Zdravlje

Previsoke doze ovih vitamina mogu da izazovu ozbiljne probleme

Zdravlje

Dodaci ishrani mogu da budu koristan način da se nadoknade nutritivni nedostaci i unapredi zdravlje, ali njihova prekomerna upotreba može da ima suprotan efekat.

Stručnjaci upozoravaju da određeni popularni dodaci, naročito u visokim dozama, mogu da izazovu ozbiljne probavne tegobe i druge zdravstvene probleme. Posebno izdvajaju tri česte greške koje je važno izbegavati.

Visoke doze antioksidanasa

Antioksidansi su u umerenim količinama korisni, ali njihovo preterano unošenje narušava ravnotežu slobodnih radikala i antioksidanasa u organizmu.

"Pazite na antioksidanse u visokim dozama, jer dodaci sa beta-karotenom i vitaminom E mogu da poremete ravnotežu crevnih bakterija", kaže lekar dr Kevin Hufman za SheFinds.

On upozorava da visoke doze beta-karotena povećavaju rizik od raka pluća kod pušača, dok je visok unos vitamina E povezan sa povećanim rizikom od krvarenja.

Previše gvožđa

Prekomerno uzimanje gvožđa može da izazove zatvor, mučninu i bolove u stomaku, a dugoročno može da oštetiti jetru. Iako je gvožđe neophodno za zdravlje, prevelike količine nose ozbiljne rizike.

Lekar dr Piter Brukner ističe: "Previše gvožđa može dovesti do stanja zvanog preopterećenje gvožđem. To oštećuje jetru i druge organe, a takođe remeti ravnotežu crevnih bakterija, izazivajući upale i probavne smetnje."

Previše cinka

Cink je važan za imunitet, ali u prevelikim dozama može da bude toksičan. Višak ovog minerala nadražuje zid želuca i izaziva probavne tegobe.

Lekar dr Majkl O. Mekini objašnjava: "Višak cinka iritira crevnu sluznicu i remeti nivo bakterija u želucu, što dovodi do probavnih problema."

Migrena nije „samo glavobolja“

Zdravlje

Migrena predstavlja jedan od najčešćih neuroloških poremećaja koji nesrazmerno često pogađa žene u najproduktivnijim godinama života, onemogućavajući im da žive kvalitetan i produktivan život. Uprkos svojoj učestalosti, migrena ostaje nedovoljno prepoznata i neadekvatno lečena, što često dovodi do razvoja hroničnih oblika sa komplikacijama koje je moguće prevenirati.

U Mesecu podizanja svesti o migreni, farmaceutska kompanija Teva, koja više od 30 godina razvija terapije za neurološke poremećaje, želi da skrene pažnju javnosti na ozbiljnost ove bolesti - prenosi Sombor.info.

Prema podacima koje je analizirala Teva, migrena je vodeći uzrok invaliditeta među mladima i ženama. Više od 90 odsto pacijenata kaže da ova bolest negativno utiče na kvalitet njihovog života. Čak 86 odsto smatra da društvo i dalje ne shvata ozbiljnost migrene.

Podaci pokazuju da svaki sedmi zaposleni u Srbiji trpi od migrene – gotovo 17 odsto radne populacije. Neretko, do prave dijagnoze prođu godine: za gotovo polovinu pacijenata, taj put traje više od tri godine. Sve to, u vremenu kada medicina već raspolaže savremenim preventivnim terapijama koje značajno ublažavaju simptome.

„Septembar je mesec posvećen migreni, a kao neurolog koji svakodnevno sluša o nevidljivom teretu migrene, moram da naglasim činjenicu – migrena nije samo bol“, kaže dr Aleksandar Pantović iz Migrena Asocijacije Srbije i dodaje da je to kompleksan poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere, remeti porodični život i tiho narušava kvalitet svakodnevnice – dodaje on.

Stručnjaci upozoravaju da se dijagnoza migrene neretko postavlja sa velikim kašnjenjem ili se uopšte ne postavi, što dovodi do toga da se pacijenti prepuštaju samolečenju.

„Osobe sa migrenom se bore bez jasnog pravca, dok vremenom povremen bol raste u svakodnevni“, ističe dr Pantović.

