Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Putovanja

Smešten među zelenim vrhovima Alpa, uz blag i stalan šum reke Salzah, Salcburg ne traži samo da ga posmatrate – on vas poziva da ga osetite, iskusite i upijete svakim čulom. Ovaj austrijski grad, poznat kao rodno mesto Mocarta i kao kulisa kultnog filma „Moje pesme, moji snovi“, danas je mnogo više od simbola prošlosti.

Salcburg je spoj tradicije i modernog, mesta gde se carska raskoš prepliće sa urbanim stilom, a istorija i umetnost oblikuju svaki njegov kutak. Ovaj grad nije statična razglednica, već živa priča koja se polako otkriva – kao dobro iskomponovana sonata - prenosi Sombor.info.

Stari grad, pod zaštitom UNESCO-a, čuva bogatu prošlost. Šetnja njegovim ulicama podseća na prolazak kroz svojevrsnu vremensku kapiju – na svakom koraku videćete tragove zanatlija i umetnika koji su ovde ostavili svoje pečate. Getrajdegase, najpoznatija trgovačka ulica, kao da je ispisana rukom majstora – kovani znaci radnji koji se ljuljaju na vazduhu, barokne fasade koje svetlucaju na sunčevoj svetlosti, i unutrašnjost u kojoj se susreću tradicionalno i moderno. Ovde ćete pronaći i butike koji prate najnovije modne trendove, ali i male parfimerije i ateljee koji odišu autentičnošću i stilom.

Mocart i zvuci grada

Volfgang Amadeus Mocart i dalje je neizostavan deo identiteta Salcburga, ali grad ne živi samo od svoje slavne prošlosti. Kultura je ovde živa i raznovrsna – tokom leta, festivali i koncerti pretvaraju grad u neprekidnu pozornicu. Operne predstave pod zvezdanim nebom, koncerti u dvorištima starih palata, improvizovani nastupi na trgovima – muzika se širi gradom kao neizbežan duh koji povezuje ljude i prostor. Salcburg nije samo grad koji svira – on je grad koji diše muzikom.

Salcburg je idealno mesto za one koji vole da uspore tempo i uživaju u sitnicama. Jutra u starom delu grada donose posebnu tišinu i osvežavajući miris svežeg vazduha, dok nežni zvuci violine doprinose osećaju smirenosti. Hrana ovde nije samo potreba – ona je doživljaj, mali ritual u prijatnim prostorima. Restorani nude lokalne specijalitete pripremljene sa pažnjom, uz eleganciju u detaljima – od izgleda tanjira do pažljivo biranih sastojaka. Salcburg poziva da zastanete, da se okrenete oko sebe i otkrijete koliko je svaki ugao grada ispunjen lepotom.

Grad je izgrađen na brežuljcima, a priroda je savršeno uklopljena sa urbanim pejzažom. Sa vidikovaca poput Menšberga ili staze ka Kapucinerbergu, pružaju se impresivni pogledi na krovove grada, kupole crkava i obrise Alpa u daljini. Ove panorame nisu skrivene – baš suprotno, lako su dostupne i pozivaju na šetnju i otkrivanje. Sa svakim pogledom otkrivate novi detalj – od vinove loze na zidinama manastira, preko zelenila koje okružuje stare kamene stepenice, do igre svetlosti i senki koja menja atmosferu sa zalaskom sunca.

Istorija koja živi i diše

Ulice Salcburga vode kroz raznovrsnu kolekciju crkava, kapela i katedrala koje zrače posebnom smirenošću i skladom. Enterijeri su bogato ukrašeni, ali odišu toplinom i intimnošću. Sa druge strane, na uzvišenjima se uzdižu zamkovi i tvrđave koje su nekada štitile grad, a danas služe kao mesta okupljanja lokalaca i turista.

Njihova dvorišta često su pozornice za koncerte, pozorišne predstave i plesove pod zvezdanim nebom.

