U politici ima mnogo teških poslova, ali nijedan nije teži od onog koji je upravo poveren Sebastijanu Lekorni, trećem francuskom premijeru kojeg je Emanuel Makron imenovao u roku od godinu dana.

Lekorni je poveren gotovo nemoguć zadatak – da progura budžet štednje kroz parlament, i to sa manjinskom vladom koja se suočava sa neumoljivim protivljenjem stranaka krajnje desnice i krajnje levice. Pravi „otrovan pehar“, piše Leri Eliot za Gardijan.

Uobičajeno mišljenje je da su Makron i niz njegovih premijera jedini koji su spremni da se suoče sa stvarnošću – a to je da francuska nespremnost da ozbiljno smanji budžetski deficit ostavlja zemlju na milost i nemilost finansijskim tržištima.

Pre ili kasnije, „čuvari obveznica“ nateraće francusku političku elitu da reaguje. Na kraju će zavađene političke partije morati da prihvate istinu koju je Margaret Tačer izgovorila 1980-ih: „Tržištu se ne može prkositi“.

Kako priča ide, i Britanija mora da se probudi – inače će tržišta sledeća „krenuti na nas“. Još uvek postoji šansa da se izbegne slom, ali to zahteva vrstu mera koje su francuski poslanici do sada odbijali. Povećati poreze. Smanjiti socijalna davanja. Oštro rezati budžetske programe.

Razlog zbog kojeg ni Francuska ni Britanija nemaju izbora jeste taj što su države slabe, a tržišta svemoćna.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Obveznička tržišta vrše svoj uticaj kroz ulogu u kupovini i prodaji državnih obveznica. Ako masovno prodaju, kamatne stope koje vlade moraju da plaćaju na zaduživanje rastu, i one mogu biti primorane da promene politiku čak i kada to ne žele.

Tokom poslednjih 50 godina vlada opšteprihvaćeno mišljenje da vlade moraju da rade ono što trgovci obveznicama i spekulanti zahtevaju ili rizikuju da budu „pregažene“ od strane globalne finansijske mašinerije.

Postoji i alternativna priča, koja glasi ovako: Britanija ima sopstvenu valutu i centralnu banku koja može da određuje kamatne stope. Ona nije Francuska – a ideja da će se „zaraza“ proširiti preko Lamanša pokušaj je političke desnice da prisili britansku ministarku finansija, Rejčel Rivs, na poteze koji će biti i nepopularni i besmisleni.

Takođe, vredi reći da su tržišta moćna, ali ne svemoćna. Ona funkcionišu unutar pravnih i institucionalnih okvira koje su same vlade stvorile i kada situacija postane teška, oslanjaju se upravo na te vlade da ih izvuku iz problema.

Tokom globalne finansijske krize 2008. i pandemije kovida 2020, tržišta su spašena isključivo zahvaljujući spremnosti vlada da štampaju novac i prave velike budžetske deficite. Tada nije bilo govora o potrebi da „čuvari tržišta obveznica“ nameću finansijsku disciplinu.

Kao što je moć tržišta često preuveličana, tako je moć država potcenjena. Ono što se dogodilo 1970-ih i 1980-ih jeste da su države oblikovane pod uticajem desničarske ideologije, što je, između ostalog, značilo ukidanje ograničenja na kretanje kapitala.

Ta ograničenja su, međutim, postojala s razlogom: kako bi vlade mogle da teže punoj zaposlenosti, izgrade socijalne države i smanje nejednakost.

Uklanjanje kontrole nad kapitalom bilo je korisno za krupne finansijske institucije i multinacionalne korporacije, ali je otežalo vladama da sprovode domaće ekonomske strategije. Države nisu postale slabije tokom poslednjih 50 godina – one su samo počele da služe interesima druge društvene klase.

Naravno, postoje situacije kada su tržišta u pravu, a vlade jasno greše. Crna sreda – dan u septembru 1992. kada je Džordž Soroš primorao Britaniju da napusti Evropski mehanizam deviznog kursa – bio je primer toga.

