Zdravlje

Šta je to PEAT tehnika i na šta se primenjuje?

Zdravlje

“Pokrećujući blokirane energetske tokove u auri bića, PEAT osvešćuje i neutrališe sadržaje kao što su traume, emocionalne rane, stresne situacije, strahovi…”

PEAT je napredna tehnologija spiritualnog razvoja, čiji naziv predstavlja skraćenicu za Primarnu Energiju, Aktivaciju i Transformaciju. Ova tehnika omogućava duboku unutrašnju promenu kroz proces oslobađanja od energetskih i emocionalnih blokada koje nas nesvesno sputavaju - piše sajt psychotherapy-online.com.

Ovu metodu je razvio diplomirani psiholog Živorad Mihajlović Slavinski, koji je više od 55 godina posvetio istraživanju duše, ljudske svesti i postojanja. Njegovo bogato iskustvo obuhvata različite oblike meditacije, sisteme spiritualnog samorazvoja, jogu, kabalu i tarot. Kroz decenije rada, Slavinski je kreirao brojne metode koje pomažu ljudima da postignu dublje razumevanje sebe i ostvare unutrašnju harmoniju. Autor je 25 knjiga iz oblasti spiritualne tehnologije, koje su stekle međunarodno priznanje i pomogle mnogima na njihovom putu duhovnog razvoja.

PEAT je, dakle, moćan alat koji omogućava ljudima da efikasno reše svoje emocionalne i psihološke probleme. Kroz ovaj proces moguće je isceliti stresne situacije i traumatične događaje iz prošlosti, koji i dalje utiču na naše misli, emocije i ponašanje.

Prostim rečima, PEAT nam pomaže da uklonimo emotivni naboj koji osećamo u vezi s određenim problemom, situacijom, sećanjem ili doživljajem. Kada se taj naboj razgradi, energetske blokade koje su postojale u našem polju počinju da se otapaju, a naša energija se vraća u balans. To dovodi do osećaja unutrašnjeg mira, većeg protoka energije i sposobnosti da sa više lakoće i jasnoće sagledamo životne okolnosti. PEAT nas ne samo oslobađa tereta prošlosti, već i omogućava da svesnije kreiramo svoju sadašnjost i budućnost iz mesta unutrašnje stabilnosti i autentične moći.

Na šta sve možemo da primenjujemo PEAT?

1. Probleme i preplavljujuće emocije

PEAT je izuzetno koristan kada se suočavamo sa intenzivnim i neprijatnim emocionalnim reakcijama na situacije u našem životu. To su situacije koje nas pogađaju do te mere da se osećamo preplavljeno i kao da gubimo kontrolu nad svojim emocijama.

Primer: Tužna sam jer svi oko mene imaju nekog, a ja nikako da pronađem partnera.

U ovakvim slučajevima, PEAT pomaže da se intenzitet ovih emocija smanji, omogućavajući nam da ih posmatramo sa drugačijeg nivoa svesti. Kada negativna emocija više ne dominira našom percepcijom, dobijamo jasniji uvid u situaciju i sposobnost da donosimo odluke iz mesta unutrašnje stabilnosti, a ne iz emotivne uzdrmanosti.

2. Negativna iskustva i prošlost

PEAT se može koristiti za otpuštanje bola i neprijatnih emocija vezanih za prošle događaje koji nas i dalje emocionalno opterećuju. Kada pomislimo na određeni događaj iz prošlosti i osetimo nelagodnost, ljutnju, tugu ili bol, to znači da taj događaj još uvek nosi emotivni naboj koji utiče na naše trenutno stanje.

Primer: Bivši partner me je prevario i kad pomislim na to, osećam veliki bol.

Korišćenjem PEAT-a, možemo obraditi i osloboditi intenzivne, potisnute emocije povezane s tim iskustvom. Kada se emocionalni naboj razgradi, sećanje na događaj više ne izaziva bol ili patnju, već ga možemo posmatrati sa neutralnijeg i uravnoteženijeg stanja svesti. Na taj način, oslobađamo se prošlosti i sprečavamo da nas ona nesvesno oblikuje i ograničava u sadašnjosti.

3. Ciljevi i ostvarenje želja

PEAT se ne koristi samo za razgradnju negativnih emocija, već i za osnaživanje i podršku pri ostvarivanju ciljeva. Često imamo unutrašnje blokade i nesvesne otpore prema nečemu što želimo da postignemo, što može izazvati strah, nesigurnost ili osećaj sumnje u sebe.

Primer: Želim da pokrenem svoj privatan posao, ali se bojim neuspeha.

U ovakvim slučajevima, PEAT pomaže da oslobodimo strahove, nesigurnosti i ograničavajuće unutrašnje programe koji nas koče. Kada se oslobodimo unutrašnjih blokada, naši ciljevi postaju lakše dostižni jer više ne dolazimo iz mesta otpora, već iz unutrašnje snage, sigurnosti i poverenja u proces.

PEAT nam omogućava da svesno radimo na sebi i rešavamo izazove na dubljem nivou – bilo da se radi o aktuelnim problemima, prošlim traumama ili budućim ciljevima. Kroz ovaj proces, dobijamo priliku da otpustimo emocionalne terete, promenimo način na koji doživljavamo situacije i kreiramo život sa više lakoće, jasnoće i unutrašnjeg balansa.

Kako izgleda PEAT sesija i kako se pripremiti za nju?

PEAT sesije se mogu raditi i uživo i online, pri čemu je sam postupak potpuno isti. Lokacija ne igra ključnu ulogu, jer je suština procesa unutrašnji rad i vođeni razgovor sa sopstvenom svešću.

