Članice Svetske zdravstvene organizacije glasale su na Svetskoj zdravstvenoj skupštini za potencijalno revolucionarni globalni sporazum o poboljšanju spremnosti kada su u pitanju pandemije.

"Za" su glasale 124 zemlje, nakon što je Slovačka pozvala na glasanje, dok je premijer te zemlje Robert Fico, skeptičan prema vakcini protiv kovida-19, zatražio da njegova zemlja ospori usvajanje sporazuma.

Nijedna zemlja nije glasala protiv, a 11 zemalja, među kojima Poljska, Izrael, Italija, Rusija, Slovačka i Iran bilo je suzdržano.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Nacrt sporazuma, koji se bavi strukturnim nejednakostima u načinu razvoja lekova ili vakcina i zdravstvenih alata, biće formalno usvojen u utorak na plenarnoj sednici Svetske zdravstvene skupštine u Ženevi.

No formalno neće stupiti na snagu dok ne budu dovršeni pregovori o aneksu o podeli patogena, što bi moglo potrajati i do dve godine. Nakon toga će države morati da ratifikuju sporazum.

Prema zvaničnim podacima Rumuske izborne komisije, na osnovu prebrojanih 98 odsto glasova, u drugom krugu predsedničkih izbora, pobedio je Nikušor Dan sa 54,27 odsto glasova podrške birača.

Njegov protivkandidat, evroskeptični desničar Đorđe Simion ima 45,73 odsto podrške rumunskih birača, javlja Digi24.

Ko je Nikušor Dan?

Dan, 55-godišnji matematičar, kandidovao se kao nezavisni kandidat i obećao je da će se obračunati sa korupcijom.

Dan, koji je gradonačelnik Bukurešta od 2020. godine, poznat je po svom tehnokratskom stilu i antikorupcijskom stavu. Izgradio je svoju političku karijeru na obećanjima o reformama i transparentnosti.

Prvi put je stekao nacionalni značaj pre više od decenije kao osnivač Udruženja "Spasimo Bukurešt", građanske inicijative čiji je cilj zaštita rumunske prestonice od lošeg urbanističkog planiranja i korumpirane lokalne uprave. Uspeh grupe ga je katapultirao u politiku, gde je brzo postao vodeća ličnost u modernom reformističkom pokretu Rumunije.

Kao snažan zagovornik Evropske unije, Dan je više puta isticao posvećenost Rumunije Ukrajini, tvrdeći da je ta podrška od vitalnog značaja za zaštitu nacionalne bezbednosti Rumunije u suočavanju sa ruskom agresijom.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Nakon zatvaranja biračkih mesta, Dan je rekao da "izbori nisu za političare" već za zajednice i da je na poslednjem glasanju "pobedila zajednica Rumuna, zajednica koja želi duboke promene u Rumuniji".

"Kada Rumunija prolazi kroz teška vremena, setimo se snage ovog rumunskog društva", rekao je.

"Postoji i zajednica koja je izgubila današnje izbore. Zajednica koja je s pravom ogorčena načinom na koji se politika do sada vodila u Rumuniji", rekao je Dan.

U prvom krugu, održanom pre dve nedelje, iznenađujuće ubedljiv bio je Simion, evroskeptični lider stranke krajnje desnice Alijanse za uniju Rumuna, sa gotovo 41 odsto glasova.

Dan, nezavisni kandidat koji je u trku ušao kao gradonačelnik Bukurešta, osvojio je skoro 21 odsto glasova.

Bivšem američkom predsedniku Džozefu Bajdenu u petak je dijagnostikovan agresivan oblik raka prostate.

Dijagnoza je prema navodima Njujork tajmsa postavljena nakon što su lekari pronašli "mali čvor" na prostati Bajdena.

Tim povodom se oglasila i njegova porodica.

"Prošle nedelje, predsednik Džo Bajden je pregledan zbog novog nalaza čvora na prostati nakon što je imao sve veće urinarne simptome. U petak mu je dijagnostikovan rak prostate, koji karakteriše Glisonova ocena od 9 (Grupa 5) sa metastazama na kosti", navodi se u saopštenju.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

"Iako ovo predstavlja agresivniji oblik bolesti, rak izgleda da je osetljiv na hormone, što omogućava efikasno lečenje."

