Razgovori o mentalnom zdravlju postaju sve češći, i to je pozitivan razvoj događaja.

Ali postoji jedan oblik depresije o kome se još uvek ne govori mnogo: visokofunkcionalna depresija.

„To je blaga depresija“, rekla je psihologinja Alison Saton za portal "Mamamia".

Ona objašnjava da ljudi koji ga imaju i dalje obavljaju svoje svakodnevne dužnosti - ustaju iz kreveta, idu na posao, održavaju odnose i društvene kontakte. Ali istovremeno nose unutrašnji teret sličan simptomima velike depresije, prenosi Index.hr.
Takvi ljudi vremenom razvijaju različite mehanizme za suočavanje sa emocijama.

„Oni uče kako da 'izguraju' dan, skrivajući kako se zaista osećaju, često kroz preopterećenje radom, ugađanje drugima ili humor“, dodaje ona.

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Istina o vodi sa limunom ujutru: Da li zaista ima tako moćno dejstvo?

Jedan od najvećih izazova u identifikovanju ove vrste depresije jeste to što mnogi ljudi čak ni ne shvataju da je imaju i često ne traže pomoć, pa je teško proceniti koliko je zapravo česta, ističe Saton.

Ako se ne leče, mogu se razviti ozbiljniji problemi, kao što su poremećaji spavanja, hronični umor, zavisnost ili razvoj teške depresije.

„Vremenom, osoba može imati poteškoća i sa emocionalnim povezivanjem jer stalno potiskuje svoja prava osećanja“, upozorava ona.

Prvi korak ka oporavku je "otvaranje". To može biti razgovor sa stručnjakom, ali i sa bliskom osobom kojoj veruju.

„Depresija bez ikakve podrške vremenom postaje nepodnošljiva. Simptomi se mogu pogoršati i dovesti do pregorevanja, što je često rezultat mentalne i emocionalne iscrpljenosti izazvane stalnim 'guranjem kroz dan'“, dodaje Saton.

Suptilni znakovi visokofunkcionalne depresije koji često ostaju neprimećeni su:

Konstantan umor ili nedostatak energije

Najčešći znak je osećaj iscrpljenosti i niskog nivoa energije. Ako primetite da je vaša voljena osoba stalno umorna i izbegava društvo, pokušajte da započnete nežan razgovor.

„Ponekad je teško odmah govoriti o dubljim emocijama, ali možete početi sa pitanjem poput: 'Recite mi, zašto ste ovih dana toliko iscrpljeni?'“, savetuje Saton.

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Stalno ste gladni, bezvoljni i umorni? Možda vam nedostaje ključni nutrijent

Promena izgleda

„Ponekad ljudi jednostavno ne izgledaju isto. Nešto vam se čini drugačije, iako možda ne možete tačno reći šta. Možda stalno nose istu odeću ili zanemaruju svoju negu. Ne mora biti ništa drastično“, kaže psiholog.

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Stalno ste gladni, bezvoljni i umorni? Možda vam nedostaje ključni nutrijent

Važno je biti oprezan kada govorite o promeni izgleda. „Naravno, nemojte im reći da izgledaju umorno – to može zvučati uvredljivo.“

Umesto toga, predložite da prošetate ili popijete kafu zajedno. „Stvorite bezbedan prostor. Taj mali korak može biti dovoljan da osoba počne da se otvara o svojim osećanjima“, kaže ona

Negativan stav

„Još jedan važan znak je stalni pesimizam i negativan pogled na svet. Možda ćete čuti fraze poput: 'U čemu je poenta?'“ ili „Ništa se neće promeniti, pa neću ni pokušavati“, objašnjava ona.

To se može manifestovati kroz šale o sebi ili stalno umanjivanje sopstvene vrednosti.

„Teško je prepoznati, posebno ako je prisutno duže vreme, onda se često posmatra kao deo ličnosti“.

Saton savetuje da se ne reaguje „toksičnom pozitivnošću“.

„Ne izazivajte njihova osećanja, već pokažite radoznalost i recite nešto poput: 'Šta se desilo da se u poslednje vreme tako osećaš?'“, predlaže ona

Razdražljivost ili napetost

„Razdražljivost, napetost ili manje promene raspoloženja su takođe česte. Osoba može lako da se razbesni ili postane preosetljiva. Mnogi ljudi ovo pogrešno tumače kao loše raspoloženje, ali to može biti znak emocionalne iscrpljenosti“, objašnjava psiholog.

Teško je ne shvatiti takvo ponašanje lično.

„Pokušajte da odgovorite sa saosećanjem, recite nešto poput: 'Da li imate loš dan?'“ umesto da reagujete defanzivno. Ovo će smanjiti napetost i stvoriti prostor za mirniji razgovor“, smatra Saton

Nije neuobičajeno da neko ne može da se seti zašto je ušao u sobu, imena osobe koju je upravo upoznao, da ne zna gde je parkirao automobil.

Stručnjaci ističu da neki propusti u pamćenju nisu razlog za zabrinutost, ali traženje stručne pomoći za rane znakove upozorenja može smanjiti rizik od njihovog napredovanja.

Koliko je zaboravnost deo normalnog starenja?

Svi postajemo malo sporiji sa godinama, a mnogi od nas postaju malo zaboravniji, kaže profesorka psihologije Karin Ansti, direktorka Instituta za budućnost starenja na Univerzitetu New South Wales u Sidneju. Ovo se dešava čak i kada smo mladi i lišeni sna, piše „The Guardian“.