Muzika kao srž grada

Tokom leta, muzika ispunjava svaki kutak Salcburga – od uličnih izvođača do velikih festivala. Zvuci opere, džez nota, klasičnih kompozicija i improvizacija stapaju se u jedinstvenu simfoniju koja prati korake posetilaca. Muzika ovde nije samo deo programa, ona je deo identiteta grada i svakodnevnog života njegovih stanovnika. Taj duh najbolje se oseti u Mocartovoj rodnoj kući (Mozarts Geburtshaus), smeštenoj u srcu starog grada, u ulici Getreidegasse. Ova žuta barokna zgrada danas je muzej posvećen slavnom kompozitoru i čuva brojne autentične predmete: Mocartovu dečiju violinu, porodične portrete, originalne rukopise i pisma koja otkrivaju intimne delove njegovog života i stvaralaštva. Poseta ovom mestu pruža uvid ne samo u Mocartovu genijalnost, već i u vreme u kojem je živeo.

I dok tragovi Mocartove muzike odzvanjaju ulicama, neizostavni su i slatki simboli Salcburga – Mocart kugle. Prvobitno ručno pravljene od 1890. godine u poslastičarnici Paula Fürsta, ove čokoladne poslastice, punjene marcipanom i nugatom, danas su jedan od najpoznatijih suvenira iz grada. Njihov ukus savršeno zaokružuje muzičko i kulturno iskustvo koje Salcburg tako velikodušno nudi.

Salzburg Card – karta koja otvara sva gradska vrata

Da biste što bolje upoznali sve što Salcburg nudi, preporučuje se Salzburg Card. Ova karta omogućava besplatan ulaz u većinu muzeja, crkava, zamkova, kao i pristup panoramskim liftovima i gradskom prevozu. Sa njom ćete moći da istražujete grad bez ograničenja, da spontano odlučite da posetite još jedan vidikovac ili da uživate u večernjem koncertu bez čekanja u redovima.

Salcburg nije samo destinacija, već mesto koje ostavlja trag u vama. Svaki zalogaj hrane, svaki pogled, zvuk - postaju deo vašeg iskustva i podsećaju vas zašto je ovo grad vredan ponovnih poseta.

Turisti će možda morati da plate taksu od 250 dolara prilikom posete SAD

Putovanja

Turisti, međunarodni studenti i poslovni ljudi možda će morati da plate taksu od 250 dolara prilikom posete Sjedinjenim Američkim Državama, sa vizom za privremeni boravak, prenose američki mediji.

Kako navodi advokatska kancelarija Envoj global, nova odredba će se primenjivati isključivo na posetioce iz zemalja za koje se zahteva posedovanje vize za privremeni boravak za ulazak u SAD, a u skladu sa zakonom o potrošnji koji je potpisao američki predsednik Tramp - piše N1.

Još nije zvanično saopšten datum kada će početi da se naplaćuju takse, piše portal Hil.

Početkom 2026. godine, iznos od 250 dolara mogao bi da poraste da bi se prilagodio inflaciji, navodi advokatska kancelarija.

Sekretarka za nacionalnu bezbednost Kristi Noem biće zadužena za određivanje konačnog iznosa koji je potrebno platiti za ulazak u zemlju.

Posetioci mogu da dobiju povrat novca ako se budu pridržavali uslova iz svoje vize, a onima kojima bude odbijen ulazak taksa neće biti naplaćena.

Međutim, nadoknada je obavezna i ne može biti oproštena, te mora da bude plaćena uz taksu koja je vezana za Prijavu dolaska/odlaska stranih državljana, poznatu kao "taksa za obrazac I-94".

Zakonom je takođe povećana cena obrasca sa šest na 24 dolara.

Postoje mišljenja da će nova mera izazvati probleme s obzirom na očekivanu posetu velikim manifestacijama u SAD, uključujući Letnje olimpijske igre 2028. godine.

Nova odluka je doneta dok administracija Donalda Trampa pokušava da suzbije ilegalnu imigraciju i poveća napore za deportaciju, navodi Hil.

Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja

Putovanja

Od 21. jula 2025. putnici će morati da plaćaju obaveznu taksu za krstarenje grčkim lukama.