Bajden i njegova porodica "razmatraju mogućnosti lečenja sa njegovim lekarima", zaključuje se u saopštenju

Nemačka i druge evropske države najavljuju da će čak pet odsto BPD-a ulagati u vojsku. Ko su najveće vojne sile kontinenta, gde su im jake strane, a gde mane?

Berlin povećava potrošnju na odbranu, ne toliko jer to traži američki predsednik Donald Tramp, već zato što se i u Nemačkoj širi svest da se lepim rečima ne može zaustaviti vojna agresija.

Tako otprilike novi nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavljuje da bi nova nemačka vlada ubuduće trebalo da ulaže u odbranu čak pet odsto BDP-a. To je izjavio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u turskoj Antaliji - piše RTS.

Nemačka, prema rečima ministra, podržava predlog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da se 3,5 odsto izdvaja za vojne potrebe, a dodatnih 1,5 procenata za odbrambenu infrastrukturu.

Konačna odluka i planovi svih članica NATO-a verovatno će se čuti tek na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.

I kancelar Fridrih Merc najavio je u obraćanju Bundestagu da želi da Bundesver razvije u "konvencionalno najjaču vojsku Evrope".

Ali i druge evropske države postavljaju ambiciozne ciljeve.

Poljska: Bedem na istočnom krilu

Poljska godinama intenzivno ulaže u oružane snage sa ciljem da postane najjača kopnena sila u Evropi. Prošle godine 4,12 procenata BDP-a išlo je u odbrambeni budžet.

Glavni cilj Varšave je da bude efikasno naoružana kako Rusija ne bi ni pomislila da ugrozi njenu teritoriju.

Poljska vojska trenutno broji oko 150.000 vojnika u profesionalnoj armiji i teritorijalnoj odbrani. Do 2035. taj broj bi trebalo da poraste na 300.000.

U toku je i opremanje savremenom vojnom tehnikom – više od 600 tenkova – naručenih između ostalog iz Južne Koreje i SAD – zatim raketni sistemi "HIMARS", dronovi, a u budućnosti i borbeni avioni "F-35" trebalo bi da postanu oprema pešadije i vazduhoplovstva Poljske.

S druge strane, poljska mornarica se smatra relativno slabom.

Nemačka: Od kolebanja do vodeće uloge

Najavljeno povećanje izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a označavalo bi istorijski zaokret u bezbednosnoj politici Nemačke.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Od kraja Hladnog rata, Savezna Republika Nemačka je insistirala na međunarodnoj saradnji, diplomatiji i "kulturi vojne uzdržanosti". Prekretnicu je označio govor kancelara Olafa Šolca 27. februara 2022, tri dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, poznat kao najava "nove ere" (Zeitenwende).

Odmah potom, nemačka vlada je osnovala poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Redovni izdaci za odbranu za 2024. iznose oko 90 milijardi evra, što je oko 2,1 procenta BDP-a. Povećanje na pet procenata značilo bi godišnji budžet za odbranu od preko 160 milijardi evra.

Dvostruko veći izdaci svakako bi teško opteretili državni budžet, a za sada nisu obezbeđena dodatna sredstva.

Bundesver trenutno ima oko 182.000 aktivnih vojnika. Ministarstvo odbrane planira povećanje na najmanje 203.000 do 2031, dok se povremeno spominje i cilj od 240.000.

Modernizacija obuhvata sve grane vojske – treba zameniti stare tenkove, avione i ratne brodove, a naglasak je i na digitalizaciji i unapređenju komandnog lanca, jer i u nemačkim arsenalima mnogo oružja i opreme postoji "samo na papiru" pošto u prošlosti nije bilo novca za njihovo održavanje.

Ključni industrijski akteri u Nemačkoj su "Rajnmetal", "Erbas difens end spejs" i "Dil grupa", ali u tom sektoru sve je izraženija međunarodna saradnja, jer je i izvoz izuzetno važan.

Francuska: Nuklearna sila sa globalnim ambicijama

Francuska je jedina nuklearna sila u EU i vodi strategiju globalnog prisustva i vojne samostalnosti. U vojsci služi oko 203.000 vojnika, uz 175.000 pripadnika jedinica poput Žandarmerije i oko 26.000 rezervista.

