Tenzije između Sjedinjenih Država i Irana dostigle su najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija nakon što je predsednik Donald Tramp u nedelju naredio direktne udare za koje je rekao da su „uništili“ ključna nuklearna postrojenja širom te bliskoistočne zemlje.
Iran ostaje najveći protivnik SAD u regionu od Islamske revolucije 1979. godine, koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini, a kojom je svrgnut prozapadni Mohamed Reza Pahlavi. Od tada, dve zemlje su u sukobu oko niza pitanja, uključujući iranske nuklearne ambicije, iransku podršku posrednicima u regionu i političko mešanje SAD, piše Al Džazira.
Izrael, koji je Iran dugo smatrao pretnjom, pokrenuo je prošle nedelje neviđene napade širom Irana nakon što je optužio zemlju da razvija nuklearno oružje. Izraelske tvrdnje nisu potkrepljene nikakvim verodostojnim dokazima, ali Tramp je uvukao SAD u rat nakon izraelskih napada.
U nedelju su SAD, nakon višednevnog rata Izraela i Irana, direktno napale Iran u onome što je Trampova administracija nazvala veoma sofisticiranim tajnim napadom u kojem je učestvovalo više od 125 američkih aviona i 75 preciznih bombi. Vašington je saopštio da je iransko nuklearno postrojenje „uništeno“, ali je Teheran upozorio da će uzvratiti.
Ovo je vremenska linija odnosa SAD i Irana od 1953. godine:
(1953) Puč podržan od strane SAD i restauracija šaha: Tenzije su u početku porasle zbog napora demokratski izabranog iranskog premijera Mohameda Mosadeka da nacionalizuje Anglo-iransku naftnu kompaniju (sada BP). Britanska kolonijalna sila kontroliše većinski udeo u zajedničkom poduhvatu od otkrića nafte početkom 1900-ih. Mosadekovi potezi da nacionalizuje kompaniju nakon izbora 1951. godine razljutili su Britance. Američka CIA je podržala Ujedinjeno Kraljevstvo u organizovanju puča i podršci nekada svrgnutom monarhu Pahlaviju da se vrati na vlast kao šah.
(1957) Atomi za mir: Šahove ambicije za nuklearni Iran dobijaju podršku SAD i drugih zapadnih saveznika. Obe zemlje su potpisale nuklearni sporazum za civilnu upotrebu nuklearne energije kao deo programa tadašnjeg američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera „Atomi za mir“. Deceniju kasnije, SAD su Iranu obezbedile nuklearni reaktor i uranijum kao gorivo. Nuklearna saradnja čini osnovu za trenutno nuklearno pitanje.
(1979) Islamska revolucija: Dok su odnosi između Teherana i Vašingtona cvetali, Iranci su „patili“ pod šahovom diktaturom i odupirali se percipiranom prekomernom zapadnom uticaju na njihovo poslovanje. Revolucionarni protesti počeli su da potresaju zemlju krajem 1978. i primorali su šaha da pobegne u januaru 1979. Prognani islamski učenjak ajatolah Ruholah Homeini vratio se da vlada novom islamskom republikom.
(1980) SAD prekidaju diplomatske veze: Nakon što su SAD pokušale da prime šaha na lečenje od raka nakon njegovog egzila, iranski studenti su provalili u američku ambasadu u Teheranu i oteli 52 Amerikanca na 444 dana. Vašington je prekinuo diplomatske odnose i uveo sankcije zemlji. Šah je umro u egzilu.
(1980 – 1988) SAD podržavaju iračku invaziju: Nakon iračke invazije na Iran, tokom vladavine Sadama Huseina, koji je želeo da se suprotstavi Homeinijevoj ideologiji, SAD su stali na stranu Iraka, produbljujući tenzije između dve zemlje. Rat je trajao do 1988. godine i hiljade ljudi je poginulo sa obe strane. Irak je takođe koristio hemijsko oružje protiv Irana.
