Emocije nas usmeravaju. One nam pomažu da odlučimo da li ćemo nešto započeti, nastaviti, promeniti ili zaustaviti – u zavisnosti od našeg trenutnog stanja tela, okruženja i značenja koje tome pridajemo.

Na taj način, emocije funkcionišu kao unutrašnji kompas – pokazuju nam šta je važno ili nas upozoravaju kada nešto nije u redu, piše psiholog Teo Causidis za Psychology Today.

Tokom dana proživimo čitav spektar emocija. Većina prođe neprimetno. Ali postoje tri emocije koje imaju moć da potpuno preuzmu kontrolu nad našim mozgom – da zaobiđu razmišljanje, blokiraju logiku i navedu nas na impulsivne, često pogubne poteze, prenosi N1.

Kada nas ove emocije savladaju, gubimo emocionalnu ravnotežu. Delujemo na autopilotu. Razmišljajući deo mozga se gasi, a emocije preuzimaju komandu. Što duže ostanu nekontrolisane, one postaju jače – i sve nas više udaljavaju od onoga što nam je zapravo važno.

Važno je naglasiti da ove emocije nisu „loše“. Nijedna emocija sama po sebi nije loša. One su glasnici, ne neprijatelji. Tu su da nam prenesu poruku i služe određenoj svrsi – da preživimo, povezujemo se i pronađemo smisao.

Ove emocije imaju zajedničke osobine:

Sužavaju naše fokusiranje isključivo na ono što ih je pokrenulo. Stvaraju snažan unutrašnji pritisak da se „isprazne“. Udaljavaju nas od suštinskih prioriteta – a da toga nismo ni svesni.

Prve dve su strah i bes.

One su glasne, brze i poznate. Ali treća je manje očigledna – žudnja. Žudnja ne viče. Ona šapuće. I baš zbog toga može jednako snažno da preuzme kontrolu nad umom.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Strah: Mozak u režimu preživljavanja

Čim se suočimo s nečim što nas makar malo uplaši, mozak to registruje kao pretnju. Bilo da je to režanje psa ili osorni pogled, aktivira se reakcija „bori se ili beži“.

U tom trenutku, sve što nije neophodno biva pauzirano. Fokus se zaključava na pretnju i mogući odgovor. Treba li je izbeći? Suočiti se s njom? Zamrznuti se i nadati se da će nestati?

Pretnja čak i ne mora biti realna. Dovoljan je i strah koji samo zamišljamo. Primer? Trema pred javni nastup – srce lupa, mozak se prazni, telo želi da pobegne. To je strah koji vas je preuzeo.

Kada strah dominira, fokus se sužava, telo se priprema za odbranu, a dugoročno planiranje nestaje. Umesto strategije – opstanak.

Ovaj mehanizam nam je nekada spašavao život, ali danas nas često sputava – izbegavamo važne razgovore, propuštamo prilike i zatvaramo se kada bi trebalo da se otvorimo.

Bes: Brza i žestoka reakcija

Dok strah reaguje na pretnju, bes reaguje na uvredu. Uvrede ne moraju biti reči – to može biti osećaj da smo zanemareni, neshvaćeni, nepoštovani ili napadnuti.

Kada nas savlada bes, fokus se zaključava na ono što nas je uvredilo – i osobu koja je to izazvala. Instinktivno krećemo u kontraudar.

Dižemo ton, držanje tela postaje defanzivno ili agresivno, reči oštrije. Kritikuju se tuđe mane, greške i slabosti. Razum i promišljenost nestaju. Onaj deo mozga koji bi mogao da kaže: „Možda nemoj da to objaviš sada“ – ne funkcioniše.

• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?
• Osam znakova da treba da posetite gastroenterologa – ovo nije „normalno“

Bes nas baca kao talas – silovito, sve dok nas ne izbaci na obalu. Ponekad neozleđene, ali često sa posledicama.

Isto važi i kada smo sami sebi izvor besa. Samokritika zna da bude jednako nemilosrdna. Umesto razumevanja – napad.

Setite se poslednje žučne rasprave s nekim koga volite. Da li ste mu rekli koliko ga cenite? Ili ste posegli za „sirćetom“, umesto „medom“?