Jedna uobičajena žalba je osećaj da vam je nešto „na vrhu jezika“, ali se ne možete setiti, na primer, imena osobe ili filma, prenosi Tportal.

Druga je privremeni gubitak stvari poput mobilnog telefona ili ključeva.

„Mi to nazivamo normalnim iskustvom starenja;“ povremeno zaboravljajući gde ste nešto ostavili“, kaže Ansti.

Pročitajte i:

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Istina o vodi sa limunom ujutru: Da li zaista ima tako moćno dejstvo?

Takođe je normalno da vam stvari postanu teže za obavljanje ili da vam traju duže nego ranije. Profesorka Ejmi Brodtman, neurolog i šefica Inicijative za kognitivno zdravlje na Univerzitetu Monaš u Melburnu, kaže da brzina obrade informacija može da se uspori sa godinama, što može biti frustrirajuće i zabrinjavajuće za ljude koji su navikli na visok stepen efikasnosti.

„Često mi dolaze veoma uspešni ljudi i kažu: ‘Ne mogu da radim kao ranije, počinjem šest zadataka odjednom i ne stignem do šestog.’“ To je sasvim normalno, smatra ona

Kada bi trebalo da se zabrinete

„Ako povremeno zaboravite gde ste ostavili ključeve ili ih pronađete u vratima ujutru, to nije nužno razlog za zabrinutost“, kaže dr Majkl Vudvord.

Ako se dešava često, sve češće ili uključuje ozbiljnije propuste, kao što je ostavljanje šporeta upaljenog celu noć ili ostavljanje vode da teče, može biti ozbiljnije.

„Problemi sa jezikom mogu biti rani znak demencije, posebno ako govor počne da zvuči kao ‘salata od reči’“, kaže dr Dezmond Grejam.

Ako imate blokadu u pronalaženju reči, to može da bude zabrinjavajuće.

Vudvord kaže da je povremeno mešanje imena dece ili unučadi u redu, „ali ako stalno zaboravljate imena troje od četvoro unučadi, to je zabrinjavajuće“.

„Jedna od klasičnih karakteristika Alchajmerove bolesti je da ljudi počinju da gube razum“, kaže Brodtman.

Normalno je da se izgubite dok vozite negde gde nikada niste bili, ali ako neko stalno ima problema da pronađe put do poznatih mesta, to bi mogao biti znak zabrinutosti.

„Mi to nazivamo topografskom ili geografskom dezorijentacijom, i to je nešto novo jer bi trebalo da imate te informacije u glavi“, smatra ona.

Brodtman kaže da ako nešto ima emocionalni značaj i privlači vašu pažnju, a vi to zaboravite, to bi mogao biti znak demencije.

„Ako je nečiji najbolji prijatelj umro pre dva dana i ta osoba je znala za to, a tokom razgovora im kažete ‘Ta osoba je umrla, kada je bila sahrana’ i oni se toga uopšte ne sećaju, to je zaista zabrinjavajuće“, smatra profesorka.

Pročitajte i:

• Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?
• Stalno ste gladni, bezvoljni i umorni? Možda vam nedostaje ključni nutrijent

Ponavljanje iste priče u razgovoru može biti rani znak, kaže Vudvord.

„Ako tokom jednog telefonskog razgovora kažete: ‘Jesam li vam rekao da je komšija preko puta zasadio…’ i nekoliko minuta kasnije opet isto, to je zabrinjavajuće“.

„Ulazite u sobu i zaboravljate zašto ste ušli, to se dešava svima i češće je rezultat gubitka pažnje“, kaže Ansti.

Ljudi sa ADHD-om ovo doživljavaju tokom celog života. To se dešava kada niste fokusirani na ono što radite, pa pre nego što završite jednu stvar, vaš um već prelazi na sledeću.

Šta još može izazvati zaboravnost?

Anstu kaže da postoji mnogo razloga zašto inače kognitivno zdravi ljudi mogu iskusiti gubitke pamćenja.

„Majke sa malom decom koje ostaju budne celu noć zaboravljajući gde su parkirale auto ili ne mogu da pronađu ključeve, takvi propusti su svakodnevni“, objasnila je.

Neki ljudi doživljavaju takozvanu „moždanu maglu“ nakon infekcije kovidom-19, a zaboravnost ili problemi sa pamćenjem takođe mogu biti neželjeni efekti hemoterapije ili lekova za spavanje ili bol.

Hronični stres takođe može imati negativan uticaj, posebno na kratkoročno pamćenje.

Zaboravnost ili rasejanost ne moraju nužno značiti veći rizik od demencije, ali mogu otežati prepoznavanje ranih faza.

„Izazov sa blagim kognitivnim oštećenjem je taj što ljudi to često pripisuju normalnom starenju“, kaže Grejam.

Istovremeno, ljudi koji su visoko funkcionalni, ali su u ranim fazama ozbiljnijeg kognitivnog pada, takođe mogu biti teže prepoznati, kaže Ansti.

„Oni znaju da su regresirali i osećaju da nešto nije u redu, ali pošto i dalje dobro prolaze na kognitivnim testovima, možda neće pokazati objektivna oštećenja u ranoj fazi, tako da im se neće dijagnostikovati tako rano kao nekom drugom“, objašnjava ona.

Samo oko jedna od deset osoba sa ranim znacima – takozvanim blagim kognitivnim oštećenjem – razvija demenciju, kaže Grejam. Postoji niz intervencija koje mogu smanjiti rizik od progresije, kao što su bolja ishrana i vežbanje, posebno ako se problem otkrije rano.

Svi stručnjaci preporučuju što pre posećivanje lekara, posebno ako prijatelji, porodica ili kolege takođe primete promene.

