Konzumiranje pomfrita samo tri puta nedeljno povezano je sa 20 odsto većom šansom za razvoj dijabetesa tip 2

Nasuprot tome, konzumiranje iste količine krompira pripremljenog na druge načine - kuvani, pečeni krompir ili pire krompir, nije pokazalo značajno povećanje rizika od dijabetesa.

Istraživanje je otkrilo i da zamena bilo koje vrste krompira sa integralnim žitaricama povezana sa manjim rizikom od dijabetesa tip 2, dok je zamena sa belim pirinčem povezana sa većim rizikom.

Krompir pruža korisne hranljive materije kao što su:

vlakna
vitamin C
magnezijum

Međutim, krompir je bogat skrobom, što mu daje visok glikemijski indeks. Ovo je povezano sa većom verovatnoćom razvoja dijabetesa tip 2.

Do sada, studije nisu ispitivale kako metode kuvanja ili specifične namirnice koje krompir zamenjuje u ishrani, mogu da utiču na njihov ukupni uticaj na zdravlje.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Neurobik je gimnastika za mozak – evo 10 vežbi koje možete da isprobate odmah

Uticaj načina pripreme krompira na dijabetes

Da bi istražili ovo, istraživači su analizirali kako su različiti načini pripreme krompira - kuvani, pečeni ili pire, u poređenju sa pomfritom, povezani sa rizikom od dijabetesa tipa 2.

Proučavali su i efekte zamene krompira drugim namirnicama bogatim ugljenim hidratima, uključujući integralne žitarice i pirinač.

Analiza je koristila podatke više od 205.000 američkih zdravstvenih radnika koji su učestvovali u tri velike studije između 1984. i 2021. godine. Svi učesnici su na početku bili bez dijabetesa, srčanih bolesti i raka, i popunjavali su detaljne upitnike o ishrani svake četiri godine.

Povećan rizik od pomfrita, ali ne i od drugog krompira

Tokom skoro 40 godina praćenja, kod 22.299 ljudi je dijagnostikovan dijabetes tipa 2.

Nakon prilagođavanja faktora načina života i ishrane povezanih sa rizikom od dijabetesa, istraživači su otkrili da se za:

svaka tri nedeljna unosa krompira, stopa dijabetesa tipa 2 povećava za 5 odsto
za svaka tri nedeljna unosa pomfrita stopa se povećava za 20 odsto.

Međutim, sličan unos pečenog, kuvanog ili pire krompira nije bio povezan sa značajno povećanim rizikom:

zamena tri nedeljne porcije krompira integralnim žitaricama smanjila je stopu dijabetesa tip 2 za 8 odsto.
zamena pečenog, kuvanog ili pire krompira integralnim žitaricama smanjila je stopu za 4 odsto
zamena pomfrita smanjila je stopu za 19 odsto.
Zamena belog pirinča povećava rizik

Nasuprot tome, kada je krompir - pečeni, kuvani ili pire zamenjen belim pirinčem, to je bilo povezano sa povećanim rizikom od dijabetesa tip 2 - piše b92.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Velika studija otkrila koja vrsta mleka je najzdravija za srce

Ovo je opservaciona studija, tako da se ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzroku i posledici, a istraživači ne mogu da isključe mogućnost da su drugi neizmereni faktori mogli da utiču na njihove rezultate.

"Naši nalazi naglašavaju da veza između unosa krompira i rizika od dijabetesa tip 2 zavisi od specifičnih namirnica koje se koriste kao zamena. Nalazi se, takođe poklapaju sa trenutnim preporukama za ishranu, koje promovišu uključivanje celih žitarica kao dela zdrave ishrane za prevenciju dijabetesa tip 2", zaključuju istraživači.

Navode i da sa svojim relativno malim uticajem na životnu sredinu i zdravlje, pečeni, kuvani ili pire krompir mogu da budu deo zdrave i održive ishrane, iako bi integralne žitarice trebalo da ostanu prioritet.

Dolaskom letnjih meseci i visokih temperatura, posebnu pažnju treba posvetiti pravilnoj hidrataciji organizma. Pored adekvatnog unosa tečnosti, važno je obratiti pažnju i na dovoljan unos mikronutrijenata, vitamina i minerala.

Dinamičan stil života i visoke temperature dovode do pojačanog znojenja, čime se gube neophodni elektroliti koje je važno nadoknaditi. Bez obzira na to da li osećamo žeđ ili ne, dovoljan unos tečnosti je ključan kako bi se sprečila dehidratacija, naročito tokom vrelih letnjih dana. Za optimalnu hidrataciju preporučuju se napici koji se lako podnose, prijatnog su ukusa, a pritom imaju uravnotežen sadržaj vitamina i elektrolita.

