Zamislite sledeću sliku: „Divna julska noć. Vi u parku, bezbrižno šetate sa vašim četvoronožnim prijateljem. U susret vam dolazi grupa ljudi sa svojim ljubimcima. Neki od pasa su na povocu, nekoliko njih se kreće slobodno. Vaš ljubimac se zainteresuje za grupu koja dolazi. Prvo prilaze oprezno, nakon čega se uspostavlja poverenje i počinje igra. Kada je igra završena, polako se udaljavate, svako na svoju stranu, zadovoljni jer su vaši drugari imali divno veče.“

Ovo je divna priča koju gotovo svaki vlasnik ljubimca priželjkuje kada krene u šetnju sa svojim drugarom. Ali, svi dobro znamo da se ta priča ne mora uvek završiti na ovaj način. Ponekad, kada psi nisu adekvatno socijalizovani, kada nisu navikli na interakciju sa drugim pripadnicima svoje vrste, kada je reč o psima koji žive na ulici i područje kojim šetate vašeg ljubimca dožive kao svoju teritoriju, postoji opasnost od neprijatnih i nepredviđenih događaja – postoji opasnost od ujednih rana.

Kako da znate kada treba da se udaljite od nevolje sa Vašim ljubimcem?

Po svojoj prirodi, psi su pacifisti i trudiće se da izbegnu konfliktne situacije ukoliko je to moguće. Međutim, strah, anksioznost, agresija mogu da budu isprovocirane trenutnom situacijom, ali i predhodnim negativnim iskustvom koje je ljubimac imao. Većina pasa će davati znakove upozorenja pre samog napada, pri čemu neki od njih mogu bitni suptilni kao što su: lizanje usana, okretanje lica, pokušaj da se odmakne, uši spljoštene i unazad, zevanje ili čučanje.

• Šta da radite kada vašeg psa napadne drugi pas?
• Veterinar ukazao na tri greške koje je napravio sa svojim psom

Sa druge strane, veoma direktni signali su: režanje, agresivno lajanje, pokazivanje zuba. Ako u blizini postoji pas koji pokazuje bilo koji od ovih znakova, uzmite svog ljubimca i odmaknite se mirno, ali brzo. Može biti korisno postaviti fizičku barijeru između vašeg psa i psa koji prete, poput ograde ili parkiranog automobila.

Šta da radite ukoliko ipak dođe do sukoba?

Veoma je važno da ukoliko dođe do sukoba ostanete koliko god je to moguće smireni i pribrani. Na taj način će te najbolje pomoći svom ljubimcu. Brojni faktori utiču na ozbiljnost ugriza psa i očigledno je da veliki ugriz kao i veći broj njih, koji obilno krvare, zahtevaju hitnu veterinarsku intervenciju. Međutim, važno je napomenuti da i veoma male ujedne rane kod pas, koje se gotovo i ne vide od krzna životinje, takođe treba da budu pregledane od strane veterinara zbog mogućih komplikacija.

Kada dođe do ujeda, zub ne samo da stvara oštećenje kože, već stvara i džep ispod kože koji čini idealno okruženje za razmnožavanje bakterija i dovodi do infekcije. Često je sama ulazna rana mala, koža relativno brzo zarastei može da “zarobi” bakterije u nastalom džepu ispod kože koje će svojim brzim umnožavanjem dovesti do stvaranja apscesa.

Iako infekcija ima tendenciju da bude primarna briga za bilo koji ugriz psa, mogu se razviti i drugi ozbiljni zdravstveni problemi u zavisnosti od lokacije i težine ujeda. Važno je napomenuti da u veterinarskoj medicini postoji posebna vrsta traumatskog događaja koji nazivamo “Big dog-little dog” gde usled svađe nastale između pasa velikih i malih rasa, dolazi do opsežnih i veoma ozbiljnih povreda kod malog psa koji mogu da budu rasprostranjeni po celom telu, da zahvataju više sistema ograna i ozbiljno ugroze život životinje.

