne obale, podržava rešenje o dve države i sarađuje s Izraelom po pitanju bezbednosti. U poslednjim mesecima, učinio je više ustupaka, uključujući najavu ukidanja davanja stipendija porodicama zatvorenika i ubijenih boraca.

Takve mere, zajedno s bezbednosnom saradnjom, učinile su ga veoma nepopularnim među Palestincima, ali mu nisu donele nikakve ustupke ni od Izraela ni od Trampove administracije. Izrael tvrdi da Abas nije iskreno posvećen miru i optužuje ga da toleriše podsticanje nasilja i militantizam.

Lovat kaže da ima mnogo osnova za kritiku palestinskog rukovodstva, ali da se „često njihovi nedostaci preuveličavaju kako bi se Izrael oslobodio sopstvene odgovornosti“.

Promene su moguće, ali ne tako brzo

Da ste rekli Palestincima u septembru 2023. da su velike sile na ivici priznavanja njihove države, da je najviši sud UN naredio Izraelu da prekine okupaciju, da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua, i da istaknuti glasovi širom američkog političkog spektra izražavaju bes prema Izraelu – verovatno bi poverovali da je njihov san o državnosti nadomak ostvarenja.

Ali svi ti događaji bledi su u poređenju s ratom koji i dalje besni u Gazi i manjim, ali podjednako razornim vojnim ofanzivama na Zapadnoj obali.

„Ova (izraelska) vlada neće promeniti politiku“, rekao je Pinkas. „Pitanje priznanja, okončanje rata, humanitarna pomoć – sve to će morati da sačeka neku drugu vladu.“

Broj poginulih u ruskim udarima izvršenim na Kijev juče rano ujutro porastao je na 26, među kojima je i troje dece, saopštilo je danas ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Raniji bilans napada dronovima i raketama je bio 16 poginulih osoba, među njima dvoje dece.

„Tokom noći i jutra spasioci su izvukli 10 tela iz ruševina stambene zgrade u kvartu Svjatočinski, među kojima i telo dvogodišnjeg deteta“, saopštilo je ministarstvo preko svog naloga na Telegramu precizirajući da je u tim napadima bilo i 159 povređenih među kojima 16 dece - piše Danas.

Ukrajina je ponovo bila na meti ruskih napada noćas. Jedan 63-godišnjak je poginuo kada je projektil pogodio stan u mestu Veselijanka u istočnoj oblasti Zaporožje, javio je šef reginalne vojne uprave Ivan Fedorov preko Telegrama.

U Kijevu je danas dan žalosti posle jučerašnjih bombardovanja koji su bili među najsmrtonosnijim u glavnom gradu od početka velike ruske ofanzive u februaru 2022.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je, kako je naveo, „novi smrtonosni spektakl“ koji je sprovela Moskva i pozvao na „promenu režima“ u Rusiji.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je „odvratan“ novi talas ruskih napada. Potvrdio je da će uvesti sankcije Rusiji.

„Ne znam da li će to imati uticaj ali ćemo to uraditi“, rekao je Tramp.

Tramp je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu dao 10 dana računajući od utorka da zaustavi oružani sukob, najveći u Evropi od Drugog svetskog rata, u kome ima hiljade mrtvih na obe strane.

Evropska unija je objavila da će novi sistem granične kontrole za građane van EU, koji će okončati pečatiranje pasoša, biti primenjen u oktobru, prenosi Teve 1.

Takozvani Sistem ulaska/izlaska (EES) je prvobitno trebalo da stupi na snagu u novembru prošle godine, ali je odložen u poslednjem trenutku jer neke zemlje još nisu bile spremne da ga primene, prenosi Danas.

Evropska komisija je odredila 12. oktobar 2025. godine kao datum početka rada za primenu EES-a. Od 12. oktobra pa nadalje, EES će postepeno početi da se primenjuje na spoljnim granicama 29 evropskih zemalja, tokom perioda od šest meseci. Ova postepena primena će dati vlastima, putnicima i transportnoj industriji više vremena da se prilagode novim procedurama, saopštila je EU.