„Dehidratacija usporava rad svih organa i sistema u telu, a njeni simptomi variraju u zavisnosti od stepena. Najčešće su to su glavobolja, umor, pospanost, opšta slabost, problemi sa varenjem, kao i teškoće sa koncentracijom i pamćenjem. Pravilan i dovoljan unos tečnosti, kao i ključnih vitamina i minerala može značajno da doprinese očuvanju vitalnosti organizma, jačanju imuniteta, boljem metabolizmu i opštem blagostanju, naročito kod osoba koje vode aktivan način života, ali i kod onih koji više vremena provode u zatvorenom“, objašnjava doc. dr Srđan Marković, gastroenterolog i specijalista interne medicine iz KBC Zvezdara.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Neurobik je gimnastika za mozak – evo 10 vežbi koje možete da isprobate odmah

Natrijum, magnezijum, kalcijum, kalijum i hloridi su najvažniji elektroliti, minerali koji su neophodni za život. Oni doprinose normalnoj funkciji mišića i nervnog sistema, kao i normalnom metabolizmu i stvaranju energije. Pored minerala, i vitamini igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Oni podržavaju imunološki sistem, rast i razvoj, a mnogi fiziološki procesi u organizmu ne mogu se odvijati bez njihovog prisustva.

Nedostatak elektrolita i vitamina, kao i stanje dehidratacije, može dovesti i do mišićne slabosti, umora i iscrpljenosti, a u ekstremnim slučajevima, naročito na visokim temperaturama i do gubitka svesti. Dehidratacija nastaje kada gubitak tečnosti iz organizma premaši njen unos.

„Do gubitka tečnosti najčešće dolazi usled proliva, povraćanja, kao i znojenja koje se pojačava na visokim spoljnim temperaturama, čak i kada nema intenzivne fizičke aktivnosti. S druge strane, do dehidratacije može doći i kada je unos tečnosti smanjen, bilo zbog slabog osećaja žeđi ili smanjenog apetita, jer se voda unosi i putem hrane. Na povećan rizik utiču i određene bolesti i stanja na primer infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom i pojačanim znojenjem, kao i hronične bolesti poput dijabetesa, posebno dijabetesa insipidusa, jer su praćene povećanim izlučivanjem tečnosti. Starije osobe su takođe u rizičnoj grupi jer često imaju oslabljen osećaj za žeđ, a to ih čini posebno ranjivim tokom visokih temperatura. Pored toga, dijete koje podrazumevaju smanjen unos tečnosti, eliminacione dijete, kao i konzumacija alkohola, koji ima diuretičko dejstvo, mogu doprineti dodatnom gubitku tečnosti. Na kraju, i vremenski uslovi igraju značajnu ulogu. Ekstremne temperature, posebno kada su praćene visokom vlažnošću vazduha, predstavljaju dodatni izazov za organizam. Meteoropate su posebno osetljive na ovakve promene, a ukoliko se ne prilagode na vreme, rizik od dehidracije je visok“, naglašava doc. dr Marković.

Rani simptomi dehidratacije su, prema njegovim rečima, suva usta, osećaj umora, vrtoglavica, smanjena količina ili tamnija boja mokraće. Prepoznavanjem tih signala i pravovremenim delovanjem moguće je izbeći komplikacije.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Velika studija otkrila koja vrsta mleka je najzdravija za srce

„Za rehidrataciju organizma i obnavljanje energije nije dovoljna samo voda. Efikasniju rehidrataciju pružaju napici koji sadrže kombinaciju ugljenih hidrata, vitamina i elektrolita. Oni su dokazano bolji u odlaganju pojave umora u poređenju sa običnom vodom, jer nadoknađuju sve ono što se gubi znojenjem. Na tržištu su dostupni brojni preparati za rehidrataciju koji sadrže kombinaciju elektrolita, vitamina i ugljenih hidrata, među kojima se nalaze i praktični oblici poput šumećih tableta, koje omogućavaju laku i brzu primenu. Ovi preparati se jednostavno pripremaju, brzo se apsorbuju i zbog toga deluju efikasno. Prednost im je i u tome što se lako rastvaraju u vodi, prijatnog su ukusa poput limuna ili kole i pogodni za upotrebu kod kuće, na poslu, tokom putovanja ili fizičke aktivnosti. Neki od njih, kao dodatak sadrže i kofein, što može doprineti budnosti i boljoj mentalnoj svežini tokom dana“, kaže doc. dr Marković.