Žudnja: Tiha saboterka

Žudnja je univerzalna emocija, ali se o njoj retko otvoreno govori. Čak i u terapiji se često izbegava. Intimna je. Privatan teren. Ali, kao i strah i bes, i ona može potpuno da zarobi naš mozak.

Žudnja nije samo seksualna. Ona se odnosi na žudnju za uzbuđenjem, nagradom, ispunjenjem. Kada je nekontrolisana, vodi opsesivnim mislima, pogrešnim izborima i emocionalnom odsecanju.

U ekstremnim slučajevima, doprinosi seksualnim ili pornografskim zavisnostima, patološkoj ljubomori, idealizaciji partnera, pa i samoponižavanju.

Žudnja fokusira pažnju, sužava svest i isključuje prosudbu – tiho, ali uporno. Ne viče – šapuće.

Naučna istraživanja pokazuju da za vreme seksualnog uzbuđenja raste aktivnost delova mozga zaduženih za nagradu i motivaciju, dok opada funkcija onih zaduženih za samokontrolu i kritičko razmišljanje. Hormoni poput dopamina, testosterona i oksitocina preplavljuju sistem. U osnovi – čitav mozak je u akciji.

I zanimljivo – predmet žudnje ne mora ni da bude stvaran. Dovoljne su fantazije i scenariji u glavi. Kao što nas zamišljene pretnje parališu od straha, tako i zamišljena bliskost održava žudnju u životu.

Šta možemo da uradimo?

Cilj nije da potisnemo ove emocije. One nisu neprijatelji. Ali možemo da ih usporimo i aktiviramo racionalni deo mozga.

Tu dolazi emocionalna regulacija – sposobnost da prepoznamo šta osećamo, shvatimo kako to utiče na nas i izaberemo ponašanje koje je u skladu sa našim vrednostima i ciljevima.

Jedan efikasan alat je strategija LAPS:

Label (Imenuj)

„Osećam strah/bes/žudnju.“

Imenujući emociju, uključujemo centar za svesnost i aktiviramo racionalni deo mozga.

Allow (Dozvoli)

„U redu je da ovo osećam.“

Emocije su ljudske. Ne treba ih demonizovati.

Pause (Pauziraj)

„Neću još da reagujem.“

Pravi se prostor između osećaja i akcije. Talas će proći.

Shift (Preusmeri)

„Šta drugo mogu sada da uradim?“

Usmeri pažnju na nešto smirujuće ili mentalno angažujuće. Pokreni um.

Strah, bes i žudnja su deo ljudskog iskustva. Ali ako im damo previše prostora – odvešće nas tamo gde nismo želeli da stignemo. Razumevanje kako funkcionišu ne znači da postajemo hladni – već svesni.

A svesnost je prvi korak da vratimo kontrolu nad sopstvenim umom.

Razgovor o probavnim tegobama može biti neprijatan, ali obraćanje pažnje na određene simptome važno je za brigu o zdravlju.

Grupa lekara je za portal Eating Well otkrila osam simptoma povezanih sa zdravljem probave na koje je potrebno obratiti pažnju.

Krvarenje iz rektuma

Gastroenterolog dr Michael Schopis tvrdi da „iako postoje brojni uzroci rektalnog krvarenja, uključujući i bezopasne hemoroide, važno je obaviti pregled kako bi se isključile ozbiljnije i potencijalno opasne bolesti, poput raka debelog creva ili upalnih bolesti creva“.

Dugotrajni proliv

„U slučaju proliva koji traje dve nedelje ili duže, potrebno je posetiti gastroenterologa kako bi se isključili mogući uzroci poput upalnih bolesti creva, celijakije, bolesti štitnjače, trajnih infekcija i slično“, dodaje Schopis i savetuje da obratite pažnju na meku ili vodenastu stolicu koja traje duže od nekoliko dana, prenosi Eating Well.

Jaki bolovi u stomaku

Još jedan od simptoma mogu biti bolovi u stomaku, ističe gastroenterolog i profesor medicine dr James Cox. „Bol u stomaku može biti varljiv jer ponekad deluje kao običan bol u želucu. Ali, može biti uzrokovan organima izvan probavnog sistema“, pojašnjava.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Iako povremen bol u stomaku može da bude bezopasan, ako je jak ili ne prestaje, potrebno je obratiti se lekaru. „Dugotrajan ili iscrpljujuć bol može biti znak ozbiljnog problema“, ističe lekar.