U najvećem broju slučajeva, povređen ljubimac se nalazi u stanju šoka sa prisutnom ozbiljnom politraumom koja zahteva hitnu veterinarsku intervenciju, stabilizaciju, a neretko i ozbiljne hirurške intervencije kako bi se sanirale nastale povrede.

Stvari koje prema mišljenju veterinara ne treba raditi svom psu.

Veterinar Amir Anvari, koji je poznat po svojim savetima za brigu o kućnim ljubimcima na TikToku, otkrio je tri greške koje je napravio dok je odgajao svog psa kako bi pomogao drugima da ne čine isto.

Rana kastracija

„Prva je da sam svog psa kastrirao prerano. Sada ima displaziju kuka i probleme s laktom. Već razvija artritis, a tek mu je četiri godine. Naveli su me da verujem da je normalno kastrirati ih kad navrše šest meseci“, otkrio je veterinar.

On kaže da je „u pitanju pas velike rase i da to nije normalno“.

„Postoje različite starosne preporuke za različite rase pasa i kada treba da ih sterilišete i kastrirate, tako da ne bi trebalo slušati bilo koga ko kaže da ih sterilišete kada napune šest meseci“, primetio je veterinar.

Kastracija i sterilizacija pasa su postupci koje obavlja veterinar koji sprečavaju njihovo razmnožavanje, ali među njima postoje određene razlike.

Kastracija se odnosi na hirurško uklanjanje polnih žlezda kod pasa. Kod muškaraca to znači uklanjanje testisa, dok se kod žena uklanjaju jajnici, a često i materica. Ova procedura potpuno eliminiše proizvodnju polnih hormona, što značajno utiče na ponašanje i fiziologiju psa.

• Nova studija: Sve više ljudi bira pse umesto dece
• Koliko često treba da perete krevet psa? Veterinar upozorava na opasnost i po ljude
• Belgijski Ovčar (Malinoa) - Sve što treba da znate o ovoj rasi pasa

Sterilizacija znači vazektomiju (presecanje semenovoda) kod mužjaka i podvezivanje jajovoda kod ženki. Nakon sterilizacije, pas i dalje proizvodi polne hormone, ali ne može imati potomstvo.

Engleski kraljevski kinološki klub je rekao da pravo doba za sterilizaciju psa zavisi od njegove rase, veličine i pola. Oni su istakli da se često raspravlja o „najboljoj“ starosti za ovo, ali da će vas veterinar o tome posavetovati na osnovu najnovijih istraživanja i smernica, piše Express.co.uk.

Dobivanje na težini

Još jedna greška koju je Amir priznao je što je dozvolio svom psu da se ugoji. Objasnio je da je imao svakakve izgovore da ne ide sa njim u šetnju, od posla do lošeg vremena.

„Osećao sam se loše, dvao sam mu previše hrane. Davao sam mu poslastice jer su mu se zaista dopale i ugojio se, a pošto imam psa velike rase, već vidim da to utiče na njegove zglobove i tako mu je teško olakšati kada je već razvio artritis“, rekao je.

Kako navodi sada radim sve što može, naravno, ali smatra da nikada nije smeo da dozvoli da dođe do te tačke.

„Nemojte dozvoliti da se vaši psi ugoje. Nije vredno“, upozorio je veterinar.

Kazna

Poslednja greška koju je Amir priznao je da je udario svog psa kada je bio štene, ali to je bilo „samo kada je jurio životinje na farmi“ i nije želeo da povredi životinju. On je rekao da i danas „i dalje vidi taj strah u očima“ ako digne ruku, iako ne pokušava da ga udari.

Amir je rekao da se duboko kaje zbog onoga što je uradio i da sada shvata da je trebalo da koristi drugačiju tehniku. Zamolio je ostale vlasnike pasa:

„Ne udarajte svoje pse. Samo vas se plaše.“

Kako kaže „priznati neke od ovih grešaka je teško i sramotno, pogotovo zato što sam veterinar“.

„Ako vam ovo može pomoći da sprečite te iste greške, onda je u redu da ih priznam“, primetio je veterinar u naslovu svoje objave, prenosi Net.hr.