„Čak i ako ljudi misle da to nije ništa ili da su zabrinuti zbog nečega što je samo normalno starenje, ohrabrujem ih da posete lekara“, kaže Grejam.

Društvene mreže su prepune preporuka za različite vrste dijeta, ali postoji nekoliko onih koje ostaju u modi bez obzira na sve. Jedna od tih je keto dijeta, odnosno dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Ali kako naučnici počinju da shvataju kako ova dijeta funkcioniše, otkriva se i više o njenim rizicima.

Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti je zapravo prvi put postala popularna dvadesetih godina kao tretman za epilepsiju. I dok se i danas koristi u terapiji epilepsije, a sada i dijabetesa tipa 2, takođe je postala veoma zastupljena kao način da se oslobodi viška kilograma, prenosi rts.rs.

Dr Havijer Gonzales, profesor na Univerzitetu Bat, specijalista za ishranu, proučavao je prednosti i rizike keto dijete.

Šta se jede na keto dijeti

Ketogena dijeta je verzija dijete sa malo ugljenih hidrata i kako u intervjuu za Gardijan objašnjava prof. Gonzales, za doručak se na primer jede omlet sa sirom. Za ručak bi mogao da bude losos i povrće, ali povrće sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, dakle povrće bez skroba, i nešto slično za večeru. Neka vrsta masnog mesa i povrće sa malo skroba – zeleno lisnato povrće, a ne šargarepa i krompir.

Čak i vegetarijanci mogu da praktikuju ketogenu dijetu, mada bi njima to bilo nešto komplikovanije. Njihova ishrana bi se uglavnom svodila na namirnice poput avokada i orašastih plodova. Ali kako napominje profesor, ketogena dijeta s obzirom na potrebne namirnice može biti prilično opterećenje za kućni budžet.

U čemu je tajna ketogene dijete

Očigledno je da ova vrsta ishrane pomaže ljudima sa epilepsijom, što ukazuje na jedan od specifičnih efekata ketogene dijete.

„Dakle, kada ograničimo unos ugljenih hidrata na veoma niske nivoe, onda naše telo počinje da sagoreva masti kao gorivo. A kada je jetra izložena velikim količinama masnih kiselina, ona će neke od tih masnih kiselina pretvoriti u stvari koje se nazivaju ketonska tela. Kada vidimo visoke nivoe ketonskih tela u krvi koje jetra proizvodi, tehnički smo u ketozi, i to daje ime ketogenoj ishrani. Sada ova ketonska tela mogu da koriste kao gorivo mišići, ali i mozak. I to bi mogao biti jedan od načina na koji utiču na rizik od napada tokom epilepsije“, objašnjava prof. Gonzales.

Ali ova ketonska tela takođe imaju širok spektar drugih efekata u smislu delovanja kao signalni molekuli, a ne samo kao gorivo, dodaje profesor. Ova ketonska tela su nešto što smo verovatno evoluirali tako da kada prolazimo kroz periode posta, još uvek možemo da proizvodimo energiju.

Ako ste gladni ili postite, onda je jedan od problema taj što mozgu nedostaje gorivo, jer će mozak uglavnom koristiti glukozu i laktat, koji su veoma slični molekulima ugljenih hidrata. Mozak ne može da koristi masti kao gorivo. Dobra stvar u vezi sa ketonskim telima je što mogu da obezbede alternativno gorivo za mozak kada ograničimo unos ugljenih hidrata.

Da li i druge dijete sa malo ugljenih hidrata pokreću proces ketoze
Druge vrste dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, kao što su Atkinsova ili paleo dijeta, takođe ograničavaju unos ugljenih hidrata do određenog stepena, ali se na druge načine razlikuju od ketogene dijete.

„Ako uzmemo Atkinsovu dijetu kao jedan primer, možda ima malo ugljenih hidrata, ali ima relativno visok nivo proteina. A protein može da spreči ketozu. Jer kada jedemo proteine, dobijamo insulinski odgovor. A to će smanjiti količine masti koje cirkulišu u krvotoku, smanjujući količinu koja je dostupna jetri da ih pretvori u ketonska tela“, napominje dr Gonzales.

Keto dijeta i gubitak težine

Postoji dosta dokaza da, u proseku, ketogena dijeta rezultira gubitkom težine. U proseku, čini se da nije nužno efikasnija od drugih pristupa, ali mnogi tvrde da su izgubili dosta kilograma zahvaljujući ovakvom načinu ishrane.

„Kod keto dijete se može dogoditi nekoliko stvari. Neko može primetiti promenu u potrošnji energije i imati osećaj da jede mnogo više hrane, ali i dalje gubi na težini. Nema dovoljno pouzdanih dokaza za bilo kakve promene u potrošnji energije na ketogenoj ishrani, ali čini se da je gubitak težine više povezan sa manje kalorija koje se unose“, navodi profesor.

Uzrok gubitka težine mogu biti i hormonske promene koje se javljaju kod ovakve vrste ishrane. Mada je je možda objašnjenje još jednostavnije, jer ograničavanje bilo koje glavne hranljive materije dovodi do restriktivnog izbora, koji sa druge strane pomaže ljudima da se pridržavaju nižeg ukupnog unosa kalorija.

Takođe treba imati u vidu i psihološke efekte s obzirom na to da hrana koja se jede na keto dijeti nije tipična i ljudi se možda osećaju kao da uopšte ne drže dijetu i mada jedu puno hrane, u stvari jedu manje kalorija.

