Posle hiljada pređenih kilometara kroz razne delove Italije – od surovih vrhova Dolomita, preko romantičnih vinograda Toskane i dramatične obale Amalfija, sve do drevne Pulje – postojalo je jedno mesto koje sam uporno i gotovo nesvesno zaobilazio. Sicilija. Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.

Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.

Sicilija nije samo destinacija – ona je karakter. I to ne bilo kakav, već karakter oblikovan vekovima susreta, osvajanja, strasti, osvete i mitova. Prva stvar koju osetite kada stignete na najveće ostrvo mediterana jeste neuhvatljiva mešavina Evrope, severne Afrike i sredozemlja. Udišete miris citrusa, čujete zvuk crkvenih zvona, gledate arhitekturu koja spaja normanske tvrđave i arapske detalje i osećate: Sicilija je svet za sebe.

Kratka istorija večite požude

Još od neolita, ljudi su želeli Siciliju. Prvo su došli Feničani – moreplovci i trgovci koji su utemeljili prve gradove na obali. Potom su stigli Grci, donoseći svoje mitove i masline. Nasledili su Palermo od Feničana, osnovali su Ćefalu, Sirakuzu, koju su smatrali "najlepšim od svih grčkih gradova", i ostavili neizbrisiv trag u jeziku, kulinarstvu i umetnosti.

Zatim dolazi Rimsko carstvo, koje je Siciliju pretvorilo u žitnicu Mediterana. Rim su nasledili Vizantinci, dakle opet Grci ali ovoga puta sa krstovima i ikonama umesto mitova sa Olimpa. U 9. veku stižu Arapi. Sa sobom donose narandže, bademe, šećer, nauku, mirise i ukuse orijenta. Njihov uticaj danas se oseća u svakom zalogaju sicilijanske kuhinje. Kasnije dolaze Normani, Francuzi, Španci, čak i Habsburzi. Svako je želeo Siciliju. I danas je žele.

• Kako se voziti gondolom u Veneciji za samo 2 evra
• Destinacije koje su najviše razočarale turiste, a svi želimo da ih posetimo

Ali danas više nema mačeva, vitezova, ni krstaša, ni Justinijana Velikog koji pokušava da povrati carstvo. Danas ostrvo posećuju turisti iz celog sveta, ali i pored toga, Sicilija nije mesto koje deluje prenatrpano. Njene ulice, planine, more i plaže dišu spokojno. Lokalni stanovnici su prisutni, ali nenametljivi – oni su jednostavno tu, svedoci vekova, ugostiće vas s osmehom, nahraniti dušu i telo, ali nikada nećete imati osećaj da ste samo još jedan turista i pokretni bankomat.

Slatki gresi Sicilije

U gastronomiji Sicilije ima nečeg gotovo religioznog. Naravno, tu su plodovi mora, testenine, sirevi, masline, ali ono što je mene najviše osvojilo jesu – slatkiši.

Retko gde sam osetio toliko uzbuđenja pri svakoj poslastici. Kanoli su bez konkurencije – hrskavi valjci od testa, punjeni rikotom koja se topi u ustima, sa čokoladom, pistaćima ili kandiranim voćem.

Zatim kasata – torta od rikote, badema i marcipana, obojena kao freska. Ne smemo zaboraviti ni granitu – ledenu poslasticu od limuna, badema ili kafe, idealnu za vrele letnje dane. Tu su i pignolata, frutta martorana (marcipansko voće), buccellati (pita sa suvim voćem i vinom) – svaka od njih govori priču o narodima koji su ovde ostavili recept, pa otišli. Sicilija nije dobra za slatkiše – ona je rođena za njih.

Palermo - haos u harmoniji

Palermo je grad koji u isto vreme može da vas šokira i zavede. Njegova Katedrala, sa svojom neverovatnom kombinacijom normanske, gotičke, barokne i neoklasične arhitekture, možda je i najlepša crkva na Mediteranu. Teatro Massimo, impozantni neoklasični hram opere, najveći je teatar u Italiji, a drugi po veličini u Evropi. Prošetajte stepenicama gde je sniman legendarni film Kum 3 ili odmorite uz sladoled i kanole u obližnjoj Đelateriji.