Problemi s nadutošću

Gastroenterolog dr Kenneth Brown smatra da „novi dokazi pokazuju da nadutost može biti rani znak upale u crevima koja, ako se ne leči, može dovesti do hroničnih zdravstvenih problema. Ako stalno osećate nadutost, posebno ako je praćena drugim simptomima, obratite se lekaru“.

Nadutost može ukazivati na poremećaj crevne flore i dovesti do bolesti poput inflamatorne bolesti creva, sindroma iritabilnog creva ili metaboličkih poremećaja poput dijabetesa. Ostali simptomi mogu uključivati bol u stomaku, promene u pražnjenju creva, neobjašnjivi gubitak težine ili povraćanje.

Neplaniran gubitak kilograma

Ljudi često menjaju telesnu težinu, ali ako mršavite bez promena u ishrani ili fizičkim aktivnostima, možda je vreme za posetu gastroenterologu.

„Uobičajeno je da se radi o naglom gubitku više od četiri do pet kilograma bez ikakvih promena u navikama“, kaže Cox. To može ukazivati na bolest koja utiče na apsorpciju hranjivih materija ili na apetit, na primer celijakiju ili upalne bolesti creva, prenosi Eating Well.

Promene u navikama pražnjenja creva

Promene u boji, konzistenciji ili obliku stolice mogu biti signal da je vreme za pregled. „Ljudi često primete promene ako obrate pažnju: boja, tekstura ili učestalost pražnjenja creva mogu se značajno promeniti“, kaže Cox. Ako to primećujete, dogovorite pregled kod lekara.

• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?
• Osam znakova da treba da posetite gastroenterologa – ovo nije „normalno“

Učestala gorušica

„Hronična gorušica može biti zbunjujuća jer je ljudi ponekad doživljavaju kao uobičajene probavne tegobe. Ali, ako osećate peckanje u grudima, posebno blizu grudne kosti, reč je o gorušici, a ne samo probavi“, smatra Cox. To može biti znak hijatalne hernije ili gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), pa je važno napraviti detaljnu procenu.

Poteškoće s gutanjem

Cox kao još jedan simptom na koji treba obratiti pažnju izdvaja poteškoće s gutanjem. „Poteškoće s gutanjem mogu se javiti u više oblika, osećate vraćanje hrane u grlo ili imate osećaj da vam se nešto zaglavilo u grlu ili grudima“, pojašnjava lekar za Eating Well.

Stalna bol pri gutanju takođe je znak za pregled. Schopis napominje da bi vam lekar mogao preporučiti endoskopiju kako bi se kamerom pregledao probavni sistem, piše Index.hr.

Teški životni događaji – nesreće, razvodi i ozbiljne traume – često se dešavaju u godinama neposredno pre početka obolevanja od raznih vrsta raka.

S obzirom na to da je nivo stresa u porastu i da se očekuje da će se više ljudi razboleti, i to za jednu trećinu – na četiri miliona do 2030. godine – neki stručnjaci sada kažu da novi dokazi o uticaju stresa na telo znače da ne bi bilo iznenađujuće ako postoji veza između stresa i raka.

Uticaj hormona stresa na rak

Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Brajtonu, koja proučava uticaj hormona stresa na rak, kaže:

"Postoji mnogo napretka u ovoj oblasti i mislim da ne možemo isključiti doprinos stresa razvoju raka. Moje mišljenje je da stres zaista doprinosi – kako nastanku raka, tako i njegovom širenju kada se već pojavi – ali je to faktor koji doprinosi, a ne nužno direktan uzrok."

Izgleda da neke studije koje su pratile velike populacije tokom vremena podržavaju ovu ideju.

Jedno istraživanje na 10.000 žena u Finskoj, koje je trajalo 15 godina, otkrilo je da su one koje su doživele duboku tugu imale veću verovatnoću da razviju rak dojke u roku od pet godina.

