Tea Dankan Prando osnivačica "Doing Italy" kompanije koja pomaže ljudi da se presele u Italija živi u Milanu sa svojim mužem i sinom. Napustila je Ameriku u želji za potpuno drugačijim načinom života. Posle godina provedenih u Italiji shvatila je zašto njihov način života utiče na kvalitetan i dug život.

Moja ljubavna priča sa Italijom počela je 2003. godine. Bila sam studentkinja treće godine fakulteta i provela sam semestar na razmeni u Italiji. Gotovo odmah sam znala da moram da ostanem, piše u kolumni za „MakeIt“ Tea.

Danas živim u Milanu sa mužem Diegom (Italijan) i našim šestogodišnjim sinom Lorenzom. Moja privrženost novom domu tokom vremena je samo rasla. Tokom protekle dve decenije imala sam i priliku da posmatram zašto Italijani žive tako dugim i zdravim životom - piše Nova.rs.

Mnoge njihove navike i tradicije koje doprinose dugovečnosti uvela sam i u svoju svakodnevicu. Evo nekoliko razloga zašto je kvalitet života ovde neverovatan.

Umetnost „aperitiva“

„Aperitivo“ je jedan od mojih omiljenih aspekata života u Italiji. Na prvi pogled, ovaj italijanski predvečernji ritual može izgledati samo kao „happy hour“, ali on je mnogo više od toga. On gradi zajednicu.

• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“
• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

U Italiji je uobičajeno da ljudi izlaze uveče i videćete sve kategorije ljudi – od roditelja sa malom decom, preko mladih profesionalaca, do baka i deka u devedesetim, kako uživaju u laganom zalogaju i piću u lokalnom kafiću ili baru.

Moj sin često pita za „peritivo“ (slatko izostavljajući početno „a“), potpuno očekujući da će dobiti sok i čips. Moj muž i ja možemo popiti čašu vina, džin-tonik ili čak bezalkoholni koktel. Pokretačka sila ove navike jeste da provodite vreme sa ljudima do kojih vam je stalo.

Šetnja radi same šetnje

„La passeggiata“ dolazi od reči „passeggiare“, što znači šetati.

U manjim gradovima i mestima često možete videti Italijane kako bez žurbe prolaze glavnom ulicom, pre ili posle „aperitiva“, ili dok uživaju u sladoledu. Nekad je to i samo duži put kući posle večere.

Lepota ove aktivnosti je u tome što nema cilja kome težite. Hodate radi same šetnje. Jedini cilj je da radite „la passeggiata“ i usput spontano srećete poznate ljude.

Hrana kojoj možete verovati

Italijani svoju hranu shvataju ozbiljno. Toliko ozbiljno da često čujete kako govore o „la materia prima“, što se najbliže može prevesti kao „sirovina“ ili „osnovni sastojak“.

Zbog načina na koji su italijanski gradovi i sela planirani, oni su često okruženi poljoprivrednim područjima koja proizvode hranu koju Italijani jedu.

Kada sam živela na Floridi, povremeno sam odlazila na pijacu. To je bio maksimum mog kontakta i razumevanja odakle hrana dolazi. To nije bilo ni blizu iskustvu koje imamo ovde.

Na primer, upoznali smo vlasnike jedne lokalne farme jagoda u blizini. Moj muž im često pošalje poruku preko Whatsappa da će sutradan svratiti po pet posuda jagoda. Farmeri tada odlaze na polja i beru voće baš u trenutku savršene zrelosti. Uveravam vas da su to najukusnije jagode koje sam ikada probala.

U rodnom primorskom selu mog muža, Tellaru, lokalni ribar često šalje poruke njegovom ocu sa fotografijama ulova dana, od brancina do hobotnice i lignji. Još uvek jasno pamtim prvi put kada sam videla džinovske škampe toliko sveže da su se još pomerali.

Kupovina direktno od proizvođača ne samo da garantuje svežinu već i pristupačne cene. Italija, kao i Evropa u celini, ima stroga pravila o tome šta se može, a šta ne može stavljati u hranu. Nikada ne brinem o kvalitetu hrane ovde.