Iako je to bilo poniženje za konzervativnu vladu Džona Mejora, Crna sreda omogućila je pad kamatnih stopa i postala okidač za snažan ekonomski oporavak.

Ali tržišta nisu uvek u pravu. Ideja da su mere štednje neophodne kako bi se „umirila“ tržišta obveznica i time stvorili uslovi za privredni rast pokazala se kao fantazija nakon finansijskog kraha — i ništa uverljivija nije ni danas, u Francuskoj ili Britaniji.

Niko ne može optužiti Makrona da nije naklonjen tržištima. Smanjio je poreze na korporacije i povećao starosnu granicu za penziju u Francuskoj. I, kakva korist od toga?

Za vreme njegovog predsedništva francuska ekonomija i dalje kuburi. Sve to znači da prava lekcija koju Britanija treba da izvuče iz francuskog primera nije ona koju ističe politička desnica.

Rejčel Rivs s pravom postavlja brži rast kao prioritet, jer on vodi ka većim poreskim prihodima i manjem broju ljudi koji zavise od socijalne pomoći.

Ali ako se iz ekonomije „izvuče“ tražnja putem povećanja poreza i smanjenja potrošnje, rezultat će biti slabiji rast i veći deficit što će izazvati nove zahteve tržišta za dodatnim merama štednje.

Već i nagađanja o tome koji će porezi biti povećani u novembarskom budžetu verovatno će narušiti poverenje preduzeća i potrošača.

Laburisti, kao i druge stranke centra-levice, suočavaju se s izborom. Mogu tvrditi da su finansijska tržišta često hirovita i destruktivna.

Mogu tvrditi da liberalizacija finansijskog sektora nije donela poboljšanje ekonomskih performansi koje su Tačeristi obećavali.

Mogu tvrditi da hirovi tržišta ne bi smeli da spreče sprovođenje velikodušno finansirane industrijske strategije.

Mogu ukazati da je Donald Tramp, podizanjem carina i ulaganjem u američkog proizvođača čipova Intel, učinio „nezamislivo – zamislivim“.

Mogu zagovarati ciljane i transparentne kontrole koje bi sprečile da kratkoročni tokovi kapitala izbace ekonomiju iz koloseka.

Alternativno, mogu koristiti frazu „tržištu se ne može prkositi“ kao izgovor za pasivnost i time trasirati put ka eventualnom porazu. Kako pokazuje očajno stanje stranaka centra-levice širom Evrope, kukavičluk ima i ekonomske i političke posledice.

Nije me iznenadilo to što Ursula fon der Lajen nije u svom govoru spomenula Srbiju jer se to nije ni očekivalo. Ali treba gledati širu sliku i okolnosti. Ursula fon der Lajen je godinama gradila imidž liderke koja može da vodi EU kroz različite krize, ali je doživela ozbiljan pad kredibiliteta. Ona je, na primer, posle 700 dana prvi put u svom govoru spomenula Gazu. Tako da razlog za pad njenog kredilibiteta leži i u tome što nema stav u vezi sa Srbijom", rekla je evroposlanica Irena Joveva.

Međutim, kako navodi Joveva za N1, to ne menja činjenicu da će evropski poslanici u Evropskom parlametu, kao i komesarka Marta Kos, za koju navodi da je promenila retoriku prema zvaničnom Beogradu, uraditi sve u kada je Srbija u pitanju - piše N1.

„Marta Kos zaoštrila retoriku“

„Stav komesarke za proširenje Kos je njen stav. Marta Kos je zaoštrila retoriku prema zvaničnom Beogradu iz opravdanih razloga. Ako sagledamo situaciju i sve što se se dešava u Srbiji i izjave Marte Kos, jasno je da Fon der Lajen odlično zna šta ona govori. I osim toga što je Ursula uvek upoznata sa tim šta će Kos reći, to zapravo znači da se nešto dešava, i da je to početak drugačijeg zvaničnog stava EK prema Srbiji“, rekla je evroposlanica Irena Joveva.