Grčka vlada uvodi novu obaveznu taksu za putnike na kruzerima koji posećuju grčke luke. Cilj ove mere je podrška održivom turizmu, unapređenje lokalne infrastrukture i poboljšanje iskustva posetilaca - piše Nova.rs.

Novo pravilo na snazi je od 21. jula, a iznosi su u zavisnosti od perioda putovanja.

21/07/2025 – 30/09/2025:

20 eur po gostu po luci za Mykonos i Santorini
5 eur po gostu po luci za sve druge grčke luke

01/10/2025 – 31/10/2025, 01/04/2026 – 31/05/2026:

12 eur po gostu po luci za Mykonos i Santorini
3 eur po gostu po luci za sve druge grčke luke

01/11/2025 – 31/03/2026

4 eur po gostu po luci za Mykonos i Santorini
1 eur po gostu po luci za sve druge grčke luke

Šta je važno znati o novim taksama u Grčkoj?

Kada se naplaćuje taksa?

Taksa se naplaćuje isključivo kada putnik napusti brod (iskrcavanje). Ako ne siđe sa broda – nema takse. Naplaćuje se samo jednom po luci, čak i ako putnik izađe više puta u toku dana. U slučaju noćenja u luci, taksa se plaća samo jednom.

Kako se plaća?

Putnici ne mogu unapred platiti ovu taksu. Taksa se automatski zaračunava na brodski račun kada gost siđe s broda. Nije uključena u cenu izleta i prikazuje se kao posebna stavka na završnom računu. Nema oslobađanja od plaćanja – svi gosti, bez obzira na godine ili invaliditet, plaćaju istu taksu.

Šta ako…?

Ako gost ne stigne nazad na brod – ne plaća dodatno, jer se taksa ne naplaćuje po danu. Ako dođe do hitnog slučaja (npr. odlazak u bolnicu ili raniji povratak kući) – taksa se plaća ako je gost napustio brod. Ako brod kasni ili se pokvari, taksa ostaje ista – nije vremenski uslovljena.

Dobija li se neki dokaz o plaćanju?

Brodska kartica predstavlja dokaz da je taksa plaćena. Napuštanje broda se beleži skeniranjem kartice od strane osoblja pre iskrcavanja.

Kome ide novac?

Sredstva idu direktno grčkoj vladi. Kompanije koje organizuju krstarenja ne zadržavaju ništa od naplaćenih taksi. Cilj je unapređenje turističke infrastrukture u lukama i održiv razvoj destinacija.

Sicilija: mirisi, mitovi i mozaici jednog mediteranskog sna

Putovanja

Posle hiljada pređenih kilometara kroz razne delove Italije – od surovih vrhova Dolomita, preko romantičnih vinograda Toskane i dramatične obale Amalfija, sve do drevne Pulje – postojalo je jedno mesto koje sam uporno i gotovo nesvesno zaobilazio. Sicilija. Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.

Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.

Sicilija nije samo destinacija – ona je karakter. I to ne bilo kakav, već karakter oblikovan vekovima susreta, osvajanja, strasti, osvete i mitova. Prva stvar koju osetite kada stignete na najveće ostrvo mediterana jeste neuhvatljiva mešavina Evrope, severne Afrike i sredozemlja. Udišete miris citrusa, čujete zvuk crkvenih zvona, gledate arhitekturu koja spaja normanske tvrđave i arapske detalje i osećate: Sicilija je svet za sebe.

Kratka istorija večite požude

Još od neolita, ljudi su želeli Siciliju. Prvo su došli Feničani – moreplovci i trgovci koji su utemeljili prve gradove na obali. Potom su stigli Grci, donoseći svoje mitove i masline. Nasledili su Palermo od Feničana, osnovali su Ćefalu, Sirakuzu, koju su smatrali "najlepšim od svih grčkih gradova", i ostavili neizbrisiv trag u jeziku, kulinarstvu i umetnosti.

Zatim dolazi Rimsko carstvo, koje je Siciliju pretvorilo u žitnicu Mediterana. Rim su nasledili Vizantinci, dakle opet Grci ali ovoga puta sa krstovima i ikonama umesto mitova sa Olimpa. U 9. veku stižu Arapi. Sa sobom donose narandže, bademe, šećer, nauku, mirise i ukuse orijenta. Njihov uticaj danas se oseća u svakom zalogaju sicilijanske kuhinje. Kasnije dolaze Normani, Francuzi, Španci, čak i Habsburzi. Svako je želeo Siciliju. I danas je žele.

