Tenzije između Sjedinjenih Država i Irana dostigle su najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija nakon što je predsednik Donald Tramp u nedelju naredio direktne udare za koje je rekao da su „uništili“ ključna nuklearna postrojenja širom te bliskoistočne zemlje.

Iran ostaje najveći protivnik SAD u regionu od Islamske revolucije 1979. godine, koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini, a kojom je svrgnut prozapadni Mohamed Reza Pahlavi. Od tada, dve zemlje su u sukobu oko niza pitanja, uključujući iranske nuklearne ambicije, iransku podršku posrednicima u regionu i političko mešanje SAD, piše Al Džazira.

Izrael, koji je Iran dugo smatrao pretnjom, pokrenuo je prošle nedelje neviđene napade širom Irana nakon što je optužio zemlju da razvija nuklearno oružje. Izraelske tvrdnje nisu potkrepljene nikakvim verodostojnim dokazima, ali Tramp je uvukao SAD u rat nakon izraelskih napada.

U nedelju su SAD, nakon višednevnog rata Izraela i Irana, direktno napale Iran u onome što je Trampova administracija nazvala veoma sofisticiranim tajnim napadom u kojem je učestvovalo više od 125 američkih aviona i 75 preciznih bombi. Vašington je saopštio da je iransko nuklearno postrojenje „uništeno“, ali je Teheran upozorio da će uzvratiti.

Ovo je vremenska linija odnosa SAD i Irana od 1953. godine:

(1953) Puč podržan od strane SAD i restauracija šaha: Tenzije su u početku porasle zbog napora demokratski izabranog iranskog premijera Mohameda Mosadeka da nacionalizuje Anglo-iransku naftnu kompaniju (sada BP). Britanska kolonijalna sila kontroliše većinski udeo u zajedničkom poduhvatu od otkrića nafte početkom 1900-ih. Mosadekovi potezi da nacionalizuje kompaniju nakon izbora 1951. godine razljutili su Britance. Američka CIA je podržala Ujedinjeno Kraljevstvo u organizovanju puča i podršci nekada svrgnutom monarhu Pahlaviju da se vrati na vlast kao šah.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

(1957) Atomi za mir: Šahove ambicije za nuklearni Iran dobijaju podršku SAD i drugih zapadnih saveznika. Obe zemlje su potpisale nuklearni sporazum za civilnu upotrebu nuklearne energije kao deo programa tadašnjeg američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera „Atomi za mir“. Deceniju kasnije, SAD su Iranu obezbedile nuklearni reaktor i uranijum kao gorivo. Nuklearna saradnja čini osnovu za trenutno nuklearno pitanje.

(1979) Islamska revolucija: Dok su odnosi između Teherana i Vašingtona cvetali, Iranci su „patili“ pod šahovom diktaturom i odupirali se percipiranom prekomernom zapadnom uticaju na njihovo poslovanje. Revolucionarni protesti počeli su da potresaju zemlju krajem 1978. i primorali su šaha da pobegne u januaru 1979. Prognani islamski učenjak ajatolah Ruholah Homeini vratio se da vlada novom islamskom republikom.

(1980) SAD prekidaju diplomatske veze: Nakon što su SAD pokušale da prime šaha na lečenje od raka nakon njegovog egzila, iranski studenti su provalili u američku ambasadu u Teheranu i oteli 52 Amerikanca na 444 dana. Vašington je prekinuo diplomatske odnose i uveo sankcije zemlji. Šah je umro u egzilu.

(1980 – 1988) SAD podržavaju iračku invaziju: Nakon iračke invazije na Iran, tokom vladavine Sadama Huseina, koji je želeo da se suprotstavi Homeinijevoj ideologiji, SAD su stali na stranu Iraka, produbljujući tenzije između dve zemlje. Rat je trajao do 1988. godine i hiljade ljudi je poginulo sa obe strane. Irak je takođe koristio hemijsko oružje protiv Irana.