Ovakvo stanje stvara začaran krug u kojem pacijenti, uglavnom žene u radnom uzrastu, postaju onesposobljeni za normalno funkcionisanje, što ima značajne posledice ne samo na njihov lični život već i na celokupnu produktivnost društva.

Ohrabrujuća vest je što u Srbiji postoje nove, savremene terapije migrene koje su specifično namenjene lečenju ovog neurološkog oboljenja i daju pozitivne ishode kod mnogih pacijenata.

„To nisu uobičajeni analgetici, to su na dokazima zasnovani lekovi koji ciljano i precizno deluju na molekule koji prenose bol“, naglašava je dr Pantović.

„Pacijenti koji su nekada živeli u stalnom strahu od napada danas ponovo stiču kontrolu, produktivnost i dostojanstvo“. tvrdi on.

Neurološki stručnjaci pozivaju javnost da prepozna migrenu kao ozbiljnu neurološku bolest koja zaslužuje razumevanje, poštovanje i adekvatno lečenje. Istovremeno, pacijente ohrabruju da potraže stručnu pomoć umesto da pribegavaju samolečenju.

„Ako živite sa migrenom, potražite stručnu pomoć. Put samoinicijativnog lečenja je težak, a pritom nepotreban, jer efikasna medicinska rešenja postoje“, poručuje dr Pantović.

Kao važan korak u širenju svesti i znanja o glavoboljama, 24. oktobra 2025. godine u Beogradu biće održan Nacionalni simpozijum „Glavobolje kroz nauku i praksu“.

Simpozijum organizuju Klinika za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Nacionalno udruženje za glavobolje Srbije (NUGS) i Migrena Asocijacija Srbije.

Učesnici će imati priliku da slušaju predavanja domaćih i istaknutih međunarodnih stručnjaka iz oblasti glavobolja.

Ovaj stručni skup predstavlja značajan doprinos edukaciji kako medicinskih radnika tako i šire javnosti o važnosti prepoznavanja, dijagnostikovanja i adekvatnog lečenja migrene kao ozbiljnog neurološkog oboljenja.

Zaboravite 10.000 koraka: Nova studija pokazuje koliko je potrebno da hodate da biste bili zdraviji

Zdravlje

Hodanje 7.000 koraka dnevno može biti dovoljno da poboljša moždane funkcije i pomogne u zaštiti od raznih bolesti, pokazuje velika studija.

Možda je to realniji cilj od 10.000 koraka, što se često smatra standardom koji treba dostići.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet Public Health, pokazalo je da je ta brojka povezana sa smanjenim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak, demenciju i srčane bolesti, piše BBC.

Nalazi bi mogli da podstaknu više ljudi da prate broj koraka kao praktičan način za poboljšanje zdravlja, kažu istraživači.

„Imamo percepciju da treba da pređemo 10.000 koraka dnevno“, kaže glavna autorka dr Melodi Ding, „ali to nije zasnovano na dokazima“.

Deset hiljada koraka odgovara otprilike pet milja ili osam kilometara. Tačna udaljenost varira kod svakog pojedinca, u zavisnosti od dužine koraka, koja zavisi od visine, pola i brzine hodanja – brži hodači imaju duže korake.

Broj od 10.000 koraka potiče iz marketinške kampanje iz Japana 1960-ih. Uoči Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, lansiran je pedometar pod nazivom manpo-kei, što se prevodi kao „brojač od 10.000 koraka“.

Dr Ding kaže da je ta brojka „izvučena iz konteksta“ i postala neformalna smernica koju mnogi fitnes uređaji i aplikacije i dalje preporučuju.

Studija objavljena u Lancetu analizirala je prethodna istraživanja i podatke o zdravlju i aktivnostima više od 160.000 odraslih osoba širom sveta.

U poređenju sa onima koji su hodali 2.000 koraka dnevno, utvrđeno je da 7.000 koraka dnevno dovodi do smanjenog rizika od:

kardiovaskularnih bolesti – za 25%
raka – za 6%
demencije – za 38%
depresije – za 22%

Međutim, istraživači navode da neke brojke možda nisu sasvim precizne jer potiču iz ograničenog broja studija.

Generalno, pregled sugeriše da čak i skromne količine hodanja – oko 4.000 koraka dnevno – donose bolje zdravlje u poređenju sa vrlo niskom aktivnošću od samo 2.000 koraka.