Izloženost stresu na radnom mestu povezana je sa većim rizikom od raka prostate kod muškaraca mlađih od 65 godina, a – iako u manjoj meri – i s rakom dojke kod žena - piše Avaz.ba.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Može potisnuti imuni sistem

Druge slične studije, međutim – uključujući analize dokaza najvišeg kvaliteta – ne pokazuju nikakvu povezanost. Deo problema, prema profesoru Trevoru Grejamu, direktoru Centra za evoluciju i rak na Institutu za istraživanje raka, jeste to što stres često ide ruku pod ruku s drugim ponašanjima koja takođe povećavaju rizik od raka.

"Stresan život često je povezan sa mnogim drugim faktorima rizika za rak, kao što su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana, pa je teško razdvojiti šta je pravi uzrok", objašnjava on.

Poznato je da stres izaziva niz efekata na telo – posebno ako je hroničan.

"Stres izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola. Stres i kortizol mogu da potisnu imuni sistem", navodi profesorka Flint.

Naučnici su takođe pokušali da u laboratoriji oponašaju efekat stresa na ćelije, što je pokazalo da stres može oštetiti DNK i izazvati promene u ćelijama koje, ako se repliciraju, mogu prerasti u rak.

Ali, pošto je stres teško verno predstaviti u laboratorijskim uslovima, to možda i nije pouzdan pokazatelj onoga što se zaista dešava u ljudskom telu, naglašava profesor Grejam, piše "Daily Mail".

Na društvenim mrežama kruže netačne i pogrešno interpretirane informacije u vezi sa zaštitom od sunca i rakom kože. Da li sredstva za zaštitu od sunca štite od melanoma ili zapravo povećavaju rizik od raka kože?

Na društvenim mrežama se trenutno šire upozorenja o navodnom riziku od raka kože koji izazivaju sredstva za zaštitu od sunca. Iako su ultraljubičasti zraci glavni uzrok melanoma i sredstva za zaštitu od sunca odbijaju te zrake, pojedini savetuju da se ne koristi zaštita i prikazuju zaštitna sredstva kao potencijalnu opasnost.

Ima li istine u tim tvrdnjama?

Tvrdnja: "Neosporna je činjenica da u zemljama koje najviše koriste sredstva za zaštitu od sunca postoji i najveći broj slučajeva raka kože. Što se više koristi zaštita od sunca, to je veće širenje raka kože", napisao je krajem juna jedan korisnik platforme Iks iz SAD, koji ima 58.000 pratilaca.

I na TikToku se mogu pronaći video-snimci koji upozoravaju na navodni rizik od raka kože izazvan upotrebom zaštite od sunca.

Provera činjenica DW: netačno

Ova upozorenja su neosnovana.

"Ne postoje naučni dokazi koji bi ukazivali na vezu između povećanog rizika od raka i upotrebe sredstava za zaštitu od sunca", izjavila je za DW Britani Šefer iz Instituta za javno zdravlje savezne američke države Konektikat.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Korisnik platforme Iks u svom postu navodi Registar tumora Konektikata kao izvor. Portparolka instituta, Šefer, objašnjava da se radi o netačnim navodima:

"Izvorni podaci o učestalosti raka verovatno potiču iz CTR - registra tumora od pre nekoliko decenija - ali dodati tekst o sredstvima za zaštitu od sunca nije deo tih podataka. Ne znamo izvor aktuelne grafike, ali ona ne potiče od CTR niti iz Ministarstva zdravlja Konektikata."

Više zaštite, više melanoma?

Zašto onda broj slučajeva raka kože u svetu raste, iako sve više ljudi koristi sredstva za zaštitu od sunca? Jedna međunarodna studija naučnika iz SAD, Švajcarske, Nemačke i Mađarske iz decembra 2023. godine navodi pet hipoteza kako bi objasnila ovu kontradikciju.

Prema Bazelskoj studiji, razlozi za zablude i mitove o povezanosti rizika od raka kože i zaštite od sunca uključuju:

pojačanu dijagnostiku
bolje metode lečenja
zastarele naučne studije
neredovnu i nepravilnu upotrebu sredstava za zaštitu od sunca
klimatske promene

Visoka učestalost u Australiji

Rastuća svest pacijenata i lekara o riziku od raka kože dovela je do češćeg prijavljivanja i beleženja slučajeva. Za razliku od porasta učestalosti, stopa smrtnosti od raka kože opada širom sveta zahvaljujući boljim terapijama, navodi Međunarodna agencija za istraživanje raka.