Na vama je da odlučite da li ćete prihvatiti opušteni ritam lokalaca i bez ikakvog plana šetati modernim lavirintom glavnog grada Sicilije ili ćete kao i ja napraviti 20000 koraka u jednom danu pokušavajući da obiđete sve lokalitete zaštićene od strane UNESKA. U Palermu nećete samo gledati arhitekturu – vi je osećate, udišete, prolazite kroz vekove dok šetate od lokalne pijace do aristokratskih vila i fasada koje čuvaju uspomene na neka davno prošla vremena.

Monreale – vizantijsko zlato u srcu Sicilije

Iznad Palerma, kao kruna grada, uzdiže se Monreale. Tamo se nalazi čuvena Katedrala iz 12. veka – jedno od najvažnijih religijskih zdanja zapadnog sveta. Ono što vas ostavlja bez daha je njen unutrašnji svet: vizantijski mozaici koji pokrivaju svaki centimetar zidova i svoda.

Zlatna svetlost koja se odbija o stotine scena iz Biblije, prikazanih u izuzetno detaljnoj i živopisnoj ikonografiji, učiniće da zaboravite na vreme. Monreale je jedan od tri kraljevska grada Sicilije, pored Palerma i Ćefalua i vrlo je bitan za kulturu i istoriju najvećeg ostrva mediterana.

Mondelo – Karibi nadomak Palerma

Nedaleko od centra Palerma nalazi se Mondelo – omiljeno gradsko kupalište. U Mondelu, vreme staje. Zlatnožuti pesak, sve nijanse plave i zelene koje podsećaju na Karibe, i brda koja uokviruju zaliv daju ovoj plaži status turističkog raja. Lokalci dolaze da se rashlade, turisti da sanjare – ovde ste svi jednako dobrodošli.

Mondelo je evropska Kopakabana koja se vikendom brzo napuni brojnim lokalcima tako da je to idealno mesto gde možete da upoznate navike lokalnih stanovnika Palerma. Mondelo je i dobra polazna tačka za obilazak obližnjih zelenih brda, nacionalnih parkova kao i da se prošetate do prelepih vidikovaca iznad obale.

Ćefalu – razlog zašto ću se uvek vraćati Siciliji

Na manje od sat vremena vožnje od Palerma, nalazi se Ćefalu – srednjovekovni gradić koji izgleda kao da je isklesan iz kamena i snova. U njegovim uskim uličicama, između drevnih kuća i restorana sa svežom ribom, osećate neverovatan spokoj i pored velikog broja turista. Sa tvrđave iznad grada pruža se jedan od najlepših pogleda u Italiji – ka horizontu gde se more i nebo stapaju. Ćefalu je lokacija gde su se snimale mnoge serije i filmovi, uključujući i drugu sezonu svetski popularnog Belog Lotosa. A nije teško razumeti zašto – ovo mesto odiše autentičnošću.

Imate utisak kao da ste u nekom drugom vremenu, na trenutak u doba Dolče Vita iz šezdesetih godina prošlog veka a na trenutke vam se čini da ste zalutali u doba vizantijskih osvajanja Sicilije, jer ceo centar ovog malog srednjevekovnog dragulja podseća na neverovatan spoj normanske, vizantijske i arapske arhitekture i kulture. Ćefalu zaslužuje da mu se vraćate.

Legenda o glavi Mavara

Po celoj Siciliji, naročito u Palermu, videćete keramičke glave – mušku i žensku. Njihova priča je legenda, ali i snažna, autentična metafora. Govori o mladoj i lepoj Sicilijanki iz Palerma koja se zaljubila u Mavara, stranca s juga. Voleli su se godinama, dok jednog dana nije otkrila da on ima porodicu u njegovoj rodnoj severnoj Africi. U naletu strasti i izdaje, odsekla mu je glavu i posadila bosiljak u nju. Danas se te glave prave kao ukrasne saksije – simboli ljubavi, strasti, ali i sukoba. One govore ono što je i suština Sicilije – sudar civilizacija, koji nije razorio ostrvo, već ga je oplemenio.