Kod većine zdravstvenih stanja, korist se stabilizuje nakon 7.000 koraka, iako dodatna korist za srce postoji kod većeg broja koraka.

„Radi se o izlasku i kretanju“

Jon Strajd, koji često pređe i 16.000 koraka dnevno, rekao je za BBC da ne bi trebalo da se fokusiramo samo na brojke.

„Radi se o izlasku i kretanju, i koristima za mentalno zdravlje koje su opipljive, iako ih nije lako kvantifikovati kao broj koraka.“

Strajd, star 64 godine, počeo je svakodnevno da hoda nakon što je 2022. godine doživeo srčani udar – inspirisan tastom koji je imao srčani udar u istim godinama.

„Živim u ruralnom mestu u Dorsetu, i obično šetam sat vremena ujutro. Jedini sam koji šeta bez psa.“

Jon kaže da mu brojanje koraka na telefonu pruža izazov, ali i zdravstvene koristi: „Kad dostigneš određeni broj, pomisliš – mogu još malo da hodam.“

Većina smernica za fizičku aktivnost fokusira se na vreme provedeno u vežbanju, a ne na broj koraka.

Na primer, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno.

Dr Ding kaže da ovakve preporuke ponekad ljudima mogu biti teške za razumevanje, ali da su i dalje važne.

„Ima ljudi koji plivaju, voze bicikl ili imaju fizičke invaliditete koji im ne dozvoljavaju da prave korake“, objašnjava ona.

Ali dodaje da bi preporuka u vezi sa brojem koraka mogla biti uključena kao „dodatak“.

Dr Danijel Bejli, stručnjak za sedentarno ponašanje i zdravlje sa Univerziteta Brunel u Londonu, kaže da ova studija osporava „mit“ da je 10.000 koraka dnevno neophodno.

Dok je 10.000 koraka dobar cilj za one koji su aktivniji, on kaže da bi cilj od 5.000 do 7.000 mogao biti „realniji i dostižniji“ za ostale.

Dr Endrju Skot, viši predavač kliničke fiziologije vežbanja na Univerzitetu u Portsmutu, slaže se da tačan broj nije važan.

On kaže da je „više uvek bolje“ i da ljudi ne treba da brinu ako ne dostignu određeni cilj, naročito onim danima kada su manje aktivni.

Azeem Madžid, lekar opšte prakse i profesor na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da bi i manji broj koraka bio koristan za starije ljude ili one sa hroničnim bolestima.

Iako kaže da je „hodanje generalno fizički laka aktivnost“, osobe sa srčanim oboljenjima, artritisom ili hroničnim plućnim bolestima mogu imati poteškoće.

Ali dodaje da i kućni poslovi „kao što su usisavanje ili baštovanstvo“ mogu doprineti dnevnoj fizičkoj aktivnosti.

Rizik od demencije povezan s osećajem usamljenosti u detinjstvu

Zdravlje

Roditelji koji brinu zbog toga što dete teško sklapa prijateljstva, ima problema u komunikaciji ili deluje previše sklono samoći imaju razloga za zabrinutost, i to ne samo zbog izolacije u ranoj dobi.

Grupa lekara sa sedištem u Australiji, Kini i SAD-u pronašla je dokaze da posledice usamljenosti u ranom periodu nisu ograničene samo na detinjstvo, već da se najteži uticaji mogu pokazati dugo nakon smrti roditelja.

„Usamljenost u detinjstvu bila je povezana s bržim kognitivnim padom i većim rizikom od pojave demencije u srednjoj i kasnijoj odrasloj dobi“, naveli su istraživači u radu koji je objavila Američka lekarska asocijacija.

Čak i ako usamljeno dete odraste u društvenu i otvorenu osobu, i dalje je verovatnije da će se kasnije u životu suočiti s kognitivnim problemima u poređenju s onima koji nisu osećali usamljenost tokom detinjstva, dodali su autori studije - piše N1.

Nalazi su zasnovani na „kohortnoj studiji“ sprovedenoj na podacima oko 13.500 učesnika od 2011. do 2018. godine, preuzetih iz Longitudinalne studije o zdravlju i penzionisanju u Kini.