Prema podacima Svetske fondacije za istraživanje raka iz 2022. godine, Australija je imala najvišu standardizovanu stopu novih slučajeva raka kože: 37 na 100.000 ljudi godišnje, a slede Danska (31,1), Norveška (30,6), Novi Zeland (29,8) i Švedska (27,4).

• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?
• Osam znakova da treba da posetite gastroenterologa – ovo nije „normalno“

Kada je reč o ukupnom broju slučajeva raka kože u 2022. godini, SAD su bile na prvom mestu sa 101.388 slučajeva, dok je Nemačka, sa istom stopom učestalosti od 16,5, imala 21.976 slučajeva i zauzela drugo mesto.

Po broju umrlih od raka kože u 2022. godini, SAD su opet bile prve (7.368 smrti), a Nemačka četvrta sa 3.303 slučaja, iza Kine i Rusije. Ova statistika pokazuje da visoka stopa oboljevanja ne znači nužno i visoku stopu smrtnosti.

Zastarele studije

Još jedan mogući razlog porasta slučajeva raka kože jeste činjenica da sve više ljudi provodi vreme na suncu. Čak i kada koriste zaštitna sredstva, to ne znači da ih koriste ispravno.

Nedostatak savremenih naučnih studija doprinosi održavanju zastarelih narativa. Naime, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) počela je da reguliše sredstva za zaštitu od sunca tek 2011. godine. Sve ranije studije su verovatno uključivale sredstva sa znatno nižim nivoom zaštite od današnjih.

Sredstva za zaštitu od sunca – unosno tržište
Ali da li ljudi u zemljama sa najvišom učestalošću raka kože (Novi Zeland, Australija, Švedska, Norveška, Kanada i SAD) zaista više koriste sredstva za zaštitu od sunca, kako tvrde korisnici interneta?

Tačno je da globalna prodaja ovih sredstava raste. Prema podacima proizvođača, tržište će do 2028. godine dostići vrednost od 13.553 miliona američkih dolara. Najveće tržište su SAD, a slede Kina i Južna Koreja.

Kako se sredstva za zaštitu od sunca zaista koriste u praksi, ipak je drugo pitanje. Prema podacima Australijskog zavoda za statistiku, 38 odsto stanovništva starijeg od 15 godina redovno koristi ta sredstva.

Ipak, skoro sedam odsto ispitanika je imalo opekotine od sunca u nedelji pre anketiranja. Kod mladih od 15 do 24 godine taj procenat je bio čak 15.

Zaštita od sunca samo na odmoru

U SAD je istraživanje instituta Talker Research iz maja ove godine pokazalo da manje od 41 odsto od 2.000 ispitanih Amerikanaca koristi sredstva za zaštitu od sunca više od 60 dana godišnje. Čak 13 odsto je izjavilo da ih uopšte ne koristi.

I u Nemačkoj, zemlji sa visokom učestalošću raka kože, prema onlajn anketi iz avgusta 2024. godine, oko 51 odsto stanovništva koristi sredstva za zaštitu od sunca samo leti ili kada su direktno izloženi suncu.

Portparolka Nemačkog centra za istraživanje raka (DKFZ) iz Hajdelberga, Sibile Kolštet, upozorava da zbog nedostatka validnih podataka ne treba donositi pogrešne zaključke:

"Za razliku od postojećih podataka o rastućem globalnom širenju raka kože, ne postoje nacionalne statistike koje bi precizno prikazale upotrebu sredstava za zaštitu od sunca i povezale je sa učestalošću raka kože."

Poslednjih godina kortizol se sve češće pominje kao uzrok brojnih tegoba – od hroničnog umora i nesanice do nakupljanja masnog tkiva. Iako često ima negativan prizvuk, ovaj hormon ima ključnu ulogu u normalnom funkcionisanju organizma.

„Kortizol reguliše telesni odgovor na stres, nivo šećera u krvi, metabolizam, upalne procese, pa čak i ciklus spavanja i budnosti“, objašnjava doktorka Erika Armstrong za Eating Well.

Šta je kortizol i zašto je važan?