Pristup dobrom i pristupačnom zdravstvenom sistemu

U Italiji se pristup zdravstvenoj zaštiti posmatra kao ljudsko pravo, a ne privilegija.

Ljudi ne razmišljaju o tome šta će biti kada promene karijeru ili, ne daj Bože, izgube posao i da li će zbog toga izgubiti mogućnost da plate preglede kod lekara, prenatalnu negu ili čak tretmane raka.

Verujem da postoji posebna vrsta mira u tome kada znate da imate pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti bez obzira na finansijsku situaciju.

Odmor se shvata veoma ozbiljno

Volim da se našalim da je odmor zvanični sport Italije, odmah iza fudbala.

Zaposleni sa punim radnim vremenom u Italiji imaju minimum četiri nedelje godišnjeg odmora. Tu su i brojni državni praznici kada svi ne rade, poput „Ferragosta“, koji pada 15. avgusta. On potiče još iz doba Rimskog carstva, kada je uveden kao period odmora za radnike.

• „Napustila sam zemlju i sad živim u Italiji. Saznala sam da ove stvari rade Italijani i zbog njih su srećni, zdravi i žive dugo“
• Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Sve to znači da ljudi ovde imaju mnogo više slobodnog vremena nego što sam ja navikla dok sam odrastala u SAD.

Na primer, kada sam prvi put stigla u Milano, iznenadila sam se što čak i veliki supermarketi zatvaraju svoja vrata na nekoliko nedelja tokom leta. Razlog? Ako nema kupaca, nema smisla da drže otvorene radnje i rade rashladne sisteme.

U početku, sa mojim američkim mentalitetom koji je snažno naglašavao produktivnost, bilo mi je teško da to razumem. Ali sada, posle 20 godina i brojnih divnih, nezaboravnih putovanja sa porodicom, koja moj muž planira kao po satu na svaka nekoliko meseci, apsolutno obožavam ovaj način života i ne bih ga menjala ni za šta.

U Italiji postoji duboko poštovanje prema odmoru. Ljudi razumeju da je posao samo deo onoga što jesmo. Znaju da je vreme provedeno sa porodicom i prijateljima temelj dugog, srećnog i ispunjenog života. Upravo ta filozofija čini Italiju tako divnim mestom za život.

Turisti, međunarodni studenti i poslovni ljudi možda će morati da plate taksu od 250 dolara prilikom posete Sjedinjenim Američkim Državama, sa vizom za privremeni boravak, prenose američki mediji.

Kako navodi advokatska kancelarija Envoj global, nova odredba će se primenjivati isključivo na posetioce iz zemalja za koje se zahteva posedovanje vize za privremeni boravak za ulazak u SAD, a u skladu sa zakonom o potrošnji koji je potpisao američki predsednik Tramp - piše N1.

Još nije zvanično saopšten datum kada će početi da se naplaćuju takse, piše portal Hil.

Početkom 2026. godine, iznos od 250 dolara mogao bi da poraste da bi se prilagodio inflaciji, navodi advokatska kancelarija.

Sekretarka za nacionalnu bezbednost Kristi Noem biće zadužena za određivanje konačnog iznosa koji je potrebno platiti za ulazak u zemlju.

Posetioci mogu da dobiju povrat novca ako se budu pridržavali uslova iz svoje vize, a onima kojima bude odbijen ulazak taksa neće biti naplaćena.

• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“
• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

Međutim, nadoknada je obavezna i ne može biti oproštena, te mora da bude plaćena uz taksu koja je vezana za Prijavu dolaska/odlaska stranih državljana, poznatu kao "taksa za obrazac I-94".

Zakonom je takođe povećana cena obrasca sa šest na 24 dolara.

Postoje mišljenja da će nova mera izazvati probleme s obzirom na očekivanu posetu velikim manifestacijama u SAD, uključujući Letnje olimpijske igre 2028. godine.

Nova odluka je doneta dok administracija Donalda Trampa pokušava da suzbije ilegalnu imigraciju i poveća napore za deportaciju, navodi Hil.

Od 21. jula 2025. putnici će morati da plaćaju obaveznu taksu za krstarenje grčkim lukama.

