Dosije Epstin: Modni svet kao Epstinova ispostava i drugarstvo sa Brunelom
Francuski modni mag, vlasnik agencije Karin, koji je otkrio Moniku Beluči, Šeron Stoun, Džeri Hol, između ostalih, bio je čovek od poverenja za Epstinovu evropsku pedofiliju. Pravda je i u ovom slučaju bila nedostižna, a Brunel smrt bila je jednako misteriozna kao i Epstinova.
Gilejn Maksvel je podvodila maloletnice koliko je mogla, ali očigledno nedovoljno da zadovolji Epstinove apetite. Tu je na scenu stupio Žan-Lik Brunel, francuski modni skaut, vlasnik jedne od najpoznatijih modnih agencija, pedofil, „kralj modne piste“ kako ga je prozvao modni svet.
Bio je pariska filijala pokojnog Epstina, a način na koji je njegov život okončan, gotovo da je identičan smrti Džefrija Epstina.
Brunel je karijeru započeo sedamdesetih kao skaut u agenciji Karin Mosberg, da bi prvi čovek agencije postao 1978. godine. Deset godina kasnije Brunel i njegov brat Arno osnovali su Next Management Corporation, a godinu dana kasnije sa Fejt Kejts Next Management Company, agenciju za mlade i perspektivne manekenke - piše Danas.
Njegov uspeh došao je kao plod otkrivanja talenata poput Kristi Tarlington i glumice Šeron Stoun (sa njim su sarađivale i Monika Beluči, Rebeka Romijn, Džeri Hol), pa je na tim temeljima osnovao Karin Models of America 1995. godine. Bilo je to vreme kada su i dalje mogli da rade što god žele. Sa Epstinom ga je upoznala Gilejn Maksvel osamdesetih, a Brunela i Epstina dodatno je zbližila zajednička ljubav prema luksuznom životu i interesovanje za maloletne devojke. Tada je verovatno sklopljen prećutni dogovor o saradnji koja će unesrećiti živote velikom broju devojaka, mahom maloletnica.
Pariska odaja
Mlade devojčice i devojke imali su u šaci, pa je Epstinu samo bila potrebna jedna pariska odaja u kojoj će se nepočinstva odvijati. Njegov bivši stan u luksuznoj zgradi nalazio se na prestižnoj Aveniji Foš u Parizu, sa površinom od 700 kvadrata. Iza gvozdenih kapija, dvorišta punog drveća, na osmom spratu u Epstinove evropske bludne odaje, dolazili su mnogi, pa i britanski princ Endrju.
Bilo je mesta za sve, 18 soba, od toga sedam spavaćih, plafoni od skoro pet metara, mermerna kupatila, velika ulazna galerija, fitnes soba. Godine 2019. godine upravo su u ovoj kući izvršeni pretresi, koja je postala centar francuske krivične istrage zbog višestrukih optužbi za seksualno zlostavljanje. Prema svedočenju bivšeg Epstinovog batlera, u kući se nalazila i soba za masažu napravljena po meri, a on je tvrdio da su mnoge političke i kraljevske elite posećivale kuću tokom njegovog 18-godišnjeg rada za „osramoćenog finansijera“, kako je Epstin često nazivan u medijima. Prema Blumbergu njegov pariski dom prodat je pre nekoliko godina za deset miliona evra bugarskom tajkunu plastične ambalaže, Georgiju Tučevu.
Pedofilna kula od karata se ruši, i izdiže ponovo kao feniks u Americi
Nakon što je Brunel uključen u izveštaj Bi-Bi-Sija o zloupotrebama u modnoj industriji u novembru 1999. godine, zabranjen mu je rad u njegovoj agenciji za modele u Evropi, pa se dvehiljaditih preselio u Sjedinjene Države. Nakon što je „kancelarija u Parizu podnela zahtev za poništenje Brunelovog zahteva za zaštitni znak Karin 2004. godine“, on je promenio ime agencije u MC2, i suštinski nastavio da radi sve isto što je radio u Evropi, samo u Americi. Brunel je 2004. godine dobio sredstva od Epstina koja su mu pomogla u stvaranju nove agencije, i kancelarija u Njujorku i Majamiju.
Šta je radio?
Jednom prilikom, Žerom Bonuvrije, proslavljeni francuski modni impresario, koji je preminuo 2009. godine, izjavio je novinaru: „Žan-Lik je…opasnost.“ Sve što je radio bilo je vrlo organizovano, a sva moć je u njegovim rukama. Brunel je faktički bio Vajnstin modnog svet, pa su i sve optužbe podignute kasnije, te su bile van 20-godišnjeg ograničenja za krivično gonjenje seksualnih zločina u Francuskoj. Brunel, koji je bio dva puta razveden – uvek je negirao bilo kakvo nezakonito delo, ali, čak i da nije, nije mogao da bude krivično gonjen.
Epstin je smeštao maloletne devojčice, koje je Brunel pronalazio za svoju agenciju za modele. Dana 6. avgusta 2012. godine, model i promoter zabava povezan sa agencijom MC2, Pedro Gaspar, koji je živeo iznad kancelarija agencije na Menhetnu, preminuo je od sumnjivog predoziranja drogom. Samo jedan mediji je o ovom slučaju napisao tekst, povezavši ga sa već osuđenim Epstinom. Naslov u Daily Beast-u bio je „Mrtvi model i prljavi milijarder“, a u tekstu se spominju svedočenja Epstinovih žrtvi da je upravo Gaspar bio makro zadužen za britanskog princa Endrjua.