Sistem je uspostavljen u novembru 2017. godine i njegova primena je nekoliko puta odložena. Očekuje se da će se sistem primeniti na oko 60 zemalja, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, za njihov ulazak u EU, kao i na Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn, koje su deo Šengenskog prostora.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Sistem ulaska i izlaska (EES) će beležiti datum ulaska i izlaska posetilaca i sadržaće podatke o prekoračenjima boravka i odbijenim ulascima. U okviru novog sistema, lični i biometrijski podaci – fotografije lica i otisci prstiju – biće prikupljani od putnika.

Pasoši u svim zemljama Zapadnog Balkana su biometrijski; njihovi čipovi čuvaju otiske prstiju i fotografiju i u potpunosti su u skladu sa uslovima koje zahteva Evropska unija za odobravanje bezviznog putovanja zemljama Zapadnog Balkana.

Implementacija sistema izazvala je strah od dugih redova i čekanja za ljude koji putuju u Evropu vozom, trajektom i avionom. U martu se nekoliko zemalja članica složilo sa postepenim uvođenjem počev od 12. oktobra.

„Ovo će povećati bezbednost… pomažući nam da identifikujemo osobe koje prekorače boravke, sprečimo neregularna kretanja i smanjimo prevare sa dokumentima i identitetom“, rekao je Magnus Bruner, komesar za migracije.

Evropska komisija je saopštila da će biti sprovedene informativne kampanje za putnike na aerodromima i graničnim prelazima širom EU pre nego što sistem bude uveden.

U okviru planirane fazne implementacije, države članice EU trebalo bi da počnu da koriste sistem na polovini svojih graničnih prelaza nakon tri meseca i da ga u potpunosti implementiraju nakon šest meseci.

„Popunjavanje sistema unosa/iznosa može svakom putniku oduzeti nekoliko dodatnih minuta, pa budite spremni da čekate duže nego obično na granici kada sistem bude pokrenut“, saopštilo je britansko Ministarstvo spoljnih poslova u izveštaju o putovanjima.

Nema alternative rešenju hroničnih izraelsko-palestinskih sukoba sem "rešenja s dve države" - formiranja palestinske uz Izrael, te bi one "živele jedna pored druge u miru i bezbednosti", založila se danas Francuska u sedištu UN u Njujorku na otvaranju međunarodne konferencije o tome, koju bojkotuju Izrael i SAD.

"Samo političko rešenje sa dve države dozvoljava da se odgovori la legitimne aspiracije Izraelaca i Palestinaca da žive u miru i bezbednosti. Nema alternative," ocenio je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Noel Baro i pozvao za "konkretne mere" za očuvanje perspektive "održive" palestinske države.

On je rekao da je iluzorno zamišljati da će se dobiti duže primirje u Gazi, a da nisu ocrtane konture posleratne Gaze i političkog rešenja - piše N1.

Tu konferenciju su, međutim, žestoko kritikovale danas SAD. Portparolka Stejt departmenta Tami Brus osudila je tu "neproduktivnu i neprikladnu" inicijativu koja, kako je rekla, liči na "reklamni potez" usred "delikatnih diplomatskih napora namenjenih okončanju sukoba" koji je u toku skoro dve godine.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Posle najave predsednika Emanuela Makrona u četvrtak da će Francuska u septembru zvanično priznati državu Palestinu, postoji nada da će dobiti novi zamah konferencija koju je sazvala Generalna skupština UN, a kopredsedavajući su Francuska i Sudijska Arabija.

Baro je rekao da će i druge "države Zapada" tokom konferencije izraziti nameru da priznaju državu Palestinu, ali nije rekao koje.

Velika Britanija je već odbacila tu ideju i njen premijer Kir Starmer rekao da priznanje Palestine treba da bude "u sastavu opšteg plana".

Palestinski premijer Mohamad Mustafa je izjavio da sve države imaju odgovornost da deluju sada i da je vlast koju predstavlja spremna za raspoređivanje međunarodnih snaga za zaštitu palestinskog stanovništva.

Po računici Frans presa, najmanje 142 od 193 zemlje članice UN, uključujući Francusku, priznaju državu Palestinu koju je 1988. godine proglasila palestinska uprava u egzilu.