Grčka vlada uvodi novu obaveznu taksu za putnike na kruzerima koji posećuju grčke luke. Cilj ove mere je podrška održivom turizmu, unapređenje lokalne infrastrukture i poboljšanje iskustva posetilaca - piše Nova.rs.

Novo pravilo na snazi je od 21. jula, a iznosi su u zavisnosti od perioda putovanja.

21/07/2025 – 30/09/2025:

• 20 eur po gostu po luci za Mykonos i Santorini
• 5 eur po gostu po luci za sve druge grčke luke

01/10/2025 – 31/10/2025, 01/04/2026 – 31/05/2026:

• 12 eur po gostu po luci za Mykonos i Santorini
• 3 eur po gostu po luci za sve druge grčke luke

01/11/2025 – 31/03/2026

• 4 eur po gostu po luci za Mykonos i Santorini
• 1 eur po gostu po luci za sve druge grčke luke

Šta je važno znati o novim taksama u Grčkoj?

Kada se naplaćuje taksa?

Taksa se naplaćuje isključivo kada putnik napusti brod (iskrcavanje). Ako ne siđe sa broda – nema takse. Naplaćuje se samo jednom po luci, čak i ako putnik izađe više puta u toku dana. U slučaju noćenja u luci, taksa se plaća samo jednom.

• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“
• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

Kako se plaća?

Putnici ne mogu unapred platiti ovu taksu. Taksa se automatski zaračunava na brodski račun kada gost siđe s broda. Nije uključena u cenu izleta i prikazuje se kao posebna stavka na završnom računu. Nema oslobađanja od plaćanja – svi gosti, bez obzira na godine ili invaliditet, plaćaju istu taksu.

Šta ako…?

Ako gost ne stigne nazad na brod – ne plaća dodatno, jer se taksa ne naplaćuje po danu. Ako dođe do hitnog slučaja (npr. odlazak u bolnicu ili raniji povratak kući) – taksa se plaća ako je gost napustio brod. Ako brod kasni ili se pokvari, taksa ostaje ista – nije vremenski uslovljena.

Dobija li se neki dokaz o plaćanju?

Brodska kartica predstavlja dokaz da je taksa plaćena. Napuštanje broda se beleži skeniranjem kartice od strane osoblja pre iskrcavanja.

• „Napustila sam zemlju i sad živim u Italiji. Saznala sam da ove stvari rade Italijani i zbog njih su srećni, zdravi i žive dugo“
• Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Kome ide novac?

Sredstva idu direktno grčkoj vladi. Kompanije koje organizuju krstarenja ne zadržavaju ništa od naplaćenih taksi. Cilj je unapređenje turističke infrastrukture u lukama i održiv razvoj destinacija.

Posle hiljada pređenih kilometara kroz razne delove Italije – od surovih vrhova Dolomita, preko romantičnih vinograda Toskane i dramatične obale Amalfija, sve do drevne Pulje – postojalo je jedno mesto koje sam uporno i gotovo nesvesno zaobilazio. Sicilija. Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.

Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.

Sicilija nije samo destinacija – ona je karakter. I to ne bilo kakav, već karakter oblikovan vekovima susreta, osvajanja, strasti, osvete i mitova. Prva stvar koju osetite kada stignete na najveće ostrvo mediterana jeste neuhvatljiva mešavina Evrope, severne Afrike i sredozemlja. Udišete miris citrusa, čujete zvuk crkvenih zvona, gledate arhitekturu koja spaja normanske tvrđave i arapske detalje i osećate: Sicilija je svet za sebe.

Kratka istorija večite požude

Još od neolita, ljudi su želeli Siciliju. Prvo su došli Feničani – moreplovci i trgovci koji su utemeljili prve gradove na obali. Potom su stigli Grci, donoseći svoje mitove i masline. Nasledili su Palermo od Feničana, osnovali su Ćefalu, Sirakuzu, koju su smatrali "najlepšim od svih grčkih gradova", i ostavili neizbrisiv trag u jeziku, kulinarstvu i umetnosti.

