Carol Dweck smatra da ključni faktor u dečjem razvoju nije "koliko su pametna", već kako veruju da se pamet razvija.

U današnjem svetu, gde se uspeh često meri ocenama, medaljama i brzim rezultatima, roditelji se pitaju: kako da deci pomognemo da budu srećna, samopouzdana i istrajna? Američka psihološkinja Carol Dweck, profesorka na Univerzitetu Stanford, posvetila je decenije istraživanju ovog pitanja. Njena čuvena teorija o mindsetu – načinu na koji mislimo o svojim sposobnostima – pokazuje da nije presudno koliko je dete pametno, već šta veruje o učenju i razvoju.

„U fiksnom načinu razmišljanja, deca veruju da su njihovi talenti i inteligencija urođeni i nepromenljivi. U razvojnom načinu razmišljanja, veruju da se sposobnosti razvijaju trudom, strategijom i podrškom drugih“, piše Dweck u svojoj knjizi „Mindset: The New Psychology of Success“ - piše Nova.

Pohvala koja pomaže i pohvala koja sputava

Roditelji često žele najbolje kada detetu kažu: „Ti si genije“ ili „Pametna si devojčica“. Međutim, istraživanja Dweck pokazala su da ovakve poruke mogu imati neželjene posledice. Kada dete poveruje da je njegova vrednost vezana za urođenu pamet, svaka greška postaje pretnja tom identitetu. Rezultat? Strah od izazova i lako odustajanje.

Umesto toga, Dweck predlaže da se pohvali trud i proces.

Umesto: „Bravo, ti si talenat za matematiku!“

Kažite: „Sviđa mi se kako si uložio/la trud da rešiš ovaj zadatak, iako je bio težak.“

Na taj način, deca uče da je vrednost u njihovom zalaganju i upornosti, a ne samo u rezultatu.

Carol Dweck Foto: Ilya S. Savenok / Getty images / Profimedia

• Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?
• Mlečni proizvodi u ishrani dece

Greške kao gorivo za razvoj

Jedna od ključnih poruka Dweck je da greške nisu dokaz nesposobnosti, već dragocena informacija.

„Neuspeh te ne definiše. On je znak da moraš da se potrudiš više, da pronađeš novu strategiju ili da se vratiš i probaš ponovo“, ističe Dweck.

Konkretan primer – dete koje padne test iz matematike u fiksnom mindset-u može reći: „Nisam dobar u matematici, nema svrhe ni da pokušavam.“ Ali će dete u razvojnom mindset-u reći: „Nisam još naučio ovo gradivo, moram da se potrudim i pronađem drugačiji način da razumem.“

Roditelji mogu pomoći tako što će zajedno sa detetom analizirati greške: „Šta ti je ovde bilo teško? Kako bi sledeći put mogao/la da pristupiš drugačije?“

Primeri iz svakodnevnog života

Sport:
Ako dete izgubi fudbalsku utakmicu, roditelj može reći:

Fiksirana mindset poruka: „Nisi rođen za fudbal.“

Razvojna mindset poruka: „Ovo je prilika da vidiš šta možeš sledeći put. Svako ko se bavi sportom napreduje uz pomoć treninga.“

Muzika:
Kada se dete muči da odsvira kompoziciju na klaviru:

Fikisrana mindset poruka: „Ti nisi muzički tip.“

Razvojna mindset poruka: „Sećaš se kako si na početku teško svirao/la onu drugu kompoziciju, a sad ide lako? I ova će ti biti sve lakša ako vežbaš.“

• Carol Dweck menja način na koji vaspitavamo i učimo decu
• Zanimljiva uloga muzike u razvoju beba

Škola:
Ako dete dobije lošu ocenu na kontrolnom:

Fiksiranai mindset reakcija: „Očigledno nisi za prirodne nauke.“

Razvojna mindset reakcija: „Hajde da vidimo šta ti nije bilo jasno, i da smisliš plan kako da to savladaš.“

Uloga roditelja i nastavnika

Roditelji i učitelji su ključni modeli. Ako dete vidi da odrasli reaguju na svoje greške humorom, upornošću i spremnošću da uče, ono će usvojiti isti obrazac.