Francuska mornarica raspolaže nuklearnim nosačem aviona "Šarl de Gol" i strateškim podmornicama, čime ima snažan nuklearni kapacitet. Borbeni avioni rafal obezbeđuju vazdušnu nadmoć i takođe su opremljeni za korišćenje nuklearnog oružja.

Predsednik Emanuel Makron znatno je povećao odbrambeni budžet otkako je preuzeo dužnost 2017. U dramatičnom televizijskom obraćanju početkom marta, detaljno je govorio o "ruskoj pretnji" koja se nadvija nad Evropom. Stoga bi francuski odbrambeni budžet trebalo da bude gotovo udvostručen.

Francuska je u prošlosti imala sličan vojni budžet kao Nemačka, ali je njime izgradila borbeno efikasniju vojsku – na kraju, ne zahvaljujući državnom podsticanju odbrambene industrije i državnom suvlasništvu.

Velika Britanija: Dobro naoružana, ali ranjiva

Sa ciljem od gotovo 2,4 procenta BDP-a, Velika Britanija takođe planira da poveća odbrambene izdatke, sa naglaskom na visokotehnološku opremu, dronove, veštačku inteligenciju i laserske sisteme.

Kraljevska mornarica raspolaže sa dva nosača aviona, iako je samo jedan operativan. Vazduhoplovne snage su visoko modernizovane – njihovo jezgro čine američki borbeni avioni "F-35B" kakvih britanska vlada planira da nabavi ukupno 138 komada.

Međutim, britanske oružane snage sa oko 140.000 aktivnih vojnika (uključujući 4.000 Gurki) relativno su male. Za razliku od mnogih zemalja EU, trenutno nisu predviđena veća povećanja kadrova.

Premijer Kir Starmer naglašava vernost savezništvima i globalnu spremnost za intervencije. Britanska vojna oprema u velikoj meri zavisi od američke tehnologije, naročito kada je reč o nuklearnom oružju na podmornicama.

Italija: Snaga na moru i u vazduhu, slaba na kopnu

Sa 1,49 procenata BDP-a, prema podacima NATO-a za 2024, Italija je još uvek ispod dosadašnjeg cilja od dva procenta.

Ipak, sa 165.000 aktivnih vojnika, dva nosača aviona i snažnim vazduhoplovstvom gde su i jurofajteri i "F-35", Italija spada u težu vojnu kategoriju Evrope.

Međutim, kopnene snage se smatraju zastarelim i nužno su potrebne reforme. Premijerka Đorđa Meloni želi Italiju da učini najjačom tenkovskom silom Evrope.

U tu svrhu naručeno je više od 1.000 borbenih i višenamenskih tenkova od kompanije Rajnmetal. Strateški fokus Italije je Mediteran i bezbednost globalnih trgovačkih ruta.

Globalni odnosi snaga ostaju nepromenjeni

Uprkos milijardama evra uloženih u naoružanje u Evropi, globalni poredak vojnih sila se srednjoročno neće značajno promeniti. Na čelu su i dalje Sjedinjene Države, zatim Rusija, Kina i Indija.

Prva evropska sila – Velika Britanija – dolazi tek na šestom mestu. Slede Francuska na devetom, a Nemačka trenutno zauzima jedanaesto mesto.

Platforma Global Fajerepauer upoređuje vojnu snagu zemalja prema više od 60 pokazatelja – od broja tenkova, pomorskih kapaciteta, do veličine sposobne vojne populacije – kako bi se dobila sveobuhvatna slika globalne vojne moći.

Na 10. Međunarodnom sajmu vojne inteligentne tehnologije (CMITE 2025), koji je otvoren u Pekingu, više od 500 kineskih kompanija predstavilo je najsavremenije bespilotne letelice (UAV) i sisteme za zaštitu od dronova, ukazujući na sve veći značaj ovih tehnologija u savremenom ratovanju. Posebnu pažnju izazvali su inovativni dronovi koji imitiraju ptice, ali i pametne automatske platforme za njihovo neutralisanje.

Dronovi koji lete kao ptice – nevidljivi i smrtonosni

Jedan od najimpresivnijih eksponata bili su tzv. ornitopteri – dronovi koji oponašaju let ptica mahanjem krila, postižući gotovo savršenu biomimikriju. Ovi uređaji su, prema navodima kineskih proizvođača, gotovo neprimetni za ljudske posmatrače i konvencionalne radare, što ih čini izuzetno pogodnim za izviđačke, infiltracione i borbene misije, piše Global tajms, a prenosi Nova.