Zatim dolazi Rimsko carstvo, koje je Siciliju pretvorilo u žitnicu Mediterana. Rim su nasledili Vizantinci, dakle opet Grci ali ovoga puta sa krstovima i ikonama umesto mitova sa Olimpa. U 9. veku stižu Arapi. Sa sobom donose narandže, bademe, šećer, nauku, mirise i ukuse orijenta. Njihov uticaj danas se oseća u svakom zalogaju sicilijanske kuhinje. Kasnije dolaze Normani, Francuzi, Španci, čak i Habsburzi. Svako je želeo Siciliju. I danas je žele.

• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“
• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

Ali danas više nema mačeva, vitezova, ni krstaša, ni Justinijana Velikog koji pokušava da povrati carstvo. Danas ostrvo posećuju turisti iz celog sveta, ali i pored toga, Sicilija nije mesto koje deluje prenatrpano. Njene ulice, planine, more i plaže dišu spokojno. Lokalni stanovnici su prisutni, ali nenametljivi – oni su jednostavno tu, svedoci vekova, ugostiće vas s osmehom, nahraniti dušu i telo, ali nikada nećete imati osećaj da ste samo još jedan turista i pokretni bankomat.

Slatki gresi Sicilije

U gastronomiji Sicilije ima nečeg gotovo religioznog. Naravno, tu su plodovi mora, testenine, sirevi, masline, ali ono što je mene najviše osvojilo jesu – slatkiši.

Retko gde sam osetio toliko uzbuđenja pri svakoj poslastici. Kanoli su bez konkurencije – hrskavi valjci od testa, punjeni rikotom koja se topi u ustima, sa čokoladom, pistaćima ili kandiranim voćem.

Zatim kasata – torta od rikote, badema i marcipana, obojena kao freska. Ne smemo zaboraviti ni granitu – ledenu poslasticu od limuna, badema ili kafe, idealnu za vrele letnje dane. Tu su i pignolata, frutta martorana (marcipansko voće), buccellati (pita sa suvim voćem i vinom) – svaka od njih govori priču o narodima koji su ovde ostavili recept, pa otišli. Sicilija nije dobra za slatkiše – ona je rođena za njih.

Palermo - haos u harmoniji

Palermo je grad koji u isto vreme može da vas šokira i zavede. Njegova Katedrala, sa svojom neverovatnom kombinacijom normanske, gotičke, barokne i neoklasične arhitekture, možda je i najlepša crkva na Mediteranu. Teatro Massimo, impozantni neoklasični hram opere, najveći je teatar u Italiji, a drugi po veličini u Evropi. Prošetajte stepenicama gde je sniman legendarni film Kum 3 ili odmorite uz sladoled i kanole u obližnjoj Đelateriji.

Na vama je da odlučite da li ćete prihvatiti opušteni ritam lokalaca i bez ikakvog plana šetati modernim lavirintom glavnog grada Sicilije ili ćete kao i ja napraviti 20000 koraka u jednom danu pokušavajući da obiđete sve lokalitete zaštićene od strane UNESKA. U Palermu nećete samo gledati arhitekturu – vi je osećate, udišete, prolazite kroz vekove dok šetate od lokalne pijace do aristokratskih vila i fasada koje čuvaju uspomene na neka davno prošla vremena.

Monreale – vizantijsko zlato u srcu Sicilije

Iznad Palerma, kao kruna grada, uzdiže se Monreale. Tamo se nalazi čuvena Katedrala iz 12. veka – jedno od najvažnijih religijskih zdanja zapadnog sveta. Ono što vas ostavlja bez daha je njen unutrašnji svet: vizantijski mozaici koji pokrivaju svaki centimetar zidova i svoda.

Zlatna svetlost koja se odbija o stotine scena iz Biblije, prikazanih u izuzetno detaljnoj i živopisnoj ikonografiji, učiniće da zaboravite na vreme. Monreale je jedan od tri kraljevska grada Sicilije, pored Palerma i Ćefalua i vrlo je bitan za kulturu i istoriju najvećeg ostrva mediterana.

