Ako je opadanje kose izraženije ili traje duže od nekoliko meseci, bilo bi dobro da uradite analize krvi: feritin, vitamin D, B12, TSH (štitna žlezda), kao i kompletnu krvnu sliku.

Bujna i kvalitetna kosa, posebno sa godinama, itekako zavisi od ishrane odnosno vitamina. Zato ako vam neki nedostaju imaćete problema sa pojačanim opadanjem kose, prenosi Sombor.info.

Evo koje vitamine bi u tom slučaju trebalo da nadoknadite:

Vitamin D – Njegov nedostatak je često povezan s alopecijom (gubitkom kose), jer je važan za folikule dlake.

Vitamin B7 (biotin) – Esencijalan za rast kose, njegov manjak može izazvati pojačano opadanje kose i lomljivost.

Vitamin B12 – Utiče na zdravlje crvenih krvnih zrnaca i dotok kiseonika do folikula dlake. Nedostatak može dovesti do stanjivanja kose.

Gvožđe – Manjak (često u obliku anemije) je jedan od najčešćih uzroka opadanja kose kod žena.

Cink – Nedostatak može izazvati opadanje kose i slab rast.

Vitamin A – I previše i premalo ovog vitamina može dovesti do problema sa kosom.

Vitamin E – Deluje kao antioksidans i podržava zdravlje skalpa.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Da biste pouzdano znali kakav vam je vitaminski status organizma, najbolje je uraditi krvnu sliku i konsultovati se s lekarom ili nutricionistom pre uzimanja suplemenata. Vitamini i minerali koji su važni za zdravlje kose mogu se nadoknaditi na tri glavna načina: ishranom, suplementima i pravilnom negom. Evo konkretno kako:

Prehrambeni izvori

Vitamin D

• Sunčeva svetlost (15–20 min dnevno)
• Masna riba (losos, sardina, tuna)
• Jaja (žumance)
• Pečurke (posebno one izložene UV zracima)

Biotin (Vitamin B7)

• Jaja (kuvana, jer sirova mogu vezivati biotin)
• Orašasti plodovi (bademi, orasi)
• Banane, avokado
• Slatki krompir

Vitamin B12

• Meso, riba, jaja
• Mlečni proizvodi
• Kod vegetarijanaca: obavezno suplementacija ili obogaćeni proizvodi (npr. biljna mleka s dodatkom B12)

Gvožđe

• Crveno meso, džigerica
• Spanać, sočivo, cvekla
• Uz biljne izvore gvožđa uzimaj vitamin C (npr. limun, paprika) da poboljša apsorpciju

Cink

• Seme bundeve, susam, leblebija
• Meso, morski plodovi

Vitamin A

• Šargarepa, batat, tamnozeleno lisnato povrće
• Jetra (u umerenim količinama)

Vitamin E

• Orašasti plodovi, semenke suncokreta
• Biljna ulja (suncokretovo, maslinovo)
• Avokado

Dodaci ishrani (suplementi)

Multivitamini specijalno formulisani za kosu, kožu i nokte sadrže često B kompleks, cink, biotin i vitamin D. Biotin se često koristi u dozama od 1000–5000 mcg dnevno, ali nije za svakoga. Uzimajte suplemente samo uz savet lekara, jer prekomerni unos vitamina (posebno A i D) može biti štetan.

Nega kose kao dodatna podrška

Maske i serumi s uljima bogatim vitaminima (arganovo, ricinusovo, kokosovo ulje)

Blagi šamponi bez sulfata

Redovan piling kože glave (da se podstakne cirkulacija)

Voda sa limunom ujutru postala je jutarnji ritual miliona ljudi širom sveta, posebno među onima koji žele da očiste organizam, smršaju ili ojačaju imunitet.

Da li zaista voda s limunom ima tako moćno dejstvo, ili je reč o još jednom trendu bez naučnog osnova?

Nutricionisti ističu da voda sa limunom može imati blagotvoran efekat – pod uslovom da se konzumira na pravi način.

Limun je bogat vitaminom C, podstiče rad digestivnog trakta i može doprineti boljoj hidrataciji organizma. Međutim, on nije „čarobni štapić“, i njegova moć često se preuveličava. Redovno pijenje tople vode sa limunom može pomoći u regulaciji probave, smanjenju osećaja nadutosti i doprineti boljoj funkciji jetre.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Takođe, kisela sredina koju stvara u želucu može ubrzati razlaganje hrane. Ipak, važno je voditi računa o zubima – kiseline mogu oštetiti gleđ, pa se preporučuje da se napitak pije slamčicom.