(1984) Označavanje sponzora terora: Predsednik Ronald Regan zvanično je označio Iran kao „državnog sponzora terora“ nakon niza napada u Libanu, gde su SAD intervenisale nakon što je Izrael napao zemlju. U jednom napadu na vojnu bazu u Bejrutu, ubijen je 241 američki vojnik. SAD su okrivile Hezbolah, libanski šiitski pokret koji podržava Iran. Kasnije je, međutim, Regan sarađivao sa Iranom iza kulisa kako bi oslobodio američke taoce koje je držao Hezbolah. Kada je izašla na videlo, afera Iran-Kontra, kako je nazvana, bila je ogroman skandal za Regana.

(1988) Obaranje Iran Era: Usred ratnih tenzija, pa čak i direktnih napada na međusobne vojne brodove u Zalivu, američki ratni brod je prodro u iranske vode i oborio civilni let Iran Era (IR655) na putu za Dubai 8. jula. Svih 290 ljudi na brodu je poginulo. SAD, koje su tvrdile da je u pitanju greška, nisu se formalno izvinile niti prihvatile odgovornost, ali su porodicama isplatile 61,8 miliona dolara odštete.

(1995) Oštrije sankcije: Između 1995. i 1996. godine, SAD su uvele dodatne sankcije. Tadašnje izvršne naredbe predsednika Bila Klintona zabranile su američkim kompanijama poslovanje sa Iranom, dok je Kongres usvojio zakon kojim se kažnjavaju strani subjekti koji ulažu u energetski sektor zemlje ili prodaju napredno oružje Iranu. SAD su kao razlog navele nuklearni napredak i podršku grupama poput Hezbolaha, Hamasa i Palestinskog islamskog džihada.

(2002) Posledice 11. septembra: Nakon napada 11. septembra na SAD, predsednik Džordž V. Buš je u obraćanju o stanju nacije rekao da je Iran deo „Osovine zla“ zajedno sa Irakom i Severnom Korejom. U to vreme, Iran je pregovarao iza kulisa sa SAD kako bi ciljao njihove zajedničke neprijatelje – talibane u Avganistanu i Al Kaidu. Saradnja je prekinuta, a do kraja 2022. godine, međunarodni posmatrači su primetili visoko obogaćeni uranijum u Iranu, pozivajući na dalje sankcije.

(2013) Iranski nuklearni sporazum: Između 2013. i 2015. godine, predsednik SAD Barak Obama je započeo razgovore na visokom nivou sa Iranom. Teheran je 2015. godine pristao na nuklearni sporazum, formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), koji bi ograničio iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija. Kina, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Evropska unija takođe su bile potpisnice sporazuma, kojim je obogaćivanje Irana ograničeno na 3,67 odsto.

(2018) Tramp se povlači iz nuklearnog sporazuma: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma iz 2018. i uvele sankcije Iranu. Tramp i Izrael su kritikovali sporazum. Iran je takođe otkazao svoje obaveze i počeo da proizvodi obogaćeni uranijum iznad ograničenja nametnutih sporazumom.

(2020) Atentat na vođu IRGC-a: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su ubile iranskog generala Kasema Sulejmanija, komandanta elitnih Kuds snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), u napadu dronom u Bagdadu. Godinu dana ranije, administracija je nazvala Kuds snage „terorističkom“ organizacijom. Iran je odgovorio napadima na američku imovinu u Iraku.

(2025) Pismo Teheranu: U martu je Tramp poslao pismo iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju predlažući nove pregovore o nuklearnom sporazumu sa rokom od 60 dana. Međutim, Hamnei je odbio ponudu, rekavši da SAD ne traže pregovore sa Iranom, već mu nameću zahteve. Razgovori su nezvanično počeli u Omanu i Italiji, a Muskat je delovao kao posrednik. Tramp je tvrdio da je njegov tim „veoma blizu“ postizanja dogovora nakon nekoliko rundi razgovora i upozorio je Izrael na napade. Teheran je takođe izrazio optimizam, ali je insistirao na pravu obogaćivanja uranijuma, što je bila sporna tačka u pregovorima. Izrael je pokrenuo napade širom Irana dan pre šeste runde pregovora između Irana i SAD.