„Kultura porodice ili učionice može decu naučiti da cene izazove, da slave trud i da uživaju u procesu učenja“, piše Dweck.

Zato je važno da roditelji:

Prihvataju izazove zajedno sa decom.

Govore o sopstvenim neuspesima i lekcijama koje su izvukli.

Ohrabruju decu da postavljaju pitanja i istražuju, umesto da samo jure ocene.

Zašto je ovo važno za budućnost dece

Deca koja razviju razvojni mindset pokazuju veću otpornost, bolju sposobnost rešavanja problema i motivaciju da uče tokom čitavog života. U svetu koji se brzo menja, upravo su te veštine presudne.

Dweck zaključuje: „Prava snaga ne dolazi iz toga da uvek budeš najbolji, već iz toga da nikada ne prestaneš da rasteš.“

Kao roditelji, često želimo da deci otvorimo put bez prepreka. Ali najveći poklon koji možemo da im damo je vera da prepreke nisu zidovi, već stepenice. A svaka stepenica, i ona klizava i ona visoka, vodi ih ka tome da postanu istrajni, radoznali i samouvereni ljudi.

Istraživanja pokazuju da bebe svoj prvi zvuk čuju već u 16. nedelje trudnoće

Muzika i pesma su važni delovi naše kulture. Gotovo sve što radimo i sa čim se susrećemo u pozadini ima neku muziku. Ona je na TV-u, u pozorištu, bioskopu, na radiju, a neretko i sami pevušite neku pesmu koja vam se dopada, potpuno nesvesno. Od donošenja beba na svet majke instinktivno koriste melodiju da umire svoje bebe, kao i da im putem nje izraze ljubav - piše bitiroditelj.com.

Ono što možda niste znali je da se bebe rađaju sa afinitetom ka muzici i da često na nju reaguju sa entuzijazmom. Bebin sluh je dobro razvijen po rođenju, za razliku od drugih čula poput vida, zbog čega tako dobro reaguju na muziku. Ono što se majkama još u porodilištu savetuje jeste da što češće i više bebu okružuju muzikom, kako bi ojačali svoju vezu sa njom, ali i uticali na razvoj njenog govora i društvenih veština kada bude veća.

• Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?
• Mlečni proizvodi u ishrani dece

Efekat muzike na bebe u stomaku

Brojna istraživanja dokazuju da muzika igra važnu ulogu u razvoju mozga kod bebe i pre nego što se ona rodi. Slušanje muzike u trudnoći ima umirujući efekat na trudnicu i vrlo pozitivan na njenu bebu. Budući da bebe kreću sa prepoznavanjem prvih zvukova već od 16. nedelje u stomaku, sa svega 24 nedelje one okreću glavu ka izvoru muzike. Osim majčinog glasa koji su u stanju da prepoznaju, one mogu da se po rođenju sete pesama i muzike koju su čule dok su bile u stomaku.

Prednosti muzike za bebin mozak

Rani kontakt dece sa muzikom može da ubrza razvoj njihovog mozga, posebno u oblastima čitanja i usvajanja jezika. S druge strane učenje sviranja nekog instrumenta može unaprediti matematičke sposobnosti deteta. Osim toga muzika utiče pozitivno i na druge oblasti razvoja dece, kao što su intelektualna, motorička, socijalno-emotivna i opšta pismenost. Muzika je jedinstven sektor koji pomaže i umu i telu. Deca zahvaljujući njoj uče da raspoznaju zukove i značenje reči, kao i da lakše iskazuju svoje emocije.

• Carol Dweck menja način na koji vaspitavamo i učimo decu
• Zanimljiva uloga muzike u razvoju beba

Mnogi mališani su skloni ka tome da pevuše pesmice koje su sami smislili ili da stvaraju ritam koji do tad nisu čuli. Ovo se objašnjava time što je dečiji mozak osposobljen „potrebnim alatom“ za učenje muzike, baš kao i jezika. Iz ovog razloga je važno da što više svoje mališane okružite muzikom, od dana kada saznate da dolaze na svet.