Mora se imati u vidu i motivacioni faktor, napominje profesor Gonzales, jer jedna od stvari koje se dešavaju u prvih nekoliko dana ketogene dijete je da prilično brzo dolazi do gubitka težine.

„A to zapravo nisu masne naslage i salo koje gubite. To je uglavnom glikogen, koji je uskladišteni oblik ugljenih hidrata. I takođe, vrlo brzo gubite dosta vode, jer se glikogen skladišti sa vodom. Dakle, iako to možda nije stvarni gubitak masti, sama činjenica da ljudi vide na vagi da brzo gube na težini može biti motivacioni faktor, koji im onda pomaže da se toga drže na duži rok, i na kraju vide stvarni gubitak masti.“

Neželjeni efekti keto dijete

Profesor Gonzales kaže da postoje neki neželjeni efekti ili bar neki rizici ili potencijalni rizici kojih treba biti svestan. Jedna od najjasnijih je da se kod mnogih često javlja prilično značajno povećanje nivoa LDL ili holesterola lipoproteina niske gustine, koji obično nazivamo loš holesterol, za koji se smatra da izaziva aterosklerozu, koja dovodi do srčanih oboljenja.

Profesor Gonzales i njegov tim je nedavno uradio istraživanje o nekim posledicama ketogene dijete na zdravlje ljudi. Učesnici studije su bili podeljeni u tri grupe. Jedna grupa je trebalo da se pridržava keto dijete, druga da nastavi sa prilično normalnom ishranom, a treća grupa je bila na dijeti koja je imala visoke ukupne količine ugljenih hidrata, ali im je bio ograničen unos šećera. Učesnici su na ovom režimu bili 12 nedelja.

„I ono što smo otkrili je da je ketogena dijeta rezultirala gubitkom težine. Ali neke od posledica su bile povećanje ovog LDL holesterola, takođe izvesne promene u njihovom crevnom mikrobiomu, kao i promene u načinu na koji su reagovali na ugljene hidrate, odnosno, nisu bili u stanju da kontrolišu nivo šećera u krvi tako efikasno nakon ketogene dijete“, navodi Gonzales.

Doduše, napominje profesor, verovatno je u pitanju bio kratkoročni efekat i da bi se regulacija nivoa šećera normalizovala prilično brzo kada ponovo uvedu ugljene hidrate u ishranu, mada bi to trebalo dodatno proveriti.

Štitna žlezda je endokrina žlezda koja se nalazi ispod grkljana i proizvodi hormone koji utiču na rast, razvoj i metabolizam.

Štitna žlezda i poremećaji u njenom funkcionisanju mogu dovesti do raznih simptoma, jer štitna žlezda kontroliše važne telesne procese, piše Stetoskop.info.

Simptomi oboljenja štitne žlezde:

Gojenje ili mršavljenje:
Gojenje može biti znak niskog nivoa hormona štitne žlezde (hipotireoidizam).
Mršavljenje može biti rezultat prekomernog lučenja hormona štitne žlezde (hipertireoza).

Usporeni rad srca: Može se primetiti kod hipotireoidizma, dok hipertireoza izaziva ubrzan rad srca.

Otok na vratu: Povezan sa povećanjem štitne žlezde (gušavost), što može dovesti do razvoja raka štitne žlezde.

Psihički simptomi:
Smanjeno lučenje hormona može dovesti do umora, depresivnog raspoloženja i usporenog mentalnog funkcionisanja.
Povećano lučenje hormona može izazvati prekomerno znojenje i nepodnošenje toplote.

Sličnost sa simptomima menopauze: Zbog preklapanja simptoma sa menopauzom, lako se može doći do zabune, pa je preporučljivo uraditi test krvi.

• Naši preci su ga pili često: Zaboravljeni sok koji čuva srce i snižava krvni pritisak
• Top 5 vrsta voća bogatog magnezijumom za bolje zdravlje i energiju

Bolesti koje izaziva štitna žlezda:

Hašimotova bolest: Autoimuni poremećaj koji dovodi do smanjenja funkcije štitne žlezde (hipotireoidizam). Može izazvati privremene simptome hipertireoidizma pre nego što dođe do hipotireoze.

Gravesova bolest: Autoimuni poremećaj koji dovodi do prekomernog lučenja hormona štitne žlezde, uz otok iza očiju i simptome hipertireoze.

Komplikacije kod poremećaja štitne žlezde:

Ako se ne leči, hipotireoza može izazvati povećanje nivoa holesterola, što može dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema kao što su moždani udar ili infarkt. U težim slučajevima, može doći do gubitka svesti i opasnog pada telesne temperature.

Lečenje:

Hipotireoza: Leči se hormonskom terapijom koja povećava energiju, smanjuje holesterol i pomaže u postepenom gubitku težine.

Hipertireoza: Leči se antitiroidnim lekovima, koji smanjuju proizvodnju hormona, ili radioaktivnim jodom koji uništava štitnu žlezdu.

Pravilna ishrana za zdravlje štitne žlezde:

Preporučuje se zdrava ishrana bogata vitaminima i mineralima, kao i unos ribe koja je bogata omega-3 masnim kiselinama i jodom. Takođe, treba izbegavati namirnice koje troše jod, kao što su kupus, brokoli, soja, kikiriki i jagode. Antioksidansi iz voća i povrća, poput borovnica, aronije, paprike i trešnje, takođe su korisni za zdravlje štitne žlezde.

Tihi srčani udar može da prođe potpuno nezapaženo, a posledice mogu biti kobne. Srčani udar događa se kada dotok krvi u srčani mišić iznenada bude prekinut, najčešće zbog ugruška.