Ovaj slučaj je od tada zakopan, i na internetu o njemu postoji izuzetno malo svedočanstava. U to vreme došlo do čudnog niza samoubistava policije u Njujorku i naknadne zajedničke racije službenika njujorške policije i FBI-ja na njegovu vilu. Najmanje devet policajaca se „ubilo“ te godine, a sedam samo od juna do avgusta, prema ABC Njuzu.
Kraj zataškavanja
Zataškavanje je trajalo sve do 2019. godine, i podnošenja tužbe sada pokojne Virdžinije Đufre protiv Epstina, u kojoj se pominje i Brunel, što je na kraju i dovelo do njegovog hapšenja na aerodromu Šarl de Gol decembra 2020. godine dok je pokušavao da se ukrca na let za Senegal, verovatno da pobegne iz zemlje.
Dana 23. avgusta 2019. godine, tužilaštvo u Parizu pokrenulo je preliminarnu istragu protiv Epstina, nakon što je Jael Melul, francuska aktivistkinja za prava žena, pisala pariskom tužiocu kako bi prijavila međunarodne dimenzije pedofilske mreže u koju je umešan, kritikujući spor tempo pravosuđa. Tužioci su osumnjičili Brunela za silovanje, seksualni napad i seksualno uznemiravanje više maloletnika i odraslih. Takođe su ga osumnjičili da je prevozio i podvodio mlade devojke i žene Epstinu.
U tužbi Đufreove, koju je podnelo američko tužilaštvo u Majamiju 2015. godine, stajale su njene tvrdnje da je Brunel Epstinu „poklonio dvanaestogodišnje francuske trojke bliznakinje za rođendan“, koje su kasnije vraćene avionom kući. Ona je tvrdila i da se Epstin „hvalio“ nakon što bi seksualno zlostavljao maloletnice. „Nastavio je da mi priča kako ih je Brunel kupio u Parizu od roditelja, nudeći im uobičajene sume novca, vize i opcije za karijeru u manekenstvu“, navodi se u dokumentima, koje je prvi objavio Mail Online.
„Smejući se sve vreme, Džefri je smatrao da je apsolutno sjajno koliko lako novac zavodi sve slojeve života, ne postoji ništa ili niko ko ne može da se kupi“, dodala je.
Tužbe su počele da pristižu i sa drugih strana. U otkrivenom zahtevu koji su podneli advokati dve žrtve, Epstin je optužen da je više puta trgovao nepoznatom maloletnicom u sudskom postupku nazvanom pod sudskim imenom „osoba 3“.
Brunel bi im pribavljao pasoše i dovodio mlade devojčice, neke stare samo 12 godina, u Sjedinjene Države kako bi bile seksualno iskorišćavane. Nekada su i zajedno bili na letovima, o čemu svedoči i jedna fotografija. Brojni analitičari upućeni u sagu Epstin tvrdili su da je i Brunel bio deo mreže Mosad Neksus, koja se odnosi na saradnju ili vezu između izraelske obaveštajne agencije Mosad i drugih entiteta, često uključujući razmenu obaveštajnih podataka, zajedničke operacije ili strateške saveze.
U tužbi se dalje navodi da je Brunel ciljao devojke iz siromašnih sredina i mamio ih ugovorima o modelingu. Devojka je tvrdila „da je videla Brunela kako se upušta u ilegalne seksualne radnje sa desetinama maloletnih devojčica“ kao i da ju je Epstin „primoravao da ima seks sa njim u više navrata, u Vest Palm Biču, na ostrvu Sent Džejms na Američkim Devičanskim Ostrvima, Njujorku, Novom Meksiku, Parizu, jugu Francuske i Kaliforniji“, stajalo je u podnesku.
Misteriozna smrt nalik Epstinovoj
Brunela je noćna patrola pronašla mrtvog u zatvoru La Sante u Parizu 19. februara 2022. godine u jedan sat ujutru. Čekao je suđenje po optužbama za silovanje i trgovinu maloletnicama, negirajući bilo kakva nezakonita dela. Pokrenuta je sudska istraga, a preliminarni dokazi ukazivali su na samoubistvo, makar je tu tvrdnju momentalno, pomalo začuđujuće podržao njegov pravni tim, iako su njegovi prijatelji, kao i za Epstina tvrdili da on nije čovek koji bi bio sklon samoubistvu.
Pravda ponovo nije bila dostižna, a žrtve su ostale uskraćene za mrvicu satisfakcije i mira. Brunelove žrtve javno su govorile o svom razočaranju. Bivša holandska manekenka Tisija Hajsman, koja je tvrdila da ju je Brunel drogirao i silovao kada je imala 18 godina, rekla je za BBC da je frustrirajuće što njegove navodne žrtve nikada neće imati svoj dan na sudu.
„Nakon više od dve i po godine borbe za pravdu, otkako sam prijavila Brunela u septembru 2019, ogromno je razočaranje što se nikada neće suočiti sa sudijom“, rekla je.
Oglasila se i Virdžinija Đufre, koja je tvrdila da je bila primorana na seks sa Brunelom,
„Njegova smrt je okončala još jedno poglavlje. Razočarana sam što nisam mogla da se suočim sa njim na poslednjem suđenju kako bih ga pozvala na odgovornost, ali sam zadovoljna što sam prošle godine mogla lično da svedočim i tako ga zadržim u zatvoru.“
„Što više vidim bogate klase, to više razumem giljotinu“, napisao je Džordž Bernard Šo.