Mondelo – Karibi nadomak Palerma

Nedaleko od centra Palerma nalazi se Mondelo – omiljeno gradsko kupalište. U Mondelu, vreme staje. Zlatnožuti pesak, sve nijanse plave i zelene koje podsećaju na Karibe, i brda koja uokviruju zaliv daju ovoj plaži status turističkog raja. Lokalci dolaze da se rashlade, turisti da sanjare – ovde ste svi jednako dobrodošli.

Mondelo je evropska Kopakabana koja se vikendom brzo napuni brojnim lokalcima tako da je to idealno mesto gde možete da upoznate navike lokalnih stanovnika Palerma. Mondelo je i dobra polazna tačka za obilazak obližnjih zelenih brda, nacionalnih parkova kao i da se prošetate do prelepih vidikovaca iznad obale.

Ćefalu – razlog zašto ću se uvek vraćati Siciliji

Na manje od sat vremena vožnje od Palerma, nalazi se Ćefalu – srednjovekovni gradić koji izgleda kao da je isklesan iz kamena i snova. U njegovim uskim uličicama, između drevnih kuća i restorana sa svežom ribom, osećate neverovatan spokoj i pored velikog broja turista. Sa tvrđave iznad grada pruža se jedan od najlepših pogleda u Italiji – ka horizontu gde se more i nebo stapaju. Ćefalu je lokacija gde su se snimale mnoge serije i filmovi, uključujući i drugu sezonu svetski popularnog Belog Lotosa. A nije teško razumeti zašto – ovo mesto odiše autentičnošću.

Imate utisak kao da ste u nekom drugom vremenu, na trenutak u doba Dolče Vita iz šezdesetih godina prošlog veka a na trenutke vam se čini da ste zalutali u doba vizantijskih osvajanja Sicilije, jer ceo centar ovog malog srednjevekovnog dragulja podseća na neverovatan spoj normanske, vizantijske i arapske arhitekture i kulture. Ćefalu zaslužuje da mu se vraćate.

Legenda o glavi Mavara

Po celoj Siciliji, naročito u Palermu, videćete keramičke glave – mušku i žensku. Njihova priča je legenda, ali i snažna, autentična metafora. Govori o mladoj i lepoj Sicilijanki iz Palerma koja se zaljubila u Mavara, stranca s juga. Voleli su se godinama, dok jednog dana nije otkrila da on ima porodicu u njegovoj rodnoj severnoj Africi. U naletu strasti i izdaje, odsekla mu je glavu i posadila bosiljak u nju. Danas se te glave prave kao ukrasne saksije – simboli ljubavi, strasti, ali i sukoba. One govore ono što je i suština Sicilije – sudar civilizacija, koji nije razorio ostrvo, već ga je oplemenio.

• „Napustila sam zemlju i sad živim u Italiji. Saznala sam da ove stvari rade Italijani i zbog njih su srećni, zdravi i žive dugo“
• Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Sicilija je najveće ostrvo Mediterana, ali njen stvarni prostor nije geografski – već unutrašnji, emotivni. To je ostrvo koje ne možete samo obići – morate ga osetiti, pomalo razumeti, i mnogo puta mu se vratiti. Jer Sicilija nije samo more, aranćini i barok – to je priča koja traje hiljadama godina.
Ovde se mitovi i legende prepliću s pričama iz novinskih crnih hronika. Ulice Palerma i dalje šapuću o nepisanim pravilima koja su vladala u senci – pravilima časti i ćutanja. Ali Sicilija nije samo to. Ona je i Homer i Vergilije, i Arapi i Normani, i grčke tragedije i italijanske komedije.

U njenim lavirintima gubite se sa zadovoljstvom. Svaki grad je nova stranica, svaki obrok je novi jezik. I koliko god da ostanete, biće premalo. Zato već sada znam da se vraćam.

Sicilija vas ne zove glasno. Ona vas mami tiho, pogledom sa Monrealea, vetrom iz Mondela, šapatom Ćefalua, prvim zalogajem sladoleda od pistaća. Istoriju ovde ne učite već je dišete. Legende na Siciliji nisu izmišljene – one su deo svakodnevice. Sicilija nije Italija. Sicilija je – Sicilija.