• Sicilija: mirisi, mitovi i mozaici jednog mediteranskog sna
• Šokantan razlog zbog kog mogu da vam zabrane da se ukrcate na let čak i ako imate kartu i niste prekršili nijedno pravilo

Sicilija je najveće ostrvo Mediterana, ali njen stvarni prostor nije geografski – već unutrašnji, emotivni. To je ostrvo koje ne možete samo obići – morate ga osetiti, pomalo razumeti, i mnogo puta mu se vratiti. Jer Sicilija nije samo more, aranćini i barok – to je priča koja traje hiljadama godina.
Ovde se mitovi i legende prepliću s pričama iz novinskih crnih hronika. Ulice Palerma i dalje šapuću o nepisanim pravilima koja su vladala u senci – pravilima časti i ćutanja. Ali Sicilija nije samo to. Ona je i Homer i Vergilije, i Arapi i Normani, i grčke tragedije i italijanske komedije.

U njenim lavirintima gubite se sa zadovoljstvom. Svaki grad je nova stranica, svaki obrok je novi jezik. I koliko god da ostanete, biće premalo. Zato već sada znam da se vraćam.

Sicilija vas ne zove glasno. Ona vas mami tiho, pogledom sa Monrealea, vetrom iz Mondela, šapatom Ćefalua, prvim zalogajem sladoleda od pistaća. Istoriju ovde ne učite već je dišete. Legende na Siciliji nisu izmišljene – one su deo svakodnevice. Sicilija nije Italija. Sicilija je – Sicilija.

Sa letnjom sezonom odmora u punom jeku, istraživanja pokazuju da više od šest miliona putnika svake godine bude odbijeno za ukrcavanje na letove - čak i ako imaju važeću kartu.

Prebukiranje se dešava kada avio-kompanije prodaju više mesta nego što ih zapravo ima na letu, u nadi da se mali broj putnika neće pojaviti. Ali kada se svi putnici pojave, to znači da neko mora da ostane na aerodromu – a to biste mogli biti vi.

Prema studiji Go.Compare, koja je analizirala podatke Uprave za civilno vazduhoplovstvo (CAA), oko 20,9 miliona ljudi godišnje bude pogođeno prebukiranim letovima. Od njih, više od trećine (32%) nije moglo da se ukrca – što je oko 6,6 miliona ljudi svake godine.

Kada je let prebukiran, avio-kompanije su zakonski obavezne da obezbede alternativne letove, nadoknadu i pomoć svim pogođenim putnicima.

Među anketiranim putnicima, oko 84 odsto onih koji su „izbačeni“ sa letova uspelo je da ponovo rezerviše drugi let – ali otprilike jedan od šest nije imao te sreće, što znači da je skoro milion ljudi ostalo bez zamenskog leta.

Od ovih nekoliko putnika, skoro dve trećine (71 odsto) je reklo da su zbog toga izgubili novac. Međutim, manje od polovine (44%) odlučilo je da zatraži povraćaj novca preko svog putnog osiguranja, piše Daily Mail.

• Kako se voziti gondolom u Veneciji za samo 2 evra
• Destinacije koje su najviše razočarale turiste, a svi želimo da ih posetimo

Sada, Ris Džons, stručnjak za putno osiguranje u kompaniji Go.Compare, poziva putnike da se upoznaju sa svojim pravima u slučaju da budu pogođeni prebukiranim letovima.

„Prebukiranje letova se dešava češće nego što bismo želeli da mislimo i može biti izuzetno stresan početak svakog putovanja za pogođene putnike. Ako vam se to desi i nije vam dozvoljeno da se ukrcate u avion, prvo što treba da uradite je da potvrdite sa avio-kompanijom da vam je ukrcavanje odbijeno zbog prebukiranja. Ako je moguće, dobijte ovo u pisanoj formi“, ističe Džons.