Voda sa limunom može biti korisna navika, ali samo kao deo šireg zdravog stila života. Ako se očekuju čudesni rezultati bez promene ishrane i fizičke aktivnosti – razočaranje je izvesno.

Prava snaga nije u limunu, već u doslednosti i zdravim izborima svakog dana.

Gladni ste i umorni uprkos zdravoj ishrani?

Možda vam nedostaje proteina. Dr Mark Hyman objašnjava zašto je ovaj ključni nutrijent neophodan za energiju, sitost i zdravlje.

Poznati stručnjak za zdravlje, fitnes i ishranu, dr Mark Hyman, ističe da osećaj iscrpljenosti ili stalne gladi, čak i kod osoba koje se hrane zdravo, može ukazivati na manjak proteina. Ovaj ključni sastojak u ishrani neophodan je za obnovu mišića, proizvodnju hormona i kao izvor energije.

Nedostatak proteina može vas učiniti slabim, podložnima infekcijama, pa čak i dovesti do stres-fraktura. Takođe, kako objašnjava dr Hyman, može izazvati konstantan osećaj gladi i pad energije.

"Ako ste često gladni ili umorni, iako se hranite zdravo, moguće je da vašem telu nedostaje dovoljno proteina – nutrijenta koji reguliše apetit, stabilizuje nivo glukoze u krvi i podržava rad mozga", poručuje dr Hyman - piše ljepotaizdravlje.hr.

Koliko nam je proteina zapravo potrebno?

Prema preporukama, žene bi trebalo da unose oko 45 grama proteina dnevno, dok muškarci oko 55,5 grama. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da su ove količine često preniske, naročito za osobe koje se oporavljaju od bolesti ili povreda.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Dr Hyman sugeriše da unos od 30 grama proteina po obroku može napraviti veliku razliku:

"Kada unosite 30 g proteina tokom svakog obroka, osećaj sitosti traje duže, smanjuje se žudnja za grickalicama, a vaše telo dobija sve što mu je potrebno za jačanje mišića, stabilizaciju nivoa šećera u krvi i podršku mentalnom zdravlju."

"Pored toga, istraživanja pokazuju da ta količina podstiče proizvodnju hormona koji kontrolišu apetit i doprinose osećaju energije i fokusa. Postepeno povećavanje unosa proteina može vam pomoći da lakše usvojite zdravije navike, čineći zdravu ishranu održivijom i jednostavnijom."

Ako još uvek ne unosite proteine u svaki obrok, dr Hjman savetuje da krenete polako, prilagodite unos svojim mogućnostima i postepeno povećavate količinu.

"Važno je da krenete od svoje trenutne rutine i gradite je korak po korak", zaključuje dr Hyman.

Kada stručnjaci preporučuju ishranu za zdravije starenje, zdravlje srca ili smanjenje rizika od raka i hroničnih bolesti, često naglašavaju važnost voća i povrća, mahunarki i nemasnih izvora proteina kao što su piletina i riba.

Iako prehrambene smernice sve više naginju ka biljnoj ishrani, piletina se i dalje smatra zdravijom opcijom među vrstama mesa. Ipak, nova studija objavljena u časopisu Nutrients sugeriše da piletina možda ipak nije toliko zdrava koliko se ranije mislilo, prenosi Index.hr.

Naučnici su proučavali vezu između konzumacije živine, gastrointestinalnih karcinoma i rizika od prevremene smrti. U pojam živine uključene su piletina, ćuretina, patka i divlje ptice poput prepelica i fazana.

Analizom podataka 4.869 sredovečnih Italijana tokom 19 godina, koji su popunjavali upitnike o svojim prehrambenim navikama, otkriveno je da su osobe koje su umrle od gastrointestinalnih karcinoma – poput raka debelog creva, jetre, pankreasa, želuca, jednjaka i rektuma – imale najviši nivo konzumacije belog mesa, pri čemu je živina činila 33% ukupnog unosa mesa.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Osobe koje su jele više od 300 grama živine nedeljno, što odgovara otprilike tri i po obroka od 85 grama, imale su 27% veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka. Kod muškaraca, taj rizik bio je čak 61% veći. Kada se posmatrao samo rizik od gastrointestinalnog raka, unos od 100 do 200 grama živine nedeljno bio je povezan sa 65% većim rizikom od smrti, dok su oni koji su jeli više od 300 grama nedeljno imali čak 127% veći rizik – a kod muškaraca čak 161%.