Kortizol je hormon koji luče nadbubrežne žlezde, a njegova količina u organizmu prirodno varira tokom dana – najviši je oko 30 minuta nakon buđenja, dok je najniži noću. U stresnim situacijama nivo kortizola naglo raste kako bi telo moglo brzo da reaguje – ubrzava se rad srca, raste nivo šećera u krvi i telo se priprema za „borbu ili beg“.

Problem nastaje kada je kortizol konstantno povišen, i to bez realne fizičke pretnje. Hronično povišen nivo kortizola može ozbiljno narušiti zdravlje. Kako piše Eating Well, to povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i drugih upalnih stanja.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Prema rečima dr Armstrong, jedini siguran način da saznate da li imate povišen kortizol jeste laboratorijska analiza. Međutim, postoje simptomi koji mogu ukazivati na problem, prenosi Sombor.info.

Najčešći simptomi povišenog kortizola

1. Problemi sa spavanjem

Ako teško zaspite ili se budite usred noći, kortizol može biti uzrok. „Kortizol bi noću trebalo da bude nizak, ali stres ili pad šećera u krvi mogu ga povećati i tako vas probuditi“, navodi Armstrong. Istraživanja pokazuju da viši nivo kortizola uveče pogoršava kvalitet sna.

2. Nakupljanje masti u predelu stomaka

Ako primetite da dobijate na težini u predelu stomaka, a niste menjali ishranu ili nivo fizičke aktivnosti, uzrok može biti hormonski disbalans. „Kortizol podstiče skladištenje masnoće oko stomaka kao oblik zaštite,“ kaže doktorka.

3. Umor i razdražljivost

Kada je kortizol hronično povišen, možete se osećati mentalno napeto, čak i kada ste fizički iscrpljeni. „Kortizol može da nas drži budnim, a da se istovremeno osećamo premoreno“, objašnjava Armstrong. Dugoročno, ovakvo stanje može narušiti pamćenje, koncentraciju i druge kognitivne funkcije.

Kako prirodno sniziti nivo kortizola i smanjiti upalu?

Smanjenje kortizola pomaže u regulaciji upalnih procesa i umanjuje rizik od hroničnih bolesti. Evo nekoliko saveta koji su naučno potvrđeni:

Protivupalna ishrana: Konzumirajte namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, raznoliko voće i povrće, kao i vlakna.
Stabilizacija šećera u krvi: Jedite redovno obroke koji sadrže proteine, zdrave masti i vlakna – to sprečava nagle skokove kortizola.
Upravljanje stresom: Meditacija, tehnike svesnosti (mindfulness) i redovan odmor pomažu u smanjenju stresa.
Zdrav san: Održavajte redovan raspored spavanja i večernje rutine koje umiruju.
Zdravlje creva: Uravnotežena crevna mikrobiota jača imunitet i smanjuje upalne procese.

Blizu 60 odsto ljudi ima oštećenu hrskavicu kolena bez ikakvih simptoma, koja se otkrije slučajno.

Koleno je najveći zglob ljudskog tela. Čine ga zglobni okrajci butne kosti i golenjače, koji su pokriveni hrskavicom, zglobna tela – meniskusi, ligamenti, zglobna kapsule i okolni mišići i tetive.

Često je izloženo povredama, kako kod sportista i rekreativaca, tako i u saobraćajnim nezgodama, pri raznim padovima.

Kao posledica ponovljenih manjih povreda, ili kod povrede meniskusa i/ili ukrštenih ligamenata kolena, vremenom može doći do oštećenja hrskavice, a kod starijih i do potpunog gubitka hrskavice, što može dovesti do nastanka bolova raznog intenziteta i deformacije kolena.

Šta je zglobna hrskavica?

To je hrskavica posebne građe, takozvana hijalina hrskavica. Zdrava hrskavica je:

• sjajna, beličasta, glatka, elastična,
• omogućava glatke pokrete zgloba,
• i ima ulogu šok-absorbera pri hodu, trčanju i skakanju.

Kao sunđer, u njoj se zadržava zglobna tečnost, koja se pri aktivnosti istiskuje u zglobni prostor i omogućava nesmetan pokret zgloba.

U kolenu postoje praktično dva zgloba. Jedan je između butne kosti i čašice (patelofemoralni zglob) i između butne kosti i golenjače (tibiofemoralni zglob).

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Kako da znate da je hrskavica kolena oštećena?