Jedan od najvažnijih elemenata uspešne PEAT sesije jeste opuštenost osobe koja prolazi kroz proces. Ona može sedeti udobno ili ležati, sa zatvorenim očima, dok je procesor PEAT-a vodi kroz ceo postupak. Tokom sesije, procesor postavlja pažljivo osmišljena pitanja koja osobu navode da istraži unutrašnje doživljaje, emocije i misli koje se pojavljuju.

Važno je naglasiti da PEAT nije hipnotički metod – ovde nema gubitka svesti niti sugestivnog vođenja. Umesto toga, radi se o svesnom i prisutnom razgovoru sa svojim unutrašnjim svetom. Što je osoba opuštenija – kako mentalno, tako i fizički – sam proces postaje lakši i prirodniji, omogućavajući dublji uvid i brže otkrivanje ključnih sadržaja svesti koji su povezani sa problemom na kojem se radi.

Postupak za online sesiju je identičan onom uživo, uz nekoliko dodatnih preporuka. Osoba kojoj se radi sesija trebalo bi da bude u mirnom i tihom okruženju bez spoljašnjih ometanja, kako bi se mogla u potpunosti posvetiti procesu. Takođe, korišćenje slušalica može poboljšati fokus i omogućiti kvalitetniju komunikaciju između procesora i klijenta.

Što se tiče trajanja PEAT sesije, ono varira u zavisnosti od teme koja se obrađuje. Dok neki procesi mogu biti završeni za samo 30 minuta, drugi, dublji i kompleksniji, mogu zahtevati i do 60 minuta. Takođe, dužina sesije zavisi i od toga koliko je osoba u tom trenutku opuštena i spremna za rad. U svakom slučaju, PEAT tehnika omogućava efikasan i relativno brz rad na unutrašnjim blokadama, pružajući osobi osećaj olakšanja, jasnoće i unutrašnje slobode.

Benefiti PEAT-a:

PEAT nam omogućava da se osećamo rasterećenije i opuštenije, jer nam pomaže da neutrališemo intenzivne emocije i promenimo način na koji doživljavamo probleme koji su ih izazvali. Umesto da budemo zarobljeni u istim obrascima razmišljanja i reagovanja, dobijamo priliku da sagledamo situacije iz nove perspektive – sa više mira, razumevanja i unutrašnje stabilnosti.

Kroz ovaj proces možemo se osloboditi duboko ukorenjenih strahova i ograničavajućih unutrašnjih programa koji su nas nesvesno vodili kroz život, sprečavajući nas da ga živimo u njegovoj punoj snazi. PEAT nam pruža alat za dublju unutrašnju transformaciju, omogućavajući nam da se oslobodimo tereta prošlosti, emotivnih rana i trauma koje i dalje utiču na naše misli, osećanja i odluke.

Kada se oslobodimo preintenzivnih negativnih emocija, postajemo sposobni da svesno menjamo svoje ponašanje i navike koje nam ne koriste. Umesto da delujemo iz podsvesnih obrazaca, otvaramo prostor za svesne, osnažujuće izbore koji nas vode ka većem miru, unutrašnjoj slobodi i autentičnijem življenju života.

Ovaj alat spiritualnog razvoja nam pomaže da lakše kreiramo i manifesitramo ono što želimo, tako što se oslobađamo emocionalne napetosti i preintezivnih negativnih emocija.

Kada smo opterećeni emocionalnom napetošću i preintenzivnim negativnim emocijama, naša energija je rasuta, a fokus usmeren na ono što ne želimo, umesto na ono što želimo da stvorimo.

PEAT nam omogućava da se oslobodimo unutrašnjih blokada, nesvesnih ograničenja i emotivnih naboja koji nas sputavaju. Kada se oslobodimo tih tereta, naša vibracija se menja – postajemo usklađeniji sa svojim željama i lakše ih privlačimo u svoj život. Umesto da manifestujemo iz mesta straha, sumnje ili unutrašnje napetosti, počinjemo da stvaramo iz prostora unutrašnje lakoće, poverenja i usklađenosti sa sobom.

Kroz proces oslobađanja emotivnih naboja, naš um postaje jasniji, naše emocije stabilnije, a naša sposobnost da svesno biramo misli i akcije snažnija. Na taj način, manifestacija postaje prirodan i spontani deo našeg života, jer više ne delujemo iz nesvesnih ograničavajućih obrazaca, već iz svesne povezanosti sa svojim unutrašnjim bićem i autentičnim željama.

Kako prevazići strah od zubara?

Zdravlje

Oralni hirurg, dr Dušan Ostojić, otvara temu fobije od zubara sa ciljem da objasni na koji način strah može da se razloži i ohrabri osobe sa ovim problemom da se idu kod stomatologa.

Jedan od najčešćih izazova sa kojima se susreću i pacijenti i terapeuti jeste nerealno očekivanje da će se strah od zubara „rešiti odmah“. Ljudi žele brzo rešenje: jednu terapiju, jedan dobar stomatolog, jednu tabletu i da problem nestane za jedno popodne. Ali istina je sasvim drugačija, piše Stetoskop.info.

