Dok sam ležala na stolu u sobi i trpela bolove, čula sam iz operacione sale vrištanje neke devojke koja je bila na porođajnom stolu. Kada su mene uvezli unutra, jer su kontrakcije postale sve češće, ugledala sam kako joj doktor pokazuje tek rođenu bebu. Tada nisam ni sanjala da će to biti devojčica koju ću ja odgajiti kao svoju ćerku, ispričala je nesrećna žena - prenosi portal Biti roditelj.
Jedna od najgorih noćnih mora koja se može desiti roditeljima jeste da, posle niza godina podizanja i vaspitanja, otkriju da to, zapravo, nije njihovo dete. Upravo to se dogodilo dvema porodicama, jednoj hrišćanskoj, i drugoj muslimanskoj, kada su, 2011. godine, otkrile da su njihove 12-godišnje ćerke zamenjene odmah posle rođenja.
Julija Beljajeva (32) iz Kopejska na Uralu se priseća tog 17. decembra 1998. godine.
"Dok sam ležala na stolu u sobi i trpela bolove, čula sam iz operacione sale vrištanje neke devojke koja je bila na porođajnom stolu. Kada su mene uvezli unutra, jer su kontrakcije postale sve češće, ugledala sam kako joj doktor pokazuje tek rođenu bebu. Tada nisam ni sanjala da će to biti devojčica koju ću ja odgajiti kao svoju ćerku," ispričala je ona.
Julija je 15 minuta kasnije rodila takođe žensko dete. Odmah je zaspala, i to joj je bio prvi san u prethodnih 48 sati. Verovatno je upravo tada došlo do zamene beba, kojima su stavili pogrešne brojeve.
Kad se sutradan probudila oko pola devet ujutru, mnogo bolje se osećala. Jedna stvar je brinula: zašto je beba izgledala tako naduveno, da je jedva mogla da joj vidi oči, pitala je sestru, koja joj je odgovorila: “Šta ti očekuješ posle devet meseci plivanja u amniotičkoj tečnosti?”
Tek kada su, posle šest dana, ona i njen suprug kući Aleksej odneli bebu, kojoj su dali ime Irina, mogla je po prvi put da vidi bebu golu. Ugledali su da ima tamnu kosu, i pomislili da je to nasledila od Julijinog oca. Aleksej ništa nije komentarisao, osim da se bio pripremio za sina.
Uskoro je Julija otkrila da Aleksej nije najbolji otac. Kad je Irina imala tri godine, on se potukao u pijanom stanju, i pošto je naneo teške povrede jednom muškarcu, dobio je kaznu zatvora od nekoliko godina.
Prilikom jedne njene posete u zatvoru Aleksej joj je rekao da sumnja da mu je Irina ćerka, upravo zbog tamne kose. Svađe su bile sve češće, pa je 2007. godine usledio razvod.
Kako nije plaćao alimentaciju, Julija ga je tužila, na šta je Aleksej uzvratio tužbom, optužujući je da ga je prevarila i da to nije njegovo dete. Ona se u međuvremenu preudala, i ponovo bila u drugom stanju.
Sudija im je odredio da svo troje – Julija, Aleksej i Iraina- urade DNK testove.
Posle 25 godina saznala da dete nije njeno: Majka tuži kliniku zbog zamene beba!
“Doktor me je pozvao da dođem 14. juna, ali samo ja i Aleksej, bez Irine”.
Tada je doživela najveći šok u životu.
"Ni vi ni Aleksej niste biološki Irinin roditelji," rekla je sudija.
Aleksej je posle nekoliko dana rekao da misli da je ona potplatila lekare i sudiju, kako mu ne bi otkrili da ga je varala.
Nije prošlo mnogo, on je nazvao i izvinuo se za se što je rekao. Kada mu je saopštila da će pokušati da pronađe njihovu devojčicu, izrazio je sumnju jer je već prošlo 12 godina, na šta mu je Julija rekla da želi makar da se uveri da joj je dobro.
Posle nekoliko meseci čekanja, pri čemu se Julijin novi muž pokazao kao dobar suprug i nežan otac, i sa kojim je takođe dobila dete, stigao je poziv u kome joj je rečeno da je druga porodica pronađena, da je, međutim, žena napustila porodicu i da je ostao samo muškarac, po imenu Naimat Iskanderov (36), ali da odbija da se vidi sa Julijom.
Za sve to vreme, Irina nije znala da je Julija pokrenula istragu kako bi pronašla svoju pravu ćerku, a DNK testove joj je objasnila tako što je rekla da je Aleksej hteo da utvrdi da li joj je on pravi otac.
Kad je već počela da gubi nadu, Juliju je jednog dana ipak nazvao pravi Irinin otac. Zatim su se videli u restoranu, kada je on doneo album sa fotografijama, i kada je Julija prvi put videla svoju pravu ćerku, kojoj su dali ime Ana.
Julija ga je pozvala kod nje i Maksima. Bila je jako uzbuđena kad je videla da se Naimatu tresu ruke kad je ugledao Irinu. Nikakve reči nisu bile potrebne, na prvi pogled se videlo da je Irina “pljunuti” Naimat.
Sutradan je Julija otišla kod Naimata da vidi svoju Anu. “Sada je bio red na mene da se suzdržavam da ne poletim prema njoj i zgrabim je čvrsto u zagrljaj”.
Predstavljena je kao Naimatova prijateljica i proveli su tri sata u ćaskanju. Posle razgovora s mužem, odlučila je da je najbolje da Irini sami otkriju da nije njihova biološka ćerka, nego da to sazna od nekog drugog, budući da su živeli u malom gradu.
Pošto su i Ana i Irina saznale pravu istinu, pokazalo se da su to dobro podnele. Dogovor je bio da obe ostanu u svojim “prvim” porodicama, ali su počele gotovo svakodnevno da se čuju i da se druže, da rade zajedno domaće zadatke, a dve porodice da se posećuju.
Međutim, ubrzo su počele da se javljaju kulturološke razlike, jer su odrasle sa različitim običajima, budući da je Naimat poreklom Tadžikistanac.
"Ponekad ni ja ne razumem. Na primer, u tadžikistanskim porodicama devojčicama nije dozvoljeno da uđu u sobu dok su u njoj muški gosti. Ili, vidim da je Naimatu neprijatno što je Irina slobodna u razgovoru sa dečacima, i što voli da se mazi sa mamom i tatom. Svaki put kad poželim da zagrlim Anu, osetim da je zbunjena, jer nije navikla na to," navela je ona.
S druge strane, Naimat kaže: “Ne mogu da se odreknem Ane, nikad. Ja sam je podigao, volim je, i ona je moje dete bez obzira na gene. Voleo bih da živim sa obe, i sa njom i sa Irinom. Pretpostavljam da se i Julija oseća isto. Ali one kažu da žele da nastave da žive po starom”.
Julija je teško mogla da zamisli da bi se Ana, po tadžikistanskim običajima, mogla udati vrlo mlada i početi da rađa.
"Ali, ako je to ono što Ana odabere, ja ne mogu da mešam," kaže Julija.
Julija i Naimat dobili su pozitivnu presudu na svoju tužbu protiv porodilišta, i dodeljeno im je po 200.000 dolara odštete, ali, bolnica nema da im isplati novac. Međutim, oni se nadaju da će jednog dana odšteta ipak stići.