Ona kaže da je sigurna da će Fon der Lajen morati da napraviti izbor između „ekonomskih i ljudskih, demokratskih interesa“, kao i da to što u svom zadnjem govoru nije spomenula Srbiju ne znači da se njen stav ne menja.

„Mislim da se njen stav menja jer Marta Kos nikada ne bi davala takve izjave o Srbiji, a da Fon der Lajen za njih ne zna“, smatra evroposlanica.

Na pitanje šta je ključno, a što je uticalo na promenu kursa evroposlanika, EP i EK da promene kurs ka zvaničnom Beogradu, Joveva kaže:

„Stvari su otišle predaleko u Srbiji, i to jednostavno ne može više da se ignoriše, pa čak i ako su u pitanju visoki zvaničnici evropskih institucija. Sve to u Srbiji dugo traje. Ursula je prvi put rekla nešto o Gazi posle 700 dana, ali kada to kažem ne mislim da će joj toliko trebati i za Srbiju. Ali činjenica je da se nešto menja, zato naš pritisak i pritisak ljudi u Srbiji ne treba da prestane. Kada je reč o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, nije problem samo u tome što on ne ume da kontroliše svoje stavove prema evroposlanicima. Mnogo veći problem je način kako se on ponaša prema svojim ljudima, i mislim da su u Evropi svi, sve više svesni toga.“

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

„Kritike iz EP sada imaju veću težinu“

Na pitanje šta EP ima kao mehanizme da pritisne režim u Beogradu i pomogne studentima i građanima koji protestuju, Joveva citira da je „politika umetnost mogućeg“.

„Sve je moguće ako postoji politička volja. Postoje mehanizmi u EP i postoji još stvari koje možemo da uradimo, i hoćemo. Biće sigurno. možda nova rezolucija, neka oficijalna misija EP za Srbiju, pritisak ili kontrola onog što su data obećanja srpskih vlasti, možda bude zahteva u vezi sa finansijskim fondovima, neki oblik sankcije, sve je moguće. Nešto od toga je lakše, a nešto teže ostvarivo jer moramo dobiti dozvolu svih 27 zemalja članica. Ali mi moramo to da uradimo“, navela je sagovornica N1.

Kritike koje se čuju iz EP, objašnjava, sada imaju veću težinu jer su se okolnosti u Srbiji promenile, i to na gore, i sve je otišlo predaleko.

„Mi sada moramo da napravimo jasne korake, da damo rokove, ne smemo da dozvolimo vlastima u Srbiji da EU koristi kao paravan. Još uvek su nekim pojedincima važnije ekonomske vrednosti, nego demokratija, i to u Evropskoj komisiji, ali i to se menja. Zato što je sve očiglednije da Vučić više nije faktor stabilnosti, čak i za Ursulu fon der Lajen. To više nije tako, jer je on postao izvor nestabilnosti. Zato i te neke ekonomske vrednosti više nisu toliko važne. Pa čak i ukoliko fon der Lajen možda lično ne želi da menja svoj odnos prema njemu, moraće to da promeni“, rekla je evroposlanica Joveva.

Posle opakih uvreda na račun evroposlanika iz evropske Zelene partije, Brisel gubi strpljenje autoritarnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a evropska komesarka Marta Kos našla je jasne reči da mu odgovori, piše dnevnik Frankfurter rundšau (FR).

„Sa zakašnjenjem je i Evropska komisija primetila rastuću degradaciju uobičajenih normi ponašanja u najvećoj zemlji kandidatu za EU na Zapadnom Balkanu“, prenosi Nova.rs.

Nemački dnevnik podseća da je Vučić poslanike evropskih Zelenih koji su boravili u Srbiji „zapenušano“ nazvao „najgorim evropski ološem“ i zapretio gostima iz Evropskog parlamenta krivičnim progonom.