Koliko piletine je previše?

Prema ovoj studiji – što manje, to bolje. Rezultati ukazuju da bi unos živine trebalo da bude manji od 300 grama nedeljno.

„Naši rezultati pokazuju da je unos veći od 100 grama živine nedeljno povezan sa povećanim ukupnim rizikom od smrti, a posebno od gastrointestinalnih karcinoma“, navode autori. Rizik je rastao proporcionalno količini konzumirane živine, a efekti su bili još izraženiji kod osoba koje su unosile više crvenog mesa.

Učesnici stariji od 83 godine koji su jeli manje od 100 grama živine nedeljno imali su duplo manji rizik od smrti od gastrointestinalnog raka u poređenju sa onima koji su jeli više.

Način pripreme je takođe važan

Naučnici su istakli da način pripreme živine može uticati na zdravlje. Piletina koja se priprema na visokim temperaturama, poput roštiljanja, ili se dugo kuva, može stvoriti spojeve koji oštećuju DNK i potencijalno povećavaju rizik od karcinoma probavnog sistema.

Obratite pažnju na ukupan unos mesa

Istraživači su otkrili da ukupna količina mesa koju pojedinac unosi igra veliku ulogu u povećanju rizika od smrti, čak i kod osoba koje se hrane po mediteranskom modelu.

Kod učesnika koji su umrli od drugih vrsta raka, crveno meso činilo je više od 65% ukupnog unosa mesa, u poređenju sa 56% i 58% kod onih koji su umrli od gastrointestinalnog raka ili drugih uzroka. Više od polovine smrtnih slučajeva povezanih sa rakom zabeleženo je kod osoba koje su unosile više od 400 grama mesa nedeljno, čak i uz mediteransku ishranu.

„Smatramo da je korisno umereno konzumirati živinu i povremeno je zameniti drugim vrednim izvorima proteina, poput ribe“, zaključuju autori. „Takođe je ključno obratiti pažnju na metode pripreme hrane i izbegavati visoke temperature i dugo kuvanje.“

U današnjem brzom i često stresnom svetu, bitka sa nesanicom postaje sve učestaliji problem. Ali, ne brinite – ovo nije još jedna dosadna priča o brojanju ovaca. Uronite sa mnom u svet noćnih avantura i otkrijte tajne kako pobediti nesaničnog zmaja!

Tajming je sve: Ritam spavanja kao dirigent orkestra

Da li ste znali da naši unutrašnji satovi ne samo da nam govore kada je vreme za jelo ili spavanje, već i diriguju čitavim orkestrom hormona i telesnih funkcija? Zato je redovno spavanje važnije nego što mislite. Zamislite da svaki dan idete na spavanje i budite se u isto vreme – čak i vikendom. Vaš unutrašnji sat će vam biti zahvalan, a vi ćete lakše zaspati.

Spavaća soba: Vaša lična oaza mirnog sna

Vaša spavaća soba treba da bude kao oaza mira. Tamne zavese, mirna atmosfera i prijatna temperatura su ključni. Kvalitetni dušeci za krevet imaju presudan značaj za zdrav san. Investiranje u kvalitetan dušek i jastuke nije rasipanje novca, već ulaganje u vaše zdravlje.

Digitalni detoks: Proterajte plavo svetlo

Da li ste znali da plavo svetlo sa ekrana uređaja može da poremeti vaš ciklus spavanja? Sat vremena pre spavanja, isključite sve uređaje i prepustite se mirnim aktivnostima. Možda je vreme da obrišete prašinu sa one knjige koju ste odložili da pročitate?

Fizička aktivnost: Tajni sastojak za miran san

Redovno vežbanje je kao čarobni napitak za dobar san. Ali, pazite – vežbanje neposredno pre spavanja može imati suprotan efekat. Planirajte svoje vežbe ranije tokom dana.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Ishrana: Tajna večernje kuhinje

Teška i začinjena hrana, kofein i alkohol pre spavanja? Ne, hvala. Umesto toga, lagana večera i biljni čajevi mogu biti vaši saveznici u borbi protiv nesanice.