Podaci iz literature navode da čak blizu 60 odsto ljudi ima oštećenu hrskavicu kolena bez ikakvih simptoma, koja se otkrije slučajno, obično prilikom, MRI - magnetnom rezonancom, pregleda zbog drugog razloga. Značaj uticaj na oštećenje hrskavice imaju:

• genetski faktori,
• uslovi života i rada,
• povrede,
• zapaljenska oboljenja zglobova.

„Jednom oštećena, hrskavica počinje nezaustavljivo da se gubi. To je spor i dugotrajan proces, i može dugo da ostane pritajen”, navodi za Stetoskop, ortopedski hirurg, dr Vaso Kecojević.

Prvi znaci koji upućuju na moguće probleme sa hrskavicom su:

• bol pri pokretima,
• jutarnja ukočenost,
• zvučni fenomeni kao škljocanje, škripanje, grebanje,
• teško opružanje kolena nakon duže vožnje ili sedenja,
• otežan hod po stepenicama,
• otežan čučanj,
• pojava izliva.

U kasnijim, nelečenim stadijumima, može doći i do deformacije oblika kolena, u obliku O ili X.

„Vaš ortoped će nakon pregleda predložiti eventualne dopunske preglede, rentgensko snimanje ili magnetnu rezonancu (MRI) kolena”, objašnjava dr Kecojević.

Kako se gubi hrskavica kolena - stadijumi?

Hrskavica kolena se gubi postepeno. U prvom stadijumu dolazi do razmekšanja, u drugom se javljaju pukotine na glatkoj površini, u trećem dolazi do istanjenja debljine hrskavice, i u četvrtom postoji defekt pune debljine hrskavice, tako da se ogoli kost na koju hrskavica naleže.To može biti praćeno:

• jakim bolovima,
• pojavom izliva u kolenu i
• ograničenjem pokreta.

„Ako vaš doktor ustanovi da imate oštećenu hrskavicu, lečenje se sprovodi zavisno od stadijuma oštećenja”, naglašava dr Kecojević.

• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?
• Osam znakova da treba da posetite gastroenterologa – ovo nije „normalno“

Kako se leči oštećena hrskavica kolena?

Obično se počinje davanjem lekova protiv bolova. To su takozvani:

• nesteroidni antiinflamatorni lekovi,
• potom takozvani hondroprotektori - lekovi koji blokiraju lučenje enzima koji su odgovorni za nastanak bola, zadržavaju tečnost u hrskavici i mikroskopskim kolagenim vlaknima, i blokiraju enzime koji razgrađuju hrskavicu),
• razne procedure fizikalnog lečenja,
• davanje injekcija u koleno koje sadrže gradivne supstance koje ulaze u građu hrskavice (hijaluronska kiselina).

„U prva tri stadijuma odlične rezultate je pokazalo lečenje autolognom kondicioniranom krvnom plazmom- Orthokine”, ističe dr Kecojević.

Postoje i hirurške tehnike popunjavanja defekta hrskavicom uzetom sa drugog mesta ili veštačkim implantima (Majoregen, Agili C).

Promena aktivnosti, smanjenje telesne mase i prilagođavanje načina života takođe utiče na usporenje procesa gubitka hrskavice.

Ponekad se rade i operacije korektivne osteotomije golenjače ili butne kosti da se opterećenje na koleno ravnomernije rasporedi.

U zadnjem stadijumu, ako dođe do veće deformacije zgloba i svakodnevnih bolova, radi se operacija ugradnje proteze kolena, kad se ceo zglob kolena hirurški zamenjuje protezom.

Svaka šesta osoba na svetu pati od usamljenosti, koja – zajedno sa socijalnom izolacijom – može dovesti do razvoja brojnih fizičkih bolesti, što na kraju rezultira sa 871.000 smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, pokazuju podaci komisije Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Usamljenost povećava rizik od moždanog i srčanog udara, razvoja dijabetesa, depresije, anksioznosti i, u krajnjem slučaju, samoubistva, saopštila je SZO.

Zabeleženo je da usamljeni tinejdžeri imaju 22 odsto veću verovatnoću da će postizati niže ocene u školi u poređenju sa vršnjacima koji nisu usamljeni. Istovremeno, usamljeni odrasli teže pronalaze posao i zadržavaju ga - piše N1.