On preporučuje da pitate kako avio-kompanija planira da vam odmah pomogne – bilo da vam rezerviše drugi let, pokrije troškove ili ponudi nadoknadu.

„Ne zaboravite da sačuvate sva relevantna dokumenta kao što su karte za ukrcavanje, obaveštenja vaše avio-kompanije i računi za troškove smeštaja ili obroka. Vaša avio-kompanija bi trebalo da nadoknadi ove troškove“, dodaje Džons.

Iako standardno putno osiguranje obično ne pokriva prekomerno bukiranje, neke polise uključuju opciono pokriće za „prekid putovanja“, što bi moglo da pomogne ako avio-kompanija ne reši problem. Džons kaže da vredi proveriti detalje vaše polise pre nego što krenete na let.

Sa samo 10 evra u Vijetnamu imate ispunjen dan u najavi.

Vijetnam važi za jednu od najpristupačnijih zemalja na svetu, a jedan travel par rešio je da proveri koliko tamo vredi – 10 evra.

Ispostavilo se da taj iznos može da pokrije sasvim kvalitetno proveden dan sa sve hranom i masažom.

Doručak – vijetnamski sendvič Banh – koštao je 1,2 evra, tradicionalni ručak 3 evra porcija. Flašica vode u prodavnici (na dalekim destinacijama preporučljivo je uvek da se pije kupovna voda) koštala je 0,20 evra, doduše sigurno nije bila dovoljna jedna.

• Kako se voziti gondolom u Veneciji za samo 2 evra
• Destinacije koje su najviše razočarale turiste, a svi želimo da ih posetimo

Vozikanje na motoru oko 5km bilo je 0,8 evra, što znači da je to dosta dobra opcija za obilazak grada. A ako želite pravi ugođaj, pranje kose i masaža glave (sat vremena) su 5 evra i čini se da se njihovim pratiocima to najviše svidelo kao opcija.

U svakom slučaju, kad se sve sabere ispadne koji cent preko 10 evra, ali – uz opcije različitih aktivnosti.

A koliko vi dnevno trošite na putovanjima?

Posebno je popularno zbog slikovitih pogleda na kalderu, prepoznatljivih belih kućica s plavim kupolama i nezaboravnih zalazaka sunca. Svake godine Santorini se suočava s ogromnim prilivom turista koji preplave uske ulice gradova kao što su Fira i Oia.

Tokom letnje sezone posetioci masovno hrle u uske uličice između belih kuća i razglednih tačaka, što često dovodi do velikih gužvi i dugog čekanja. I pored svoje lepote i šarma, ostrvo sve teže podnosi toliku količinu gostiju, zbog čega su Grci poslednjih godina počeli da razmatraju uvođenje ograničenja i promovisanje održivog turizma, jer je pritisak na infrastrukturu i životnu sredinu postao sve izraženiji.

Ako su se meštani prethodnih godina često žalili na prevelik broj turista, čini se da ove godine takvih briga neće imati — broj poseta je, naime, prvi put nakon pandemije znatno opao. Razlog? Seizmička aktivnost na ostrvu odvratila je brojne međunarodne posetioce. Trenutno su glavne ulice bez gužvi, što je za letnje mesece na Santoriniju veoma neuobičajeno i gotovo nezamislivo - piše Nova.rs.

• Kako se voziti gondolom u Veneciji za samo 2 evra
• Destinacije koje su najviše razočarale turiste, a svi želimo da ih posetimo

Iako se poslednjih nedelja broj dolazaka polako povećava, i dalje je daleko ispod nivoa iz prethodnih godina. Predsednik Udruženja hotelijera na Santoriniju, Antonis Pagoni, izjavio je za Euronews da će posledice ovog pada osetiti grčka ekonomija.

