Carol Dweck menja način na koji vaspitavamo i učimo decu
Carol Dweck smatra da ključni faktor u dečjem razvoju nije "koliko su pametna", već kako veruju da se pamet razvija.
U današnjem svetu, gde se uspeh često meri ocenama, medaljama i brzim rezultatima, roditelji se pitaju: kako da deci pomognemo da budu srećna, samopouzdana i istrajna? Američka psihološkinja Carol Dweck, profesorka na Univerzitetu Stanford, posvetila je decenije istraživanju ovog pitanja. Njena čuvena teorija o mindsetu – načinu na koji mislimo o svojim sposobnostima – pokazuje da nije presudno koliko je dete pametno, već šta veruje o učenju i razvoju.
„U fiksnom načinu razmišljanja, deca veruju da su njihovi talenti i inteligencija urođeni i nepromenljivi. U razvojnom načinu razmišljanja, veruju da se sposobnosti razvijaju trudom, strategijom i podrškom drugih“, piše Dweck u svojoj knjizi „Mindset: The New Psychology of Success“ - piše Nova.
Pohvala koja pomaže i pohvala koja sputava
Roditelji često žele najbolje kada detetu kažu: „Ti si genije“ ili „Pametna si devojčica“. Međutim, istraživanja Dweck pokazala su da ovakve poruke mogu imati neželjene posledice. Kada dete poveruje da je njegova vrednost vezana za urođenu pamet, svaka greška postaje pretnja tom identitetu. Rezultat? Strah od izazova i lako odustajanje.
Umesto toga, Dweck predlaže da se pohvali trud i proces.
Umesto: „Bravo, ti si talenat za matematiku!“
Kažite: „Sviđa mi se kako si uložio/la trud da rešiš ovaj zadatak, iako je bio težak.“
Na taj način, deca uče da je vrednost u njihovom zalaganju i upornosti, a ne samo u rezultatu.
Carol Dweck Foto: Ilya S. Savenok / Getty images / Profimedia
Greške kao gorivo za razvoj
Jedna od ključnih poruka Dweck je da greške nisu dokaz nesposobnosti, već dragocena informacija.
„Neuspeh te ne definiše. On je znak da moraš da se potrudiš više, da pronađeš novu strategiju ili da se vratiš i probaš ponovo“, ističe Dweck.
Konkretan primer – dete koje padne test iz matematike u fiksnom mindset-u može reći: „Nisam dobar u matematici, nema svrhe ni da pokušavam.“ Ali će dete u razvojnom mindset-u reći: „Nisam još naučio ovo gradivo, moram da se potrudim i pronađem drugačiji način da razumem.“
Roditelji mogu pomoći tako što će zajedno sa detetom analizirati greške: „Šta ti je ovde bilo teško? Kako bi sledeći put mogao/la da pristupiš drugačije?“
Primeri iz svakodnevnog života
Sport:
Ako dete izgubi fudbalsku utakmicu, roditelj može reći:
Fiksirana mindset poruka: „Nisi rođen za fudbal.“
Razvojna mindset poruka: „Ovo je prilika da vidiš šta možeš sledeći put. Svako ko se bavi sportom napreduje uz pomoć treninga.“
Muzika:
Kada se dete muči da odsvira kompoziciju na klaviru:
Fikisrana mindset poruka: „Ti nisi muzički tip.“
Razvojna mindset poruka: „Sećaš se kako si na početku teško svirao/la onu drugu kompoziciju, a sad ide lako? I ova će ti biti sve lakša ako vežbaš.“
Škola:
Ako dete dobije lošu ocenu na kontrolnom:
Fiksiranai mindset reakcija: „Očigledno nisi za prirodne nauke.“
Razvojna mindset reakcija: „Hajde da vidimo šta ti nije bilo jasno, i da smisliš plan kako da to savladaš.“
Uloga roditelja i nastavnika
Roditelji i učitelji su ključni modeli. Ako dete vidi da odrasli reaguju na svoje greške humorom, upornošću i spremnošću da uče, ono će usvojiti isti obrazac.
„Kultura porodice ili učionice može decu naučiti da cene izazove, da slave trud i da uživaju u procesu učenja“, piše Dweck.
Zato je važno da roditelji:
Prihvataju izazove zajedno sa decom.
Govore o sopstvenim neuspesima i lekcijama koje su izvukli.
Ohrabruju decu da postavljaju pitanja i istražuju, umesto da samo jure ocene.
Zašto je ovo važno za budućnost dece
Deca koja razviju razvojni mindset pokazuju veću otpornost, bolju sposobnost rešavanja problema i motivaciju da uče tokom čitavog života. U svetu koji se brzo menja, upravo su te veštine presudne.
Dweck zaključuje: „Prava snaga ne dolazi iz toga da uvek budeš najbolji, već iz toga da nikada ne prestaneš da rasteš.“
Kao roditelji, često želimo da deci otvorimo put bez prepreka. Ali najveći poklon koji možemo da im damo je vera da prepreke nisu zidovi, već stepenice. A svaka stepenica, i ona klizava i ona visoka, vodi ih ka tome da postanu istrajni, radoznali i samouvereni ljudi.