Sa letnjom sezonom odmora u punom jeku, istraživanja pokazuju da više od šest miliona putnika svake godine bude odbijeno za ukrcavanje na letove - čak i ako imaju važeću kartu.

Prebukiranje se dešava kada avio-kompanije prodaju više mesta nego što ih zapravo ima na letu, u nadi da se mali broj putnika neće pojaviti. Ali kada se svi putnici pojave, to znači da neko mora da ostane na aerodromu – a to biste mogli biti vi.

Prema studiji Go.Compare, koja je analizirala podatke Uprave za civilno vazduhoplovstvo (CAA), oko 20,9 miliona ljudi godišnje bude pogođeno prebukiranim letovima. Od njih, više od trećine (32%) nije moglo da se ukrca – što je oko 6,6 miliona ljudi svake godine.

Kada je let prebukiran, avio-kompanije su zakonski obavezne da obezbede alternativne letove, nadoknadu i pomoć svim pogođenim putnicima.

Među anketiranim putnicima, oko 84 odsto onih koji su „izbačeni“ sa letova uspelo je da ponovo rezerviše drugi let – ali otprilike jedan od šest nije imao te sreće, što znači da je skoro milion ljudi ostalo bez zamenskog leta.

Od ovih nekoliko putnika, skoro dve trećine (71 odsto) je reklo da su zbog toga izgubili novac. Međutim, manje od polovine (44%) odlučilo je da zatraži povraćaj novca preko svog putnog osiguranja, piše Daily Mail.

• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“
• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

Sada, Ris Džons, stručnjak za putno osiguranje u kompaniji Go.Compare, poziva putnike da se upoznaju sa svojim pravima u slučaju da budu pogođeni prebukiranim letovima.

„Prebukiranje letova se dešava češće nego što bismo želeli da mislimo i može biti izuzetno stresan početak svakog putovanja za pogođene putnike. Ako vam se to desi i nije vam dozvoljeno da se ukrcate u avion, prvo što treba da uradite je da potvrdite sa avio-kompanijom da vam je ukrcavanje odbijeno zbog prebukiranja. Ako je moguće, dobijte ovo u pisanoj formi“, ističe Džons.

On preporučuje da pitate kako avio-kompanija planira da vam odmah pomogne – bilo da vam rezerviše drugi let, pokrije troškove ili ponudi nadoknadu.

„Ne zaboravite da sačuvate sva relevantna dokumenta kao što su karte za ukrcavanje, obaveštenja vaše avio-kompanije i računi za troškove smeštaja ili obroka. Vaša avio-kompanija bi trebalo da nadoknadi ove troškove“, dodaje Džons.

Iako standardno putno osiguranje obično ne pokriva prekomerno bukiranje, neke polise uključuju opciono pokriće za „prekid putovanja“, što bi moglo da pomogne ako avio-kompanija ne reši problem. Džons kaže da vredi proveriti detalje vaše polise pre nego što krenete na let.

Sa samo 10 evra u Vijetnamu imate ispunjen dan u najavi.

Vijetnam važi za jednu od najpristupačnijih zemalja na svetu, a jedan travel par rešio je da proveri koliko tamo vredi – 10 evra.

Ispostavilo se da taj iznos može da pokrije sasvim kvalitetno proveden dan sa sve hranom i masažom.

Doručak – vijetnamski sendvič Banh – koštao je 1,2 evra, tradicionalni ručak 3 evra porcija. Flašica vode u prodavnici (na dalekim destinacijama preporučljivo je uvek da se pije kupovna voda) koštala je 0,20 evra, doduše sigurno nije bila dovoljna jedna.

• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“
• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

Vozikanje na motoru oko 5km bilo je 0,8 evra, što znači da je to dosta dobra opcija za obilazak grada. A ako želite pravi ugođaj, pranje kose i masaža glave (sat vremena) su 5 evra i čini se da se njihovim pratiocima to najviše svidelo kao opcija.

U svakom slučaju, kad se sve sabere ispadne koji cent preko 10 evra, ali – uz opcije različitih aktivnosti.

A koliko vi dnevno trošite na putovanjima?