Najmanji model, nalik svraki, težak je samo 90 grama, može se lansirati iz ruke i opremljen je minijaturnom kamerom koja prenosi snimke uživo. Zahvaljujući svojoj veličini i tišini, idealan je za izviđanje u urbanim sredinama i misije u kojima je neprimetnost presudna.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Veći modeli, poput onih inspirisanih galebovima, sokolovima i orlovima, nose znatno veće terete i imaju duže vreme letenja. Na primer, dron nalik orlu ima raspon krila od dva metra, težinu od oko 3,6 kilograma, autonomiju od 40 minuta i operativni domet između šest i osam kilometara. Može biti opremljen mikro-municijom sa preciznim navođenjem, čime se omogućava precizno delovanje iz vazduha.

Posebno je interesantan podatak da se dizajn svakog drona može prilagoditi tako da imitira lokalne vrste ptica, omogućavajući im da se lakše uklope u prirodno okruženje.

Koaksijalni dron „kolibri“ – prenosni ubica

Još jedan zanimljiv model prikazan na sajmu je kolibri, koaksijalni dron koji svojim izgledom podseća na vakuum čašu. Težak je 10 kilograma i može nositi do tri kilograma tereta – uključujući i minobacačke granate kalibra 60 mm i 82 mm. Kolibri može da leti 24 minuta i dizajniran je za brzu montažu i demontažu, što ga čini izuzetno pogodnim za upotrebu u jedinicama pešadije. Jedan vojnik može nositi četiri do pet jedinica.

Zahvaljujući preklopnim krilima i modularnoj konstrukciji, Kolibri može biti lansiran u rojevima, čime se postiže efekat taktičkog zasićenja i preciznog udara iz vazduha bez oslanjanja na skupe vazduhoplovne resurse.

Automatske stanice sa veštačkom inteligencijom

CMITE 2025 nije bio samo mesto za predstavljanje dronova – poseban segment sajma bio je posvećen sistemima za odbranu od njih. Najistaknutiji među njima je K-25, daljinski upravljana borbena stanica koja se može montirati na vozila ili direktno na tlo.

Opremljena standardnim automatskim puškama kalibra 5,8 mm, K-25 koristi inteligentni sistem za upravljanje vatrom sposoban za automatsko prepoznavanje, praćenje i gađanje ciljeva. U trostrukom rafalnom režimu, ova platforma ima verovatnoću pogotka od 90% na ciljeve veličine malih dronova na udaljenosti od 200 metara, dok na stacionarne ljudske mete na 400 metara ima verovatnoću direktnog pogotka iznad 90%.

Stanica može da funkcioniše putem žične ili bežične kontrole, čime se operatori drže van dometa potencijalne pretnje. Takođe, više jedinica može se umrežiti u jednu vatrenu mrežu povezanu sa sistemom za detekciju dronova, stvarajući efikasnu i fleksibilnu zonu odbrane.

Ratovanje budućnosti: granica između prirode i tehnologije se briše

Uvođenjem ornitoptera i drugih biomimetičkih sistema u realnu vojnu upotrebu, Kina pokazuje odlučnost da pomeri granice tradicionalnog ratovanja. Ovi sistemi otvaraju nove izazove za identifikaciju i neutralizaciju ciljeva, jer sve više liče na prirodne fenomene.

Iako su ovi dronovi još u fazi intenzivnog razvoja i testiranja, jasno je da njihova primena u stvarnim borbenim uslovima nije daleko. Kineski eksperti već sada govore o njihovoj potencijalnoj upotrebi za psihološke operacije, dubinsko izviđanje, precizne udare i taktičko zasićenje neprijateljskih sistema.

CMITE 2025 ne samo da je predstavio tehnički napredak, već je ukazao na novu filozofiju savremenog ratovanja – gde se prepoznatljivost briše, a granice između prirode i mašine postaju gotovo nevidljive.

Najmanje 146 Palestinaca ubijeno je u poslednja 24 sata u Pojasu Gaze, u novim intenzivnim napadima izraelskog vojnog vazduhoplovstva, saopštile su danas palestinske zdravstvene vlasti.

