Pravilna upotreba soli može potpuno promeniti ukus jela – ključ je u načinu i vremenu upotrebe.

So je sastojak koji ljudi često koriste bez razmišljanja, a samo mali prstohvat je dovoljan da potpuno promeni ukus jela. Međutim, mnogi se pitaju ne samo koliko soli dodati, već i kada je najbolje vreme za to, prenosi portal Kuvar.

Većina ljudi dodaje so tek pred kraj kuvanja, ali stručnjaci i istraživanja upozoravaju da je to pogrešno jer jelo ne dobija svoj pravi i puni ukus, piše "Tailgater Magazine".

So se najbolje apsorbuje u hranu kada se doda na početku kuvanja, jer toplota pomaže da dublje prodre u hranu.

Tokom procesa, so izvlači vlagu iz hrane, rastvara se u njoj, a zatim je preraspodeljuje unutar sastojaka, dajući jelu sočniju, bogatiju teksturu.

• Čili špagete - Za ljubitelje začinjene hrane
• Testenina može da bude zdrava ako je kuvate na određeni način

Nasuprot tome, ako se so doda pred kraj kuvanja, ona ostaje na površini, pa se prvo oseća slanost, a ne puni, izraženi ukus samih sastojaka. Zato je pravo vreme za soljenje ključno za postizanje najboljeg ukusa jela.

Saveti kuvara za soljenje hrane

Profesionalni kuvari ne dodaju svu so odjednom, već je dodaju postepeno, nekoliko puta tokom kuvanja. Na ovaj način, polako grade ukus, dajući jelu šansu da se svi sastojci bolje spoje i razviju bogatiji, složeniji ukus.

U supama, čorbama i sosovima, soljenje na početku omogućava da se ukusi ravnomerno prožmu i razviju u celinu.

Na primer, soljenje luka tokom dinstanja ističe njegovu prirodnu slatkoću i ubrzava Majlardovu reakciju, odnosno proces karamelizacije.

Postoji jedno važno pravilo prilikom pripreme mesa. Soljenje bifteka ili piletine najmanje 30 minuta pre pečenja, a za veće komade preko noći, omogućava soli da razgradi mišićna vlakna, čineći meso mekšim.

Istovremeno, so pomaže u stvaranju hrskave i zlatno-smeđe kore.

Takođe, voda koja se koristi za kuvanje testenine mora biti obilno posoljena jer testenina upija vodu i so tokom kuvanja, što značajno utiče na konačni ukus jela.

• Profesionalni kuvari objasnili kada je najbolje soliti jelo
• Pileća krem čorba - Po receptu naših baka

Kada treba izbegavati rano soljenje?

Kao i kod svakog pravila, postoje izuzeci. Najpoznatiji primer je prženje u dubokom ulju. So je higroskopna, što znači da privlači vodu. Ako posolite hranu pre prženja, so će privući vlagu na površinu, što će sprečiti stvaranje hrskave kore.

Zbog toga, prženu hranu uvek posolite odmah nakon što je izvadite iz ulja. Oprez je potreban i sa nekim povrćem, kao što su pečurke ili patlidžan - prerano soljenje može dovesti do toga da ispusti previše vode i postane kašasto umesto da lepo porumeni.

Probajte hranu dok se kuva, postepeno dodajući so i prateći kako se ukusi razvijaju. To je tajna koja razlikuje dobro jelo od nezaboravnog.

Priprema se lako, a odličnog je ukusa. Idealna za ljubitelje kremastih ukusa, savršeno kombinuje pileće belo meso i povrće i pavlaku.

Recept za kremastu pileću čorbu

Sastojci:

400 g piletine (isečene na kockice)
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
1 komadić đumbira
1 šargarepa
3 šolje pileće čorbe (gotova supa ili od kocke)
3 šolje ključale vode
½ šolje sitne testenine
1 kašika brašna
2 žumanca
2 kašike limunovog soka
Malo hladne vode
Maslinovog ulja
So i biber po ukusu

Priprema

Propržite sitno seckan luk, beli luk i rendani đumbir na maslinovom ulju. Dodajte kockice piletine i iseckanu šargarepu, kratko propržite.

Ulijte 3 šolje pileće čorbe i 3 šolje ključale vode, posolite i pobiberite, pa kuvajte 15-20 minuta.

Dodajte testeninu i kuvajte još 5-7 minuta.

Razmutite brašno sa malo hladne vode i dodajte u čorbu da se zgusne.

U posebnoj činiji pomešajte žumanca sa limunovim sokom i malo hladne vode, pa postepeno dodajte malo vrele čorbe i vraćajte sve u lonac, mešajte na laganoj vatri (ne kuvajte).

Probajte i po potrebi doterajte ukus.