(1984) Označavanje sponzora terora: Predsednik Ronald Regan zvanično je označio Iran kao „državnog sponzora terora“ nakon niza napada u Libanu, gde su SAD intervenisale nakon što je Izrael napao zemlju. U jednom napadu na vojnu bazu u Bejrutu, ubijen je 241 američki vojnik. SAD su okrivile Hezbolah, libanski šiitski pokret koji podržava Iran. Kasnije je, međutim, Regan sarađivao sa Iranom iza kulisa kako bi oslobodio američke taoce koje je držao Hezbolah. Kada je izašla na videlo, afera Iran-Kontra, kako je nazvana, bila je ogroman skandal za Regana.
(1988) Obaranje Iran Era: Usred ratnih tenzija, pa čak i direktnih napada na međusobne vojne brodove u Zalivu, američki ratni brod je prodro u iranske vode i oborio civilni let Iran Era (IR655) na putu za Dubai 8. jula. Svih 290 ljudi na brodu je poginulo. SAD, koje su tvrdile da je u pitanju greška, nisu se formalno izvinile niti prihvatile odgovornost, ali su porodicama isplatile 61,8 miliona dolara odštete.
(1995) Oštrije sankcije: Između 1995. i 1996. godine, SAD su uvele dodatne sankcije. Tadašnje izvršne naredbe predsednika Bila Klintona zabranile su američkim kompanijama poslovanje sa Iranom, dok je Kongres usvojio zakon kojim se kažnjavaju strani subjekti koji ulažu u energetski sektor zemlje ili prodaju napredno oružje Iranu. SAD su kao razlog navele nuklearni napredak i podršku grupama poput Hezbolaha, Hamasa i Palestinskog islamskog džihada.
(2002) Posledice 11. septembra: Nakon napada 11. septembra na SAD, predsednik Džordž V. Buš je u obraćanju o stanju nacije rekao da je Iran deo „Osovine zla“ zajedno sa Irakom i Severnom Korejom. U to vreme, Iran je pregovarao iza kulisa sa SAD kako bi ciljao njihove zajedničke neprijatelje – talibane u Avganistanu i Al Kaidu. Saradnja je prekinuta, a do kraja 2022. godine, međunarodni posmatrači su primetili visoko obogaćeni uranijum u Iranu, pozivajući na dalje sankcije.
(2013) Iranski nuklearni sporazum: Između 2013. i 2015. godine, predsednik SAD Barak Obama je započeo razgovore na visokom nivou sa Iranom. Teheran je 2015. godine pristao na nuklearni sporazum, formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), koji bi ograničio iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija. Kina, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Evropska unija takođe su bile potpisnice sporazuma, kojim je obogaćivanje Irana ograničeno na 3,67 odsto.
(2018) Tramp se povlači iz nuklearnog sporazuma: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma iz 2018. i uvele sankcije Iranu. Tramp i Izrael su kritikovali sporazum. Iran je takođe otkazao svoje obaveze i počeo da proizvodi obogaćeni uranijum iznad ograničenja nametnutih sporazumom.
(2020) Atentat na vođu IRGC-a: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su ubile iranskog generala Kasema Sulejmanija, komandanta elitnih Kuds snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), u napadu dronom u Bagdadu. Godinu dana ranije, administracija je nazvala Kuds snage „terorističkom“ organizacijom. Iran je odgovorio napadima na američku imovinu u Iraku.
(2025) Pismo Teheranu: U martu je Tramp poslao pismo iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju predlažući nove pregovore o nuklearnom sporazumu sa rokom od 60 dana. Međutim, Hamnei je odbio ponudu, rekavši da SAD ne traže pregovore sa Iranom, već mu nameću zahteve. Razgovori su nezvanično počeli u Omanu i Italiji, a Muskat je delovao kao posrednik. Tramp je tvrdio da je njegov tim „veoma blizu“ postizanja dogovora nakon nekoliko rundi razgovora i upozorio je Izrael na napade. Teheran je takođe izrazio optimizam, ali je insistirao na pravu obogaćivanja uranijuma, što je bila sporna tačka u pregovorima. Izrael je pokrenuo napade širom Irana dan pre šeste runde pregovora između Irana i SAD.
(2025) Američki udari: SAD bombarduju tri ključna nuklearna postrojenja u Iranu, navodeći kao razlog bezbednosne probleme i odbranu Izraela.