Ali danas više nema mačeva, vitezova, ni krstaša, ni Justinijana Velikog koji pokušava da povrati carstvo. Danas ostrvo posećuju turisti iz celog sveta, ali i pored toga, Sicilija nije mesto koje deluje prenatrpano. Njene ulice, planine, more i plaže dišu spokojno. Lokalni stanovnici su prisutni, ali nenametljivi – oni su jednostavno tu, svedoci vekova, ugostiće vas s osmehom, nahraniti dušu i telo, ali nikada nećete imati osećaj da ste samo još jedan turista i pokretni bankomat.

Slatki gresi Sicilije

U gastronomiji Sicilije ima nečeg gotovo religioznog. Naravno, tu su plodovi mora, testenine, sirevi, masline, ali ono što je mene najviše osvojilo jesu – slatkiši.

Retko gde sam osetio toliko uzbuđenja pri svakoj poslastici. Kanoli su bez konkurencije – hrskavi valjci od testa, punjeni rikotom koja se topi u ustima, sa čokoladom, pistaćima ili kandiranim voćem.

Zatim kasata – torta od rikote, badema i marcipana, obojena kao freska. Ne smemo zaboraviti ni granitu – ledenu poslasticu od limuna, badema ili kafe, idealnu za vrele letnje dane. Tu su i pignolata, frutta martorana (marcipansko voće), buccellati (pita sa suvim voćem i vinom) – svaka od njih govori priču o narodima koji su ovde ostavili recept, pa otišli. Sicilija nije dobra za slatkiše – ona je rođena za njih.

Palermo - haos u harmoniji

Palermo je grad koji u isto vreme može da vas šokira i zavede. Njegova Katedrala, sa svojom neverovatnom kombinacijom normanske, gotičke, barokne i neoklasične arhitekture, možda je i najlepša crkva na Mediteranu. Teatro Massimo, impozantni neoklasični hram opere, najveći je teatar u Italiji, a drugi po veličini u Evropi. Prošetajte stepenicama gde je sniman legendarni film Kum 3 ili odmorite uz sladoled i kanole u obližnjoj Đelateriji.

Na vama je da odlučite da li ćete prihvatiti opušteni ritam lokalaca i bez ikakvog plana šetati modernim lavirintom glavnog grada Sicilije ili ćete kao i ja napraviti 20000 koraka u jednom danu pokušavajući da obiđete sve lokalitete zaštićene od strane UNESKA. U Palermu nećete samo gledati arhitekturu – vi je osećate, udišete, prolazite kroz vekove dok šetate od lokalne pijace do aristokratskih vila i fasada koje čuvaju uspomene na neka davno prošla vremena.

Monreale – vizantijsko zlato u srcu Sicilije

Iznad Palerma, kao kruna grada, uzdiže se Monreale. Tamo se nalazi čuvena Katedrala iz 12. veka – jedno od najvažnijih religijskih zdanja zapadnog sveta. Ono što vas ostavlja bez daha je njen unutrašnji svet: vizantijski mozaici koji pokrivaju svaki centimetar zidova i svoda.

Zlatna svetlost koja se odbija o stotine scena iz Biblije, prikazanih u izuzetno detaljnoj i živopisnoj ikonografiji, učiniće da zaboravite na vreme. Monreale je jedan od tri kraljevska grada Sicilije, pored Palerma i Ćefalua i vrlo je bitan za kulturu i istoriju najvećeg ostrva mediterana.

Mondelo – Karibi nadomak Palerma

Nedaleko od centra Palerma nalazi se Mondelo – omiljeno gradsko kupalište. U Mondelu, vreme staje. Zlatnožuti pesak, sve nijanse plave i zelene koje podsećaju na Karibe, i brda koja uokviruju zaliv daju ovoj plaži status turističkog raja. Lokalci dolaze da se rashlade, turisti da sanjare – ovde ste svi jednako dobrodošli.