Ujed mačke može da bude simpatičan kada je ona mala i kada se retko dešava, a šta kada postane svakodnevna navika...

Ako vas mačka često ujeda, niste sami. Iako ujedanje može biti deo igre kod mačića ili način komunikacije kod odraslih mačaka, ovo ponašanje može postati neprijatno, pa čak i bolno.

Na sreću, mačke mogu da nauče kako da prestanu da grizu, bez obzira na godine.

Zašto mačke grizu?

Igra: Mačići uče važne društvene i lovačke veštine kroz igru, a ujedanje je deo toga.

Pažnja: Mačke ponekad grizu da bi vas podsetile da obratite pažnju na njih.

Dominacija: Teritorijalne mačke mogu pokušati da „vladaju“ ujedanjem, posebno ako se osećaju ugroženo.

• Koliko često treba da perete krevet psa? Veterinar upozorava na opasnost i po ljude
• Belgijski Ovčar (Malinoa) - Sve što treba da znate o ovoj rasi pasa
• Nova studija: Sve više ljudi bira pse umesto dece

Postavljanje granica: Ako mačka ne želi da je mazite, to će jasno pokazati ujedanjem.

Strah ili stres: ujedanje može biti odbrambena reakcija, posebno ako je mačka prethodno naučena da na ovaj način „izbegne“ neprijatnu situaciju.

Bol: Iznenadni ugriz može značiti da mačku nešto boli, posebno tamo gde je dodirujete.

Odvikavanje mačke od ujeda?

Ne povlačite ruku – umesto da se naglo povučete, nežno gurnite ruku prema mački da biste je zbunili i naterali da je instinktivno pusti.

Nemojte je kažnjavati – vikanje i fizičko kažnjavanje mogu pogoršati situaciju. Bolje je jednostavno prekinuti kontakt i ignorisati je nekoliko minuta, piše „Catster“.

Poštujte njene granice – naučite da prepoznate znakove da je nešto muči (mahanje repa, spuštene uši…).

Igračke, a ne ruke – umesto da se igrate prstima, dajte joj interaktivne igračke koje će je zaokupiti.

Nagradite dobro ponašanje – kada posegne za igračkom ili vas nežno pomiluje šapom umesto da ujede, dajte joj poslasticu.

Održavajte rutinu – doslednost u hranjenju, igri i odmaranju pomaže vašoj mački da se oseća bezbedno.

Posetite veterinara – ako se ponašanje iznenada promenilo, mačku možda nešto boli ili ima zdravstveni problem.

Roditeljstvo nikada nije bio lak zadatak i možda zato sve više ljudi šeta svoje pse po parkovima umesto da gura kolica.

Novo istraživanje je potvrdilo ono na šta se sumnjalo već neko vreme. Postoji korelacija između porasta broja pasa u domaćinstvima i pada nataliteta. Ukratko, mnogi parovi sve više biraju pse umesto dece.

„Samo jedna strana priče“

Naučnici sa Univerziteta Etvoš Lorand u Mađarskoj ističu da razlog nije samo to što je roditeljstvo „teže“.

Profesor Adam Miklosi Kubinii objašnjava da neka istraživanja pokazuju da vlasnici pasa često imaju negativniji pogled na majčinstvo, a žene koje već imaju psa doživljavaju roditeljstvo kao dodatni teret, što ih može obeshrabriti da imaju više dece.

Ali, kako kaže, to je samo jedna strana medalje. On dodaje da je broj pasa u SAD od 1996. godine porastao za čak 37 miliona, što je znatno više od rasta broja dece u istom periodu.

Australijanci su takođe ludi za kućnim ljubimcima. Prema podacima koje je RSPCA objavila 2023. godine, u Australiji živi oko 28,7 miliona kućnih ljubimaca, a najčešći su psi, prisutni u čak 48 odsto domaćinstava.

Australijske porodice troše u proseku skoro 2.000 evra po psu godišnje. U Hrvatskoj 29 odsto domaćinstava ima psa, što je u skladu sa prosečnim evropskim trendovima.