„S obzirom na trenutni nedostatak efikasnih tretmana za usporavanje napredovanja demencije, identifikovanje ranih, promenljivih faktora rizika za kognitivni pad i demenciju ključno je za razvoj preventivnih strategija kojima bi se ublažio ovaj rastući teret bolesti“, naveo je tim, pozivajući na intervencije u ranoj životnoj dobi kako bi se rizik smanjio decenijama kasnije.

„Ovi nalazi sugerišu da usamljenost u detinjstvu može da posluži kao nezavisni faktor rizika za kognitivni pad i demenciju u kasnijoj životnoj dobi“, naveli su istraživači sa Medicinskog univerziteta Capital u Pekingu, Univerziteta La Trobe u Melburnu, Škole javnog zdravlja Bostonskog univerziteta, Medicinskog fakulteta Harvard, Univerziteta Edith Kovan i Univerziteta Džeđijang.

Nova studija otkriva zašto se zdravim ženama dešavaju srčani i moždani udari

Zdravlje

Prethodna istraživanja su pokazala da žene imaju veći rizik od smrti od srčanih bolesti, uključujući srčani udar i moždani udar, nego muškarci.

Kardiovaskularne bolesti ne poznaju godine: danas, prema Kardiometaboličkom institutu, jedan od pet pacijenata sa srčanim udarom je mlađi od 40 godina. Statistika je još zabrinjavajuća za žene.

Prethodna istraživanja su pokazala da žene imaju veći rizik od smrti od srčanih bolesti, uključujući srčani udar i moždani udar, nego muškarci.

Rizik od kardiovaskularnih bolesti takođe se „dramatično povećava“ nakon menopauze. Međutim, uprkos ovim informacijama, istraživači tvrde da žene sa srčanim problemima često nisu dijagnostikovane ili lečene.

Ovo je uobičajena situacija za žene koje nemaju standardne modifikovane faktore rizika za srčane bolesti — medicinski nazvane „SMuRF“ — i koje njihovi lekari na kraju smatraju „zdravim“.

Četiri glavna faktora SMuRF uključuju visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i pušenje. Međutim, statistika je jasna: možete biti „bez SMuRF-a“ i dalje imati srčani ili moždani udar, piše Best Life.

Prema novoj studiji u Preventivnoj kardiologiji, objavljenoj u The European Heart Journal , test krvi nazvan hsCRP mogao bi pomoći u identifikaciji žena koje su u riziku, ali se ne otkrivaju tradicionalnim metodama skrininga.

Istraživanje su sproveli lekari u bolnici Mass General Brighama predstavljeno je na Kongresu Evropskog društva kardiologa 2025. godine.

„Žene koje imaju srčani ili moždani udar bez standardnih modifikovanih faktora rizika nisu identifikovane jednačinama rizika koje lekari koriste u svakodnevnoj praksi“, rekao je u saopštenju dr Pol Ridker, preventivni kardiolog u Institutu za srce i krvne sudove u Mass General Brigamu.

On dodaje da njihovi podaci jasno pokazuju da naizgled zdrave žene koje imaju upalu nose značajan rizik tokom celog života.

"Trebalo bi da identifikujemo ove žene u njihovim 40-im godinama, kada mogu da započnu preventivnu negu, umesto da čekamo dok se bolest ne razvije u njihovim 70-im, kada je često prekasno da se napravi bilo kakva stvarna razlika“, kaže on.

Skraćenica za visokosenzitivni C-reaktivni protein je hsCRP. Ovaj protein proizvodi jetra, a povišeni nivoi CRP ukazuju na upalu u telu, objašnjava klinika Majo.

„Visoki nivoi hs-CRP u krvi povezani su sa povećanim rizikom od srčanog udara. Takođe, ljudi koji su već imali srčani udar imaju veći rizik od ponovnog srčanog udara ako im je hs-CRP povišen. Međutim, njihov rizik se smanjuje kada im je hs-CRP u normalnom opsegu“, kaže klinika.

Visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i pušenje su četiri glavna faktora rizika za srčana oboljenja, ali gojaznost, starost, porodična istorija, loša ishrana, nedostatak vežbanja i konzumiranje alkohola takođe povećavaju rizik.

Važno je napomenuti da se simptomi srčanog udara često manifestuju drugačije kod žena nego kod muškaraca.

Prema medicini Džons Hopkins, uobičajeni simptomi srčanog udara kod žena uključuju bol ili nelagodnost u gornjem delu tela, kratak dah, vrtoglavicu, hladan znoj, umor, mučninu i povraćanje.