Strah od stomatologa se ne gasi pritiskom na dugme – on se razume, razlaže i postepeno gasi

Strah koji je nastajao godinama, sloj po sloj, često još od detinjstva, ne može nestati u jednom danu. Baš kao što se rana na srcu ne leči tako što je ignorišemo, tako se ni duboka fobija ne prevazilazi bez procesa. Prevazilaženje straha od zubara je dugoročan proces. Važno je da znamo šta ga usporava, šta ga ubrzava, kako izgleda njegovo razlaganje kroz vreme i zašto je važno imati strpljenja, kontinuitet i podršku.

Kako nastaje strah od zubara koji traje?

Dentalna fobija nije stid ili blaga neprijatnost koja se javi u čekaonici, niti iznenadna panika pred ordinacijom. To je emocionalna i telesna memorija prošlih iskustava, pojačana maštom, osećajem srama, pogrešnim uverenjima i godinama izbegavanja odlaska kod zubara. Najčešći uzroci su:

Negativno iskustvo iz detinjstva (npr. bolan tretman bez objašnjenja).
Izlaganje strahu kroz druge– npr. roditelj koji pokazuje strah ili prezir prema zubarima.
Zanemarivanje i izbegavanje odlaska kod zubara– što duže se izbegava odlazak, to veća postaje fobija. Izbegavanje je najbolja hrana za svaku vrstu fobija.
Gubitak kontrole i poniženje– osećaj da je neko „vladao našim telom“ bez našeg pristanka.
Stid zbog ružnog izgleda zuba, lošeg zadaha, ili opšte zapuštenosti usta i zuba.
„Strah se ne pojavljuje naglo on se gradi postepeno, kao kula od karata. Svaki negativni doživljaj doda još jedan sprat. Vremenom, strah nije više samo racionalni odgovor na bol već postaje životni obrazac“, ističe dr Ostojić.

Psihoanalitička osnova straha od odlaska kod zubara

U psihoanalizi, strah od zubara se često tumači kao projekcija potisnutih emocija. Usta su simbol:

ranjivosti (ne možeš govoriti dok ti je nešto u ustima),
kontrole (ne možeš pobediti bol ako si bespomoćan) i
srama (zubi kao dokaz „nebrige“, „slabosti“, „propadanja”).

Kod nekih pacijenata, zubar postaje nesvesna figura autoriteta:
roditelj koji kažnjava,
partner koji sudi,
društvo koje procenjuje.

„Strah od zubara je, zapravo, strah od susreta sa sobom – ranjivim, neurednim, nesavršenim sobom. Zato terapija mora ići polako, jer ne lečimo samo zube, već i dušu koja je decenijama naučila da ćuti, trpi i pati zbog osećanja straha“, objašnjava dr Ostojić.

Zašto je prevazilaženje fobije od stomatologa proces, a ne trenutak?

Zato što mozak uči kroz postepeno izlaganje

Naš nervni sistem ne reaguje na zapovesti („Ne boj se!“), već na iskustvo. Moraš više puta doživeti da je ordinacija sigurno mesto, a stomatološka intervencija prijatno iskustvo kako bi mozak formirao novu asocijaciju koja je zapravo početak izlečenja.

Zato što telo pamti više od uma

Telo koje se treslo u stolici, koje je povraćalo pri ulasku u ordinaciju, koje je plakalo od srama ne zaboravlja tako lako. Potrebne su ponovljene korektivne situacije.

Zato što izbegavanje jača strah

Svaki put kad izbegneš zubara strah raste. Cilj terapija izlečenja je u tome da naučiš da ostaneš u ordinaciji, da izdržiš nelagodu koju osećaš i da ti i tvoj mozak vidite da se ništa strašno ne događa.

Zato što svaka osoba ima svoj ritam

Neki će napredovati brže, neki sporije. Bitno je da postoji pravac, a ne brzina. Niko ne trči maraton bez treninga.

Kako izgleda maraton prevazilaženja straha od zubara?

Faza 1: Priznanje i informisanje. Pacijent prvi put priznaje da ima problem. Uči šta je dentalna fobija, čita tekstove na tu temu i traži podršku da problem reši.
Faza 2: Prvi kontakt sa stomatologom. Polako bez pritiska. Dolazak u ordinaciju samo na razgovor. Bez instrumenta, bez zahvata. Formira se odnos poverenja.
Faza 3: Postepeno izlaganje nekoj od stomatoloških intervencija. Kratki i bezbolni zahvati (čišćenje kamenca, pregled). Postepeno uvođenje anestezije, instrumenta, lečenja. Pauze između faza rada, dogovoreni signali podizanja ruke, empatija od strane stomatologa, sve su to alati koji i te kako pomažu.
Faza 4: Konsolidacija. Pacijent se redovno vraća u ordinaciju na zakazane intervencije i tako jasno uviđa da preživljava stomatološke tretmane bez ikakvih problema. Telo uči da smireno diše, da sedi bez panike. Strah postaje tihi saputnik, ali ne više gospodar.
Faza 5: Održavanje i samopouzdanje. Pacijent koristi naučene veštine: disanje, vizualizaciju, unutrašnji dijalog. Održava higijenu, dolazi preventivno najmanje jednom u tri meseca. Shvata da više nije isti – ne samo zbog zuba, već i zbog stava prema životu.

Šta pomaže u maratonu?

KBT terapija– najefikasnija psihoterapijska metoda za fobije.
Dnevnik emocija– zapisivanje misli i reakcija posle svakog koraka.
Podrška stomatologa koji razume strah.
Samonagrađivanje: svaki uspešan korak zaslužuje pohvalu.
Vežbanje disanja, relaksacije, vizualizacije.
Priče drugih pacijenata – deljenje iskustva normalizuje put.

Šta usporava napredak?