Ukoliko srce ne dobija kiseonik, može doći do nepovratnog oštećenja tkiva ili smrti.

I dok su simptomi poput jakog pritiska u grudima ili kratkog daha opšte poznati, neki se infarkti javljaju s neobičnim znakovima ili bez ikakvih simptoma.

Britanska fondacija za srce (BHF) procenjuje da je čak trećina srčanih udara "tihih", što znači da se ne prepoznaju na vreme.

Lekar objašnjava: "Ne izgledaju svi srčani udari kao u filmovima". Dr Sermed Mezher na TikToku je podelio primer pacijenta koji je mislio da mu je hrana zapela u grlu.

Ispostavilo se da je reč o srčanom udaru, uzrokovanom potpunim začepljenjem arterije koja opskrbljuje glavni deo srca.

"Takvi infarkti mogu da se manifestuju samo blagom nelagodom, poput knedle u grlu ili lagane otežanosti disanja", rekao je dr Mezher, napominjući da su atipični simptomi posebno česti kod žena, prenosi Daily Express.

Upozorio je i na važnost pravovremenog prepoznavanja: "Ako se predugo čeka, šteta za srce postaje ozbiljnija. U ovom slučaju, da je pomoć stigla samo 10 minuta kasnije, pacijent verovatno ne bi preživeo".

Ko je u većem riziku?

Tihi srčani udari mogu da se dogode bilo kome, ali češće pogađaju:

• starije osobe, čiji se simptomi mogu pripisati drugim zdravstvenim stanjima
• osobe s dijabetesom, koje zbog oštećenja nerava možda neće osetiti bol

Mogući simptomi srčanog udara:

• bol u grudima (osećaj pritiska, stezanja ili žarenja)
• bol koja se širi u ruke, čeljust, vrat, leđa ili stomak
• vrtoglavica, mučnina, povraćanje
• znojenje, otežano disanje, osećaj teskobe
• kašalj

Hormoni su biološki glasnici koji putuju po celom telu, upravlajući ćelijama i tkivima. Kada nisu u ravnoteži ili ne uspeju da prenesu poruku, to može dovesti do razvoja veoma učestalih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, rak, osteoporoza i gojaznost i drugih zdravstvenih izazova kao što je neplodnost.

Svetski dan hormona – podizanju svesti o značaju hormona u organizmu

Nakon tri uspešne godine podizanja svesti o važnosti dobrog hormonskog statusa kroz Evropski dan hormona, 24.04.2025. se obeležava prvi Svetski dan hormona. Koncipiran je kao niz aktivnosti usmerenih na infomisanje opšte i stručne javnosti o važnosti hormonskog statusa u postizanju i održavanju dobrog zdravlja, sa fokusom na gojaznost, neoplazme i retke endokrinološke bolesti, te tzv. endokrine disruptore, odnosno spoljašnje faktore koji remete endokrino zdravlje, prenosi Stetoskop.info.

U kojoj meri hormonski disbalans može da utiče na plodnost

Znaci ili simptomi poremećaja hormonske ravnoteže će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne funkcionišu ispravno i mogu da budu različiti za svakog pojedinca.

Simptomi poremećaja hormonske ravnoteže, izmedju ostalog uključuju:

obilne ili neredovne menstruacije, uključujući izostanak menstruacije (amenoreja), zaustavljene menstruacije ili česte menstruacije,
smanjen seksualni nagon,
neplodnost.

Rana dijagnostika i prevencija

Vrednosti reproduktivnih hormona, kao i hormona štitne žlezde predstavljaju značajan element u proceni uzroka nastanka sterliteta, a bitni su i za lečenje neplodnosti i za ispitivanje i praćenje disfunkcije endokrinog sistema. Takodje, pratimo koncentraciju insulina u cilju postojanja insulinske rezistencije i indeks telesne mase u sklopu procene stepena uhranjenosti.

Bitno je podvući da rebalans hormona počinje fizičkom aktivnošću koja je esencijalna za hormonsku ravnotežu. Vežbanje 1.5-2.5 sata nedeljno pomaže telu u proizvodnji hormona.

Preporučena je mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i žitarica od celog zrna, dok brzu hranu treba svesti na minimum. U cilju održavanja koncentracije vitamina D, treba uzimati masnu ribu poput lososa i srdele. Može se razmotriti uzimanje dodataka vitamina D kao što je ulje jetre bakalara, naročito tokom jeseni i zime kada je izloženost suncu smanjena. Jogurt, bademi, mahunarke i tamno lisnato povrće pomoći će u zaštiti kostiju i zuba, jer su bogati kalcijumom. Plodovi mora, morske alge, jaja i mlečni proizvodi mogu pomoći u održavanju nivoa joda.

Optimalno je spavati 7 sati u neprekinutom snu uvek u isto vreme, da bi se održala vitalnost i energija. Da bi se neutralisali endokrini disruptori, savetuje se izbegavanje plastične ambalaže, održavanje higijene prostora da bi se eliminisale čestice prašine, selekcija proizvoda za negu i kozmetiku sa idejom da se izbegne kupovina preparata koji sadrži hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani.

„Što se pre započne lečenje, pre nastupa subjektivno poboljšanje kvaliteta života i eliminiše se mogućnost nastanka komplikacija endokrinoloških oboljenja”, navodi doc. dr Pandrc.

Insulinska rezistencija i njena veza sa sterilitetom

Sindrom insulinske rezistencije je stanje koje prethodi šećernoj bolesti, potencijalno je reverzibilno i podrazumeva rezistenciju perifernih tkiva, pre svega mišićnog, na dejstvo insulina, koga ima u suvišku.