„Radi se o ogromnom smanjenju prihoda za destinaciju kao što je Santorini, koja svake godine privuče više od tri miliona posetilaca. To čini 10 odsto grčkog turizma. Nismo sigurni da Grčka može da priušti gubitak takvog prihoda,“ dodao je.

Prema rečima vlasnika radnji, turisti ove godine troše znatno manje nego ranije — ne samo na hranu, već i na kupovinu suvenira.

Ankara, prestonica Republike Turske, poznata po planskom urbanom razvoju i modernoj arhitekturi, uvršćena je na Preliminarnu listu svetske baštine Uneska.

Time je broj turskih lokaliteta na listi Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu povećan na ukupno 80.

Okružena plodnim ravnicama Anadolije, Ankara je proglašena glavnim gradom 13. oktobra 1923. godine, nedugo nakon osnivanja Republike Turske 29. oktobra iste godine. Zamenivši Istanbul, višedecenijsku prestonicu Osmanskog carstva, Ankara je postala novo administrativno i simbolično središte moderne turske države.

• Kako se voziti gondolom u Veneciji za samo 2 evra
• Destinacije koje su najviše razočarale turiste, a svi želimo da ih posetimo

Kao grad koji je kroz vekove bio dom mnogim civilizacijama – od Hetita, Friga, Rimljana pa sve do Osmanlija – današnja prestonica Republike Turske nudi raznoliko kulturno nasleđe koje spaja ostatke drevnih vremena sa modernom arhitekturom.

muratart/Shutterstock

Mesta poput Gordiona, koji je nedavno uvršćen na Uneskovu listu svetske baštine, otkrivaju bogatu prošlost ovog područja. S druge strane, moderne građevine nastale u razdoblju izgradnje nakon osnivanja Republike oslikavaju novu epohu i urbanistički razvoj Ankare.

Anıtkabir, poslednje počivalište Mustafe Kemala Atatürka, osnivača Republike Turske, jedno je od najupečatljivijih obeležja Ankare. Među ostalim ključnim znamenitostima ističu se Etnografski muzej, Muzej slikarstva i skulpture, te Muzej anadolskih civilizacija, koji je 1997. godine proglašen za muzej godine u Evropi.

Osim što nude impresivne kolekcije, ove institucije očaravaju prekrasnom arhitekturom. Zgrade Prve, Druge i Treće velike narodne skupštine, Predsednička palata, te brojna ministarstva simbolizuju posvećenost Republike parlamentarnim vrednostima i demokratskom uređenju.

Sa svim svojim kulturnim i istorijskim draguljima, u saradnji sa Turskom nacionalnom komisijom za Unesko, Ministarstvo kulture i turizma pripremilo je dosije pod nazivom "Ankara: Planiranje i izgradnja moderne prestolnice Republike".

multitel/Shutterstock

U dokumentu se ističe kako je glavni grad Turske, oblikovan između 1920. i 1970. godine, postao reprezentativan primer modernog urbanizma 20. veka, zahvaljujući izgradnji javnih institucija, kulturnih prostora i otvorenih urbanih površina koje simbolizuju identitet nove države.

• Sicilija: mirisi, mitovi i mozaici jednog mediteranskog sna
• Šokantan razlog zbog kog mogu da vam zabrane da se ukrcate na let čak i ako imate kartu i niste prekršili nijedno pravilo

Dosije koji je podnesen Unesku obuhvata ključne zone razvoja glavnog grada – uključujući Atatürkov bulevar (na relaciji sever–jug), kao i gradske četvrti Ulus i Kızılaj.

Istaknute su brojne znamenitosti koje odražavaju plansku urbanizaciju i modernizaciju Ankare: zgrade Prve, Druge i Treće turske skupštine, Predsednička palata, parkovi Güven i Omladinski park, Trg Ulus, Glavna stanica u Ankari, zgrada İş banke, zgrade ministarstva i Trg Kızılaj.

Dosije je uvršćen na Uneskovu privremenu listu pod kriterijima kulturne baštine II, IV i VI.