Uz ocenu da prozivanje evropskih poslanika svedoči o „vrlo upitnom razumevanju demokratije“, evropska komesarka za proširenje Marta Kos je „moćnicima u Beogradu putem tvitera očitala Bukvicu“.

„Izgradite nezavisno pravosuđe koje će se efikasnije boriti protiv korupcije. Oslobodite medije i pobrinite se da mogu slobodno da izveštavaju. I sprovedite napokon izbornu reformu koja će obezbediti da samo volja građana odlučuje o većini u parlamentu“, napisala je Kos, podseća FR.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

„Takve jasne reči povodom autoritarnih tendencija u Beogradu do sada su se iz Evropske komisije jedva mogle čuti. Ali izgleda da sve više nestaje strpljenje Brisela sa problematičnim kandidatom koji balansira između Zapada i Istoka, posle zbližavanja srpskih vlastodržaca sa Kinom i Rusijom na vojnoj paradi u Pekingu“, piše FR.

A poziv na uvođenje sankcija beogradskom rukovodstvu, postaje sve glasniji, i to ne samo ne samo u Evropskom parlamentu i srpskoj opoziciji.

„Čak i u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), alijansi evropskih demohrišćanskih partija, množe se glasovi da se prekinu veze pridruženog članstva sa Vučićem i njegovom rusofilskom Srpskom naprednom strankom (SNS)“, piše FR.

List piše da je, suočen sa pretećim posledicama, i Vučić rekao da je verovatno bila greška da političare EU nazove ološem.

„Predsednik države ne bi trebalo javno da koristi takve reči“, rekao je Vučić, „koji ni inače nije nesklon da tako grubo vređa političke protivnike“, piše dnevnik, dodajući da se Vučićeva samokritika ipak odnosila „samo na stil“, jer je odmah dodao da „lično ima daleko gore mišljenje“ o evroposlanicima koje je izvređao.

Nepalski premijer K. P. Šarma Oli bio je primoran da podnese ostavku u utorak zbog ljutih mladih demonstranata koji protestuju protiv korupcije. Mladi su prkosili policijskom času i sukobili se sa policijom, dan nakon što je 19 ljudi poginulo u nasilju.

Demonstracije je izazvala zabrana društvenih medija, koju je Olijeva vlada ukinula nakon što je policija ispalila suzavac i gumene metke na demonstrante koji su pokušavali da upadnu u parlament, piše Rojters.

Oko 100 ljudi je povređeno, a 19 je poginulo.

Ali nije bilo popuštanja u protestima u utorak, što je gurnulo Nepal u novu političku neizvesnost.

Nemiri su najgori u poslednjih nekoliko decenija u siromašnoj himalajskoj zemlji, koja se bori sa političkom i ekonomskom nestabilnošću.

Mladi Nepalci su godinama frustrirani nedostatkom posla, a milioni su otišli ​​da rade na Bliskom istoku, u Južnoj Koreji i Maleziji, uglavnom na gradilištima, i šalju novac kući.

- S obzirom na nepovoljnu situaciju u zemlji, podneo sam ostavku, kako bih olakšao i pomogao rešavanju problema, u skladu sa Ustavom - rekao je Oli u svom pismu o ostavci upućenom predsedniku Ramčandri Paudelu.

Paudelov pomoćnik rekao je Rojtersu da je predsednik započeo proces pronalaženja novog premijera, ali je takođe pozvao vođe protesta na razgovore.

Oduševljeni mladi ušli su u parlamentarni kompleks čuvši vest, mašući rukama i uzvikujući slogane, dok se dim dizao iz delova zgrade.

- Pobedili smo - napisao je jedan demonstrant ogromnim narandžastim slovima na zidu parlamentarne zgrade.

Iako su demonstranti još uvek bili na ulicama grada, nije bilo više nasilja jer su snage bezbednosti držale distancu.