(2025) Američki udari: SAD bombarduju tri ključna nuklearna postrojenja u Iranu, navodeći kao razlog bezbednosne probleme i odbranu Izraela.

Robne berze Rusije (Peterburška berza), Kine, Indije, Irana, Belorusije, Kazahstana i Uzbekistana potpisale su na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu (PMEF) deklaraciju o osnivanju Međunarodne asocijacije robnih i fjučers berzi.

"Uklanjanje trgovinskih barijera, pojednostavljen pristup perspektivnim tržištima, širenje kruga poslovnih partnera, dodatni trgovinski i marketinški alati – to su koristi koje naši klijenti dobijaju", izjavio je predsednik upravnog odbora Beloruske univerzalne robne berze (BUTB) Aleksandar Osmolovski, opisujući prednosti nove asocijacije, prenosi Komersant.

Prema saopštenju za medije, asocijacija bi trebalo da postane ključna platforma za saradnju robnih i fjučers berzi zemalja članica Evroazijske unije (EAEU+), Šangajske organizacije za saradnju ŠOS i zemalja grupe BRICS+.

Poseban akcenat će biti na realizaciji projekta formiranja međunarodne cenovne agencije, čiji je cilj uspostavljanje sistema pravičnih cenovnih pokazatelja za ključne robe - piše B92.

Pored BUTB-a i Peterburške berze, deklaraciju su potpisale i Nacionalna robno-derivativna berza Indije, Azijsko-evropski međunarodni trgovinski centar iz Kine, Robna berza Irana, robna berza "Evroazijski trgovinski sistem" iz Kazahstana i Uzbekistanska republička robno-sirovinska berza.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Razvoj organizovanih robnih tržišta u okviru Evroazijske ekonomske unije (EAEU) ulazi u novu fazu, izjavio je predsednik Peterburške berze Igor Artemjev. Ova berza je početkom marta 2025. zvanično vratila svoje istorijsko ime — Peterburška berza, a u proteklom periodu osavremenila strategiju, pokrenula sopstvenu informativno-analitičku platformu SPX i ojačala saradnju s Kazahstanom putem berze ETS.

Peterburška berza se pozicionira kao lider u integraciji robnih tržišta Evroazije, a kroz novu asocijaciju, SPX platformu i nacionalno cenovno telo gradi se osnova za sopstvenu cenovnu infrastrukturu i dublju regionalnu ekonomsku saradnju.

Kako je ranije ovog meseca Artemjev najavio za Forbes, ciljevi Međunarodne asocijacije robnih i fjučers berzi su da postane glavna platforma za dijalog i saradnju među berzama, da obezbedi razmenu iskustava i informacija, da razvija zajedničke standarde i metodologije, da poboljša transparentnost i likvidnost trgovanja, kao i da jača ulogu robnih berzi u regionalnoj ekonomiji — kroz analitiku, cenovne indikatore i saradnju sa regulatorima.

Artemjev je istakao važnost nezavisnih izvora tržišnih informacija usled spoljnog pritiska i sankcija. U tom cilju osnovano je Nacionalno berzansko cenovno agencijsko telo, koje će razvijati reprezentativne cenovne indikatore i analitiku za pojedine sektore, koristiti podatke iz stvarnih transakcija (berzanskih i vanberzanskih ugovora) i oslanjati se na SPX platformu za širenje informacija.

Peterburška berza je najveća robna berza u Rusiji i jedna od najvećih spot berzi na svetu, ključna za stabilnost i transparentnost na ruskim robnim i finansijskim tržištima. U 2024. godini obim trgovine iznosio je 2,337 biliona rubalja (oko 30 milijardi dolara), što je rast od 31,9 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Raketa kompanije SpaceX eksplodirala je tokom rutinskog testiranja u sredu uveče na poligonu Starbase u Teksasu.