Nerealna očekivanja („Mora da mi bude lakše odmah.“)
Osećaj srama („Jedino ja sam ovako slab.“)
Opravdanja i izgovori („Ne mogu sad, možda sledeće nedelje.“)
Nedostatak kontinuiteta
Pogrešni stomatolozi – bez empatije i razumevanja.

Poruka doktora Ostojića – „Maraton se trči umom i srcem, ne koracima“

„Prevazilaženje straha od zubara nije sprint. To je proces ličnog sazrevanja, suočavanja i izlečenja. To je povratak sebi onome što zna da može, ali se nekada uplašilo i zaledilo. Ne moraš da trčiš brzo.“

„Ne moraš da pobediš nikoga osim sebe od juče. I svaki korak koji napraviš ka stolici, ka razgovoru, ka novom osmehu pobeda je veća nego što misliš. Samopouzdanje nesvesno raste, strah se svesno topi, a cilj postaje nikad bliži. Jer svaki maraton počinje istim korakom: odlukom da više ne bežiš. Jesi li spreman?“

Želite da se rešite nesanice? Ove dve vrste vežbanja su najefikasnije za to, pokazuje studija

Zdravlje

Ukoliko imate problema sa snom, rešenje ne mora biti u tabletama, već u fizičkoj aktivnosti. Novo obimno istraživanje objavljeno u časopisu BMJ Evidence Based Medicine otkriva da redovno bavljenje vežbama kao što su joga, tai či, šetnja ili trčanje može značajno poboljšati kvalitet sna — često efikasnije od lekova.

Studija je uporedila 13 različitih metoda za borbu protiv nesanice, uključujući različite oblike vežbanja, i otkrila da su joga i tai či među najefikasnijima. Joga je produžila san za skoro dva sata i poboljšala njegovu efikasnost, dok je tai či smanjio noćnu budnost i vreme potrebno za zaspivanje, sa efektima koji traju i do dve godine, piše Index.hr.

Vežbanje poboljšava san na više nivoa

Naučnici kažu da vežbanje smanjuje anksioznost, stimuliše lučenje melatonina, smanjuje nivo stresa i poboljšava dubok san. Hodanje i trčanje su se takođe pokazali korisnim, posebno u smanjenju težine simptoma nesanice.

Da li vežbanje treba da bude prvi izbor?

Iako kognitivno-bihejvioralna terapija ostaje najefikasnija, vežbanje je pristupačnije, jeftinije i praktično nema neželjenih efekata. Autori studije stoga preporučuju da vežbanje bude među lekovima prve linije za nesanicu, a ne samo dodatak terapiji.

Gastroenterolog otkrio koje 3 vrste povrća treba jesti za zdravlje jetre

Zdravlje

Mnogi misle da je izbegavanje prekomernog alkohola dovoljno za očuvanje zdrave jetre. Iako je alkohol jedan od glavnih neprijatelja ovog organa, loša ishrana, previše šećera i masti, uz manjak fizičke aktivnosti, mogu ozbiljno narušiti njeno zdravlje, piše Best Life.

Srećom, pravilna ishrana i aktivan životni stil mogu napraviti čuda za regeneraciju i zaštitu jetre. Gastroenterolog dr Joseph Salhab nedavno je otkrio tri vrste povrća koje svakodnevno uključuje u svoju ishranu kako bi ojačao zdravlje jetre.

Brokoli

U videu na TikToku dr Salhab je istakao da brokoli zauzima prvo mesto na njegovoj listi zbog svojih moćnih detoksikacijskih svojstava.

“Brokoli sadrži spoj sulforafan koji aktivira enzime odgovorne za detoksikaciju jetre i uklanjanje toksina iz tela”, objašnjava on.

Istraživanja potvrđuju da sulforafan može da ublaži simptome nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), a zbog tih prednosti sve je više dodataka ishrani na bazi brokolija.

Slične koristi pruža i drugo krstasto povrće – poput prokelja, karfiola i kupusa – kao i lisnato povrće poput kelja, spanaća i blitve.

Cvekla

“Cvekla sadrži betalain, snažan antioksidans koji smanjuje oksidativni stres u jetri i pomaže zaceljivanju”, kaže dr Salhab.

Prema rečima dr Jasona Itrija, osnivača Klinike za zdravlje i dugovečnost u Virdžiniji, betalaini takođe podstiču protok žuči, olakšavaju probavu masti i ubrzavaju eliminaciju toksina.

“Osobe koje redovno jedu cveklu imaju bolji protok krvi u mozgu, posebno u područjima zaduženim za pamćenje i kritičko razmišljanje”, dodaje dr Brynna Connor.

Artičoke

Na trećem mestu nalaze se artičoke, koje iznenađuju svojim snažnim delovanjem na jetru.

“Artičoke su među najboljim namirnicama za zdravlje jetre jer sadrže jedinjenje cinarin, moćan antioksidans”, pojašnjava dr Salhab.

Studija iz 2022. godine pokazala je da ekstrakt lista artičoke može imati zaštitno dejstvo kod nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), prenosi Večernji list. Salhab otkriva da ih često jede u obliku namaza na hlebu od kiselog testa za zdrav i hranjiv ručak.

Ubod ose može da bude smrtonosan: Evo kako da na vreme prepoznate reakciju

Zdravlje

Tokom letnjeg perioda pčele, ose i stršljeni su najaktivniji, a stručnjaci upozoravaju da nas od trenutka njihovog uboda do burne alergijske reakcije dele minuti.