Pretresena kuća premijera

Oli (73) je položio zakletvu za svoj četvrti mandat u julu prošle godine kao 14. premijer Nepala od 2008. godine i ukidanja monarhije. Dvoje njegovih kolega iz kabineta podnelo je ostavke iz "moralnih razloga" kasno u ponedeljak.

Rano tog dana, Oli je sazvao sastanak svih stranaka, rekavši da nasilje nije u interesu nacije i da "moramo da pribegnemo mirnom dijalogu kako bismo pronašli rešenja za bilo koji problem".

Nije direktno odgovorio na žalbe demonstranata na korupciju.

Međutim, demonstranti su nastavili da se okupljaju ispred parlamenta i drugde u glavnom gradu Katmanduu, prkoseći neodređenom policijskom času.

Palili su gume na putevima, bacali kamenje na policiju u opremi za razbijanje demonstracija i jurili ih kroz uske ulice.

Svedoci su takođe rekli da su demonstranti palili kuće nekih političara u Katmanduu, a lokalni mediji su izvestili da su pojedini ministri spaseni vojnim helikopterima.

Područje Singa Durbar, u kojem se nalaze kancelarija premijera i druga ministarstva, kao i zgrada Parlamenta, i Olijeva privatna rezidencija takođe su zapaljeni, rekli su.

Snimci koji kruže društvenim mrežama prikazuju bivšeg premijera Šera Bahadura Deubu i njegovu suprugu Arzu Ranu, ministarku spoljnih poslova pod Olijem, i ministra finansija Bišnua Paudela kako ih napadaju demonstranti.

"Demonstracije generacije Z"

Aerodrom u Katmanduu, glavna međunarodna kapija Nepala, zatvoren je zbog dima od požara koje su zapalili demonstranti, saopštila je Uprava civilnog vazduhoplovstva.

Organizatori protesta, koji su se proširili na druge gradove, nazvali su ih "demonstracijama generacije Z".

Rojters piše da su mladi uveliko frustrirani zbog nedostatka akcije u borbi protiv korupcije i podsticanja ekonomskih mogućnosti.

- Protest je bio namenjen, pre svega, protiv raširene korupcije u vladi - rekao je jedan demonstrant u imejlu Rojtersu.

Mladi Nepalci su objavljivali na društvenim mrežama o "luksuznim životima porodica i dece korumpiranih političara i državnih službenika" sve dok vlada nije pokušala i to da im onemogući.

Prošle nedelje, Olijeva vlada je blokirala pristup nekoliko onlajn platformi zbog navodnog neuspeha da se registruju kod vlade, rekavši da se društvene mreže koriste za širenje dezinformacija i vršenje prevara.

Papa Lav XIV proglasio je danas svecem 15-godišnjeg „čarobnjaka sa kompjuterima“, prvog sveca milenijalca, koji je upotrebio tehnologiju da širi katoličku veru i stekao nadimak „Božji influenser“.

Papa Lav XIV je kanonzovao Karla Akutisa, koji je umro od leukemije 2006. godine, džeći misu na otvorenom na Trgu svetog Petra u prisustvu desetine hiljada ljudi, od kojih su mnogi parovi milenijalci sa malom decom.

Tokom ceremonije papa je kanonizovao još jednu popularnu italijansku ličnost koja je umrla mlada Pjer Đorđa Frasatia, poznatog po pomaganju siromašnim - piše Danas.

Vatikan je saopštio da se 36 kardinala, 270 biskupa i 212 sveštenika prijavilo da proslave misu zajedno sa papom Lavom pokazujući koliko ti mladi privlače rimokatoličku hijerarhiju, kao i „obične“ vernike.

Papa Lav, prvi američki papa, nenajavljeno se pojavio pred okupljenim ljudima pre početka mise i izrazio dobrodošlicu kako je naveo „tako velikom broju ljudi koji su došli za ovu misu“.

