Roditeljima nije lako da gledaju svoje dete kako se bori sa neuspehom.

Bilo da je u pitanju loša ocena, promašeni cilj ili nesuglasice sa vršnjacima, prirodna je želja svakog roditelja da uteši svoje dete, popravi situaciju ili je potpuno izbegne.

Ali psiholozi se slažu – neuspeh je ponekad neizbežan i neophodan deo odrastanja, a način na koji dete uči da se nosi sa njim je ključno za razvoj otpornosti, samopouzdanja i istrajnosti.

Ako na neuspeh deteta reagujemo razočarenjem ili ljutnjom, dete može zaključiti da njegova ljubav i prihvatanje zavise od uspeha.

Umesto toga, važno je pokazati razumevanje i priznati emocije:

„Vidim da si razočaran. Znam da si pokušao.“

Pohvalite trud, a ne rezultat

Umesto da hvalimo peticu, hvalimo istrajnost:

„Mnogo si vežbao i to se vidi”.

Pohvala za trud razvija unutrašnju motivaciju i smanjuje strah od greške.

Ne treba svaki put „spašavati“ dete

Ponekad je najteže pustiti dete da oseti posledice.

Ako je zaboravilo domaći, nemojte ga voditi u školu. Ako je izgubilo utakmicu, pričajte o tome kasnije, ali nemojte ga izvlačiti iz svake nezgodne situacije.

Tako se uči odgovornosti i stiče iskustvo.

Učenje kroz razgovor

Posle neuspeha, umesto kritike, diskutujte o tome šta je dete iz određene situacije naučilo i šta bi sledeći put moglo da uradi drugačije.

To pomažu detetu da razvije samorefleksiju i osnažuje ga da vidi greške kao deo procesa učenja, prenosi Index.hr.