Rrezolucija Generalne skupštine UN 1947 odlučila je o podeli regiona Palestine, tada pod britanskom upravom, u dve nezavisne države, jednu jevrejsku i drugu arapsku, a naredne godine je proglašena država Izrael.

Više decenija velika većina međunarodne zajednice podržava rešenje sa dve države - palestinskom uz Izrael.

Ali posle 21 meseca rata u Gazi, proširenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali koju je okupiraio Izrael i želja izraelskih zvančnika da anektiraju tu okupiranu teritoriju, počinje da prevladava strahovanje da je stvaranje države Palestine fizički nemoguće. "Nalazimo se na tački prekida. Rešenje sa dve države je dalje nego ikad. Budimo jasni, podmuklo pripajanje Zapadne obale je nelegalno, to mora da se zaustavi. Razaranje Gaze velikih razmera je nepodnošljivo, to mora da se zaustavi", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, i osudio "jednostrane" akcije koje bi mogle da "zauvek podriju" rešenje s dve države.

Izraelski ambasador pri UN Deni Danon rekao je da ova konferencija ne podstiče rešenje, već "jača iluziju".

Pored stvaranja dinamike za priznavanje države Palestine, konferencija je usmerena na još tri teme: reforma vladavine palestinske uprave, razoružavanje Hamasa i njegovo isključenje iz palestinske vlasti, i normalizacija odnosa sa Izraelom arapskih država koje to još nisu učinile.

Međunarodni pritisak na Izrael stalno raste da se okonča rat u Gazi, pokrenut napadima Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Nemačka zna da američka vojska neće ostati zauvek na evropskom tlu, ali sada pokušava da ih ubedi ne odu prerano, piše Politiko.

Decenijama je američko vojno prisustvo na nemačkom tlu bilo okosnica američkih globalnih operacija – i stub evropske odbrane. Ali dok se Vašington sprema da ponovo proceni gde su njegove trupe bazirane, zvaničnici u Berlinu su sve nesigurniji šta će to značiti za njih, navodi Politiko (Politico), a prenosi N1.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus otputovao je u ponedeljak u Vašington kako bi se uverio da će Nemačka ostati u toku sa američkim planovima. Nakon sastanka sa američkim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, jasno je stavio do znanja da Berlin očekuje promenu američkog stava.

„Počeo sam pre dve godine da ističem da će u nekom trenutku postati jasno da će Amerikanci na kraju ovde biti manje... Za sada, mi u Evropi smo mogli da računamo na to da će učiniti više. Ali moramo da priznamo da oni imaju svoje interese – u Indo-Pacifiku, u bezbednosti pomorskih trgovačkih puteva", rekao je Pistorijus novinarima nakon njihovog sastanka.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Ono što nedostaje je jasnoća o tome šta „manje“ zapravo znači. Nemački zvaničnici kažu da ciljaju da budu deo koordinacionih napora. Ali nisu dobili nikakve čvrste obaveze o tome šta SAD planiraju da urade — ili kada.

Saveznici NATO-a su takođe zabrinuti, a američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker pokušao je da smiri situcaiju u četvrtak. U razgovoru sa novinarima u sedištu NATO-a u Briselu, rekao je da ima „dnevne razgovore sa našim saveznicima o tom procesu“.

„Saglasili smo se da nema iznenađenja i praznina u... strateškom okviru Evrope“, dodao je.

Berlin se sprema za povlačenje SAD

U srži ovih diskusija je Globalni pregled raspoređivanja snaga, široka procena koju ponovo vodi Pentagon o raspoređivanju američke vojske širom sveta.

Njen cilj je da se američke snage prilagode promenljivim globalnim prioritetima — posebno rastućoj napetosti u Indo-Pacifiku i pritisku da se smanje američke potrošnje u inostranstvu. Očekuje se da će konačni izveštaj biti objavljen do septembra.

Za Evropu, to bi moglo da znači manje američkih trupa na kontinentu. U februaru, Hegset je stajao pored svog poljskog kolege i jasno rekao:

"Sada je vreme da investirate [u svoje vojske], jer ne možete pretpostavljati da će američko prisustvo trajati zauvek."

Nemačka vlada, više od većine, ima razloga da to upozorenje shvati ozbiljno.