Mentalna higijena: Opuštanje uma

Da li ste probali meditaciju, duboko disanje ili blagu jogu pre spavanja? Ove tehnike mogu biti izuzetno korisne za opuštanje uma i tela. Psihološki bogat život je preduslov sreće i zdravlja.

Ako sve ostalo ne uspe: Potražite stručnu pomoć

Nesanica može biti simptom nečeg ozbiljnijeg. Ako ništa ne pomaže, vreme je da posetite lekara.

Kako se izboriti sa nesanicom – zaključak

Zapamtite, borba sa nesanicom nije maraton, već serija malih koraka koji vode ka cilju – mirnom i osvežavajućem snu. Sada, kada znate sve ove tajne, spremni ste da krenete na putovanje u zemlju snova. Srećno i laku noć!

Ozempik je postao sinonim za brzo mršavljenje i regulaciju šećera u krvi, ali naučnici sada istražuju da li priroda nudi slično rešenje.

Da li Ozempik dobija konkurenciju?

Ozempik, lek koji imitira dejstvo hormona GLP-1, mogao bi dobiti konkurenciju u vidu crevne bakterije.

Novi trag u borbi protiv dijabetesa i zavisnosti od šećera stiže iz – creva.

Istraživači sa kineskog univerziteta Đangnan veruju da su otkrili način da se prirodnim putem reguliše nivo šećera u krvi i smanji žudnja za slatkišima – slično kao što to čini Ozempik i srodni lekovi, piše Science Alert, a prenosi Nova.rs.

Ključ ove potencijalne terapije krije se u crevnoj mikrobioti, tačnije u jednoj specifičnoj bakteriji i supstancama koje ona proizvodi tokom varenja. Povećanjem prisustva te bakterije u organizmu miševa obolelih od dijabetesa, naučnici su uspeli da podstaknu lučenje hormona GLP-1, koji prirodno reguliše nivo šećera i osećaj sitosti.

Taj hormon – glukagonu sličan peptid 1 (GLP-1) – već je poznat javnosti kao osnova delovanja lekova poput semaglutida, glavne aktivne supstance Ozempika.

Kod osoba sa dijabetesom tipa 2 funkcija GLP-1 hormona je često oslabljena, što otežava kontrolu šećera u krvi. Zbog toga su GLP-1 analozi, poput Ozempika, postali važno oružje u tretmanu te bolesti. No, sada naučnici traže način da telo podstaknu da samo pojača prirodnu proizvodnju tog hormona.

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Istina o vodi sa limunom ujutru: Da li zaista ima tako moćno dejstvo?

„Rastući broj istraživanja ukazuje na to da naše prehrambene navike i žudnje potiču iz signala koje šalje crevni sistem – organ ključan za formiranje preferencija u ishrani“, navode autori studije objavljene u januaru.

Ali koji geni, mikroorganizmi i njihove supstance zapravo regulišu želju za šećerom – do sada nije bilo jasno.

Novo istraživanje ističe bakteriju Bacteroides vulgatus kao potencijalno važnog igrača. Naime, kada su miševi genetski onemogućeni da proizvode crevni protein Ffar4, kolonije te bakterije su se znatno smanjile, što je uticalo i na niži nivo hormona FGF21 – koji je, kako se veruje, povezan sa željom za šećerom.

Zanimljivo je da se FGF21 u većim količinama javlja i kod korišćenja GLP-1 lekova, a kod ljudi sa genetskom varijacijom tog hormona češće se beleži izražena sklonost ka slatkišima.

Analiza krvi kod 60 osoba sa dijabetesom i 24 zdrave osobe pokazala je da mutacije Ffar4 gena, koje smanjuju lučenje FGF21, mogu biti povezane sa povećanom željom za šećerom – što bi moglo doprineti razvoju bolesti.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Ključ cele ove zavrzlame, čini se, opet leži u crevima. Kada su naučnici miševima dali metabolit koji proizvodi B. vulgatus, došlo je do povećanog lučenja GLP-1, a zatim i FGF21 hormona – što je rezultiralo boljom regulacijom šećera i smanjenom žudnjom za slatkim.