Uticaj usamljenosti nije samo individualan, već i društveni – izražen je kroz milijarde troškova za funkcionisanje zdravstvenih sistema i gubitak radnih mesta.

Supredsedavajući komisije SZO, Vivek Merti, usamljenost definiše kao „bolan, subjektivan osećaj koji mnogi od nas doživljavaju kada odnosi koji su nam potrebni ne odgovaraju onima koje imamo“. Nasuprot tome, društvena izolacija predstavlja objektivno stanje smanjenog broja kontakata, odnosa ili interakcija.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Prema izveštaju, u savremenom svetu svaka treća starija osoba i svaki četvrti adolescent žive u društvenoj izolaciji.

Uzroci toga su brojne bolesti, lošije obrazovanje, nizak prihod, manjak prilika za društvenu interakciju, život u samoći i prekomerno oslanjanje na digitalne tehnologije.

Merti ističe da su ljudi hiljadama godina navikli da komuniciraju ne samo rečima, već i izrazima lica, govorom tela, tonom glasa ili čak tišinom – oblicima komunikacije koji se gube kada se ljudi oslanjaju isključivo na mobilne telefone i društvene mreže.

Demencija je jedna od najizazovnijih bolesti modernog doba, a broj obolelih širom sveta stalno raste.

Stručnjaci upozoravaju da uz pravilnu negu mozga, koja uključuje mentalne vežbe, fizičku aktivnost i zdrav način ishrane, veoma je važno znati i koje namirnice treba izbegavati.

Naučna istraživanja pokazuju da određene vrste hrane mogu da povećaju rizik od razvoja demencije i ubrzaju pad kognitivnih funkcija - piše klix.ba.

Namirnice koje mogu da povećaju rizik od demencije:

Prerađeno meso

Prerađeno meso, kao što su salama, kobasice i drugo, sadrži visok nivo natrijuma i trans-masti, što šteti kardiovaskularnom sistemu. Istraživanje objavljeno u časopisu Neurology pokazalo je da osobe koje dnevno konzumiraju više od četvrtine porcije crvenog mesa imaju za 13 odsto veći rizik od razvoja demencije.

Ultraprerađena hrana

Hrana bogata dodatim šećerima, konzervansima, veštačkim bojama i drugim hemijskim aditivima naziva se ultrapreradom hranom. Studija iz 2022. godine, objavljena u JAMA Neurology, ukazuje da ljudi čiji dnevni unos kalorija više od 20 odsto dolazi iz ovakve hrane, imaju za 25 odsto brži kognitivni pad.

• Koliko je sati sna potrebno za zdravlje: Odgovor vas može iznenaditi
• Da li stres stvarno izaziva rak? Naučnici dali odgovor

Ljuta hrana

Osobe koje konzumiraju više od 50 grama čili papričica dnevno izložene su gotovo dvostruko većem riziku od gubitka kognitivnih sposobnosti.

Alkohol

Istraživanje objavljeno 2023. godine u JAMA Network Open pokazalo je da umerena konzumacija alkohola, odnosno jedno piće dnevno, može da smanji rizik od demencije za 21 odsto. Međutim, oni koji piju tri ili više pića dnevno, imaju povećan rizik za 8 odsto.

Veštački zaslađena pića

Takođe, osobe koje dnevno konzumiraju barem jedno veštački zaslađeno piće imaju tri puta veći rizik od razvoja demencije.

Dodati šećeri

Prekomeran unos šećera povezan je s otpornošću na insulin, što može negativno da utiče na moždane funkcije. Osobe koje nedeljno piju između jedan i sedam zaslađenih napitaka imaju značajno veći rizik od razvoja demencije.

Preporučena prehrana za očuvanje kognitivnog zdravlja

Kako bi smanjili rizik od demencije, stručnjaci preporučuju ishranu bogatu:

Svežim voćem i povrćem
Integralnim žitaricama
Mahunarkama
Orašastim plodovima i semenkama
Masnom ribom poput lososa i skuše

Nutricionistkinja Erin Palinski-Vade naglašava da hrana bogata vlaknima, zdravim mastima i antioksidansima može da zaštiti mozak od oksidativnog stresa i upalnih procesa koji su glavni faktori u razvoju demencije.