Volimo pse, ali više od beba?

Pa da li smo zaista toliko zaljubljeni u pse da ih biramo umesto dece? Kubinji kaže da se iza ovog fenomena krije dublji problem, a to je sve manja društvena i porodična podrška roditeljima, prenosi Sombor.info.

„U zapadnim društvima ljudi sve više osećaju nedostatak brige i podrške u porodici, pa to pokušavaju da nadoknade psima, a verovatno i mačkama“, kaže on.

Upravo taj nedostatak osećaja zajedništva i nestanak „sela koje odgaja dete” mnoge odvraća od roditeljstva, smatra profesor. Pad nataliteta, koji zabrinjava vlade širom sveta, tako ide ruku pod ruku sa povećanjem broja kućnih ljubimaca.

„Moramo da ojačamo društvenu podršku zasnovanu na porodici i smanjimo društvenu izolaciju. Vlasništvo psa je divna stvar – posebno kada spaja ljude“, rekao je Kubinji.

Belgijski ovčar (Malinoa) je jedan svestran i inteligentan pas. Poseduju veliku moć prilagođavanja, pa iz tog razloga mogu da se koriste za različite svrhe. Oni su pre svega radni psi, ali zbog svoje moći adaptacije mogu da se koriste i kao policijski, vojni, spasilački, ali i za neke specijalizovane operacije. To su isto tako veoma energični i atletski građeni psi, što im ustvari i omogućava da budu toliko svestrani. Pored inteligencije, Belgijske ovčare takođe krasi odanost. To ih naravno čini savršenim kućnim ljubimcima koji će voleti i gledati da zaštite svog gazdu po svaku cenu. Ali budite pažljivi, jer taj zaštitnički instinkt je toliko jak da pas može lako i da zalaje na vašeg najboljeg prijatelja ako napravi pogrešan potez.

Karakteristike

Belgijski ovčari su veoma zahvalni psi. Njihova odanost, inteligencija, i svestranost pomaže im da se adaptiraju na različite tipove dresure. Dresiranje treba naravno početi na vreme i što ranije, ali oni će lako i veoma brzo savladati početne komande i stići do nekih naprednijih za tili čas.

Isto tako, njihova želja da zaštite svoje vlasnike ih ne čini samo dobrim i odanim ljubimcima, već i više nego dobrim čuvarima. Budite sigurni da preko njih niko neće moći da prođe ako vi to prvo ne dozvolite.

Ali sva njihova energičnost i želja da udovolje svom gospodaru i odbrani ga dolazi sa potrebom da tu energiju i negde istroši. Tako da Belgijski ovčari najbolje funkcionišu u velikim domaćinstvima i mestima gde imaju dovoljno prostora da se iznure. Vlasnici nikako ne smeju da zanemare ovu rasu jer im je potrebna pažnja svog najboljeg prijatelja praćena sa dosta vremena za igru.

Temperament i karakter

Belgijski Ovčar je savršen tip psa za veoma aktivnu osobu. To je jedan odan i veoma inteligentan radni pas koji je navikao da živi na slobodi, pogotovo zato što poseduje ogromnu moć adaptacije pa može da živi gotovo u svim klimatskim uslovima.

Karakter mu je jača strana jer je budan, obazriv, oprezan, ali voli i da istražuje. Ali nije nestašan, tako da ne morate da brinete da će samo da reši da se otrgne i pobegne iz nekog neobjašnjivog razloga.

Kao pas atletkse građe i sa dosta energije, razumno je da mu je potrebno dosta fizičke aktivnosti. Ali isto tako je bitna i mentalna stimulacija. Tako da prilikom dresure treba često menjati aktivnosti, dok kada poraste morate nalaziti i dodatne načine kako da ga okupirate.

Nažalost, iako je veoma dobar pas za domaćinstvo, nije preporučljiv za porodice sa malom decom. Veoma je bitno da ga obučite da bude primiren oko dece, jer čak i ako ih nemate može biti problematičan ako se nađete u društvu gde ih ima.