Vrtoglavica pri ustajanju: Bezazlena pojava ili znak opasne bolesti?

Zdravlje

Iako je često reč o privremenoj neprijatnosti, ponavljajuća vrtoglavica može da ukazuje na ozbiljnije zdravstvene probleme, koje ne bi trebalo ignorisati.

Osećaj vrtoglavice ili kratkotrajne vrtoglavice nakon ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja je izuzetno čest. Mnogi ga jednostavno pripisuju prebrzom kretanju i nastavljaju sa svojim danom, ne razmišljajući previše o uzroku. Ova pojava je zapravo oblik niskog krvnog pritiska koji se javlja samo kada se promeni položaj tela, a medicinski se naziva ortostatska ili posturalna hipotenzija.

Iako su epizode najčešće blage i traju svega nekoliko sekundi, dugotrajna i učestala vrtoglavica može da bude signal ozbiljnijih zdravstvenih problema. Važno je razumeti zašto se to događa i prepoznati trenutak kada je potrebno potražiti savet lekara, jer ignorisanje simptoma može da dovede do opasnih padova i povreda, naročito kod starijih osoba.

Dok su savremene epizode najčešće bezopasne, hronična i učestala ortostatska hipotenzija obično je znak nekog drugog, osnovnog zdravstvenog problema.

Različita stanja mogu da ometaju sposobnost tela da pravilno reguliše krvni pritisak. Srčani problemi, kao što su izuzetno spor rad srca (bradikardija), bolest srčanih zalistaka, prethodni srčani udar ili srčana insuficijencija, sprečavaju telo da pumpa onoliko krvi i onom brzinom koja je neophodna.

Endokrini poremećaji, uključujući bolesti štitne žlezde, adrenalnu insuficijenciju (Adisonova bolest) i nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), takođe mogu da izazovu ortostatsku hipotenziju.

Posebno je važno napomenuti dijabetes, koji vremenom može da ošteti nerve odgovorne za slanje signala koji kontrolišu krvni pritisak.

Tu su i neurološki poremećaji poput Parkinsonove bolesti, multiple sistemske atrofije i demencije, koji mogu direktno da oštete autonomni nervni sistem koji kontroliše ovu vitalnu funkciju.

Vrtoglavica nije bolest, već simptom - kada treba da se zabrinemo?

Ne ignorišite simptome: Postoji više uzroka vrtoglavice, jedan je prilično ozbiljan
U mnogim slučajevima, povremena vrtoglavica pri ustajanju uzrokovana je nečim očiglednim i lako može da se otkloni. Dehidracija je jedan od najčešćih krivaca; kada telu nedostaje tečnosti, zapremina krvi se smanjuje, što dovodi do pada krvnog pritiska i čini simptome verovatnijim, posebno ujutru nakon noći bez pića. Stanja poput groznice, povraćanja, jake dijareje ili intenzivnog vežbanja praćenog obilnim znojem imaju sličan efekat.

Dugotrajno mirovanje u krevetu zbog bolesti ili povrede takođe može da oslabi mehanizme tela za regulaciju krvnog pritiska.

Pored toga, izlaganje visokim temperaturama, koje uzrokuje širenje krvnih sudova i znojenje, kao i konzumiranje alkohola, koje takođe širi krvne sudove i može dovesti do dehidracije, česti su okidači za ortostatsku hipotenziju.

Razlog za ovu pojavu je jednostavan - gravitacija. Kada naglo ustanete, gravitacija povlači krv u donji deo tela, posebno u noge. Kao rezultat toga, manje krvi se privremeno doprema do srca, a samim tim i do mozga, što uzrokuje pad krvnog pritiska. Zdravo telo reaguje odmah: srce počinje brže da kuca da bi kompenzovalo, a krvni sudovi se sužavaju da bi podigli pritisak. Ovaj brzi odgovor osigurava da mozak dobije dovoljno kiseonika. Međutim, ako je ovaj mehanizam usporen ili nedovoljno efikasan, javlja se osećaj vrtoglavice.

Najčešći i najočigledniji simptom je vrtoglavica ili osećaj ošamućenosti odmah nakon ustajanja, ali spektar mogućih manifestacija je širi. Ljudi mogu da osete zamagljen vid, opštu slabost, konfuziju, mučninu, a u težim slučajevima može da se javi i nesvestica, poznata kao sinkopa.