Mondelo je evropska Kopakabana koja se vikendom brzo napuni brojnim lokalcima tako da je to idealno mesto gde možete da upoznate navike lokalnih stanovnika Palerma. Mondelo je i dobra polazna tačka za obilazak obližnjih zelenih brda, nacionalnih parkova kao i da se prošetate do prelepih vidikovaca iznad obale.

Ćefalu – razlog zašto ću se uvek vraćati Siciliji

Na manje od sat vremena vožnje od Palerma, nalazi se Ćefalu – srednjovekovni gradić koji izgleda kao da je isklesan iz kamena i snova. U njegovim uskim uličicama, između drevnih kuća i restorana sa svežom ribom, osećate neverovatan spokoj i pored velikog broja turista. Sa tvrđave iznad grada pruža se jedan od najlepših pogleda u Italiji – ka horizontu gde se more i nebo stapaju. Ćefalu je lokacija gde su se snimale mnoge serije i filmovi, uključujući i drugu sezonu svetski popularnog Belog Lotosa. A nije teško razumeti zašto – ovo mesto odiše autentičnošću.

Imate utisak kao da ste u nekom drugom vremenu, na trenutak u doba Dolče Vita iz šezdesetih godina prošlog veka a na trenutke vam se čini da ste zalutali u doba vizantijskih osvajanja Sicilije, jer ceo centar ovog malog srednjevekovnog dragulja podseća na neverovatan spoj normanske, vizantijske i arapske arhitekture i kulture. Ćefalu zaslužuje da mu se vraćate.

Legenda o glavi Mavara

Po celoj Siciliji, naročito u Palermu, videćete keramičke glave – mušku i žensku. Njihova priča je legenda, ali i snažna, autentična metafora. Govori o mladoj i lepoj Sicilijanki iz Palerma koja se zaljubila u Mavara, stranca s juga. Voleli su se godinama, dok jednog dana nije otkrila da on ima porodicu u njegovoj rodnoj severnoj Africi. U naletu strasti i izdaje, odsekla mu je glavu i posadila bosiljak u nju. Danas se te glave prave kao ukrasne saksije – simboli ljubavi, strasti, ali i sukoba. One govore ono što je i suština Sicilije – sudar civilizacija, koji nije razorio ostrvo, već ga je oplemenio.

Sicilija je najveće ostrvo Mediterana, ali njen stvarni prostor nije geografski – već unutrašnji, emotivni. To je ostrvo koje ne možete samo obići – morate ga osetiti, pomalo razumeti, i mnogo puta mu se vratiti. Jer Sicilija nije samo more, aranćini i barok – to je priča koja traje hiljadama godina.
Ovde se mitovi i legende prepliću s pričama iz novinskih crnih hronika. Ulice Palerma i dalje šapuću o nepisanim pravilima koja su vladala u senci – pravilima časti i ćutanja. Ali Sicilija nije samo to. Ona je i Homer i Vergilije, i Arapi i Normani, i grčke tragedije i italijanske komedije.

U njenim lavirintima gubite se sa zadovoljstvom. Svaki grad je nova stranica, svaki obrok je novi jezik. I koliko god da ostanete, biće premalo. Zato već sada znam da se vraćam.

Sicilija vas ne zove glasno. Ona vas mami tiho, pogledom sa Monrealea, vetrom iz Mondela, šapatom Ćefalua, prvim zalogajem sladoleda od pistaća. Istoriju ovde ne učite već je dišete. Legende na Siciliji nisu izmišljene – one su deo svakodnevice. Sicilija nije Italija. Sicilija je – Sicilija.

Šokantan razlog zbog kog mogu da vam zabrane da se ukrcate na let čak i ako imate kartu i niste prekršili nijedno pravilo

Putovanja

Sa letnjom sezonom odmora u punom jeku, istraživanja pokazuju da više od šest miliona putnika svake godine bude odbijeno za ukrcavanje na letove - čak i ako imaju važeću kartu.