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici - piše portal Biti roditelj!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?

Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?

Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?

To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?

Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?

Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?

Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

- Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?

Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?

Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Plač bebe ne aktivira uvek greška roditelja. Stručnjaci su pokušali da objasne zašto bebe plaču "bez razloga".

Doktorka iz nemačkog saveza pedijatrije Monika Nihaus ističe da roditelji ne treba da se osećaju odgovornim kada njihova beba plaće, jer vrlo često plač novorođenčeta nije povezan sa sposobnostima roditelja.

Iako naučnici nemaju baš jasno objašnjenje, neke bebe su napornije od drugih. Novorođene bebe najčešće plaču do osme sedmice, a onda sve manje, do trećeg meseca.

"Teškom" bebom smatra se ona koja bez očitog razloga plače preko tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno i duže od tri nedelje.

• Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?
• Mlečni proizvodi u ishrani dece

Kao mogući razlog stručnjaci navode nedovoljno razvijen mozak - piše Biti roditelj.

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina - piše portal Biti roditelj.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

• Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?
• Mlečni proizvodi u ishrani dece

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na našim prostorima je kravlje mleko deo tradicionalne – viševekovne ishrane. Pokušaji generalnog osporavanja, pa i izbacivanja mleka iz ishrane, NISU utemeljene na naučnim dokazima!

Kada se pravilno uvodi u ishranu dece i kada se poštuju dobro definisane preporuke za upotrebu, kravlje mleko i mlečni proizvodi su, za ogromnu većinu dece, bezbedna i zdrava namirnica! Ime više korisnih nutritivnih aspekata mleka, ali dva su najverovatnije najvažnija: mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, koji je jedan od najvažnijih minerala za rast i razvoj deteta - piše portal Biti roditelj.

Slede najčešća pitanja roditelja:

Kada se uvodi kravlje mleko u ishranu beba?

U prvoj godini života – majčino mleko je najvažnije za zdravlje bebe i NEMA prave zamene! Preporuke svih velikih pedijatrijskih, nutricionističkih i alergoloskih udruženja su jasne – u prvoj godini života NE treba davati kravlje mleko! Prevencija gojaznosti (koja postaje globalni problem) i smanjenje verovatnoće nastanka alergija na proteine kravljeg mleka su lako razumljivi. Zato je dojenje “zakon” u prvoj godini života! Ukoliko u užoj porodici nema alergije na proteine kravljeg mleka, posle prvog rođendana se može dati kravlje mleko, ali isključivo BEZ konzervanasa i aditiva!

• Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?
• Mlečni proizvodi u ishrani dece

Šta od mleka beba prvo da proba?

Najbolje je da prvi bebin kontakt sa kravljim mlekom bude JOGURT! Fermentisani mlečni proizvodi, kakav je jogurt, sadrže korisne – probiotske bakterije koje su izuzetno važne za zdravlje dece (ovo svakako važi i za odrasle). One pomažu varenje, ali pomažu da dete izgradi zdrav imunski sistem. Sve što važi za jogurt važi i za kiselo mleko! Kiselo mleko se lako vari u crevima, stimuliše proces pražnjenja, a kao i jogurt pomaže zdravu crevnu mikrofloru. Može da se kombinuje sa raznim ukusima i jelima, a posebno sa voćem i slatkišima kao zamena za sladoled sa niskim brojem kalorija.

Da li su sirni namazi dobri za decu?

Sirni namaz je dobar izbor uz doručak, kada se kombinuje sa hlebom od integralnim žitaricama i jogurtom. Potrebno je voditi računa o tome da on bude potpuno prirodan: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome – što naprimer Sirko i A la kajmak, Mlekare Šabac, čine namazima br 1. u Srbiji.U pitanju su proizvodi koji se dobijaju od najkvalitetnijeg domaćeg mleka savremenim tehnološkim postupkom.