Simptomi obično traju manje od nekoliko minuta i nestaju čim osoba ponovo sedne ili legne, omogućavajući krvi da se lakše vrati u srce i mozak.

Ponekad mogu da se jave i bolovi u grudima, vratu ili ramenima, kao i osećaj nedostatka daha, što može biti dodatno uznemirujuće za osobu koja ih doživljava.

Važno je pratiti učestalost i intenzitet ovih simptoma kako biste mogli da pružite tačne informacije svom lekaru - piše B92.

Oštećenje jetre možete lako da zanemarite: Ove neuobičajene znakove nikada ne ignorišite

Zdravlje

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu, ali problemi s njenim radom često ostanu neprimećeni sve dok bolest ne uznapreduje.

Upravo zato važno je obratiti pažnju na suptilne znakove koje nam telo šalje, čak i ako lako možemo da pomislimo da je nešto bezazleno.

Oštećenje jetre može da napreduje godinama bez ikakvih vidljivih simptoma. U nekim slučajevima jetra izgubi i do 90 odsto svoje funkcije pre nego što se pojave jasni znakovi da nešto nije u redu. Zato je ključno na vreme prepoznati male, ali značajne promene koje upućuju na to da je jetra preopterećena ili oštećena.

Znakovi na koje treba obratiti pažnju

1. Osećaj punoće s desne strane stomaka

Osećaj težine ili pritiska ispod desnog rebra može da bude posledica povećane ili upaljene jetre. Mnogi taj osećaj zamene za probavne smetnje ili bol u mišićima, ali ako se ponavlja, treba ga shvatiti ozbiljno. Bol se ponekad širi prema desnom ramenu.

2. Umor i smanjena izdržljivost

Ako vam se čini da ste stalno iscrpljeni, iako spavate dovoljno i hranite se redovno, razlog može da bude u jetri. Kada jetra ne radi kako treba, smanjuje se i sposobnost tela da proizvodi energiju.

3. Svrab kože, posebno na stopalima

Hronični svrb, posebno na tabanima, može biti znak da jetra ne uspeva pravilno da filtrira žučne soli koje tada završavaju u krvotoku. Ovaj svrb ne prolazi ni uz kreme ni antihistaminike i često se pogoršava noću.

4. Crvene mrlje i paukolike vene na koži

Kod oslabljene funkcije jetre dolazi do hormonske neravnoteže, posebno povećanja nivoa estrogena. Posledica toga mogu biti male crvene mrlje ili prošireni kapilare na gornjem delu tela, najčešće na prsima i rukama. Kod muškaraca se može pojaviti i povećanje tkiva dojke.

5. Nizak nivo vitamina D

Jetra aktivira vitamin D u telu. Ako ne radi kako treba, dolazi do nedostatka ovog važnog vitamina, što može oslabiti imunitet, izazvati bolove u mišićima i povećati rizik od upala. Često se to ne povezuje odmah s jetrom, iako je uzročno povezano.

Zašto ne treba ignorisati ove simptome

Svaki od navedenih simptoma sam po sebi možda ne deluje zabrinjavajuće. Međutim, kada se pojave zajedno, osećaj pritiska u stomaku, hronični umor, problemi sa kožom i nedostatak vitamina D, to može biti ozbiljan znak da jetra pati.

Budući da jetra ne šalje "glasne" signale kao neki drugi organi, moramo pažljivo da slušamo one tihe. Rana reakcija, kroz promene u ishrani, više kretanja, prestanak konzumacije alkohola i lekarske preglede, može da pomogne da sprečimo trajna oštećenja - prenosi B92.

Greške sa magnezijumom - koji je najbolji za srce, a koji za mozak, mišiće i probavu

Zdravlje

Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala za ljudski organizam – učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija.

Magnezijum pomaže u stvaranju energije, radu mišića, stabilizaciji nervnog sistema, zdravlju srca, jačanju kostiju i zuba, a istovremeno podržava i imunitet.

Takođe je ključan za sintezu proteina i nukleinskih kiselina, metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, kao i za balans minerala poput kalcijuma, cinka i vitamina D - prenosi Sombor.info.

Koliko magnezijuma nam je potrebno?