Prema njegovim rečima uvođenjem ovakvih napitaka u svakodnevnu rutinu, telo ne dobija samo vodu, već i kompletan set podrške koji pomaže očuvanju balansa u organizmu. Bilo da ste na treningu, u šetnji, na bazenu, plaži, na poslu ili u kolima – hidratacija koja osvežava, remineralizuje i energizuje pravi je saveznik tokom leta, ali i cele godine. Treba napomenuti i da je izuzetno važno obratiti pažnju na to kako se napici čuvaju nakon pripreme.

„Ako se napitak ne konzumira odmah, preporučuje se da se ne drži u plastičnim, već u odgovarajućim termo bocama koje održavaju temperaturu i štite napitak od spoljnih uticaja. Time se produžava njegova svežina i čuvaju nutritivna svojstva“, savetuje dr Marković, dodajući da je važno birati boce koje ne sadrže BPA i ftalate, jer to dodatno doprinosi bezbednosti sadržaja.

Jedinstvenog oblika koji podeća na suzu, ove voćke su bogate hranljivim materijama i imaju niz potencijalnih zdravstvenih koristi, a dobre su i za negu kože.

Sveže smokve su bogate hranljivim materijama, a istovremeno imaju relativno malo kalorija, što ih čini odličnim dodatkom ishrani.

Jedna mala sveža smokva (40 grama) sadrži:

• Kalorije: 30
• Proteini: 0 g
• Masti: 0 g
• Ugljeni hidrati: 8 g
• Vlakna: 1 g
• Šećeri: 6,5 g
• Bakar: 3% dnevne preporučene vrednosti (DV)
• Magnezijum: 2% DV
• Kalijum: 2% DV
• Riboflavin (vitamin B2): 2% DV
• Tiamin (vitamin B1): 2% DV
• Vitamin B6: 3% DV
• Vitamin K: 2% DV

Smokve su posebno bogate bakrom i vitaminom B6.

Bakar je esencijalni mineral koji učestvuje u brojnim telesnim procesima, uključujući metabolizam i proizvodnju energije, kao i u formiranju krvnih ćelija, vezivnih tkiva i neurotransmitera.

Vitamin B6 je ključan za razgradnju proteina iz hrane i stvaranje novih proteina. Takođe ima važnu ulogu u zdravlju mozga - piše Nova.

Da li smokve sadrže puno šećera

Sveže smokve sadrže prirodne šećere, što ih čini slatkom alternativom užinama sa dosta dodatih šećera.

Međutim, važno je napomenuti da suve smokve nemaju vodu koju imaju sveže, pa su manje po zapremini, ali sadržaj šećera i kalorija ostaje isti.

Na primer, 40 g sušenih smokava sadrži otprilike 100 kalorija i 20 g šećera, dok 40 g svežih smokava ima 30 kalorija i 6,5 g šećera.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Neurobik je gimnastika za mozak – evo 10 vežbi koje možete da isprobate odmah

Zdravstvene koristi smokava

Smokve su dobre za varenje

Smokve se odavno koriste kao prirodni lek za probleme sa varenjem i zdravlje creva.

Sadrže vlakna, koja mogu regulisati pražnjenje creva i ublažiti zatvor tako što omekšavaju stolicu. Vlakna takođe služe kao prebiotik – hrana za korisne bakterije u crevima.

Jedno istraživanje iz 2019. godine, sprovedeno na 150 osoba sa sindromom iritabilnog creva sa zatvorom (IBS-C), pokazalo je da su oni koji su konzumirali oko četiri suve smokve (45 g) dva puta dnevno imali značajno smanjenje simptoma – uključujući bol, nadutost i zatvor – u poređenju sa kontrolnom grupom, piše Health Line.

Smokve mogu da poboljšaju zdravlje srca

Smokve mogu da poboljšaju zdravlje krvnih sudova i smanje rizik od srčanih bolesti.

Prema jednoj reviziji iz 2023. godine, neka istraživanja na životinjama su pokazala da ekstrakt lista smokve može da poboljša krvni pritisak, ukupan holesterol, HDL (dobar) holesterol, nivo triglicerida.

Međutim, autori navode da malo studija koje su proučavale uticaj smokava na lipide u krvi kod ljudi nije pronašlo značajne koristi. U nekim slučajevima smokve su čak blago povećale LDL (loš) holesterol i nivo šećera u krvi na prazan stomak kod pojedinih ispitanika.

Potrebno je više studija na ljudima da bi se bolje razumeo odnos između smokava i zdravlja srca.

Da li sveže smokve mogu da pomognu u regulaciji šećera

Neka istraživanja ukazuju da smokve mogu igrati ulogu u kontroli šećera u krvi.