Nemačka je domaćin više američkih trupa nego bilo koja druga zemlja u Evropi, sa oko 35.000 američkih vojnika stacioniranih u oko 35 opština.

To uključuje vazduhoplovnu bazu Ramštajn, centralno čvorište za američke vazdušne operacije i satelitske komunikacije; Grafenver, koji je, prema podacima vojske, najveće područje za obuku američke vojske van Sjedinjenih Država - gde je, kako se navodi, i sam Hegset bio privremeno stacioniran kao vojnik - i ključno sedište za vojno osoblje.

Za Nemačku, američka vojna podrška je dugo bila kamen temeljac nacionalne bezbednosti - od Hladnog rata do danas, navodi Politiko.

Ali, kako je istakla Ajlin Matle, viša saradnica za bezbednosnu politiku u Nemačkom savetu za spoljne odnose, američko prisustvo služi i interesima Vašingtona.

„Baze poput Ramštajna se ne koriste samo za evropsku odbranu, već i za projektovanje moći na Bliski istok i, donekle, u Afriku", rekla je za Matle za Politiko.

Na primer, Evropa je služila kao „okretna vrata“ za američku vojnu opremu u druge delove sveta, dodala je.

Prema mišljenju Matle, jedan od verovatnih rezultata Pregleda globalnog rasporeda snaga bio bi uklanjanje oko 20.000 američkih vojnika koji su poslati u Evropu 2022. godine pod tadašnjim predsednikom Džoom Bajdenom nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

Trenutni broj američkih trupa u Evropi varira između 90.000 i 100.000, dodala je.

Nemačka nastoji da zadrži Vašington

Ta neizvesnost je upravo ono što Pistorijus pokušava da spreči da se pretvori u krizu.

Ta zabrinutost je već podstakla Nemačku da pojača tihe diplomatske aktivnosti. Zvaničnici u Berlinu su se zalagali za fazni, transparentan pristup, naglašavajući rastuća vojna ulaganja zemlje i njenu spremnost da ugosti američke snage.

U junu je Nemačka objavila planove da poveća rashode za odbranu sa približno 86 milijardi evra u 2025. na oko 153 milijarde evra do 2029. godine — povećavajući ih na otprilike 3,5 odsto BDP-a kako bi se ispunili ciljevi NATO-a i podržale obaveze u vezi sa zajedničkom infrastrukturom.

Prema Matle, napori su namerni — i, do sada, umereno uspešni.

Međutim, šta dolazi sledeće zavisi isključivo od Vašingtona.

Izraelski tužioci podigli su danas optužnicu protiv žene osumnjičene za „zaveru u cilju sprovođenja terorističkog čina“ sa namerom da ubije premijera Benjamina Netanjahua, saopštilo je tamošnje ministarstva pravde. „Državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv žene, stanovnika Tel Aviva zbog pokušaja zavere za izvršenje terorističkog čina (teško ubistvo)“, navodi se u saopštenju, precizirajući da je osumnjičena […]

Izraelski tužioci podigli su danas optužnicu protiv žene osumnjičene za „zaveru u cilju sprovođenja terorističkog čina“ sa namerom da ubije premijera Benjamina Netanjahua, saopštilo je tamošnje ministarstva pravde - piše Danas.

„Državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv žene, stanovnika Tel Aviva zbog pokušaja zavere za izvršenje terorističkog čina (teško ubistvo)“, navodi se u saopštenju, precizirajući da je osumnjičena nameravala da „ubije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua“.

Osumnjičena, čije ime nije saopšteno, žena je „angažovana u mobilizaciji“ protiv vlade i, znajući da ima neizlečivu bolest želela je da se „žrtvuje da bi spasila državu Izrael“, dodaje se u saopštenju.

Tužilaštvo je zatražilo od suda da osumnjičena ostane u kućnom pritvoru.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Ona je uhapšena je nakon što je politički aktivista koga je kontaktirala i kome je podelila svoje planove kontaktirao advokata, koji je zatim upozorio bezbednosne službe, navodi se u saopštenju.

Advokat osumnjičene je rekao medijima da ona nije imala nameru da ubije premijera.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da velika epidemija virusa čikungunja (chikungunya) preti da se proširi svetom, pozivajući na hitne mere kako bi se to sprečilo.