Prebukiranje se dešava kada avio-kompanije prodaju više mesta nego što ih zapravo ima na letu, u nadi da se mali broj putnika neće pojaviti. Ali kada se svi putnici pojave, to znači da neko mora da ostane na aerodromu – a to biste mogli biti vi.

Prema studiji Go.Compare, koja je analizirala podatke Uprave za civilno vazduhoplovstvo (CAA), oko 20,9 miliona ljudi godišnje bude pogođeno prebukiranim letovima. Od njih, više od trećine (32%) nije moglo da se ukrca – što je oko 6,6 miliona ljudi svake godine.

Kada je let prebukiran, avio-kompanije su zakonski obavezne da obezbede alternativne letove, nadoknadu i pomoć svim pogođenim putnicima.

Među anketiranim putnicima, oko 84 odsto onih koji su „izbačeni“ sa letova uspelo je da ponovo rezerviše drugi let – ali otprilike jedan od šest nije imao te sreće, što znači da je skoro milion ljudi ostalo bez zamenskog leta.

Od ovih nekoliko putnika, skoro dve trećine (71 odsto) je reklo da su zbog toga izgubili novac. Međutim, manje od polovine (44%) odlučilo je da zatraži povraćaj novca preko svog putnog osiguranja, piše Daily Mail.

Sada, Ris Džons, stručnjak za putno osiguranje u kompaniji Go.Compare, poziva putnike da se upoznaju sa svojim pravima u slučaju da budu pogođeni prebukiranim letovima.

„Prebukiranje letova se dešava češće nego što bismo želeli da mislimo i može biti izuzetno stresan početak svakog putovanja za pogođene putnike. Ako vam se to desi i nije vam dozvoljeno da se ukrcate u avion, prvo što treba da uradite je da potvrdite sa avio-kompanijom da vam je ukrcavanje odbijeno zbog prebukiranja. Ako je moguće, dobijte ovo u pisanoj formi“, ističe Džons.

On preporučuje da pitate kako avio-kompanija planira da vam odmah pomogne – bilo da vam rezerviše drugi let, pokrije troškove ili ponudi nadoknadu.

„Ne zaboravite da sačuvate sva relevantna dokumenta kao što su karte za ukrcavanje, obaveštenja vaše avio-kompanije i računi za troškove smeštaja ili obroka. Vaša avio-kompanija bi trebalo da nadoknadi ove troškove“, dodaje Džons.

Iako standardno putno osiguranje obično ne pokriva prekomerno bukiranje, neke polise uključuju opciono pokriće za „prekid putovanja“, što bi moglo da pomogne ako avio-kompanija ne reši problem. Džons kaže da vredi proveriti detalje vaše polise pre nego što krenete na let.

Evropski parlament ograničio težinu ručnog prtljaga u avionima

Putovanja

Odbor Evropskog parlamenta za saobraćaj podržao je izmenu zakona o pravima avioputnika koja bi omogućila besplatno nošenje ručnog prtljaga do sedam kilograma, bez dodatnih troškova.

Ukoliko bude potvrđeno u daljim pregovorima sa državama članicama EU, putnicima će biti dozvoljeno da ponesu torbu težine do sedam kilograma, uz još jedan manji lični predmet koji može da stane ispod sedišta, prenosi Sombor.info.

Ovoj izmeni snažno se protive avio lobi grupe, koje upozoravaju da bi uredba mogla da pritisne prevoznike da povećaju cene karata, čak i za putnike sa minimalnim prtljagom.

"Evropski parlament treba da dozvoli putnicima da sami odluče koje usluge žele, za šta su spremni da plate, ali i šta ne žele", navela je generalna direktorka lobija Avio-kompanije za Evropu (A4E) Uranija Jorgutsaku, u saopštenju pre glasanja.

Poslanici podsećaju da je novo pravo zasnovano na presudi Suda pravde Evropske unije iz 2014. godine, u kojoj je utvrđeno da je ručni prtljag "neophodan aspekt" prevoza putnika, pod uslovom da ispunjava "razumne zahteve" u pogledu težine i dimenzija.

Pored ograničenja od sedam kilograma, nova norma nalaže da dimenzije ručnog prtljaga ne smeju prelaziti zbir dužine, širine i visine od 100 centimetara.

