Sicilija: mirisi, mitovi i mozaici jednog mediteranskog sna
Posle hiljada pređenih kilometara kroz razne delove Italije – od surovih vrhova Dolomita, preko romantičnih vinograda Toskane i dramatične obale Amalfija, sve do drevne Pulje – postojalo je jedno mesto koje sam uporno i gotovo nesvesno zaobilazio. Sicilija. Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.
Kakva greška. Ispravio sam je početkom ovog leta, kada sam konačno kročio na to magično ostrvo i započeo avanturu koja me neprestano vraća mislima u uske ulice Palerma, miris morske soli na plažama Mondela i zlato vizantijskih mozaika u Monrealeu.
Sicilija nije samo destinacija – ona je karakter. I to ne bilo kakav, već karakter oblikovan vekovima susreta, osvajanja, strasti, osvete i mitova. Prva stvar koju osetite kada stignete na najveće ostrvo mediterana jeste neuhvatljiva mešavina Evrope, severne Afrike i sredozemlja. Udišete miris citrusa, čujete zvuk crkvenih zvona, gledate arhitekturu koja spaja normanske tvrđave i arapske detalje i osećate: Sicilija je svet za sebe.
Kratka istorija večite požude
Još od neolita, ljudi su želeli Siciliju. Prvo su došli Feničani – moreplovci i trgovci koji su utemeljili prve gradove na obali. Potom su stigli Grci, donoseći svoje mitove i masline. Nasledili su Palermo od Feničana, osnovali su Ćefalu, Sirakuzu, koju su smatrali "najlepšim od svih grčkih gradova", i ostavili neizbrisiv trag u jeziku, kulinarstvu i umetnosti.
Zatim dolazi Rimsko carstvo, koje je Siciliju pretvorilo u žitnicu Mediterana. Rim su nasledili Vizantinci, dakle opet Grci ali ovoga puta sa krstovima i ikonama umesto mitova sa Olimpa. U 9. veku stižu Arapi. Sa sobom donose narandže, bademe, šećer, nauku, mirise i ukuse orijenta. Njihov uticaj danas se oseća u svakom zalogaju sicilijanske kuhinje. Kasnije dolaze Normani, Francuzi, Španci, čak i Habsburzi. Svako je želeo Siciliju. I danas je žele.
Ali danas više nema mačeva, vitezova, ni krstaša, ni Justinijana Velikog koji pokušava da povrati carstvo. Danas ostrvo posećuju turisti iz celog sveta, ali i pored toga, Sicilija nije mesto koje deluje prenatrpano. Njene ulice, planine, more i plaže dišu spokojno. Lokalni stanovnici su prisutni, ali nenametljivi – oni su jednostavno tu, svedoci vekova, ugostiće vas s osmehom, nahraniti dušu i telo, ali nikada nećete imati osećaj da ste samo još jedan turista i pokretni bankomat.
Slatki gresi Sicilije
U gastronomiji Sicilije ima nečeg gotovo religioznog. Naravno, tu su plodovi mora, testenine, sirevi, masline, ali ono što je mene najviše osvojilo jesu – slatkiši.
Retko gde sam osetio toliko uzbuđenja pri svakoj poslastici. Kanoli su bez konkurencije – hrskavi valjci od testa, punjeni rikotom koja se topi u ustima, sa čokoladom, pistaćima ili kandiranim voćem.
Zatim kasata – torta od rikote, badema i marcipana, obojena kao freska. Ne smemo zaboraviti ni granitu – ledenu poslasticu od limuna, badema ili kafe, idealnu za vrele letnje dane. Tu su i pignolata, frutta martorana (marcipansko voće), buccellati (pita sa suvim voćem i vinom) – svaka od njih govori priču o narodima koji su ovde ostavili recept, pa otišli. Sicilija nije dobra za slatkiše – ona je rođena za njih.
Palermo - haos u harmoniji
Palermo je grad koji u isto vreme može da vas šokira i zavede. Njegova Katedrala, sa svojom neverovatnom kombinacijom normanske, gotičke, barokne i neoklasične arhitekture, možda je i najlepša crkva na Mediteranu. Teatro Massimo, impozantni neoklasični hram opere, najveći je teatar u Italiji, a drugi po veličini u Evropi. Prošetajte stepenicama gde je sniman legendarni film Kum 3 ili odmorite uz sladoled i kanole u obližnjoj Đelateriji.
Na vama je da odlučite da li ćete prihvatiti opušteni ritam lokalaca i bez ikakvog plana šetati modernim lavirintom glavnog grada Sicilije ili ćete kao i ja napraviti 20000 koraka u jednom danu pokušavajući da obiđete sve lokalitete zaštićene od strane UNESKA. U Palermu nećete samo gledati arhitekturu – vi je osećate, udišete, prolazite kroz vekove dok šetate od lokalne pijace do aristokratskih vila i fasada koje čuvaju uspomene na neka davno prošla vremena.