Alergolozi upozoravaju da je otrov stršljena sto puta jači od venuma pčele i ose, a reakcija na ubod se ne može predvideti.

Svi barem jednom doživimo ubod nekog od ovih insekata, najčešće je to ubod pčele i ose, čak 90 odsto nas.

Kakav će ishod biti zavisi od toga da li će se kod osobe razviti alergijska reakcija i kakvog intenziteta.

Ubodi ose, stršljena i pčele dovode najčešće do snažne alergijske reakcije. Pri prvom kontaktu pacijent stvori specifična antitela, a svaki naredni ubod može da bude bolji, ali i poguban.

Uglavnom su to snažne reakcije i neke od njih mogu dovesti i do anafilaktičkog šoka, navode lekari.

Anafilaktički šok je alergijska reakcija koja je često opasna po život.

Tegobe nakon uboda ose, pčele i stršljena

Tegobe koje idu uz sistemske alergijske reakcije su promene na koži, gušenje, tegobe pri funkciji digestivnog trakta, poremećaj stanja svesti, kardiološke promene. Takođe je bitno napomenuti da ono što karakteriše anafilaktički šok jeste drastičan pad krvnog pritiska, pad cirkulacije zbog čega pacijent, ako se ne reaguje odmah, može da umre.

Doza otrova prilikom uboda stršljena 100 puta je veća nego nakon uboda ose. Otrovi ose i stršljena su slični po sastavu, za razliku od pčele.

Šta nakon uboda ose i pčela?

Treba imati na umu da ne smete da dirate ili češate mesto uboda. Možete ga zato hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega led. Pomažu i kortikosteroidnu mast ili kremu.

Ako vas ubode pčela, njenu žaoku sljuštite sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nemojte hvatati žaoku pincetom ili između noktiju kako ne bi istisnuli ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose treba oprati sapunom i vodom. Ukoliko se jave otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge.

Ako vas insekt ubode u grlo, odmah se javite lekaru, a u međuvremenu sisajte kockice leda.

Terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ubod se leči antihistaminicima i kortikosteroidima. Ako dođe do anafilaktičkog šoka, daje se intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. U infuziji se daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin.

Kod najvećih komplikacija daje kiseonik, a može se izvršiti traheotomija ili endotrahealna intubacija - piše B92.

Hemoroidi (Šuljevi) – šta su hemoroidi, kako nastaju i kako ih lečiti?

Zdravlje

Hemoroidi su relativno česta pojava i na svu sreću najveći broj je lakšeg karaktera. Ali ako su ozbiljniji - čoveku mogu predstavljati veliki problem. Pre su se ovakvi ozbiljni problemi sa hemoroidima rešavali komplikovanim i veoma bolnim operacijama, ali je pojavom TRILOGY - HAR-RAR metode, ova operacija hemoroida postala bezbolna.

Operacija HAL-RAR metodom traje samo dvadeset minuta i može se izvoditi pod različitim vrstama anestezije. Vaš lekar će vam preporučiti za vas najpogodniju. Većina pacijenata doživljava samo manju nelagodu i može se vratiti na posao dan ili dva nakon tretmana. Rizik od naknadnog krvarenja je mnogo manji nego kod drugih metoda, a i druge komplikacije koje mogu nastati nakon operacije su minimalne i veoma retke.

No, krenimo redom.

Šta su hemoroidi?

Hemoroidi ili šuljevi su prošireni i otečeni krvni sudovi u analnom kanalu ili oko anusa. Nekada su hemoroidi proglašavani za venska proširenja analnog kanala, dok se poslednjih godina hemoroidi opisuju kao vaskularno jastuče u kome postoji čitav splet krvnih sudova (arterija, vena i njihovih spojeva). Hemoroidi su jedna od najčešćih bolesti savremenog čoveka. Smatra se da svaka druga osoba starosti preko 50 godina ima hemoroide. Česti su podjednako i kod žena i kod muškaraca.

Šta su uzroci hemoroida?

Najčešći uzroci nastanka hemoroida su u vezi sa naprezanjem prilikom pražnjenja debelog creva. Ovaj problem imaju osobe koje se neredovno i nepravilno hrane ili koriste puno začina u ishrani, naročito ljutu papriku, biber i sirće. Usled ovakve ishrane javlja se neuredna stolica i opstipacija (zatvor), a pražnjenje creva je praćeno napinjanjem što pogoduje nastanku za hemoroide. Hemoroide mogu dobiti osobe čije je zanimanje u vezi sa stalnim napinjanjem anusa, kao što su muzičari koji sviraju na duvačkim instrumentima ili radnici u fabrici stakla i flaša.

Starenje takođe pogoduje nastanku hemoroida jer u sklopu degeneracije tkiva slabe i zidovi krvnih sudova. Stariji muškarci često imaju problema i sa uvećanom prostatom, te se kod naprezanja pri mokrenju javljaju hemoroidi. Osobe čije je zanimanje vezano za dugotrajno sedenje, češće boluju od hemoroida, mada ovo nije pravilo jer postoji veliki broj profesionalnih sportista koji imaju problema sa hemoroidima. Posebno se misli na sportove koji traumatizuju analnu regiju (biciklizam, motociklicizam, jahanje). Nasledni faktor takođe može biti uzrok slabosti venskog spleta, jer osobe koje imaju proširene vene nogu ili varikokele (proširenje vena testisa) imaju genetsku predispoziciju da obole i od hemoroida. Hemoroidi se često javljaju u trudnoći ili prilikom porođaja usled pritiska materice ili glavice ploda na vene karlice.