Zdravlje

Malinoa je u suštini veoma zdrava vrsta. Zbog svoje moći adaptacije, lako se prilagođavaju na sve vrste klimatskih uslova. Tako da je veoma lako da ih naviknete na život u stanu ili u kući, dok god ih izvodite u redovne šetnje. U najboljem slučaju Malinoa može da živi negde između 12 do 14 godina.

Najčešće bolesti, problemi

Čak i pored svega, kao i svaka vrsta pasa, Malinoa je isto tako podložna određenim bolestima i problemima. Ali i dalje ne treba previše da se brinete jer oni stvarno jesu poprilično dobrog zdravlja i veoma su izdržljivi. Ono što ih najčešće pogađa su obično nasledni problemi, a tu mogu da se jave:

Koronarna arterijska bolest,
Displazija ramena i kukova,
Epilepsija,
Određene kožne alergije,
Problemi sa očima.

Nega

Kao i kod drugih vrsta pasa, Belgijski ovčar isto tako zahteva određene vidove nege. Može se reći da su srednje zahtevni, ali veoma je bitno da sve stvari obavljate na vreme kako bi pas bio zdrav kao i da praktikujete redovne posete veterinaru radi ranog otkrivanja bilo kakvih problema.

Nega dlake

Malinoa možda ima kratku dlako, ali zato ima veoma gustu poddlaku, tako da je tu potrebno malo više od obične osnovne nege. Pre svega je potrebno da redovno četkate vašeg psa. Obično se linja tokom proleća ili jeseni, a četkanje, koje trebate sprovoditi barem jednom nedeljno će umanjiti količinu linjanja tokom tih krucijalnih perioda.

Redovno četkanje će takođe sprečiti da mu se dlaka zapetlja. Kupanje je isto veoma poželjno, ali budite umereni. Nema potrebe preterivati sa kupanjem, pogotovo zbog njegove guste dlake jer će trebati dosta vremena da se prirodno osuši.

Nega zuba

Nega zuba kod Belgijskog ovčara je i više nego bitna. Poseduju jake i oštre zube, ali ako želite da takvi ostanu moraćete redovno da ih perete i čistite. Time ćete sprečiti razvoj kamenca, ali i drugih znatno težih bolesti koje mogu da ugroze vašeg ljubimca.

Nega ušiju

Pošto Malinoe mogu da pate od određenih ušnih problema, morate i na njih da pazite. Redovne provere i čišćenje ušiju su itekako prepručljive. Njih možete raditi tokom kupanja, ili prilikom poseta veterinaru.

Nega kostiju

Što se kostiju tiče, Malinoe mogu da imaju određene probleme sa njima. Kako do toga ne bi došlo najbolje je da pratite propisanu dijetu za svog ljubimca, omogućite im da imaju dovoljno nutritijenta kako ne bi imali nikakvih koštanih problema. A kako bi kosti ostale jake i čvrste, redovna fizička aktivnost kao i duge šetnje će isto pripomoći.

Ishrana

S obzirom da je Belgijski ovčar vrsta psa koja troši dosta energije, potrebno je uskladiti njihovu ishranu. Potrebna im je kvalitetna i visokoproteinska ishrana. Zbog njihovog aktivnog stila života, najbolje je hraniti ih kvalitetnom suvom hranom za pse koje je prilagođena njihovom nivou energije i veličini.

Najbitniji deo njihove ishrane je da dobiju dovoljno proteina i masnoća koja će održavati njihovu mišićnu masu, ali i nivoe energije. Međutim, isto tako ne treba preterivati i držati se preporučene količine hrane. Dva obroka dnevno su sasvim dovoljna, a ako preterujete u ishrani lako može doći do gojaznosti kod ovog tipa psa.

Dresura

Dresura Malinoe možda nije toliko zahtevna, ali od vas traži doslednost i strpljenje. Uvek je najbolje početi dok je pas mlad, kako bi dresiranje teklo lakše a i doprineće razvoju dobrog ponašanja. Najbolje je postaviti osnovu na početku i ustanoviti komande kao što su “sedi”, “leži”, i “dođi.” Tme ćete postaviti temelje za napredan trening koji sledi posle toga.