Model Starship 36 bio je na statičkom vatrenom testu oko 23 časa kada je, prema snimcima, iznenada došlo do snažne eksplozije u prednjem delu letelice.

U saopštenju, SpaceX, firme Ilona Maska, je naveo da je tokom testiranja došlo do „ozbiljne nepravilnosti“ dok se raketa nalazila na testnom postolju u Starbase-u.

テキサス州スターベースでスペースX社スターシップ(Starship)上段のShip36が大爆発! 2025/6/18 午後11時CT頃にstatic fire test (地上でのエンジン点火試験)前に爆発した模様. 安全管理されていたため人的被害は無い模様. 約3km地点から #starship #SpaceX #explosion
pic.twitter.com/OdHaVCGydw

— 天文学者 阿部新助 Dr. Avell (@AvellSky) June 19, 2025

„Zaštitna zona oko lokacije bila je održavana tokom celog testa i svi članovi osoblja su bezbedni i evidentirani“, navela je kompanija.

Lokalni stanovnici prijavili su da je snažna eksplozija potresla prozore.

Gradske vlasti su upozorile da se „mogu osetiti ili čuti posledice eksplozije“, i podelile su link za prijavu eventualne štete.

„Moji sunarodnici, Islamska Republika je stigla do svog kraja i u procesu je kolapsa“, poručio je juče na društvenim mrežama Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, pozvavši iranski narod na ustanak.

„Ono što je počelo je nepovratno. Budućnost je svetla i zajedno ćemo okrenuti stranicu istorije“, naglasio je on.

Pahlavi je u videu na društvenoj mreži Iks rekao da je „potreban totalni ustanak da bi se zauvek okončala ova kolektivna noćna mora“, prenele su agencije.

„Sada je vreme da se ustane, vreme je da vratimo Iran svi zajedno. Ne brinite o danu nakon pada Islamske republike. Iran neće ući u period nestabilnosti ili građanskog rata“, poručio je Pahlavi usred sukoba Irana i Izraela koji je danas ušao u šesti dan - piše Danas.

Ko je Reza Pahlavi?

Reza Pahlavi je najstariji sin svrgnutog lidera Irana Mohameda Reze Pahlavija. Živi u egzilu od 1979.

Zagovara principe slobode, demokratije i ljudskih prava za svoje sunarodnike.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Osnivač je i vođa Nacionalnog saveta Irana, opozicione grupe u egzilu, i istaknuti je kritičar vlade Islamske Republike Iran, navodi se na Wikipedia.

Kako piše na njegovoj veb-stranici, poziva na uspostavljanje sekularne demokratije u Iranu i kritikuje ugnjetavanje iranskog naroda.

Apelovao je na promenu režima kroz nenasilnu građansku neposlušnost i na slobodan i otvoren referendum o novoj vladi Irana.

Rođen je u Teheranu 1960. Na Vikipediji se navodi da je šah (persijski naziv za kralja) nakon njegovog rođenja pomilovao 98 političkih zatvorenika, a vlada je proglasila smanjenje poreza na dohodak za 20 odsto.

Zvanično je proglašen za prestolonaslednika Irana 1967. u vreme krunisanja njegovog oca. Iran je napustio sa samo 17 godina da bi prošao obuku za letenje mlaznim lovcima Ratnog vazduhoplovstva SAD u vazduhoplovnoj bazi Ris u Labaku, u Teksasu.

U međuvremenu je uspostavljanje klerikalnog režima u Iranu sprečilo njegov povratak u rodnu zemlju, te je 1980. s porodicom došao u Egipat.

Tokom prvih godina u egzilu, nastavio je i završio visoko obrazovanje sa diplomom političkih nauka na Univerzitetu Južne Kalifornije.

U mladosti bio vatreni obožavalac fudbala. Pored persijskog, tečno govori francuski i engleski.