Vrste hemoroida – kako izgledaju hemoroidi i gde se nalaze?

Hemoroidi mogu biti:

unutrašnji i
spoljašnji hemoroidi.

Unutrašnji hemoroidi se javljaju u gornjem delu analnog kanala i donjem delu rektuma. Potiču od unutrašnjeg venskog hemoroidalnog pleksusa.

Hemoroidi koji su lokalizovani u analnom kanalu i nikad ne prolabiraju kroz anus su hemoroidi prvog stepena. Hemoroidi drugog stepena prolabiraju za vreme pražnjenja debelog creva, a potom se spontano vraćaju u analni kanal, dok hemoroidi trećeg stepena ostaju prolabirani i moraju se manuelno reponirati nazad u analni kanal.

Hemoroidi na dugim peteljkama koji se ne mogu reponirati u analni kanal su hemoroidi četvrtog stepena. U nekim slučajevima se analni sfinkter kontrahuje oko prolabiranih hemoroida, onemogućavajući njihov povratak u analni kanal i ometajući venski protok. U ovom slučaju dolazi do nagomilavanja krvi i stvaranja tromba, pa su hemoroidi tvrdi i bolni, za razliku od nekomplikovanih hemoroida trećeg stepena.

Spoljašnji hemoroidi se javljuju izvan analnog kanala i često predstavljaju samo produžetak venskog pleksusa unutrašnjih hemoroida (mešana forma) pa je u ovom slučaju njihovo prisustvo značajno pri odluci o operativnom lečenju. Spoljašnji hemoroidi se pojavljuju u akutnom i hroničnom obliku. Akutni su u vidu plavkastih, otečenih čvorića na samom analnom otvoru i najčešće nastaju posle teških fizičkih radnji. Obično su bolni a ukoliko ovaj čvorić pukne, javlja se slabije krvarenje koje u nekim slučajevima može biti dugotrajno. Hronični su manje bolni od akutnih osim u slučaju komplikacija u vidu infekcije ili oštećenja sluzokože.

Hemoroidi simptomi – klinička slika i koliko traju hemoroidi?

Kada su u pitanju hemoroidi krvarenje je obično prvi znak. Otkriva se najčešće nalazom traga krvi na toalet papiru, WC šolji ili nalazom traga sveže krvi na površini fecesa. Krvarenje obično nije obilno i ne ugrožava ljudski život, ali ako je problem dugo prisutan i jako izražen, može nastati sekundarna anemija, posebno kod žena koje uz krvarenje imaju i obilnije menstrualno krvarenje.

Mnogi pacijenti kao glavnu tegobu navode ispadanje tj. prolaps hemoroida. Prolaps izaziva simptome kod većine bolesnika. U početku se javlja pri pražnjenju debelog creva i prolaznog je karaktera. Vremenom je prolaps sve učestaliji do pojave hemoroida trećeg stepena. Bol se retko javlja kod nekomplikovanih hemoroida. Može se javiti kod spoljašnjih u vidu bolnih senzacija u predelu anusa, praćenih svrabom. Prolabirani i uklješteni unutrašnji hemoroidi su bolni. Ukoliko dođe do razvoja tromba, postaju otečeni i vrlo bolni. Pojava svraba, peckanja i vreline oko anusa i u anusu se takođe mogu javiti kao simptomi hemoroida.

Često postavljano pitanje jeste i: koliko traju hemoroidi?

Ako je bolest blažeg oblika može spontano prestati nakon nekoliko dana, ali isto tako može doći do pogoršanja stvaranjem analnih fistula i ulceracija.

Dijagnoza hemoroidne bolesti

Za dijagnostiku hemoroidalne bolesti je vrlo važna dobro uzeta anamneza i adekvatan pregled. Nekada se na osnovu razgovora i inspekcije (vizuelni pregled) već može postaviti dijagnoza. Nakon razgovora sa pacijentom, sledi klasičan hirurški pregled abdomena. Zatim se pacijent postavlja u jedan od dva najčešće primenjivana položaja za preglede.

Jedan je bočni položaj po Simsu gde pacijent leži na levom boku uz savijena kolena i on je pogodniji za pregled starijih osoba ili teških pacijenata.

Drugi je koleno-lakatni položaj koji je neprijatniji za bolesnika ali znatno pogodniji za izvođenje pregleda. Doktor prvo vrši inspekciju pogledom. Zatim sledi digitalni rektalni pregled tj. doktor u rukavicama premazanim nekim lubrikantom (vazelin, glicerol ili neki gelovi sa lokalnim anestetikom) uvodi kažiprst u analni kanal i vrši pregled. Često digitalni pregled nije dovoljan za postavljanje dijagnoze (osim u slučajevima tromboze) pa je neophodno uraditi anoskopiju ili rektoskopiju.

Anoskopija se izvodi anoskopom (instrument dugačak 10 cm) i služi za pregled analnog kanala i završnog dela ampule rektuma.

Rektoskopija se izvodi rektoskopom (dugačak 15-20 cm) i služi za pregled rektuma i završnog dela sigmoidnog kolona.

Posebno se mora obratiti pažnja na krv iz anusa, kao najvažniji simptom hemoroidalne bolesti. Hemoroidi krvarenje ne izazivaju u svakom slučaju i ne sme krvarenje odmah biti vezano za ovo oboljenje pre nego što se irigografijom ili kolonoskopijom ne isključe druge bolesti (inflamatorne bolesti debelog creva, polipi, karcinomi debelog creva idr).