Brancin iz rerne je klasik mediteranske kuhinje – lagan, aromatičan i pun ukusa mora. Uz nekoliko svežih sastojaka i minimalnu pripremu, dobijate zdrav i elegantan obrok koji će zadovoljiti i najprefinjenija nepca.

Recept za brancin iz rerne sa belim lukom, limunom i ruzmarinom

Sastojci (za 2 osobe):

• 2 sveža brancina
• 2–3 čena belog luka
• 1 sveži limun (pola na kriške, pola za ceđenje)
• 2 grančice svežeg ruzmarina (ili 1 kašičica sušenog)
• Šaka svežeg peršuna (sitno sečen)
• 4–5 kašika maslinovog ulja
• So i biber po ukusu

Priprema:

Zagrejte rernu na 200°C.

• Čili špagete - Za ljubitelje začinjene hrane
• Testenina može da bude zdrava ako je kuvate na određeni način

Brancine operite, posolite i pobiberite spolja i iznutra.

Unutar svake ribe stavite nekoliko kriški belog luka, kriške limuna, grančicu ruzmarina i malo sečenog peršuna.

Ribu stavite u pleh obložen papirom za pečenje. Premažite je maslinovim uljem, pa prelite sokom od pola limuna.

Po želji, oko ribe rasporedite još limunovih kriški ili nekoliko maslina/čeri paradajza radi arome i izgleda.

Pečete 20–25 minuta, dok koža ne postane blago hrskava, a meso mekano i sočno.

Savet:
Poslužite uz krompir salatu.

Kada ste u prilici da nabavite sebi tartufa, donosimo vam recept kako da ih pripremite lako, brzo, jednstavno, a ukusom će vas oduševiti. Recept za ove taljatele sa tartufima je za 4 osobe.

Recept za špagete sa tartufima

Sastav

350 g taljatela (ili neke druge testenine)
100 g maslaca
50 ml belog vina
20 g tartufa
100 ml pavlake za kuhanje
½ kašikice sušenog bosiljka
grubo mleveni biber
so

Priprema

Taljatele skuvajte u blago posoljenoj kipućoj vodi. Ocedite ih i isperite hladnom vodom.

• Čili špagete - Za ljubitelje začinjene hrane
• Testenina može da bude zdrava ako je kuvate na određeni način

U većoj tavi rastopite maslac, dodajte pavlaku, tanko narezane ili izrendane tartufe, bosiljak, vino, malo soli i bibera. 

Kad zavri, umešajte kuvane špagete i dobro promešajte. Poslužite odmah.

Ako želite, pospite jelo narendanim grana padano sirom ili parmezanom.

Ponekad nismo ni svesni da neke stvari radimo pogrešno. To je i slučaj kada određene namirnice želimo da sačuvamo u frižideru, a one zapravo mogu postati vrlo toksične i dovesti do trovanja hranom.

Beli luk

Doktorka savetuje da nikada ne treba kupovati oguljeni beli luk, a ni da ga ne trebamo držati u frižideru. To je zato što će ga vrlo brzo uhvatiti plesan. Budući da je usev bogat vodom, poznato je da beli luk apsorbira vlagu iz frižidera, što ga čini osetljivijim na pojavu i rast plesni.

Beli luk koji je stajao u frižideru može prouzrokovati stezanje u grudima, koje je praćeno kašljem. Tu se radi već o kasnoj fazi proizvodnji mikotoksina, koji su povezani s rakom. Stoga, beli ruk radije držite na suvoj radnoj površini.

• Čili špagete - Za ljubitelje začinjene hrane
• Testenina može da bude zdrava ako je kuvate na određeni način

Crveni luk

Crveni luk veoma je sličan belom luku i ne biste ga trebali ostavljati u frižideru. Ne samo da nije poželjno ostaviti polovinu luka, nego ne biste trebali ostavljati ni ceo luk jer on uvlači bakterije iz svoje okoline. Istraživanja su pokazala da mnogi Amerikanci čiste frižidere jednom ili dva puta godišnje, stoga su njihovi frižideri pravo leglo bakterija.

Sveži đumbir

Ni svežem đumbiru nije mesto u frižideru. To je zato što plesan vrlo brzo počne da raste na đumbiru. Iako je veoma zdrav, njegovo nepropisno skladištenje je opasno. Doktorka Jangda navela je da stvaranje plesni na svežem đumbiru podstiču hladna temperatura i vlaga, a to ga čini vrlo toksičnim.

• Profesionalni kuvari objasnili kada je najbolje soliti jelo
• Pileća krem čorba - Po receptu naših baka

Kuvani pirinač

Poslednja na spisku namirnica koje mogu biti toksične jer ih brzo uhvati plesan je kuvani pirinač. Ako se nalazi u vašem frižideru, poželjno je da je konzumirate u roku od 24 sata. Osim toga, navodi se da kuhani pirinač ima potencijal za uzgoj bakterije pod nazivom b.cereus, koja je povezana s trovanjem hranom.