Za vreme iransko-iračkog rata dobrovoljno se prijavio da služi vojsci svoje zemlje kao pilot borbenog aviona, ali ga je klerikalni režim odbio, navodi se na njegovoj veb-stranici.

Kada je jednom prilikom bio upitan za veroispovest, stoji na Vikipediji, rekao je da je „to privatna stvar, ali ako baš morate da znate, ja sam, naravno, po obrazovanju i uverenju šiitski musliman. Ja sam čovek velike vere.“

Sa Jasmin Etemad-Amini, s kojom se venčao 1986. ima tri ćerke. Pošto veruje u jednaka prava muškaraca i žena, izjavio je da su Nur, Iman i Fara, redom, njegove naslednice.

Njegova supruga je diplomirala na političkim naukama na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, a kasnije je doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington.

Godine 1991. je bila jedan od osnivača Fondacije za decu Irana, koju je kao direktorka vodila 23 godine.

Zagovornica je demokratskog pokreta u Iranu, te se pojavljivala na prodemokratskim skupovima, događajima i panelima u mnogim gradovima tokom godina.

Američki multimilijarder Ilon Mask objavio je rezultate svog testa na drogu na društvenim mrežama. „LOL“, napisao je Mask, deleći fotografiju rezultata testa, koji su pokazali da je bio negativan na sve testirane droge.

Podsetimo se da je Njujork tajms nedavno objavio da je Mask uzimao značajne količine ketamina, ekstazija i halucinogenih pečuraka tokom prošlogodišnje predizborne kampanje, piše Index.hr.

lol pic.twitter.com/pMe3YfXFxS

— Elon Musk (@elonmusk) June 17, 2025

Mask, izvršni direktor kompanija X, Tesla i SpejsX, ranije je javno izjavio da koristi male doze ketamina za borbu protiv depresivnih tendencija i da mu to pomaže da efikasnije radi. Njujork tajms je svoju priču zasnivao na privatnim porukama i intervjuima sa više od 10 ljudi koji poznaju Maska ili su radili sa njim.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Volstrit žurnal je prošle godine objavio da je Mask povremeno koristio droge u prošlosti. Neki članovi upravnog odbora Tesle, njegove kompanije za električna vozila, bili su zabrinuti zbog njegove upotrebe lekova, uključujući Ambijen za lečenje problema sa spavanjem.

Brojni stanovnici Teherana beže iz glavnog grada koji je na meti izraelskih udara, i stvorilo se ogromno zagušenje na glavnom putu koji vodi ka severu, prikazuju snimci objavljeni danas na društvenim mrežama.

Snimci čiju autentičnost je potvrdio Frans pres, snimljeni sa jednog nadvožnjaka pokazuju ogromnu kolonu vozila kako stoji na autputu na severnom izlazu iz Teherana, dok gotovo ni jedno vozilo ne ide u suprotnom smeru.

Vazdušni prostor zatvoren je do daljnjeg i put je jedini način da se napusti Teheran, koji je na meti intenzivnih bombardovanja.

Izrael je pozvao građane da se udalje od svih vojnih infrastruktura, ali bezbednosne snage su sveprisutne u gradu, uključujući i u stambenim četvrtima.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Zastoj je izgleda koncentrisan na autoputu 49 koji povezuje Teheran sa Šalusom, na Kaspijskom moru, prema video snimcima koje je objavio Iran Internešenal, televizija na persijskom čije sedište je u inostranstvu, prenose poznati iranski blogeri.

Šalus, u provinciji Mazanderan, nalazi se na 150 kilometara severno od glavnog grada i čak u normalno vreme treba računati na tri sata puta u planini da se do njega stigne.

Takođe su objavljeni na mrežama snimci koji pokazuju duge redove na benzinskim pumpama.

Izrael je 13. juna pokrenuo veliki napad na Iran, gađajući stotine vojnih i nuklearnih meta, sa najavljenim ciljem da spreči zemlju da proizvede atomsku bombu - piše Danas.rs.