Ministarstvo kulture i turizma Republike Turske nastoji da osigura očuvanje i međunarodnu promociju kulturnog i prirodnog nasleđa zemlje kroz aktivno učešće u globalnim mehanizmima saradnje, s posebnim naglaskom na Unesko.

Ukoliko putujete brodom ili čamcem, najbolje je da se smestite u sredinu jer je ta pozicija najstabilnija, kako vam ne bi bilo muka.

U automobilu je najbolje biti vozač, a ako možete da birate, što se tiče aviona, uvek je bolje leteti većim avionom nego manjim, jer se turbulencije manje osećaju. Nažalost, neke od takvih okidača ne možemo izbeći, ali postoje trikovi koji pomažu u borbi protiv mučnine prilikom putovanja - piše punkufer.dnevnik.hr.

"Bolest kretanja" najlakše je objasniti kao neusklađenost informacija o kretanju koje nam šalju oči i unutrašnje uvo, a dodatnom haosu doprinosi gledanje u predmete oko nas – poput knjige, mobilnog telefona, pa čak i sagovornika. Ako je glava mirna, manji je rizik od mučnine. Prilikom razgovora često nesvesno pomeramo glavu, pa je zbog toga bolje slušati muziku nego komunicirati. Studije pokazuju da muzika olakšava bolest kretanja, a kako ne biste pomerali glavu tražeći u telefonu odgovarajuću muziku, dobro je pripremiti se unapred i staviti slušalice u uši.

• Sicilija: mirisi, mitovi i mozaici jednog mediteranskog sna
• Šokantan razlog zbog kog mogu da vam zabrane da se ukrcate na let čak i ako imate kartu i niste prekršili nijedno pravilo

Pušenje odnosno nikotin pogoršava stanje, baš kao i obilan obrok ili alkohol pre putovanja. Nekim ljudima protiv mučnine pomaže đumbir, kao i pravilno disanje.

"Ako se fokusirate na disanje, smanjićete refleks povraćanja", savetuje britanski psiholog Džon Golding.

U putu pokušajte da se uspravite i dišete pravilno, mirno i staloženo, bez naprezanja – baš onako kako dišete kada ste najopušteniji.

Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad - poznat kroz istoriju po različitim imenima, Istanbul je zasigurno jedan od najlepših gradova na svetu — i sa više od 15 miliona stanovnika i oko 10 miliona turista godišnje, megalopolis koji prosto vrvi od života. Ovaj grad smešten na Bosforskom moreuzu između Crnog i Mramornog mora spaja istok i zapad, pružajući se jednom svojim delom na Evropi a delom u Aziji, najveći je grad u Turskoj.

Istanbul nudi ponešto za svakog: za ljude koji obilaze gradove da bi upoznali nove kulture, za iskusne putnike, za turiste sa malim budžetom, za zaljubljenike u istoriju, za kupoholičare, za gurmane i sladokusce....

Nekoliko korisnih informacija za obilazak Istanbula

Istanbul je grad u kome turista neće imati problem da se snađe. Za obilazak grada vam nije potreban nikakav turistički vodič ili organizovana tura - zaista sve možete sami.

U gradu je sve lepo i jasno obeleženo, tako da su šanse da se izgubite zaista minimalne. Gradski prevoz funkcioniše skoro pa savršeno — bez obzira na to da li putujete metroom, tramvajem, autobusom, žičarom ili trajektom, doći od tačke A do tačke B je u većini slučajeva brzo i bezbolno.

Ukoliko ste smešteni u centralnom gradskom jezgru, najčešće ćete koristiti tramvaje, koji su moderni i čisti — i najbitnije, nećete ih čekati duže od par minuta. Ukoliko idete na krstarenje Bosforom, nema potrebe da plaćate više nego što morate hotelu ili turoperateru - samo prošetajte do doka i tamo izaberite turu koja vam se dopada.