Hemoroidi lečenje – šta je lek za hemoroide i kako se obavlja lečenje hemoroida?

Pristup lečenju zavisi od stepena razvoja hemoroida.
Ukoliko su problem koji vas muči hemoroidi lečenje se obavlja na više načina lečenja.

Konzervativno lečenje podrazumeva medikamentno lečenje. Asimptomatske, slučajno otkrivene hemoroide ne treba tretirati. Hemoroidi prvog i drugog stepena koji daju simptome leče se tabletama, kremama i supozitorijama. Upotreba per os preparata sa antiinflamatornim, antiedematoznim i venotoničkim efektom je vrlo efikasna kod početnih stepena.

Postoji nekoliko lekova iz grupe venotonika koji se najčešće propisuju kao lek za hemoroide. Uglavnom su to preparati na bazi lekovitog bilja (npr. crvene pomorandže, ginko bilobe – kao prirodni lek za hemoroide) koje se uzimaju u fazi akutnog pogoršanja bolesti. Na tržištu su prisutni i mnogi topikalni preparati, odnosno masti, kreme i gelovi. Postoji čitav niz tih preparata, od narodnih melema, preko preparata sa heparinom kao aktivnom supstancom koja razgrađuje tromb, onih sa anestezinom koji smanjuje bol, kortikopreparata koji smanjuju zapaljenje, do kombinovanih preparata koji sadrže više medikamenata. Pored upotrebe lekova, veoma je važna redovna higijena analnog područja tj. korišćenje mlake vode i sapuna nakon svake stolice.

Terapija sklerozantnim sredstvima je najpogodnija za lečenje prvog i drugog stepena. Izvodi se davanjem injekcije sklerozantnog sredstva (5% fenol u bademovom ulju i dr.) u koren hemoroida. Injekcija se pomoću proktoskopa ubrizgava u peteljku hemoroida. Nakon ubrizgavanja sklerozantnog sredstva može se javiti prolazni, duboki bol ali ako se pravilno izvede, tehnika je uglavnom bezbolna. Sklerozacijom se izaziva nastanak fibroze tkiva ispod sluznice, što rezultira zatvaranjem krvnog suda hemoroida, koji se smanjuje i iščezava. Sklerozacija se može ponoviti i nekoliko puta.

Podvezivanje gumenim ligaturama se primenjuje kod ove bolesti gde dominira prolaps hemoroida. Izvodi se postavljanjem ligatura oko vaskularne peteljke kroz proktoskop, uz pomoć specijalnog aplikatora. Podvezivanje hemoroida se vrši u intervalima od tri nedelje, a u toku jednog tretmana se podvezuju hemoroidi na najviše dva mesta. Ukoliko se pravilno izvede, metoda nije bolna, mada se zbog nelagodnosti uglavnom koriste analgetici.

Fotokoagulacija hemoroida se primenjuje za lečenje hemoroida prvog i drugog stepena. Vrši se infracrvenim zracima pomoću sonde sa optičkim vlaknima. Upotrebom infracrvenih zraka nastaje koagulacija tkivnih proteina (isušuje se voda iz ćelija). Metoda je vrlo jednostavna i efikasna i može se primeniti u ambulantnim uslovima.

Krioterapija hemoroida podrazumeva zamrzavanje hemoroida uz pomoć rashladnog instrumenta, ali ova metoda se više ne primenjuje jer izaziva jake bolove, nekrozu tkiva i nastale rane veoma sporo zarastaju.

Hemoroidektomija je hirurška procedura pri kojoj se otklanja hemorodalno tkivo sa mukozom i delom kože koje izaziva prolabiranje i krv. Postoji više operativnih metoda za lečenje hemoroida. Najčešće se radi otvorena metoda i podrazumeva podvezivanje vaskularne peteljke i isecanje hemoroida a u predelu anusa ostaje defekt kože u vidu lista deteline (Milligan-Morganova operacija). Postoperativni bol je značajan, naročito posle prvog pražnjenja, te stolicu treba održavati mekom 3-4 nedelje dok se epitelitacija ne završi. Za kupiranje bola koriste se analgetici.

Poseta lekaru je obavezna radi utvrđivanja stanja i vrste hemoroida. Nakon toga, kada se utvrdi stadijum u kome su hemoroidi lek i terapiju prepisuje lekar u skladu sa utvrđenim zatečenim stanjem.

Hemoroidi ishrana – prevencija nastanka hemoroida

Promena stila života je mera prevencije ponovnog nastanka hemoroida. Ishrana kod hemoroida treba da obiluje vlaknastim materijama (voće, povrće, cerealije) a bitan je i povećan unos tečnosti (2 – 2,5 litara dnevno). Kao prevencija hemoroida se preporučuje i umerena fizička aktivnost, a treba izbegavati dugo sedenje, obilne i teške obroke, konzumiranje kafe, žestokih pića, začinjenih i ljutih jela. Ovakav način ishrane pogoduje nastanku mekše stolice a time i olakšanom pražnjenju creva.

Zašto promene vremena pokreću migrene i na koji način možete sebi da olakšate?

Zdravlje

Ekstremne temperature, veoma topli ili ledeno hladni dani, kao i njihove nagle promene mogu poremetiti unutrašnju ravnotežu tela.

Studije pokazuju da 30 do 50 procenata ljudi sa migrenom identifikuje neku vrstu vremenske promene kao okidač, što ovu pojavu čini čestim uzrokom njenog nastanka, prenosi TPortal.

Međutim, to je jedan od najmisterioznijih okidača, jer ga medicina još uvek ne razume u potpunosti.