Taj insulin dovodi do policistične izmene jajnika, što sve smanjuje ovarijalnu rezervu izraženu kroz AM hormon i direktno menja kvalitet ovulacije nagore.

Potrebno je učiniti laboratorijske pretrage u smislu odredjivanja jutarnjih vrednosti šećera i insulina, iz kojih se izračunava HOMA indeks, i ako je veći od 2.7, osoba ima insulinsku rezistenciju.

Potom se propisuje se lek iz klase bivandida koji je potpuno bezbedan u trudnoći, efikasno reguliše insulinsku rezistenciju a istovremeno je i induktor ovulacije, te se postiže korist za pacijentkinju na više polja.

Koliko su hormoni štitaste žlezde važni za reproduktivno zdravlje?

Jedan od efekata nedostatka tiroidnih hormona se odnosi i na polne organe. Ukoliko je prisutna smanjena funkcija štitaste žlezde, pa čak i u latentnoj formi, javlja se nedostatak polnog nagona i neregularni menstrualni ciklusi.

Od skora je poznato da čak i autoimuna bolest štitaste žlezde (Hashimoto tiroiditis) ima uticaj na razvoj ploda, jer su antitela štitaste žlezde nadjena u folikoluarnoj tečnosti embriona. To su mamina antitela i znak su da je mama nekada preležala upalu štitaste žlezde. Uvek će biti povišena kao marker preležena infekcije i imaju sposobnost da prodju kroz placentu u bebinu cirkulaciju. Ako mama u trudnoći ima akutnu upalu štitaste žlezde, ta antitela ostaju samo u maminom telu jer ne prolaze placentu. Zato je neophodno popraviti funkciju štitaste železde pre ulaska u bilo kakvu priču o radjanju, a naročito u proces vantelesne oplodnje.

Da li je moguće zatrudneti uz prisustvo hipotireoze i kako se vodi trudnoća kod takvih pacijentkinja?

Ukoliko pacijentkinja ima hipotireozu, trudnoća je moguća kao biohemijska (povišen beta HCG). To praktično znači da je može doći do spajanja muške i ženske polne ćelije, ali je sledeća faza razvoja ploda (implantacija embriona u zid materice) problematična. U tih pacijentkinja uvodimo supstituciju hormona štitaste žlezde do postizanja vrednosti TSH izmedju 2 i 3. Obzirom da se levotiroksin dozira po kilogramu telesne mase, potrebne su češće kontrole vrednosti TSH, kako odmiče trudnoća i trudnica dobija u telesnoj masi.

U ovih pacijentkinja se, takodje, preporučuje uvodjenje selena kao esencijalnog mikronutrijenta, ključnog u sintezi, aktivaciji i metabolizmu hormona štitne žlezde. Nadoknada selena u toku trudnoće može biti korisna, pogotovo kod trudnica s prisutnim antitelima. Studije pokazuju smanjenje nivoa antitela i smanjenu pojavu nepravilnog rada štitne žlezde u postpartalnom periodu. Neke države Evrope u svojim smernicama navode kao prevenciju postpartalnog hipotiroidizma suplementaciju selenom u dozi 200 µg ujutro u toku trudnoće i 12 meseci nakon porođaja kod žena s pozitivnim nalazom TPO antitela.

• Imate visok pritisak? Jedite banane
• Šta je narkolepsija i kako prepoznati ovaj poremećaj

Na koji način gojaznost utiče na hormonalni status i plodnost kod muškaraca i žena?

Masno tkivo predstavlja nezavistan endokrini organ koji produkuje estrogen u suvišku tako da povišen indeks telesne mase značajno se smanjuju i šanse za uspešnost oplodnje, bilo spontane bilo asistirane. Takodje, luči brojne faktore koji remete i funkciju jajnika i sve funkcije materice koje se tiču reprodukcije od ovulacije do samog procesa proizvodnje, transporta oplođene jajne ćelije i implantacije.

U muškaraca, enzim aromataza iz masnih ćelija muški testosteron može da prevede u estrogen, remeteći produkciju sperme koja je preduslov za mušku plodnost.

U lečenju steriliteta i podizanju fertilne sposobnosti u gojaznih osoba se preporučuje se tzv. mediteranska ishrana – sveže voće i povrće, maslinovo ulje, riba i druge namirnice bogate antioksidantima i omega 3 masnim kiselinama. Za žene je posebno važno gvožđe i folna kiselina.

Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko sedam odsto u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa:

• oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno,
• uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje),
• prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i
• restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).

Preporučuju se nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani , plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno cedjenom maslinoviom ulju. Naravno , ukoliko se higijensko-dijetetskim režimom ne postigne zadovljavajuća redukcija telesne težine, razmatra se uvodjenje medikamentozne terapije gojaznosti.

Ključni hormoni koji se prate u procesu dijagnostike steriliteta

U proceni uzroka steriliteta određujemo hormonski status pacijentkinje koji obuhvata sledeće hormone:

estradiol (prati rast folikula) ,
FSH (stimuliše rast folikula i indirektno zadebljanje zida materice),
LH (ukazije na ovulaciju),
progesteron (priprema sluzokožu materice za prihvatanje oplođene jajne ćelije),
prolaktin (može sprečiti mogućnost začeća, neretko prati vrednotsi TSH),
testosteron (vrednosti iznad referentnih za žene mogu biti znak sindroma policističnih jajnika),
TSH (povišen TSH ukazuje na smanjen rad štitaste žlezde),
FT4 ( snižene vrednosti TSH uz visoke nivoe T3 i T4 ukazuju na hipertireozu, i obratno).