Iako je ovaj efekat zasad potvrđen samo kod miševa, autori veruju da su na tragu strategije za prevenciju dijabetesa – bez potrebe za lekovima.

Visok LDL odnosno "loš" holesterol, koji je glavni faktor rizika za srčani i moždani udar, ujedno je i faktor koji doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti i demencije. Najnovija studija "graničnu" vrednost ovih štetnih lipida iznad koji se povećava rizik od bolesti mozga.

Lipoprotein niske gustine (LDL) - opšte je poznat kao "loš" holesterol jer nosi holesterol koji se akumulira kao plak unutar krvnih sudova. Nivo LDL holesterola može da napreduje godinama bez ikakvih uočljivih simptoma, zbog čega se visok holesterol naziva se i "tihim ubicom", jer se neretko otkriva tek kada dođe do infarkta.

Kada se govori o poželjnim vrednostima LDL holesterola, najnovije preporuke kažu - najniže je najbolje". Univezalna preporuka glasi: svi bi trebalo da imaju nivo LDL holesterola manji od 3 milimola po litru (mmol/l). Ove poželjne vrednosti holesterola su značajno manje za osobe u riziku od kardiovaskularnih bolesti.

Brojne studije su jasno pokazale da se rizik za srčani udar drastično smanjuje sa smanjenjem nivoa LDL holesterola, a sve više istraživanja govori u prilog tome da, što je niži nivo holesterola - manji je rizik od demencije.

Granična vrednost holesterola za rizik od demencije i Alchajmerove bolesti

I poslednja studija istraživača sa Univerziteta Halim u Južnoj Koreji pokazuje da osobe sa niskim nivoom LDL holesterola imaju manji rizik od demencije i Alchajmerove bolesti.

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Istina o vodi sa limunom ujutru: Da li zaista ima tako moćno dejstvo?

Pored toga, istraživači su utvrdili vrednost LDL holesterola iznad koje se povećava rizik od demencije i Alchajmerove bolesti, a ta granična vrednost iznosi:

0,8 mmol/l, odnosno manje od 30 miligrama po decilitru (mg/dL).

rizik se značajno povećava od 1,8 mmol/l (manje od 70 mg/dL).

Drugim rečima, rizik od obolijevanja od demencije ili Alchajmerove bolesti značajno raste sa povećanjem lošeg holesterola sa 1,8 mmol/l (manje od 70 mg/dL), ali se već javlja sa 0,8 mmol/l ( manje 30 mg/dl).

Šta znači nivo holesterola ispod 0,8 mmol/l?

Konkretno, nivoi LDL-a ispod 1,8 mmol/l (manje od 70 mg/dL) bili su povezani sa 26 odsto smanjenjem rizika od demencije svih uzroka i 28 odsto manjim rizikom od demencije povezane sa Alchajmerovom bolešću, u poređenju sa nivoima većim 130 mg/dL.

Sa nivoima LDL-a ispod 1,4 mmol/l (<55 mg/dL), primećeno je smanjenje od 18 odsto kod obe bolesti, a kada je nivo LDL-a pao ispod 0,8 mmol/l (manje od 30 mg/dL), rizika od demencije i Alchajmerove bolesti je nestao.

Istraživači su do ovih nalaza došli nakon prikupljenih podataka iz 11 univerzitetskih bolnica o odraslim pacijentima bez prethodne dijagnoze demencije, koji su praćeni najmanje 180 dana nakon LDL testa.

Istraživanje naučnika sa Univerziteta Halim je objavljeno u časopisu "Journal of Neurology Neurosurgery & Psychiatry".

Manje ribe, poput sardina, inćuna, skuše i haringe, zaslužuju jednaku pažnju kao i velike ribe.

Kada je u pitanju riba, one velike poput tune, lososa, bakalara, pastrmke i sabljarke obično su u centru pažnje. Najčešće su na meniju u restoranima, u ribarnicama, na pijacama.

Međutim, manje ribe, poput sardina, inćuna, skuše i haringe, zaslužuju jednako poštovanje.

„Možda ne znate toliko o njima, ali su važne u mnogim tradicionalnim režimima ishrane“, kaže Šeron Palmer, dijetetičarka i ekspertkinja za održivu ishranu.

Kako kaže haringa je ključna u nordijskoj ishrani, sardine i inćuni su deo mediteranske ishrane, dok se skuša koristi u mnogim tradicionalnim kuhinjama, uključujući i japansku.