Intenzivna izraelska ofanziva koja traje od četvrtka jedna je od najsmrtonosnijih faza bombardovanja otkako je Izrael prekršio primirje, piše Rojters.

Najnoviji napadi usledili su nakon što je američki predsednik Donald Tramp juče završio turneju po Bliskom istoku bez vidljivog napretka ka novom prekidu vatre.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Direktor Indonežanske bolnice na severu Pojasa Gaze Marvan Al-Sultan rekao je da je u bolnicu od ponoći doneto 58 tela, a da su mnogi pod ruševinama.

„Situacija u bolnici je katastrofalna“, rekao je Al-Sultan. Lokalne zdravstvene vlasti saopštile su da je 459 ljudi povređeno u izraelskim napadima u poslednja 24 sata.

Izraelska vojska je danas saopštila da sprovodi opsežne napade i mobiliše vojsku kao deo priprema za proširenje operacija u Pojasu Gaze i postizanje „operativne kontrole“ u oblastima palestinske enklave.

Zdravstveni sistem u Gazi jedva da je operativan, jer je izraelska vojska više puta napadala bolnice tokom devetnaestomesečnog rata, a medicinske zalihe su nestale jer Izrael pooštrava blokadu humanitarne pomoći od marta.

Kifersfelden! To mesto u Bavarskoj ima topao prizvuk za mnoge nemačke turiste. Dolazeći iz Minhena, auto-put tu vijuga prema jugoistoku, ka Alpima.

A iza Kifersfeldena je Austrija. Nakon prelaska preko Brenerskog prevoja, pogled privlače planine, možda čak i Italija. Iza Kifersfeldena počinje godišnji odmor, počinju najlepše nedelje u godini.

Sada novi nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) stoji u Kifersfeldenu i govori o tome kako tu, na granici, već nedelju dana vladaju nova pravila. Na granični prelaz došao je sa svojim partijskim kolegom, bavarskim premijerom Markusom Zederom, kao i sa šefom Savezne policije Diterom Romanom i brojnim novinarima. Pada jaka kiša.

Već nedelju dana se, kaže Dobrint, granice Nemačke – ne samo tu u Bavarskoj – još strože kontrolišu. Nova vlada je još tokom izborne kampanje najavila borbu protiv ilegalne migracije, a sada želi to i da sprovede.
Za razliku od dosadašnje prakse, sada se tražioci azila odbijaju na granici, dakle ne puštaju se u zemlju. Samo za određene grupe kao što su trudnice i deca pravi se izuzetak - piše Danas.rs.

Dobrint: „Zaustavićemo te kriminalne aktivnosti!“

Godinama je važilo pravilo: svako ko je stigao u Nemačku, na bilo koji način, i izjavio da želi da podnese zahtev za dobijanje azila, mogao je da uđe u zemlju. To je sada drugačije. Na pitanje novinara DW šta se konkretno menja i šta je poruka nove vlade, Dobrint odgovara: „Želim da poručim svima onima koji misle da mogu da zarađuju na ljudskoj patnji tako što krijumčare ljude u druge zemlje, da ćemo učiniti sve da zaustavimo te kriminalne aktivnosti.“

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Političar CSU zatim gotovo ponosno dodaje: Od kada je nova vlada predvođena kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) stupila na dužnost, sprečeno je 739 pokušaja ilegalnog ulaska u zemlju. Nedelju dana ranije bilo ih je samo 511, što predstavlja povećanje od 45 procenata. To je moguće, kaže Dobrint, samo zato što je dodatnih 3.000 policajaca raspoređeno na granici. Pre ih je bilo 11.000, sada ih je 14.000.

Neki od njih sada stoje iza ili pored ministra, a on im se direktno obraća i zahvaljuje na radu koji, kako naglašava, traje i po 12 sati dnevno. Dobrint zna da šef Savezne policije, Roman, koji je takođe stigao u Kifersfelden, već mesecima ukazuje na preopterećenost svojih ljudi. Jer, već je prethodna vlada, SPD-a, Zelenih i FDP-a započela s pojačanim graničnim kontrolama.