Obe ceremonije kanonizacije bile su planirane za ranije ove godine ali su odložene zbog smrti pape Franje u aprilu.

Papa Franja se žustro zalagao za proglašenje tinejdžera za sveca, uveren da je crkvi potreban neko kao on da privuče mlade katolike veri dok se osvrće na obećanja i obasnosti digitalne ere.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Sat pre mise trg Svetog Petra već je bio pun hodočasnika, od koji su mnogi bili mladi Italijani milenijalci, koji su u Akutisu videli saveremeni uzor sa kojim mogu da se povežu.

Akutis je rođen 3, maja 1991. u Londonu u bogatoj katoličkoj porodici. Oni su se vratili nazad u Milano ubrzo po njegovom rođenju i imao je tipično srećno detinjstvo ali obeleženo sve većom verskom posvećenošću.

Akutis je bio posebno zainteresovan za kompjutere i gutao je knjige na univerzitetskom nivou o programiranju čak kao dete.

Dobio je nazv „Božji influenser“ zahvaljujući svom glavnom tehnološkom nasleđu višejezičkom vebsajtu koji dokumentuje čuda pričešća koja priznaje crka, projekat koji je završio u vreme kada je razvoj takvih portala bio u domenu profesionalaca.

Akutis je znao da svakog dana provodi sate u molitvi pre pričešća.

On se u oktobru 2006, kao 15 – godišnjak razboleo od akutne leukemije i u roku od nekoliko dana umro. Sahranjen je u Asiziju, gradu poznatom po vezi sa još jednim popularnim svecem, Svetim Franjom.

Od njegove smrti mladi katolici dolaze u velikom broju u Asizi gde se telo Akutisa može videti kroz staklo na grobu.

Frasati, drugi svetac koj je kanonizovan danas, živeo je od 1901. do 1925, kada je umro od polija. Poznat je po tome što je služio siromašnim i širio veru među prijateljima.

Još nikada niko nije zasebno odgovarao za izgladnjivanje kao ratni zločin. Ali humanitarni užasi, poput onih u Gazi ili Sudanu, vraćaju svesno izazvanu glad u centar pažnje.

Ujedinjene nacije zvanično su proglasile glad u gradu Gazi, što je prvi takav slučaj na Bliskom istoku. Drugde, ovakvi primeri su već zabeleženi.

Sve su češći i glasniji pozivi na krivično gonjenje izgladnjivanja kao namerne strategije u oružanim sukobima.

„Glad je ratno oružje, koje se trenutno koristi širom sveta. To mora prestati jer se time krši međunarodno humanitarno pravo“, izjavila je nedavno za DW Šejna Luis, glavna savetnica za Sudan u američkoj organizaciji za sprečavanje masovnih zločina PAEMA.

Govorila je o gradu Al Fašir u Sudanu, koji je pod opsadom već godinu dana. Tamo je zarobljeno oko 30.000 ljudi, koji više nemaju hrane. „To je međunarodni zločin i kao takav se mora procesuirati“, rekla je Luis.

Organizacije za ljudska prava poput Amnestija i Hjuman rajts voča izdale su slična saopštenja o izraelskom delovanju u Pojasu Gaze: vojsci se prebacuje da blokira isporuku pomoći i hrane - piše Danas.

„Izrael izgladnjuje Gazu. To je genocid. To je zločin protiv čovečnosti. To je ratni zločin“, rekao je Majkl Fakri, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pravo na hranu nedavno za list Gardijan.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Izgladnjivanje kao oružje u ratu

Sve su češći zahtevi da se smrt civila od gladi tretira kao ratni zločin. Jedan od razloga za to je što sukobi sve češće izazivaju glad.

„Glad je drevna pojava, koju strane u sukobu koriste stolećima“, kaže Rebeca Bakos Blumental, pravna savetnica u projektu „Odgovornost za izgladnjivanje“ holandske fondacije GRC. Posebno u poslednjih deset godina ova taktika se sve češće primenjuje, kaže ona.