Ove sitne ribe nisu samo ukusne kao i veće vrste već nude i brojne zdravstvene, ali i ekološke prednosti.

„Pošto se ove ribe hrane manjim organizmima, izuzetno su bogate nutrijentima – sadrže mnogo hranljivih materija u malom broju kalorija“, objašnjava dijetetičarka Tami Best.

Na sajtu Real Simple izdvajaju sedam glavnih razloga zašto bi trebalo češće da biramo male ribe i zašto one mogu biti zdravija opcija od velikih poput lososa i tune.

Zdravlje srca

Ako vam je želja da poboljšate zdravlje srca, male ribe su odličan izbor za svakodnevnu ishranu, prenosi Zadovoljna.rs.

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Istina o vodi sa limunom ujutru: Da li zaista ima tako moćno dejstvo?

„Bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje su neophodne za zdravlje svake ćelije“, kaže Best.

Većina ljudi ne unosi dovoljno ovih masnoća, a one su ključne za smanjenje upale i regulaciju holesterola. Mnoge studije potvrđuju njihovu efikasnost u prevenciji srčanih bolesti.

Jačanje imuniteta

Omega-3 masne kiseline iz malih riba takođe pozitivno utiču na imunosistem.

„Smanjuju upale i oksidativna oštećenja“, objašnjava Best.

Pored toga, ove ribe sadrže značajne količine vitamina B12, cinka i selena, koji dodatno jačaju imunitet. Selen je naročito važan, dok je B12 povezan sa zaštitom od virusnih infekcija, a cink poznat kao snažan antioksidans.

Zdravlje kostiju

Ako želite da očuvate gustinu kostiju, male ribe mogu biti odlična pomoć.

„Često se jedu sa sve mekim kostima, što ih čini dobrim izvorom kalcijuma i vitamina D“, kaže Palmer.

Takođe su bogate magnezijumom, još jednim važnim mineralom za kosti.

Zdravlje mozga

„Omega-3 masne kiseline su dobre za zdravlje mozga i mogu smanjiti rizik od kognitivnog pada“, kaže Best.

Posebno DHA, jedan od tipova omega-3 iz malih riba, ključan je za funkcionalnu strukturu mozga. Istraživanja pokazuju da štite od neurodegenerativnih bolesti i održavaju moždane funkcije.

Zdravlje tkiva

Male ribe sadrže dosta proteina i gvožđa, koji su neophodni za zdravlje mišića i krvi.

„Ove ribe sadrže kvalitetan protein potreban za oporavak i rast mišića“, kaže Best.

Gvožđe je ključno za zdravlje crvenih krvnih zrnaca, a protein koristi svim tkivima - od kože i kose, do unutrašnjih organa.

Metaboličko zdravlje

Zdrave masti i proteini iz malih riba pomažu i kod stabilizacije šećera u krvi, što je važno za sve sa metaboličkim poremećajima.

Usporavaju varenje, produžavaju osećaj sitosti i stabilizuju energiju. Sve to takođe pozitivno utiče na insulinsku rezistenciju.

Ekološka održivost

Male ribe su sjajna opcija i kada je reč o zaštiti životne sredine.

• Stručnjaci tvrde - male ribe su tajna zdrave ishrane
• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

„Niže su u lancu ishrane i zato akumuliraju manje toksina iz okoline“, objašnjava Palmer.

Takođe se brže razmnožavaju, pa je manji rizik od prekomernog izlova. One sadrže znatno manje žive u odnosu na velike ribe poput tune, što je posebno važno za decu i trudnice, dodaje Best.

Igrajte se receptima

Pored toga što su zdrave, male ribe su i veoma ukusne.

Haringa se tradicionalno jede u kiselom obliku, uz senf, pavlaku, integralni hleb i krompir. Inćuni su česti u mediteranskoj kuhinji — u pasti, na pici i u salatama, ali i u Cezar salati.

„Napravite klasičnu Cezar salatu sa inćunima u prelivu ili dodajte još inćuna odozgo“, predlaže Best.

Skuša se često koristi u sušiju, ali i panirana, dimljena, grilovana ili pečena, a sardine su odlične u sendvičima, salatama, servirane na tanjiru sa sirevima ili u pasti, dodaje Palmer.