Monreale – vizantijsko zlato u srcu Sicilije
Iznad Palerma, kao kruna grada, uzdiže se Monreale. Tamo se nalazi čuvena Katedrala iz 12. veka – jedno od najvažnijih religijskih zdanja zapadnog sveta. Ono što vas ostavlja bez daha je njen unutrašnji svet: vizantijski mozaici koji pokrivaju svaki centimetar zidova i svoda.
Zlatna svetlost koja se odbija o stotine scena iz Biblije, prikazanih u izuzetno detaljnoj i živopisnoj ikonografiji, učiniće da zaboravite na vreme. Monreale je jedan od tri kraljevska grada Sicilije, pored Palerma i Ćefalua i vrlo je bitan za kulturu i istoriju najvećeg ostrva mediterana.
Mondelo – Karibi nadomak Palerma
Nedaleko od centra Palerma nalazi se Mondelo – omiljeno gradsko kupalište. U Mondelu, vreme staje. Zlatnožuti pesak, sve nijanse plave i zelene koje podsećaju na Karibe, i brda koja uokviruju zaliv daju ovoj plaži status turističkog raja. Lokalci dolaze da se rashlade, turisti da sanjare – ovde ste svi jednako dobrodošli.
Mondelo je evropska Kopakabana koja se vikendom brzo napuni brojnim lokalcima tako da je to idealno mesto gde možete da upoznate navike lokalnih stanovnika Palerma. Mondelo je i dobra polazna tačka za obilazak obližnjih zelenih brda, nacionalnih parkova kao i da se prošetate do prelepih vidikovaca iznad obale.
Ćefalu – razlog zašto ću se uvek vraćati Siciliji
Na manje od sat vremena vožnje od Palerma, nalazi se Ćefalu – srednjovekovni gradić koji izgleda kao da je isklesan iz kamena i snova. U njegovim uskim uličicama, između drevnih kuća i restorana sa svežom ribom, osećate neverovatan spokoj i pored velikog broja turista. Sa tvrđave iznad grada pruža se jedan od najlepših pogleda u Italiji – ka horizontu gde se more i nebo stapaju. Ćefalu je lokacija gde su se snimale mnoge serije i filmovi, uključujući i drugu sezonu svetski popularnog Belog Lotosa. A nije teško razumeti zašto – ovo mesto odiše autentičnošću.
Imate utisak kao da ste u nekom drugom vremenu, na trenutak u doba Dolče Vita iz šezdesetih godina prošlog veka a na trenutke vam se čini da ste zalutali u doba vizantijskih osvajanja Sicilije, jer ceo centar ovog malog srednjevekovnog dragulja podseća na neverovatan spoj normanske, vizantijske i arapske arhitekture i kulture. Ćefalu zaslužuje da mu se vraćate.
Legenda o glavi Mavara
Po celoj Siciliji, naročito u Palermu, videćete keramičke glave – mušku i žensku. Njihova priča je legenda, ali i snažna, autentična metafora. Govori o mladoj i lepoj Sicilijanki iz Palerma koja se zaljubila u Mavara, stranca s juga. Voleli su se godinama, dok jednog dana nije otkrila da on ima porodicu u njegovoj rodnoj severnoj Africi. U naletu strasti i izdaje, odsekla mu je glavu i posadila bosiljak u nju. Danas se te glave prave kao ukrasne saksije – simboli ljubavi, strasti, ali i sukoba. One govore ono što je i suština Sicilije – sudar civilizacija, koji nije razorio ostrvo, već ga je oplemenio.
Sicilija je najveće ostrvo Mediterana, ali njen stvarni prostor nije geografski – već unutrašnji, emotivni. To je ostrvo koje ne možete samo obići – morate ga osetiti, pomalo razumeti, i mnogo puta mu se vratiti. Jer Sicilija nije samo more, aranćini i barok – to je priča koja traje hiljadama godina.
Ovde se mitovi i legende prepliću s pričama iz novinskih crnih hronika. Ulice Palerma i dalje šapuću o nepisanim pravilima koja su vladala u senci – pravilima časti i ćutanja. Ali Sicilija nije samo to. Ona je i Homer i Vergilije, i Arapi i Normani, i grčke tragedije i italijanske komedije.
U njenim lavirintima gubite se sa zadovoljstvom. Svaki grad je nova stranica, svaki obrok je novi jezik. I koliko god da ostanete, biće premalo. Zato već sada znam da se vraćam.
Sicilija vas ne zove glasno. Ona vas mami tiho, pogledom sa Monrealea, vetrom iz Mondela, šapatom Ćefalua, prvim zalogajem sladoleda od pistaća. Istoriju ovde ne učite već je dišete. Legende na Siciliji nisu izmišljene – one su deo svakodnevice. Sicilija nije Italija. Sicilija je – Sicilija.