Studija iz 2019. godine pokazala je da napici sa velikom koncentracijom ekstrakta smokve imaju niži glikemijski indeks (GI) u poređenju sa napicima bez smokve, što znači da ti napici mogu imati povoljniji efekat na nivo šećera u krvi.

Takođe, studija iz 2020. na gojaznim miševima otkrila je da ekstrakt smokve može poboljšati toleranciju na glukozu, osetljivost na insulin i nivo glukoze u krvi na prazan stomak. To se možda može pripisati velikom sadržaju abscisinske kiseline u smokvama.

Međutim, plod smokve – naročito suve smokve – sadrži puno šećera i može privremeno povećati nivo šećera u krvi. Ako imate teškoće sa regulacijom šećera, pazite koliko sušenih smokava jedete.

Da li smokve imaju potencijalna antikancerogena svojstva

Brojne obećavajuće studije u epruvetama ispitivale su efekte listova smokve na ćelije raka.

Listovi smokve i prirodni lateks iz biljke pokazali su antitumorsku aktivnost protiv ćelija raka debelog creva, dojke, grlića materice i pluća, između ostalih.

Ali to ne znači da konzumacija smokvi ili čaja od listova smokve ima iste efekte. Istraživanja u epruvetama su tek početak i potrebne su studije na ljudima da bi se utvrdilo kako smokve ili listovvi smokve utiču na rast raka.

Smokve za blistavu kožu

Smokve mogu imati korisne efekte i na kožu.

Na primer, studija iz 2017. godine na 45 dece sa dermatitisom pokazala je da je krema napravljena od ekstrakta sušenih smokava, nanošena dva puta dnevno tokom dve nedelje, bila efikasnija u ublažavanju simptoma dermatitisa od standardne kreme sa hidrokortizonom.

Takođe, studija iz 2022. godine na 15 ispitanika pokazala je da ispijanje čaja od listova smokve pomaže u ublažavanju simptoma ekcema.

Uprkos tim rezultatima, važno je napomenuti da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdila efikasnost smokava u lečenju kožnih oboljenja. Ekstrakti smokve ili čaj od listova smokve mogu biti deo plana lečenja, ali ne zamenjuju medicinski tretman.

Crna čokolada je jedini slatkiš koji čisti organizam, a dobra je i za mozak i za srce

Zaboravite na šećer: „Zlato Inka“ postaje najpopularniji prirodni zaslađivač, i to s dobrim razlogom
S druge strane, mnogi smokve hvale kao prirodno sredstvo za lepu kožu lica.

Zahvaljujući bogatom sadržaju vitamina, antioksidanata i drugih blagotvornih jedinjenja, mogu pomoći kod bolje hidratacije kože pošto su dobar izvor vode i prirodnih šećera, koji pomažu da koža ostane hidrirana i vlažna.

Dobre su i kod zaštite od oštećenja izazvanih suncem jer antioksidansi u smokvama, uključujući vitamine A i C, pomažu u zaštiti kože od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima usled izlaganja suncu i zagađenju iz okoline.

Takođe, mogu da pomognu da se smanji upala jer sadrže antiinflamatorna jedinjenja koja mogu pomoći da umire iritiranu kožu.

Osim toga, enzimi prisutni u smokvama podstiču blago eksfoliranje kože, čime se pospešuje rast novih, zdravih ćelija i potencijalno smanjuje pojava akni i neujednačenog tena.

Uz to, smokve mogu da utiču da ten postane svetliji jer vitamin C u smokvama može doprineti posvetljavanju tena i poboljšanju proizvodnje kolagena, što utiče na mlađi i svežiji izgled kože.

Moguće negativne strane smokava

Ipak, smokve mogu imati i neke potencijalne mane.

Na primer, pošto se ponekad koriste kao prirodni lek za zatvor, previše smokava može izazvati dijareju ili druge probleme sa varenjem.

Neki ljudi takođe mogu biti alergični na smokve. Studija iz 2010. godine pokazala je da oni koji su alergični na polen breze mogu biti u većem riziku da razviju i alergiju na smokve. Smokvino drvo sadrži prirodni lateks na koji su neki ljudi takođe alergični.

Smokve u ishrani

Postoji više načina da uključite smokve u svakodnevnu ishranu.

Sveže smokve: Niskokalorične su, idealne kao užina, a odlične su i kao dodatak salatama i kolačima. Mogu se koristiti i za pravljenje džemova, namaza ili sosova.

Suve smokve: Najčešće se koriste u poslasticama, za pečene kolače.