Predviđa se da će najviše uticati na niskobudžetne avio-kompanije, koje trenutno naplaćuju samo nošenje veće torbe, dok se manja može uneti besplatno.

Pored finansijskih gubitaka, aviokompanije su zabrinute da bi dozvola za sve putnike da ponesu ručnu torbu do sedam kilograma mogla da izazove probleme pri ukrcaju i dodatna kašnjenja ako prtljag ne stane u kabinske ormariće.

Stiven Berger, viši pravni savetnik Evropske organizacije za zaštitu potrošača, pozdravio je "nedvosmislenu poziciju o ručnom prtljagu", ocenjujući da je time zadovoljen "fundamentalni zahtev potrošača" da mogu besplatno poneti lični predmet i ručni prtljag.

Ovo je jedna od najjeftinijih turističkih destinacija na svetu i evo šta tamo sve možete sa 10 evra

Putovanja

Sa samo 10 evra u Vijetnamu imate ispunjen dan u najavi.

Vijetnam važi za jednu od najpristupačnijih zemalja na svetu, a jedan travel par rešio je da proveri koliko tamo vredi – 10 evra.

Ispostavilo se da taj iznos može da pokrije sasvim kvalitetno proveden dan sa sve hranom i masažom.

Doručak – vijetnamski sendvič Banh – koštao je 1,2 evra, tradicionalni ručak 3 evra porcija. Flašica vode u prodavnici (na dalekim destinacijama preporučljivo je uvek da se pije kupovna voda) koštala je 0,20 evra, doduše sigurno nije bila dovoljna jedna.

Vozikanje na motoru oko 5km bilo je 0,8 evra, što znači da je to dosta dobra opcija za obilazak grada. A ako želite pravi ugođaj, pranje kose i masaža glave (sat vremena) su 5 evra i čini se da se njihovim pratiocima to najviše svidelo kao opcija.

U svakom slučaju, kad se sve sabere ispadne koji cent preko 10 evra, ali – uz opcije različitih aktivnosti.

A koliko vi dnevno trošite na putovanjima?

Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“

Putovanja

Posebno je popularno zbog slikovitih pogleda na kalderu, prepoznatljivih belih kućica s plavim kupolama i nezaboravnih zalazaka sunca. Svake godine Santorini se suočava s ogromnim prilivom turista koji preplave uske ulice gradova kao što su Fira i Oia.

Tokom letnje sezone posetioci masovno hrle u uske uličice između belih kuća i razglednih tačaka, što često dovodi do velikih gužvi i dugog čekanja. I pored svoje lepote i šarma, ostrvo sve teže podnosi toliku količinu gostiju, zbog čega su Grci poslednjih godina počeli da razmatraju uvođenje ograničenja i promovisanje održivog turizma, jer je pritisak na infrastrukturu i životnu sredinu postao sve izraženiji.

Ako su se meštani prethodnih godina često žalili na prevelik broj turista, čini se da ove godine takvih briga neće imati — broj poseta je, naime, prvi put nakon pandemije znatno opao. Razlog? Seizmička aktivnost na ostrvu odvratila je brojne međunarodne posetioce. Trenutno su glavne ulice bez gužvi, što je za letnje mesece na Santoriniju veoma neuobičajeno i gotovo nezamislivo - piše Nova.rs.

Iako se poslednjih nedelja broj dolazaka polako povećava, i dalje je daleko ispod nivoa iz prethodnih godina. Predsednik Udruženja hotelijera na Santoriniju, Antonis Pagoni, izjavio je za Euronews da će posledice ovog pada osetiti grčka ekonomija.

„Radi se o ogromnom smanjenju prihoda za destinaciju kao što je Santorini, koja svake godine privuče više od tri miliona posetilaca. To čini 10 odsto grčkog turizma. Nismo sigurni da Grčka može da priušti gubitak takvog prihoda,“ dodao je.

Prema rečima vlasnika radnji, turisti ove godine troše znatno manje nego ranije — ne samo na hranu, već i na kupovinu suvenira.