Pečeni krompir je jedan od omiljenih priloga. Ide uz sva jela od mesa i odlično ide uz sezonske salate. Međutim, mnoge domaćice imaju problem u pripremi jer se slepi tokom pečenja i nije dovoljno hrskav.

Da vam se to ne bi desilo, ovo je proveren recept, a donosi ga portal Kuvar.

Sastojci:

1 kg krompira
2 kašike kukuruznog brašna
100 ml ulja
soli po želji
bilje (prema ukusu)

Kako pripremiti najukusniji pečeni krompir:

Krompir oljuštite, isecite na četvrtine i blanširajte u malo posoljenoj vodi.

Zatim prebacite u cediljku, malo ohladite i pospite kukuruznim brašnom. Protresite cediljku da krompir bude što više posut brašnom sa svih strana.

• Čili špagete - Za ljubitelje začinjene hrane
• Testenina može da bude zdrava ako je kuvate na određeni način

Uključite rernu na 220 stepeni, nauljite tepsiju u kojoj ćete peći krompir, pa stavite u rernu. Tek kada se ulje zagreje, izvadite pleh iz rerne, stavite krompir i vratite u rernu da porumeni, ali smanjite temperaturu na 200 stepeni.

Ako volite začinsko bilje, dodajte ih čim krompir prebacite u vreli pleh.

Ako krompir stavite u pleh sa hladnim uljem, pri pečenju će se slepiti i raspasti kada ga izvadite. Vrući pleh sa zagrejanim uljem obezbeđuje da se krompir tokom pečenja ne lepi za tepsiju.

Posle dvadesetak minuta, krompir treba da bude pečen, zlatan i hrskav.

Poslužite dok je još toplo.

Evo jedan super koristan recept kako da napravite domaći kečap bez aditiva i ostalih nezdravih stvari. Recept je za malu količinu kako vam se ne bi "razvlačio" kečap po frižideru dugo. Ako vam je lakše, uvek možete poduplati mere.
Bez problema u frižideru može da stoji koliko god treba, a kada ga jednom napravite zaboravićete na kupovni kečap! Korisite ga za preliv kada pravite burgere, kada pravite picu, uz pomfrit...

Recept za domaći kečap

Sastojci

1,5l paradajz soka
100g crvene paprike
100g crnog luka
100g jabuka
1 do 1,5dcl sirćeta u zavisnosti od ukusa,
70g šećera,
1 kašika slatke pavlake
pola kašikice bibera,
pola kašikice soli,
pola kesice konzervansa

Priprema

Papriku i jabuku nasecite na komade, luk iseckajte sitno, pa ubacite u paradajz sok i kuvajte dok se sve to ne skuva (oko 30 minta, ne treba duže).

Smesu štapnim mikserom ili blenderom ispasirajte.

Nakon toga vratite na šporet, ,dodajte sirće, šećer, slatku pavlaku, biber, so i konzervans. Prokuvajte sve to još malo dok se ne dobije željena gustina kečapa.

Kada je kečap dobio željenu gustinu, dodati malo cimeta ili origana, već po želji.

Gotov kečap možete presuti u manje flašice sa širokim grlom ili tegle.

Da li je zdravija svinjska mast ili ulje, pitanje koje se kod nas često postavlja. Da li je svinjska mast zaista nepravedno na duže bila proterana iz naših ostava i ishrane ili je to ipak bilo opravdano?

Dijetolozi i nutricionisti imaju različite savete kada je reč o zdravoj ishrani, a svi se slažu u jednom – nijedna generalizacija nije dobra. I za to je savšen primer svinjska mast – koja je proterana iz naše ishrane, a sada često možemo da pročitamo i čujemo da je ona zdravija od biljnih ulja - prenosi portal Kuvar.

I šta je sad tu istina?

Većina recepata podrazumeva korišćenje neke masnoće – od pečenja do salate. Masnoće su neophodne za zdravlje srca, za funkcionisanje tela, za zdravlje mozga, ali kada ih biramo, želimo da budemo sigurni da smo odabrali bolju opciju.

Godinama smo slušali od lekara i nurticionista da ćemo od belog mrsa dobiti salo, holesterol i bubuljice, a onda su naučna istraživanja pokazala da je svinjska mast nezasluženo i nepravdeno dobila reputaciju nezdrave.

Suprotno popularnom verovanju, svinjska mast zapravo može biti zdrav dodatak vašoj ishrani kada se konzumira u umerenim količinama.