Budite veoma uporni kada uspostavljate sva pravila, ali uvek gledajte da nagradite dobro ponašanje. Tako ćete izgraditi veoma jaku vezu između gospodara i psa, ali isto tako i postaviti granice i očekivanja koja će se pas držati u budućnosti.

Ali kako bi se vaš Belgijski ovčar razvio u uravnoteženog i prilagodljivog ljubimca, veoma bitna je i socijalizacija sa drugim psima i ljudima. Za njih je bitno da se upoznaju sa različitim okruženjima i zvukovima ali i ljudima i životinjama. Tako će se smanjiti strah i anksioznost kod psa i povećati njihovo samopouzdanje.

Izgled

Belgijski ovčar je pas srednje velićine, ali koji ima veoma snažno i atletski građeno telo. Mužjaci obično dostižu visinu između 61 i 66 cm, dok ženke idu negde između 56 i 61 cm. Kada je težina u pitanju, mužjaci su negde između 25 i 30 kg, dok ženke variraju između 20 i 25 kg. Dlaka im je kratka i glatka a obično dolazi u crnoj, smeđoj, ili sivoj boji.

Malione poseduju dug i mišićav vrat, dok su im noge ravne i isto tako veoma mišićave. Rep je neke srednje dužine sa blagim zakrivljenjem. Građa im je skladna dok im je glava srednje dužine sa njuškom koja se polako sužava prema nosu. Vilica im je jaka a zubi oštri a oči braon boje i bademastog oblika.

Boje

Belgijski ovčari u najvećem broju slučaja dolaze u žuto smeđoj, iliti lavljoj boji sa karboniziranim krajevima u kombinaciji sa tamnom maskom na glavi. Postoje i vrste koje poseduju i crnu, smeđu, pa i sivu ili tamnu boju, ali to već nisu Malinoe, i spadaju u podvrste Belgijskog ovčara.

FCI standard

Belgijski ovčari pripadaju Grupi I gde imamo pastirske pse i pse terače stoke. U istoj grupi se nalaze i vrste kao što su Čehoslovački vučji pas, Australijski čuvar stada, i Poljski ravničarski ovčar. Ali po izgledu i nekim karakteristikama, Belgijski ovčar najviše podseća na Nemačkog ovčara.

Naziv rase: Belgijski ovčar
Originalni naziv rase: Chien De Berger Belge
Br. standarda: 15
Klasifikacija FCI: Grupa I – Pastirski psi i psi terači stoke
Poreklo: Belgija
Štene Belgijskog ovčara

Čak kao i štenci, Belgijski ovčari zahtevaju skoro pa istu pažnju kao kada i odrastu. Naravno, kako bi se što bolje razvili potrebno je uskladiti ishranu na osnovu njihove veličine i starosti i hraniti ih i više puta na dan dok ne stasaju. Kako bi se što bolje fizički a i mentalno razvili, dresura treba da počne u što ranijem periodu. Tako ćete na vreme uspostaviti pravila i granice svom ljubimcu, ali mu dozvoliti da se fizički pravilno razvije tako što ćete mu omogućiti što više fizičkih aktivnosti.

Specifičnosti rase

Belgijski ovčari su veoma inteligenti psi. Tako da kao takvi moraju da se socijalizuju od što ranijeg perioda. Ako sve to budete izveli na pravilan način, imaćete najodanijeg mogućeg ljubimca koji će voleti i poštovati samo jednog vlasnika. Tako da nikako ne vole da menjaju vlasnika.

Prilikom dresure treba pokazati autoritet, ali nikako ne biti previše strog. Oni neće slepo slušati komande i poseduju malo nezgodnu narav. Po prirodu nisu agresivni psi, već mogu biti veoma nežni psi. A sve njihove karakteristike ih čine savršenim psom za gotovo bilo koju svrhu.