U izraelskim udarima poginulo je najmanje 224 ljudi a više od hiljadu je ranjeno u Iranu, prema zvaničnom bilansu objavljenom u nedelju.

U iranskim raketama ispaljenim kao odgovor na zrael poginulo je 24 ljudi od petka, prema birou izraelskog premijera.

Prvi putnički avion jedne aviokompanije iz Evropske unije sleteo je posle dugogodišnjeg prekida vazdušnog saobraćaja između Sirije i EU na međunarodni aerodrom u Damasku, javila je sirijska agencija Sana.

Avion male rumunske kompanije Dan Er doleteo je iz Bukurešta sa 138 putnika, stranaca i Sirijica, među kojima je bilo i zvaničnika sirijske vlade, piše agencija.

To je prvi put posle punih 13 godina da je Siriju sleteo punički avion na redovnoj liniji iz neke članice EU.

Rumunska agencija najavila je ranije da će ponovo uspostaviti vezu sa Damaskom. Mala lou-kost aviokompanija raspolaže sa svega tri sviona, a kako je najavljeno veze sa Damaskom bi trebalo da bude održavana četiri puta nedeljno.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

U avionu je bio sirijski ministar privrede Mohamad Nidal al-Šar kojeg je u Damasku dočekala delegacija rumunske ambasade, a predstavnik Dan era izjavio je za Sanu da će na povratku u Bukurešt u avionu biti 125 putnika.

Dan er je najavio i da će od jula preko presedanja biti moguće putovati u Damask i iz Berlina, a Sana navodi da će uskoro biti moguće veze i sa Frankfurtom i Stokholmom.

EU i Zapadne države tek su relativno nedavno ukinule sankcije koje su Siriji uevdene u vreme autokratskog režima Bašara al Asada. Direktor Dan era Mat Ijan Dejvid je saopštio da ta kompanije „ponovo otvara vrata za trgovinske odnose sa Sirijom“.

Potez Dan era usledio je posle bilateralnog sporazuma Rumunije i Sirije i licence koju je kompanije dobila od rumunskih vlasti, a koju je krajem aprila odobrila i sirijska vlada.

Izraelska vojska je saopštila da je u toku napad iranskih projektila na jevrejsku državu i da je "čitav Izrael na udaru", prenosi CNN. Ovaj medij prenosi da se u Tel Avivu i Jerusalimu čuju snažne eksplozije, a izraelska vojska saopštava da su odbrambeni sistemi stavljeni u pogon kako bi projektili bili presretnuti i oboreni.

Vojska je pozvala stanovništvo da ode u skloništa.

Sedmoro ljudi je "lakše ili umereno ozbiljno povređeno", rekao je šef izraelskih službi za vanredne situacije Magen David Adom, a prenosi CNN. Iran će veoma skupo platiti za napade na civilne centre rekao je ministar odbrane Izrael Kac dodavši da je Teheran time "prešao crvene linije".

„Setki rakiet balistycznych” lecą na Izrael – ogłosiła irańska agencja państwowa IRNA. Ma to być odpowiedź na ataki Izraela na cele w Iranie.

Izraelskie media piszą o kilku pociskach, które uderzyły w Tel Awiw.pic.twitter.com/TKplzBJj23

— tvp.info 🇵🇱 (@tvp_info) June 13, 2025

Vesti o predstojećem napadu došle usred konferencije za štampu izraelske vojske, usled čega je ona prekinuta.

Za to vreme, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je da će vojska Irana "snažno odgovoriti" na prethodne izraelske napade i "doneti razaranje gnusnom cionističkom režimu".

Prema navodima iranske agencije IRNA, na Izrael su ispaljene stotine balističkih proektila "kao odgovor na divljački napad cionističkog režima".

Izraelska nacionalna služba hitne pomoći saopštila je da je petoro ljudi povređeno na području Tel Aviva i da su prebačeni u bolnicu.