Sem navedenog, određujemo indeks insulinske rezistencije i indeks telesne mase. Dobijeni parametri se analiziraju i ukoliko postoje značajna odstupanja, propisuje se medikamentozna terapija.

Savet parovima koji pokušavaju da dobiju dete, a sumnjaju da hormoni mogu biti prepreka

„Potrebno je javiti se svom lekaru ukoliko se javi bilo koji od sledećih simptoma: neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne mase, novoregistrovana osetljivost na hladnoću, promena apetita, pojačana lomljivost kose i noktiju, umor, suva i perutava koža, pojava depresije, pojačano žeđanje, znakovi preuranjenog ili zakasnelog puberteta (izvan raspona 8-13 godina za devojčice i 9-14 godina za dečake) i, specifično za odrasle, gubitak libida, nepravilni menstrualni ciklusi, neplodnost”, naglašava doc. dr Pandrc.

Kako podići svest o važnosti hormonalne ravnoteže

Endokrinološki poremećaji uključuju:

gojaznost,
šećernu bolest,
bolesti štitaste žlezde,
tumore,
poremećaje rasta,
arterijsku hipertenziju,
osteoporozu,
neplodnost i seksualnu disfunkciju ,
kao i brojne retke bolesti.

Ne iznenađuje podatak da će u nekom trenutku života, za više od tri četvrtine stanovništva biti potreban endokrinolog.

Sem individualnih faktora, koji utiču na endokrino zdravlje pojedinca i koji nisu uvek modifikabilni, postoje i opšti tzv. endokrini disruptori kojima smo izloženi putem vazduha, hrane, vode, preko kože, ali i koji se, na žalost, prenose i sa majke na plod.

Magnezijum je mineral koji je često deo rutine suplementacije kod mnogih koji vode računa o zdravlju, a posebno među onima koji su fizički aktivni.

Ovaj životno važan mineral obavlja brojne funkcije u organizmu, pa je tako bitan za nervni i mišićni sistem, a bez njega naši metabolički procesi bili bi u zastoju.

Razdražljivost i konfuzija, kao i umor i grčenje mišića neki su od simptoma manjka magnezijuma. Ono o čemu se ne priča dovoljno je da je magnezijum vrlo važan za zdrave kosti i zube. Dnevne potrebe za magnezijumom kreću se oko 375 miligrama.

Veće potrebe za magnezijumom javljaju se tokom rasta i razvoja, pa tako i u trudnoći, kod stresa, pojačane telesne aktivnosti. Osim toga, potrebe za ovim mineralom povećavaju se i kod dojenja, konzumiranja alkohola, uzimanja određenih lekova poput diuretika, a određene bolesti, poput dijabetesa, zahtevaju više magnezijuma.

• Šta je narkolepsija i kako prepoznati ovaj poremećaj
• Naši preci su ga pili često: Zaboravljeni sok koji čuva srce i snižava krvni pritisak

Manjak magnezijuma moguć je i kod probavnih problema, ali i usled starenja.

Magnezijumom su bogate integralne žitarice, semenke, orašasti plodovi, pojedino povrće, ali i određeno voće. Međutim, na ovu listu staje i voće bogato magnezijumom.

Voće bogato magnezijumom:

Suve kajsije

Jedna šolja suvih kajsija čini 10 % ukupnog unosa magnezijuma, ali kao i drugo suvo voće, bogato je kalorijama, pa je važno paziti na količinu. Otprilike tri suve kajsije daju oko 50 kalorija i oko 10 miligrama magnezijuma. Takođe ih možete dodati u ovsenu kašu ili jogurt. Osim magnezijuma, suve kajsije sadrže kalijum i gvožđe. Raznovrsnom ishranom osiguraćemo različit unos magnezijuma, pa voće koje ima više kalorija možemo dodati u manjim količinama kao deo ukupnog unosa magnezijuma tokom dana.

Avokado

Avokado se smatra jednim od najzdravijih, odnosno nutritivno najbogatijih voća jer, pored vitamina i minerala, sadrži i zdrave masti. Jedna šolja seckanog avokada obezbeđuje oko 10 % dnevnih potreba za magnezijumom. Tom količinom takođe unosimo oko 35 % vlakana. Avokado možete uvrstiti u bilo koji obrok – dodajte ga na tost sa jajima i lososom za doručak, u salatu od piletine za ručak, ili ga namažite na integralnu tortilju sa ćuretinom za večeru.

Suve smokve

Šolja suvih smokava sadrži oko 100 miligrama magnezijuma, međutim, to što je neko voće bogato magnezijumom, ne znači da ga možemo jesti neograničeno. Imajte na umu da su suve smokve kalorične, pa će jedna šolja smokava povećati energetski unos za oko 370 kalorija. Međutim, šolja smokava obezbeđuje oko 50 % preporučenih količina vlakana.

Dodajte dve do tri smokve u ovsenu kašu i obezbedićete oko 30 miligrama magnezijuma. Suve smokve su odličan dodatak doručku za podsticanje probave, a u kombinaciji sa drugim sastojcima bogatim magnezijumom, kao što su orašasti plodovi i integralne žitarice, povećaćete unos magnezijuma u prvom obroku.