Istorija

Malinoa je nastala u Belgiji negde kraj XIX veka. U tom periodu su postojale puno različite vrste pastirskih pasa sa raznim dužinama i varijacijama dlake. Dužnost na sebe je preuzeo profesor Rel sa Veterinarskog fakulteta u Kirgernu, i tako prvi uspostavio karakteristike ovog psa. Belgijski ovčar je zatim i zvanično priznat negde u periodu između 1891. i 1897. godine kada je i izrađen prvi detaljni rasni standard, gde se priznaje samo jedna rasa u tri varijacije.

Međutim, biće potrebno sve do 1901 godine da Belgijski ovčar bude registrovan u rodovnoj knjizi Belgijskog kinološkog saveza, kada su i utemeljene rasne osobine i temperament ove rase. Iako su počeli kao pastirski psi, njihova svestranost i moć adaptacije je učinila da počnu da se koriste za razne zadatke na farmama pa i čuvanje stada.

Belgijski ovčar je tako polako postao i radni pas, a tokom Prvog Svetskog Rata počeli su da ih koriste i u vojne svrhe, gde su Malinoe slali da prenose poruke ili na neke specijalističke misije. Zahvaljujući njihovoj lojalnosti, inteligenciji, hrabrosti, brzini, i izdržljivosti, Malinoe su tokom XX veka u SAD počeli da koriste i u policijske svrhe.

Tokom godina, zahvaljujući svim njihovim karakteristikama, stiču popularnost veoma dobrog kućnog ljubimca, najviše zbog svoje zaštitničke prirode i lojalnosti. Iako su to psi koji zahtevaju aktivnog i iskusnog gazdu, dosta ljudi se ipak odlučuju na korak da čuvaju Belgijske ovčare kao kućne ljubimce.

Zanimljivosti

Često se dešava da ljudi mešaju Belgijskog ovčara i Nemačkog ovčara. Ove vrse jesu slične na neki način, ali se itekako razlikuju. Pre svega Belgijski ovčari, ili Malinoe, su znatno mršaviji psi. Dok je s druge strani Nemački ovčar, ili Vučijak kako većina voli da ga zove, veći i znatno krupniji pas.

Često postavljena pitanja

Bacite pogled na neka dodatna pitanja vezana za Belgijske ovčare.

Da li je Belgijski ovčar pogodna za decu?
Belgijski ovčar može biti pogodan za decu, ali samo ako je dobro dresiran. Nije preporučljivo ga držati u blizini male dece pogotovo ako na njih nije naviknut i upoznat sa njima.

Da li je Belgijski ovčar težak za održavanje?
Održavanje Belgijskog ovčara je neke srednje težine. Nije potrebno besprekorno održavanje ali itekako treba paziti na ishranu, higijenu, ali pre svega na njihovu fizičku aktivnost.

Da li se Belgijski ovčar linja?
Belgijski ovčar se umereno linja, a najvieše tokom jeseni i proleća.

Da li Belgijski ovčar može da živi u stanu?
Belgijski ovčari se veoma brzo navikavaju na sve i svakakakve okolnosti, pa tako i na život u stanu. Međutim, veoma je bitno da ga pod tim okolnostima često šetate i omogućite mu da potroši svoju preveliku energiju.

Zaključak

Belgijski ovčari ili Malinoe su jedni od najodanijih vrsta pasa koje ćete ikada sresti. Oni su besprekorni čuvari, veoma pametni, i psi koji se veoma lako navikavaju na bilo kakve okolnosti, pa čak i vremenske prilike. Nije ni čudo zašto se koriste u skoro svim mogućim svrahama, pa čak i u vojsci.

Ono što je bitno je da će on biti lojalan i zahvalan kućni ljubimac, ali samo ako ga lepo istrenirate. Voleće samo jednog gazdu, tako da ćete mu vi biti najbitnija osoba u životu. Nemojte biti prestrogi prema njemu, jer to neće omogućiti dobar razvoj psa. Ali morate biti autoritativni i usmeriti ga na najbolji mogući način.