• Sicilija: mirisi, mitovi i mozaici jednog mediteranskog sna
• Šokantan razlog zbog kog mogu da vam zabrane da se ukrcate na let čak i ako imate kartu i niste prekršili nijedno pravilo

Top 5 destinacija koje morate obići u Istanbulu

Dolmabahče palata

Palata Dolmabahče, smeštena u okrugu Bešiktaš u Istanbulu, na evropskoj obali Bosforskog moreuza, služila je kao glavni administrativni centar Otomanskog carstva od 1856. do 1887. i od 1909. do 1922. godine. Bila je dom poslednjih šest sultana ukinutog Otomanskog carstva.

Palata Dolmabahče je nakon proglašenja Republike postala Ataturkova predsednička palata. Veoma je značajna za tursku naciju jer je izgrađena tokom otomanske ere, a kasnije je postala Predsednička palata.

Dolmabahče palata ima 285 soba, 44 sale, 68 toaleta i 6 turskih kupatila, a čak 14 tona zlata u zlatnim listovima utrošeno je za ukrašavanje plafona ove palate. Kada je reč o ukrašavanju enterijera, u gradu Hereke naređeno je da se istka 131 ručno rađen svileni tepih, kako bi se položili na podove ove luksuzne palate. Kristalni luster koji je poslala engleska kraljica Viktorija na poklon palati najveći je luster na svetu sa svojih 750 sijalica i težinom od 4,5 tone.

Unutar ove palate, koja važi za jednu od najimpresivnijih palata sveta, nije dozvoljeno fotografisanje. U palatu možete ući samo putem organizovanog obilaska – nije dozvoljeno da sami obilazite unutrašnjost.

Palata prima goste radnim danima, sem ponedeljka i četvrtka, od 09:00 do 15:00.

Aja Sofija

Nekada najveća katedrala na svetu, Aja Sofija u Istanbulu, stajala je više od 1500 godina duž obala Bosforskog moreuza i u njoj su bile smeštene tri verske grupe.

Prvo izgrađena u Konstantinopolju 360. godine nove ere i posvećena od strane rimskog cara Konstancija II (Konstantinovog sina, osnivača Konstantinopolja), početna, drvena Aja Sofija je spaljena tokom serije nereda 404. godine. Godine 415. n.e., car Teodosije II je naredio da se crkva obnovi, ali je pobuna Nike 532. godine izazvala masovnu smrt i razaranja u gradu, a crkva je uništena po drugi put.

• Kako se voziti gondolom u Veneciji za samo 2 evra
• Destinacije koje su najviše razočarale turiste, a svi želimo da ih posetimo

Justinijan je 27. decembra 537. godine otvorio novoizgrađenu Aja Sofiju, najvažniju versku građevinu u svom carstvu. Za utvrđivanje (i ulepšavanje) unutrašnjosti crkve korišćeni su stubovi iz davno napuštenog i porušenog Artemidinog hrama u Efesu. Dodatni građevinski materijali su takođe možda došli sa antičkih lokaliteta u Balbeku i Pergamomu. Crkva koja je vremenom postala džamija, a koja svojom lepotom oduzima dah, je sjajan primer vizantijske umetnosti i arhitekture.

Ostaci Hipodroma

Odmah pored Plave džamije, na Sultan Ahmedovom trgu, nalaze se ostaci carigradskog Hipodroma. Rimski imperator Septimius Severus je nakon osvajanja Vizantiona početkom trećeg veka izgradio mnoge građevine u gradu, između ostalog i Hipodrom.

Međutim, arena koju je on sagradio je bila mala i nezavršena, poprimivši svoj puni sjaj tek nakon Konstantinovog dolaska na vlast i proglašenja grada za prestonicu Vizantije.

Za vreme Vizantijskog carstva, Hipodrom — u koji je moglo da stane preko 40,000 ljudi — bio je središte društvenog života Konstantinopolja skoro čitav jedan milenijum, gde su se odigravale trke dvokolicama, gladijatorske igre, zvanične ceremonije, proslave, protesti i još mnogo toga.

Međutim, ovo nije bila jedina uloga Hipodroma. Naime, ova grandiozna arena je bila ukrašena umetničkim delima donetim iz celog carstva, služivši i kao pokazatelj svog raskoša i moći ove slavne imperije.