Banane

Kada nam nedostaje magnezijum, zbog čega nam telo šalje bolne signale u obliku grčeva u mišićima, jedan od saveta koji ćemo dobiti je da jedemo banane. To je tačno, jer jedna šolja iseckanih banana obezbeđuje oko 46 miligrama magnezijuma. Banane su takođe dobar izvor vitamina B6, koji je važan za metabolizam, funkcionisanje imunološkog sistema, proizvodnju neurotransmitera i stvaranje hemoglobina, dela crvenih krvnih zrnaca koji prenosi kiseonik kroz telo.

Iako banane spadaju u voće bogato magnezijumom, ne možemo ih pojesti dovoljno da bismo obezbedili svih 375 miligrama magnezijuma. Ipak, one su prva pomoć ako vas zatekne grč, a uz to pijte vodu obogaćenu magnezijumom.

Neurobics su vežbe koje podsećaju na cross-trening za mozak.

U knjizi „Keep Your Brain Alive“ američkog neurobiologa Lorensa Kaca i Meninga Rubina, pisca koji se ceo život bavio advertajzingom, predstavljene su 83 vežbe za mozak. Njihova sistematska primena stimuliše razvoj novih nervnih veza u različitim oblastima mozga, jača nervne ćelije, podstiče proizvodnju hranljivih sastojaka koji poboljšavaju memoriju. Mi smo izdvojili 10 vežbi u koje je uključeno pet čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira.

Isprobajte ove vežbe tokom jutarnje rutine, nakon nekog vremena ćete osetiti pozitivne efekte.

10 vežbi za mozak

1. Perite zube nedominantnom rukom

Istraživanja su pokazala da korišćenje suprotne hemisfere mozga (kao u ovoj vežbi) može dovesti do brzog i značajnog širenja područja cerebralnog korteksa.

Kako to raditi: Perite zube nedominantnom rukom, takođe ne zaboravite da otvarate i koriste tubu paste za zube istom tom rukom.

2. Tuširajte se sa zatvorenim očima

Taktilne senzacije aktiviraju druge oblasti mozga. Vaše ruke primećuju to što ne može da se vidi i šalju signale o tome u mozak.

Kako to raditi: Pokušajte da koristite samo osećaj dodira (radite sve pažljivo, sa velikim oprezom da biste izbegli povrede). Otvorite slavine i podesite vodu, verujte svojim osećajima. Zatim se tuširajte sa zatvorenim očima.

3. Promenite svoju uobičajenu jutarnju rutinu

Istraživanja mozga pokazuju da novi zadaci povećavaju zonu korteksa, što ukazuje na povećanje nivoa aktivnosti mozga.

Kako to raditi: Obucite se posle doručka, šetajte sa psom u novom rejonu, promenite svoj omiljeni kanal na TV ili radio stanici.

4. Okrenite poznate predmete naopako. Bukvalno

Kada gledate na pravilno okrenute stvari, vaša leva, „verbalna“ strana mozga brzo ih prepozna i odmah usmerava vašu pažnju na drugo mesto. Kada ih okrenete naopačke, vaša desna strana mozga se uključuje u rad i pokušava da prepozna oblik, boju i odnos prema zbunjujućoj slici.

5. Promenite mesta za stolom

U većini porodica, svako ima svoje mesto za stolom, ali vašem mozgu su stalno potrebna nova iskustva.

Kako to raditi: Promenite mesto kako biste promenili položaj koji zauzmate, i da biste na drugi način gledali na sobu, na ljude, pa čak i na to kako posegnuti za slanikom i biberom.

6. Udišite nove arome

Verovatno se ni ne sećate kada ste „naučili“ da povezujete miris kafe sa početkom dana. Novi nervni putevi mogu se aktivirati, povezivanjem sa novim neobičnim mirisima kao što su mirisi vanile, cimeta, nane, sa bilo kojom vrstom aktivnosti.

Kako to raditi: Držite ekstrakt svog omiljenog mirisa nedelju dana blizu kreveta. Otvorite ga i udišite čim se probudite, zatim kada se umivate i oblačite.

7. Otvorite prozor automobila

Hipokampus je deo mozga koji je odgovoran za sećanja. Sećanja će biti jača ako se povezuju sa mirisima, zvucima i slikama.

Kako to raditi: Pokušajte da prepoznate nove zvuke i mirise na putu. Otvoren prozor će vam pomoći u tome.

8. Izučavanje namirnica u supermarketu

Prodavnice su dizajniranane tako da najprofitabilnije proizvode stavljaju u visini očiju, tako da kada kupujete namirnice, zapravo ne vidite mnoge.

Kako to raditi: Zastanite u svakom redu prodavnice i pogledajte police, od vrha do dna. Ako vidite nešto što niste videli ranije, dohvatite, pročitajte sastojke, i razmislte o tome. Nije obavezno da to kupite, vi ste već narušili svoju rutinu i stekli novi iskustvo.

9. Povećajte broj komunikacija u toku dana

Naučna istraživanja u više navrata su dokazala da nedostatak komunikacije ima ozbiljan negativan uticaj na ukupne kognitivne sposobnosti.

Kako to raditi: Želite li nešto da popijete? Bolje je da kupite to piće u prodavnici nego u automatu. Treba vam nešto iz prodavnice? Bolje je da platite račun na kasi, nego na samouslužnoj kasi karticom.

10. Čitajte drugačije

Mi koristimo različite delove mozga kada čitamo sami ili slušamo, kad čitamo naglas ili u sebi.

Kako to raditi: Čitajte naglas sa svojim sagovornikom, naizmenično menjajući uloge slušaoca i čitaoca. Možda ćete mnogo više vremena da čitate knjigu, ali zato ćete provesti više vremena zajedno, piše econet.ru.