Samo tako ćete imati ljubimca savršenog za vašu porodicu, ali i najlojalnijeg mogućeg prijatelja - piše Doggster.

Veterinar savetuje koliko često treba da perete krevet svog psa da biste izbegli nakupljanje bakterija, buva i neprijatnih mirisa.

Mnogi vlasnici pasa često zanemaruju čišćenje kreveta svog ljubimca, jer obično stoji u uglu sobe dok pas većinu vremena provodi na sofi ili u vašem krevetu.

Međutim, ako ne možete da se setite kada ste ga poslednji put oprali, verovatno je vreme za dubinsko čišćenje.

Veterinar Dr Mehdi Esmatparast, sa preko 15 godina iskustva, savetuje pranje kreveta vašeg psa najmanje svake dve nedelje.

Ako vaš pas mnogo linja, ima alergije ili provodi mnogo vremena napolju, preporučuje se pranje posteljine svaka tri do četiri dana, piše Real Simple.

Psi unose spolja prljavštinu, bakterije i polen, koji mogu biti štetni po njihovo zdravlje ako se nakupljaju u njihovom krevetu.

Redovno kupanje pomaže vašem ljubimcu da ostane zdrav. Ako ne operete krevet svog psa, on može postati leglo bakterija, buva i gljivica, koje mogu izazvati infekcije kože i neprijatne mirise.

Ovo takođe može negativno uticati na vaše zdravlje, posebno ako imate alergije ili astmu.

Postupak čišćenja kreveta za pse

Za čišćenje prvo proverite uputstva na posteljini. Ako ih nemate, uklonite poklopac i operite ga odvojeno, koristeći toplu vodu da biste efikasno eliminisali bakterije, buve i alergene. Sušenje na suncu ili u sušilici na visokoj temperaturi pomoći će u uklanjanju bakterija.

Za čišćenje koristite hipoalergenski deterdžent bez mirisa da biste izbegli iritaciju kože. Da biste uklonili neprijatne mirise, možete dodati malo belog sirćeta u ciklus ispiranja. Ovo će održati krevet vašeg psa čistim i svežim bez sintetičkih mirisa.

Čak i ako vaš pas provodi više vremena u vašem krevetu nego u svom, ipak je važno da redovno perete njegov krevet.

„Prljav krevet može pogoršati respiratorne probleme i kod pasa i kod ljudi, posebno kod onih sa alergijama ili astmom“, objašnjava Esmatparast.

Redovnim pranjem kreveta vašeg psa doprinosite zdravijem okruženju za vašeg ljubimca, kao i za članove vaše porodice, prenosi Sombor.info.

Da li ste mišljenja da su samo psi dobri terapeuti? Možda je vreme da ponovo razmislimo o ovom stereotipu.

Neke mačke se nose sa ovim zadatkom jednako dobro kao i psi, a sada postoje naučni dokazi za to.

Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu sproveli su opsežnu studiju čije je rezultate objavio Newsweek. Proučavali su ponašanje mačaka širom Belgije i upoređivali životinje koje učestvuju u terapijskim programima sa običnim predenjem kod kuće.

Ispostavilo se da terapijske mačke zaista postoje – i imaju poseban karakter. One su društvenije, komunikativnije i spremnije za interakciju sa ljudima, pokazujući osobine ponašanja slične onima koje pse čine nezamenljivim pomagačima u emocionalnoj podršci.

Zanimljivo je da takvim mačkama nije potrebna posebna obuka. Za razliku od pasa, mnogi od njih su jednostavno rođeni sa pravim osobinama – a to ni na koji način ne zavisi od rase.

„Naš cilj nije da od mačaka pravimo nove terapeute“, naglašavaju autori studije i dodaju da je važno prepoznati mačke koje zaista vole da budu u blizini ljudi i da im donose mir“, napisali su istraživači.

U pravom okruženju, uzimajući u obzir individualne karakteristike, takve mačke mogu postati tihi saveznici onih kojima je potrebna psihološka podrška, prenosi Slobodna Dalmacija.