Listovi smokve: Često se koriste kao omotači za jela sa pirinčem, mesom ili drugim punjenjem – slično kao vinova loza.

Čaj od listova smokve: Pravi se od osušenih listova smokve. Možete ga napraviti sami ili kupiti gotove čajeve.

U smokvama možete uživati na razne načine, ali zbog velikog sadržaja šećera, suve smokve bi trebalo konzumirati umereno – ili ih koristiti povremeno kao prirodni lek za zatvor.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Velika studija otkrila koja vrsta mleka je najzdravija za srce

Koliko smokava treba jesti dnevno

Broj smokava koje treba pojesti dnevno zavisi od više faktora.

Studija iz 2019. pokazala je da osam sušenih smokava (90 g) dnevno može pomoći u ublažavanju simptoma IBS-C. Ipak, to može biti previše za osobe sa dijabetesom jer suve smokve imaju dosta šećera.

Manje suvih smokava ili dve, tri sveže smokve, ili čaj od listova smokve mogu doneti koristi sa manje unetog šećera.

Dakle, sveže smokve i čaj od listova smokve mogu biti dobri za zdravlje, a suve smokve za zatvor, s tim što njih zbog dosta šećera treba konzumirati umereno.

Ozempik je postao sinonim za brzo mršavljenje i regulaciju šećera u krvi, ali naučnici sada istražuju da li priroda nudi slično rešenje.

Ozempik, odnosno lek koji imitira dejstvo hormona GLP-1, mogao bi dobiti konkurenciju u vidu crevne bakterije.

Novi trag u borbi protiv dijabetesa i zavisnosti od šećera stiže iz – creva.

Istraživači sa kineskog univerziteta Đangnan veruju da su otkrili način da se prirodnim putem reguliše nivo šećera u krvi i smanji žudnja za slatkišima – slično kao što to čini Ozempik i srodni lekovi, piše Science Alert.

Ključ ove potencijalne terapije krije se u crevnoj mikrobioti, tačnije u jednoj specifičnoj bakteriji i supstancama koje ona proizvodi tokom varenja. Povećanjem prisustva te bakterije u organizmu miševa obolelih od dijabetesa, naučnici su uspeli da podstaknu lučenje hormona GLP-1, koji prirodno reguliše nivo šećera i osećaj sitosti.

Taj hormon – glukagonu sličan peptid 1 (GLP-1) – već je poznat javnosti kao osnova delovanja lekova poput semaglutida, glavne aktivne supstance Ozempika.

• Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa
• Neurobik je gimnastika za mozak – evo 10 vežbi koje možete da isprobate odmah

Kod osoba sa dijabetesom tipa 2 funkcija GLP-1 hormona je često oslabljena, što otežava kontrolu šećera u krvi. Zbog toga su GLP-1 analozi, poput Ozempika, postali važno oružje u tretmanu te bolesti. No, sada naučnici traže način da telo podstaknu da samo pojača prirodnu proizvodnju tog hormona.

„Rastući broj istraživanja ukazuje na to da naše prehrambene navike i žudnje potiču iz signala koje šalje crevni sistem – organ ključan za formiranje preferencija u ishrani“, navode autori studije objavljene u januaru.

Ali koji geni, mikroorganizmi i njihove supstance zapravo regulišu želju za šećerom – do sada nije bilo jasno.

Novo istraživanje ističe bakteriju Bacteroides vulgatus kao potencijalno važnog igrača. Naime, kada su miševi genetski onemogućeni da proizvode crevni protein Ffar4, kolonije te bakterije su se znatno smanjile, što je uticalo i na niži nivo hormona FGF21 – koji je, kako se veruje, povezan sa željom za šećerom.

Zanimljivo je da se FGF21 u većim količinama javlja i kod korišćenja GLP-1 lekova, a kod ljudi sa genetskom varijacijom tog hormona češće se beleži izražena sklonost ka slatkišima.

Analiza krvi kod 60 osoba sa dijabetesom i 24 zdrave osobe pokazala je da mutacije Ffar4 gena, koje smanjuju lučenje FGF21, mogu biti povezane sa povećanom željom za šećerom – što bi moglo doprineti razvoju bolesti.

Ključ cele ove zavrzlame, čini se, opet leži u crevima. Kada su naučnici miševima dali metabolit koji proizvodi B. vulgatus, došlo je do povećanog lučenja GLP-1, a zatim i FGF21 hormona – što je rezultiralo boljom regulacijom šećera i smanjenom žudnjom za slatkim.

Iako je ovaj efekat zasad potvrđen samo kod miševa, autori veruju da su na tragu strategije za prevenciju dijabetesa – bez potrebe za lekovima.