U protekloj deceniji do gladi izazvane sukobima došlo je u Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu, Sudanu, Siriji i Jemenu. Stručnjaci smatraju da bi ruski napadi na ukrajinsku poljoprivredu mogli biti pravno okarakterisani kao pokušaji korišćenja blokade hrane kao oružja u ratu.

„Iako se globalna sigurnost hrane generalno poboljšava, broj gladnih raste“, napisao je Aleks de Val, profesor na Univerzitetu Tufts u SAD. „Globalna sigurnost hrane je nejednako raspoređena. To ukazuje na to da se glad koristi kao oružje.“

Ako neka strana u sukobu namerno uskraćuje hranu ili druge osnovne potrepštine civilnom stanovništvu, to se smatra ratnim zločinom u mnogim državama, ali i prema Ženevskoj konvenciji ili Rimskom statutu koji primenjuje Međunarodni krivični sud.

Međutim, do sada počinioci koji koriste ovo „oružje“ nikada nisu bili procesuirani isključivo zbog toga: ratni zločin izgladnjivanja nikada nije bio zasebno iznet pred međunarodni sud, već samo kao deo oko dvadeset tipova ratnih zločina.

Procena izgladnjivanja kao zločina je složena: činjenica da civili gladuju u sukobu ne znači nužno i da je zločin počinjen.

„Jedna od važnih pravnih stavki je pitanje namere“, objašnjava De Val za DW. „Ratni zločin izgladnjivanja podrazumeva da je počinilac delovao s namerom.“

Većina pravnih stručnjaka ipak smatra da može postojati i indirektna namera – kada je jasno da bi moglo doći do gladi, ali se ništa ne preduzima da se to spreči.

Novi pogledi na glad

Do pre nekoliko godina, glad se uglavnom smatrala razvojnim ili humanitarnim problemom, kaže Blumental iz GRC-a. Sada se sve više pažnje posvećuje njenoj kriminalnoj dimenziji. „Stvari se pokreću.“

Savet bezbednosti UN je 2018. jednoglasno usvojio Rezoluciju 2417, kojom se osuđuje izgladnjivanje civila kao „metoda ratovanja“. Godine 2019. izmenjen je Rimski statut. Od tada se izgladnjivanje smatra ratnim zločinom ne samo u međunarodnim, već i u oružanim sukobima unutar jedne zemlje.

Takođe su formirane istražne komisije UN za sukobe u Južnom Sudanu i Etiopiji, koje su se posebno bavile izgladnjivanjem kao ratnim zločinom, podseća Blumental.

„Sve više međunarodnih i lokalnih organizacija za ljudska prava osuđuje ovu praksu. Upečatljivi primeri, poput trenutne situacije u Gazi, značajno su podigli svest o ovom zločinu“, ističe ona.

Veruje da su „istorijska prekretnica“ nalozi za hapšenje, koje je Međunarodni krivični sud izdao protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta u novembru 2024. godine.

U njima se izričito navodi optužba za izgladnjivanje kao ratni zločin. Prvi put su izdati međunarodni nalozi za hapšenje zbog navodnog izgladnjivanja kao zasebnog zločina.

Međunarodni krivični sud takođe vodi istragu u Sudanu. Ni Izrael, ni režim u Sudanu, niti njegovi protivnici ne priznaju nadležnost tog suda.