Nakon pada Konstantinopolja, Hipodrom je nastavio da bude u upotrebi — ali samo kao gradski trg. Nažalost, tokom izgradnje palate Ibrahim Paše (današnjeg Muzeja turske i islamske umetnosti) u 16. veku i Plave džamije u 17. veku, arena je pretrpela dosta oštećenja. U 18. veku je bila potpuno napuštena i na kraju i uništena.

Danas, na mestu nekadašnjeg Hipodroma možete da vidite samo ostatke ove grandiozne građevine — ali i to što je ostalo je dovoljno da možete da zamislite kako je ova arena nekad izgledala.

Na trgu možete videti Egipatski obelisk, obelisk koji je vizantijski car Teodosije preneo iz hrama u Karnaku (današnji Luksor), Spiralni stub koji slavi pobedu Grka nad Persijancima i koji je car Konstantin doneo iz Apolonovog hrama u Delfima i stub Konstantina Porfirogenita. Osim toga, trg krasi i fontanta cara Vilhelma Drugog, poklon nemačkog cara sultanu Abdulu Hamitu Drugom.

Topkapi palata

Palata Topkapi, ili Seraglio, je veliki muzej na istoku istanbulskog okruga Fatih u Turskoj. Palata Topkapi je bila primarna rezidencija otomanskih sultana tokom otprilike 400 godina njihove 624-godišnje vladavine. Ujedno je najveća i najstarija palata na svetu koja je preživela do modernog doba. Palata je bila srce, mozak i centar Osmanskog carstva. Kao i rezidencija sultana, bio je centar administrativnih poslova i najviša obrazovna institucija carstva. Broj stanovnika palate je uglavnom bio oko 5.000, ali bi se to moglo udvostručiti tokom festivala.

Palata se nalazi neposredno iza Aja Sofije, a podignuta je na istom mestu gde je stajao akropolj starogrčkog grada Vizantije. Kovnica cara, smeštena u palati Topkapi, proizvodila je otomanske novčiće, a kasnije i novčiće Turske Republike, sve do 1967. godine.

U haremu palate živelo je čak 300 konkubina. U ranim danima beli evnusi su bili čuvari harema, ali su crni evnusi koje je na dar poslao osmanski guverner Egipta kasnije preuzeli kontrolu. U haremu je živelo čak 200 evnuha. Osoblje dvorske kuhinje od 1000 ljudi pripremalo je 6.000 obroka dnevno.

Kada su se sultani preselili u palatu Dolmabahče 1853. godine, Topkapi palata je izgubila značaj kao zvanična kraljevska rezidencija. Po nalogu Ataturka 1924. godine pretvorena je u muzej.

Plava džamija

Sultan Ahmedova džamija, poznata i kao Plava džamija, je zadivljujuće lepa istorijska carska džamija iz otomanskog doba koja se nalazi u Istanbulu. Funkcionalna džamija privlači veliki broj turista. Izgrađena je između 1609. i 1616. godine za vreme vladavine Ahmeda I. Gradnju je 1619. godine završio Sedefhar Mehmet Aga, učenik Mimara Sinana koji je bio omiljeni arhitekta osmanskih sultana.

Džamija je najpoznatija po šest minareta, praćenih jednom velikom kupolom i osam manjih kupola. Plava džamija ima 260 vitraža, a 20.000 plavih pločica koje krase unutrašnjost napravljeno je u Izniku, oblasti koja je u vreme Otomanskog carstva bila poznata po stručnoj proizvodnji keramičkih pločica. Ove pločice su dale i naziv džamiji. Arhitektura je mešavina osmanskog i vizantijskog stila.

Plava džamija je otvorena svakog dana u godini, ali zatvorena je u vreme molitve 90 minuta. Muslimani i dalje mogu da uđu u džamiju van vremena molitve, pa se od posetilaca moli da poštuju vreme molitve i izbegavaju fotografisanje sa blicem.