• Čili špagete - Za ljubitelje začinjene hrane
• Testenina može da bude zdrava ako je kuvate na određeni način

Upotreba masti za prženje umesto, recimo, suncokretovog ulja, mogla bi da smanji rizik od srčanih bolesti i raka, kažu britanski naučnici. Istraživanje koje je sprovedeno u okviru BBC emisije „Veruj mi, ja sam lekar“ 2015. dokazalo je da je svinjska mast zdravija i da između ulja i masti treba da odaberete mast.

U okviru pomenute emisije grupa istraživača trebalo je da odgovori na pitanje „sa kojim masnoćama i uljima je najbolje kuvati?“.

Grupi dobrovoljaca dali su više vrsta masti i ulja – suncokretovo ulje, kukuruzno ulje, hladno ceđeno ulje repice, maslinovo ulje (rafinisano i ekstra devičansko), puter i mast – i zamolili ih da koriste u kuvanju. Od učesnika je zatraženo da sakupe ostatke ulja nakon kuvanja, a oni su potom analizirani na „Leicester School of Pharmacy“ na Univerzitetu „De Montfort“.

Istraživač Majkl Mosli objasnio je da se, kada se ulja i masti zagrevaju prilikom prženja ili kuvanja, njihova molekularna struktura menja.

„Dolazi do oksidacije – reaguju sa kiseonikom u vazduhu da bi stvorili aldehide i lipidne perokside. Na sobnoj temperaturi nešto slično se dešava, mada sporije. Kada lipidi užegnu, oni oksidiraju“, kaže on.

„Suncokretovo i kukuruzno ulje su u redu sve dok ih ne izlažete toploti, poput prženja ili kuvanja“, rekao je profesor Martin Grutveld. „Da imam izbor između svinjske masti i polinezasićenih masti, svaki put bih koristio svinjsku mast“, rekao je.

Iako svinjska mast ima holesterol, taj holesterol je dobar

Svinjska mast je bogata holesterolom, ali njenim konzumiranjem reguliše se proizvodnja holesterola u telu.

Inače, previše nizak nivo holesterola u krvi povezan je sa većim brojem smrtnosti, depresijom, suicidnim i agresivnim ponašanjem i Alchajmerom. Nivo holesterola u masti je zaštitnik zdravlja, a ne opasnost po njega.

U 100 g masti nalazi se 95 mg holesterola.

Iako je našem telu potreban holesterol, višak unosa može izazvati visok LDL (lipoprotein niske gustine) u krvi, poznat i kao „loš holesterol“. Visok nivo LDL može izazvati nakupljanje lipida u krvnim sudovima, što dovodi do srčanih bolesti i moždanog udara, piše healthnews.com.

• Profesionalni kuvari objasnili kada je najbolje soliti jelo
• Pileća krem čorba - Po receptu naših baka

Ovo su samo neke prednosti svinjske masti:

Posle ribljeg ulja, svinjska mast je najveći izvor vitamina D.

Za dinstanje i duboko prženje, svinjska mast je idealna jer je neutralna.

Životinjske masti povećavaju rizik od srčanih oboljenja, tako su govorila neka istraživanja, ali dokazano je da je u periodu kada je svinjska mast bila u upotrebi, stopa ovih oboljenja bila vrlo niska.

Takođe, naučnici su izneli podatak da je do porasta obolelih od „bolesti savremene civilizacije“, kao što su dijabetes i bolesti srca, došlo kada su životinjske masti zamenjene biljnim uljima i margarinom.

Brojna istraživanja pokazala su da svinjska mast ima 33% manje zasićenih (tzv. loših) masti od maslaca, dvaput više onih „dobrih“, mononezasićenih i tri puta veći udeo omega-3 masnih kiselina. Svinjska mast je i odličan izvor vitamina B i minerala.

Visoka tačka dimljenja

Svinjska mast ima visoku tačku dimljenja, što znači da može izdržati visoke temperature bez razlaganja i stvaranja štetnih jedinjenja. To ga čini odličnim izborom za prženje i sotiranje.

Bogata zdravim mastima

Svinjska mast se prvenstveno sastoji od mononezasićenih masti, koje se smatraju zdravim za srce. Ove masti mogu pomoći u smanjenju nivoa lošeg holesterola i smanjenju rizika od srčanih bolesti kada se konzumiraju kao deo uravnotežene dijete.

Prirodni pojačivač ukusa

Kada se koristi u kuvanju, svinjska mast daje jelima bogat i pikantan ukus. Poboljšava ukus mesa, povrća, pa čak i pečenih proizvoda, dajući im ukusan i prijatan kvalitet.

Za razliku od drugih ulja, svinjska mast ima poseban ukus koji može podići ukus vaših jela. Njegova visoka tačka dimljenja osigurava da se vaša hrana ravnomerno kuva i zadržava prirodnu vlagu, što rezultira mekim i sočnim obrocima. Bilo da pržite, pečete ili pečete, svinjska mast je pouzdan i ukusan izbor.