Dobrint kaže da oseća veliko poštovanje prema radu policajaca: „Voleo bih da se poštovanje koje mi danas izražavamo i u društvu češće i jasnije iskazuje. To su naše policajke i policajci koji se brinu za našu bezbednost u Nemačkoj. Koji se brinu da odlučno delujemo protiv kriminalnih bandi krijumčara ljudi.“

Obračun s politikom azila Angele Merkel

Kriminalni krijumčari, ilegalna migracija – Dobrint stalno koristi te izraze. Nova oštrina prema migrantima ujedno je i konačni raskid sa politikom bivše kancelarke Angele Merkel (CDU). Ona je 2015. i 2016. godine dozvolila dolazak stotina hiljada izbeglica iz Sirije, Avganistana i mnogih afričkih zemalja i poručila: „Uspećemo“.

Iako je novi kancelar Merc u svom govoru u Bundestagu ranije ove nedelje naglasio da Nemačka ostaje zemlja imigracije, Dobrint sada u Kifersfeldenu formuliše stvari pomalo komplikovano, govoreći da će policajci sada u „kombinaciji humanosti i reda“ ponovo voditi više računa o redu. U tu svrhu će se koristiti još više dronova, termalnih kamera i helikoptera.

Tusk Mercu: „AfD je vaš problem!“

Novi nemački kancelar Merc u izbornoj kampanji je obećao da će već prvog dana na funkciji uvesti drugačiju migracionu politiku – verovatno i zbog uspeha desničarsko-populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) koja je poslednjih godina beležila rezultate sa svojim oštrim protivljenjem svakom obliku migracije.

Ali, nova nemačka oštrina nije svuda u Evropi dočekana s odobravanjem. Već na samom početku mandata, tokom posete poljskom predsedniku Donaldu Tusku, Merc je čuo da i istočni sused želi da se bori protiv ilegalne migracije – ali na spoljnim granicama EU, a ne na nemačko-poljskoj granici. Poljska neće prihvatiti izbeglice iz Nemačke, rekao je Tusk, obraćajući se direktno Mercu: „AfD je vaš problem, gospodine kancelaru“, dodao je.

Merc je ljubazno odgovorio: „Želimo zajedno da razvijamo evropsku migracionu i azilantsku politiku i sprovodićemo granične kontrole na način koji će biti prihvatljiv za naše susede.“

A ministar Dobrint je, po povratku iz Kifersfeldena, najavio da će nova vlada nastaviti tim svojim putem: programi dobrovoljnog prijema biće ukinuti, a osobama s posebnim, takozvanim statusom supsidijarne zaštite, neće biti dozvoljeno da dovode članove porodice u Nemačku.

U ruskom udaru na minibus koji je prevozio civile na severu Ukrajine devet osoba je poginulo a četiri su povređeno, javile su danas regionalne vlasti, dan posle razgovora između Rusa i Ukrajinaca koji nisu doveli do postizanja primirja.

„Neprijateljski dron pogodio je autobus kod Belopolja, kada je ubijeno devet osoba a četiri su povređene“, napisala je na Telegramu vojna uprava pogranične oblasti Sumi uz fotografije olupine minibusa na putu.

Vozilo je išlo ka Sumiju, naveo je taj izvor koji je prethodno objavio da je izveden napad Rusa na autobus koji prevozi civile - piše danas.rs.

U oblasti Sumi koja se graniči sa Rusijom pojačano je rusko bombardovanje od kada su ukrajinske snage, početkom marta, proterane iz ruske oblasti Kursk koja je naspram Sumija, i gde su Ukrajinci zauzeli mali deo teritorije u leto 2024. godine.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

U Istanbulu su se juče Rusi i Ukrajinci, na prvim mirovnim pregovorima od proleća 2022. godine, dogovorili o razmeni po hiljadu zatvorenika, prema ruskom pregovaraču Vladimiru Medinskom.

Susret je završen bez najave primirja, koje su Kijev i njegovi saveznici označili kao prioritet.

Dve strane sada treba da sačine detaljan predlog takvog primirja, rekao je Vladimir Medinski u kratkom obraćanju novinarima.

Šef ukrajinske delegacije Rustem Umerov i Medinski su rekli da je ukrajinska strana takođe govorila o mogućem susretu između ukrajinskog i ruskog predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, što bi bio njihov prvi susret od početka ruske invazije. Ruski pregovarač Medinski je rekao da je „Moskva primila k znanju taj zahtev“.