• Carol Dweck menja način na koji vaspitavamo i učimo decu
• Zanimljiva uloga muzike u razvoju beba

Da li se deci može davati čokoladno mleko?

Jedno vreme je čokoladno mleko bilo jedna od neprikladnih namirnica nuticionista, pre svega zbog visokog sadržaja šećera. Ipak, poslednjih 20-tak godina se zna da kvalitetno čokoladno mleko ima jedno izuzetno važno mesto u oporavku dece od jakih fizičkih napora. Kad dete ima jak trening ili utakmicu, u prvih 45-60 minuta POSLE treninga je važno da dete unese “brzi” šećer, a po mogućstvu i proteine koji oporavljaju istrošene mišiće. E, tu je čokoladno mleko idealno – sadrži OPTIMALNU količinu šećera i proteina za oporavak posle fizičkog napora. Ovo važi i za odrasle, a to je dokazano izuzetno dobro sprovedenim medicisnkim istraživanjima.

Postoji mnogo toga što možete učiniti da ojačate otpornost svoje dece i izbegnete posledice.

Razvod je proces za koji niko nije u potpunosti spreman, ni pravno, ni emocionalno. Kada parovi sa decom odluče da krenu svojim putem, njihova najveća briga postaje kako da ovaj turbulentan proces učine što bezbolnijim za najmlađe, prenosi Index.hr.

Roditelji koji se obraćaju stručnjacima često žele da razumeju stvarne posledice razvoda i, što je najvažnije, da nauče kako da ih ublaže, piše Psychology Today.

Ključ je otpornost

Klinički psiholog En Gold Bušo ističe da neka deca mogu trpeti posledice razvoda svojih roditelja, ali to ne znači da će svako dete trpeti.

„Iako statistika ukazuje na rizike, mnoga deca razvedenih roditelja odrastaju u stabilne i dobro prilagođene pojedince. Ključ leži u otpornosti, koja se gradi uz pomoć nekoliko ključnih faktora“, ističe ona.

Najvažniji od njih je sposobnost roditelja da smanje ili eliminišu sukobe među sobom. Kada roditelji mogu da sarađuju, deca se osećaju sigurnije.

Podjednako je važno da oba roditelja ostanu aktivno uključena u živote svoje dece nakon razvoda. Stabilnost treba da bude prioritet, što znači manje selidbi i obezbeđivanje finansijske sigurnosti u domu.

• Znate li koliko dugo bebi treba da izgovori svoju prvu reč?
• Mlečni proizvodi u ishrani dece

Istraživanja potvrđuju da su zajedničko starateljstvo i saradničko roditeljstvo povezani sa boljim ishodima za decu, uključujući veće samopoštovanje i bolji uspeh u školi.

S druge strane, roditelji koji to ne urade i suočavaju se sa ekonomskim poteškoćama, nažalost, povećavaju rizike za svoju decu.

Kontrektni koraci za zaštitu dece

Iako studije mogu delovati alarmantno, postoji mnogo toga što možete učiniti da ojačate otpornost svoje dece i izbegnete gore pomenute rizike.

Rana intervencija je ključna – ne čekajte da se pojave problemi.

• Carol Dweck menja način na koji vaspitavamo i učimo decu
• Zanimljiva uloga muzike u razvoju beba

Posvetite se smanjenju sukoba sa bivšim partnerom i radite na poboljšanju komunikacije kako bi se vaša deca osećala zbrinuto i podržano od strane obe strane.
Održavajte stabilno i konzistentno okruženje dok se vaša deca sele između domova.
Pružite im emocionalnu podršku, ohrabrenje i smernice.
Izbegavajte otuđivanje dece od drugog roditelja, jer su im potrebni i otac i majka.
Ne oklevajte da blagovremeno potražite stručnu podršku, bilo kroz terapijske grupe za decu ili savetovanje za vas i vašeg bivšeg partnera.