Tema izgladnjivanja je nesumnjivo dobila na pažnji u poslednjih deset godina, kaže De Val. „Pravni okvir postoji. Nedostaje politička volja za delovanje.“

Pravna obrada i dalje neizvesna

I dalje postoje pravni izazovi, kaže De Val za DW. „Ali sam uveren da je moguće izreći presude. Samo treba dovesti optužene pred sud.“

Blumental se slaže. „Postoje nesporazumi u vezi s tim, i mnogi ljudi misle da je glad neizbežan deo rata“, kaže ona. „Ali naša istraživanja pokazuju da su ti obrasci vrlo jasni i da se u mnogim situacijama može prepoznati svesna strategija.“

Ona pokazuje oprezni optimizam da će oni koji namerno izgladnjuju civile jednog dana odgovarati pred sudom. „To je svakako naša nada“, zaključuje ona. „Na tome svi radimo.“

Kompanija SpejsEks (SapceX) američkog multimilijardera Ilona Maska (Elon Musk) potpisala je partnerstvo sa Italijanskom svemirskom agencijom za isporuku naučnih alata na Mars, saopštile su večeras dve strane.

„Italija će leteti na Mars“, napisao je šef Italijanske svemirske agencije (ASI) Teodoro Valente na društvenoj mreži Iks (X) i dodao da bi sporazumi trebalo da omogući „transport italijanskih eksperimenata tokom prvih komercijalnih letova Staršipa na Mars“.

Ta mega-raketa koju je SpejsEks razvio za putovanje na Mesec i Mars još uvek je u razvoju, a njeni poslednji probni letovi ranije ove godine završili su se velikim eksplozijama.

Ilon Mask, koji želi da „kolonizuje Mars“ i poznat je po svojim veoma optimističnim prognozama, ipak nastavlja da računa na prva lansiranja već 2026. godine.

„Svi na svemirski brod! Idemo na Mars! SpejsEks sada nudi svoje usluge Staršipa Crvenoj planeti“, napisala je na Iks-u predsednica SpejsEksa Gvin Šotvel pozdravljajući partnerstvo potpisano sa Italijom - piše Danas.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Mask, koji je bio veoma blizak američkom predsedniku Donaldu Trampu, razvio je lični odnos sa šeficom ultrakonzervativne italijanske vlade Đorđom Meloni (Giorgia), dok je javno podržavao druge ekstremno desničarske stranke u Evropi.

Predloženi ugovor o sajber bezbednosti Rima i SpejsEksa žestoko je ranije tokom godine kritikovala italijanska opozicija.

Ministar odbrane Pit Hegset naredio je trupama Nacionalne garde koje patroliraju ulicama Vašingtona u okviru mera američkog predsednika Donada Trampa čvršćeg sprovođenja zakona, da počnu da nose vatreno oružje, saopštio je danas Pentagon.

Ovaj korak predstavlja eskalaciju Trampove intervencije u rad policije u glavnom gradu SAD i dolazi u trenutku kada je skoro 2.000 pripadnika Nacionalne garde stacionirano u gradu po vlašću demokrata, nakon što su ove nedelje stigle stotine vojnika iz nekoliko republikanskih država.

Tramp je prvobitno poslao 800 pripadnika Nacionalne garde Distrikta Kolumbija da pomognu saveznim organima za sprovođenje zakona u nastojanju da se obračuna sa kriminalom, beskućništvom i ilegalnom imigracijom.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Pentagon i vojska su prošle nedelje saopštili da vojnici neće nositi oružje. Nove smernice su da će nositi službeno oružje. Vojnici nisu učestvovali u sprovođenju zakona i uglavnom su štitili lokalne znamenitosti.

Tramp se hvalio da je grad bezbedniji nego ikad zahvaljujući njegovoj intervenciji. Danas je novinarima rekao da je „čudo šta se dogodilo“. „Vašington je bio pakleno mesto“, rekao je. „Ali sada je bezbedan.“ Naveo je da bi mogao da produži prisustvo trupa i federalnih agenata u Vašingtonu.

Tramp je napomenuo da će od Kongresa tražiti dve milijarde dolara za poboljšanje izgleda grada, uključujući obnavljanje puteva i zamenu ulične rasvete. Ranije je obećao da će poboljšati travu po gradu kako bi izgledala kao jedan od njegovih terena za golf. „Biće bezbedno i biće ulepšano“, rekao je, prenosi danas.rs.