Preporučena dnevna doza iznosi oko 320 mg za žene i 420 mg za muškarce, dok se tokom trudnoće i dojenja potrebe dodatno povećavaju. Stres, gojaznost, hronične bolesti (dijabetes, crevne bolesti) i upotreba određenih lekova (diuretici, antacidi) takođe povećavaju potrebu za unosom ovog minerala.

Iako se magnezijum može uneti hranom – orašastim plodovima, semenkama, lisnatim povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama – mnogi posežu za suplementima. Problem je što većina ljudi bira pogrešan oblik, piše Živim.hr.

Koji oblici magnezijuma postoje?

Magnezijum u dodacima može biti vezan za anorganske spojeve (oksid, sulfat, klorid) ili organske kiseline i aminokiseline (glicinat, citrat, malat, treonat, taurat, orotat).

Organski oblici se bolje apsorbuju i nežniji su za probavu.

Anorganski oblici često deluju samo kao laksativi i slabije doprinose nadoknadi stvarnih potreba.

Najčešći oblici i njihove namene:
Magnezijum oksid – niska apsorpcija (oko 4%), koristi se uglavnom kao laksativ ili kod žgaravice.
Magnezijum sulfat (Epsom so) – slaba apsorpcija oralno, koristi se u kupkama za opuštanje mišića ili kao laksativ.
Magnezijum hlorid – bolja apsorpcija (20–30 odsto), često u obliku sprejeva, ulja ili kupki.
Magnezijum citrat – srednja apsorpcija (25–30 odsto), koristan kod umora, grčeva i povremenog zatvora.
Magnezijum laktat i glukonat – blagi oblici, pogodni za decu, starije osobe i one sa osetljivim želucem.
Magnezijum aspartat i malat – visoka apsorpcija (50–60 odsto), odlični za sportiste i osobe sa hroničnim umorom.
Magnezijum taurat i orotat – podržavaju zdravlje srca i izdržljivost.
Magnezijum glicinat (bisglicinat) – “zlatni standard”, apsorpcija do 80 odsto, blag za probavu, idealan kod stresa, nesanice i napetosti mišića.
Magnezijum treonat – prolazi krvno-moždanu barijeru, poboljšava pamćenje, koncentraciju i mentalnu oštrinu.

Šta odabrati?

Za najbolju apsorpciju i toleranciju – glicinat.

Za energiju i hronični umor – malat.

Za zdravlje srca – taurat ili orotat.

Za mozak i koncentraciju – treonat.

Oksid i sulfat najviše služe kao laksativi ili u kupkama.

Hrana bogata magnezijumom

Najbolji prirodni izvori su:

Biljni izvori: pšenične mekinje, seme bundeve i suncokreta, pšenične klice, indijski oraščići, integralne žitarice (bulgur, integralna riža, ječam), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), zeleno lisnato povrće (spanać, blitva).

Voće: avokado, banana, urme, grožđice.

Tamna čokolada (70 odsto i više kakaa).

Životinjski izvori: riba (losos, skuša), piletina, govedina, svinjetina.

Apsorpciju magnezijuma otežavaju fitati, oksalati, prevelik unos kalcijuma i zasićenih masti, dok je poboljšavaju vitamin D, vitamin B6 i laktoza.

Kako prepoznati nedostatak magnezijuma?

Blagi nedostatak često nastaje usled neuravnotežene ishrane, stresa, dijareje, dijabetesa, intenzivne fizičke aktivnosti, bolesti bubrega ili upotrebe diuretika.

Najčešći simptomi:

Mišići: grčevi (posebno noću), drhtanje, slabost, trnci.

Nervni sistem: nesanica, nervoza, anksioznost, depresija, problemi s koncentracijom.

Srce i krvni pritisak: aritmije, lupanje srca, povišen pritisak.

Probava: mučnina, povraćanje, gubitak apetita, zatvor.

Ostalo: umor, razdražljivost, povećana osetljivost na stres.

Normalna koncentracija magnezijuma u krvi iznosi 0,75–0,95 mmol/L. Nedostatak može biti blag (sa minimalnim simptomima) ili ozbiljan, sa izraženim mišićnim i srčanim tegobama.

Ako sumnjate na nedostatak magnezijuma, najbolje je uraditi laboratorijske analize i posavetovati se sa lekarom pre uzimanja suplemenata.