SZO je saopštila da primećuje potpuno iste rane znake upozorenja kao i tokom velike epidemije pre dve decenije i da želi da spreči ponavljanje.

Čikungunja je virusna bolest koju prenose komarci, a koja izaziva groznicu i jake bolove u zglobovima, što je često iscrpljujuće. U nekim slučajevima može biti smrtonosna, piše Science Alert, a prenosi Sombor.info.

„Čikungunja nije bolest koja je široko poznata, ali je otkrivena i preneta u 119 zemalja širom sveta, dovodeći 5,6 milijardi ljudi u opasnost“, rekla je Dijana Rohas Alvarez iz SZO.

Podsetila se kako je od 2004. do 2005. godine velika epidemija čikungunje prešla preko Indijskog okeana, pogodivši male ostrvske teritorije pre nego što se proširila globalno i pogodila skoro pola miliona ljudi.

„Danas, SZO primećuje isti obrazac: od početka 2025. godine, Reinion, Majot i Mauricijus su prijavili velike epidemije čikungunje. Procenjuje se da je trećina stanovništva Reiniona već zaražena“, rekla je ona na konferenciji za novinare u Ženevi, dodajući da se kao i pre 20 godina, virus sada širi na druga mesta u regionu, kao što su Madagaskar, Somalija i Kenija.

„Prenos epidemije se dešava i u južnoj Aziji“, dodala je, a u Evropi su takođe prijavljeni importovani slučajevi, povezani sa epidemijom na ostrvima Indijskog okeana. Lokalni prenos je prijavljen u Francuskoj, a sumnjivi slučajevi otkriveni su u Italiji.

„Pošto su ovi obrasci prenosa viđeni tokom epidemije od 2004. godine nadalje, SZO poziva na hitnu akciju kako bi se sprečilo ponavljanje istorije“, rekla je Rohas Alvarez.

Simptomi čikungunje

Simptomi čikungunje su slični onima kod denga groznice i bolesti izazvane virusom Zika, što otežava dijagnozu, prema podacima SZO.

Glavni simptomi bolesti su visoka temperatura i bolovi po celom telu, glavobolja, bolovi u mišićima, ospa i stomačne tegobe koje mogu trajati i do nekoliko meseci. Teški simptomi i smrtni slučajevi od čikungunje su retki i obično su povezani sa drugim udruženim zdravstvenim problemima, navodi Vikipedija.

Većina ljudi zaraženih Čikungunja virusom razvija simptome virusne infekcije 3-7 dana nakon uboda od strane zaraženog komarca, i to najčešće groznicu i bolove u zglobovima. Većina pacijenata se oseća bolje u roku od nedelju dana. Međutim, bol u zglobovima koji je često jak i onesposobljavajući i može trajati mesecima.

Grupe koje su u riziku od težeg oblika bolesti su novorođenčad, starije odrasle osobe (preko 65 godina), osobe sa zdravstvenim stanjima kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili srčana oboljenja.

Rohas Alvarez je napomenula da je stopa smrtnosti manja od jednog procenta, „ali kada počnete da brojite milione slučajeva, taj jedan procenat može biti hiljade“ smrtnih slučajeva.

„Rano podižemo uzbunu kako bi se zemlje mogle rano pripremiti, otkriti i ojačati sve kapacitete kako bi izbegle veoma velike epidemije“, istakla je Rohas Alvarez, objasnivši da u regionima gde populacije imaju mali ili nikakav imunitet, virus može brzo izazvati značajne epidemije, pogađajući čak tri četvrtine populacije.

Opasnost od tigrastih komaraca

Virus čikungunje se prenosi na ljude ujedima zaraženih ženki komaraca, najčešće komaraca Aedes aegypti i Aedes albopictus, koji su poznati kao tigrasti komarci. Oni se šire ka severu kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Ubadaju prvenstveno tokom dnevnih sati, sa vrhuncem aktivnosti često rano ujutro i kasno popodne.

SZO je pozvala ljude da se zaštite merama poput korišćenja repelenta protiv komaraca i da ne ostavljaju vodu da stagnira u posudama poput kanti, gde se komarci mogu razmnožavati.