Zagađivači vazduha poput ozona i azot-dioksida mogu izazvati upalu u živcima koji učestvuju u razvoju migrene. Jarka sunčeva svetlost takođe može biti neprijatna, verovatno zbog povećane osetljivosti na svetlost i preaktivnog vizuelnog sistema u mozgu.

Takođe postoje studije koje ukazuju na to da munje i jaki vetrovi mogu biti povezani sa napadima migrene kod nekih ljudi.

Drugim rečima, vremenske promene mogu biti stresne za već osetljiv mozak. Tačni okidači i reakcije tela variraju od osobe do osobe, ali istraživanja ukazuju na to da interakcija između vremena i tela ima ulogu kod nekih osoba koje pate od migrene, piše Gizmodo.

Kako ublažiti bol od migrene?

Ne možemo promeniti vreme, ali postoje koraci koje možemo preduzeti da bismo sprečili ili ublažili napade migrene.

Vodite dnevnik migrene i pratite prognozu: Zabeležite kada se dešavaju i kakvo je bilo vreme. Možda ćete primetiti obrasce, kao što su češće migrene dan pre kiše ili tokom naglih promena temperature, što vam može pomoći da prilagodite raspored ili plan uzimanja lekova.

Zdrave navike spavanja, ishrane i vežbanja: Dehidracija, loš san i preskakanje obroka mogu pogoršati efekte vremena, dok redovno vežbanje i uravnotežena ishrana mogu pomoći vašem telu da ostane stabilno i otpornije.

Kada je sunce previše jako ili je vlažnost vazduha visoka, ostanite u zatvorenom prostoru. Nosite naočare za sunce, masku za oči ili naočare sa filterom za plavo svetlo.

Takođe, zamračite sobu. Neki ljudi takođe smatraju da određene vrste čepova za uši mogu pomoći u smanjenju osećaja promena pritiska.

Pokušajte sa meditacijom: Meditacija može pomoći u regulisanju fizioloških reakcija tela, kao što su napetost mišića ili disanje, i smanjiti preosetljivost nervnog sistema na duži rok.

Razmotrite preventivni tretman: Ako znate da je vreme okidač za vas, unapred pripremite lekove za akutni tretman ili se konsultujte sa svojim lekarom o preventivnim terapijama.

Vreme nije jedini faktor

Iako vremenske promene mogu biti snažan okidač za migrene, one retko su jedini uzrok. Najčešće su rezultat kombinacije faktora: genetske predispozicije, hormona, stresa, sna, ishrane i vremena.

Zato je ključno identifikovati vaše lične okidače i razviti plan sa vašim lekarom.

Migrene izazvane vremenom mogu biti frustrirajuće jer izgledaju potpuno van vaše kontrole. Ali uz znanje, praćenje i prave strategije lečenja, moguće je smanjiti učestalost napada.

Stručnjaci upozoravaju na kupanje u bazenima - može da nosi i rizike od bolesti

Zdravlje

Redovna dezinfekcija i kontrola nivoa hlora i pH vrednosti ključne su za sprečavanje infekcija.

Plivanje je jedna od najzdravijih fizičkih aktivnosti – hladi vas, pokreće celo telo i opušta um. Ali iako voda u bazenu često izgleda čisto, stručnjaci upozoravaju: iza prividne bistrine mogu se kriti brojni mikroorganizmi koji predstavljaju pretnju po zdravlje, posebno ako se voda ne održava pravilno, prenosi Slobodna Dalmacija.

Redovna dezinfekcija i kontrola nivoa hlora i pH vrednosti ključne su za sprečavanje infekcija. Najrizičnije grupe su deca, trudnice, osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i svi koji provode puno vremena u vodi.

Voda koja izgleda čisto

Bakterije, virusi i paraziti mogu se preneti gutanjem kontaminirane vode, kontaktom sa kožom ili udisanjem kapljica koje plutaju iznad površine. Zbog toga se bazeni moraju redovno tretirati hemikalijama kao što su hlor i brom.

Jedna od najčešćih bolesti povezanih sa bazenima je dijareja. Čak i najmanja količina kontaminirane vode je dovoljna da izazove infekciju, posebno ako se u vodi nalazi osoba koja je trenutno bolesna ili se oporavlja od crevne infekcije.

Kriptosporidijazija

Parazit Cryptosporidium je jedan od najčešćih uzroka izbijanja dijareje u bazenima jer može da preživi čak i u vodi tretiranoj standardnim količinama hlora. Iz tog razloga, većina javnih bazena zahteva od korisnika da se istuširaju pre ulaska, a ljudi koji su nedavno bili bolesni trebalo bi da izbegavaju bazen.

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da nelečena dijareja može trajati i do dve nedelje i izazvati ozbiljnu dehidraciju, posebno kod dece. Treba potražiti medicinsku pomoć ako se pojavi crna stolica, krv u stolici, jaki bolovi u stomaku, groznica, dehidracija ili dijareja koja traje duže od dva dana.

Plivačko uvo

Ako voda iz đakuzija nije dovoljno dezinfikovana, može izazvati osip izazvan bakterijom Pseudomonas aeruginosa. To je crvenkasti osip na koži koji se može pojaviti nekoliko sati nakon izlaska iz vode.

Problem je češći u đakuzima jer toplota ubrzava razgradnju hlora, omogućavajući bakterijama da se brže razmnožavaju.

Još jedna česta žalba među plivačima je plivačko uvo - infekcija spoljašnjeg ušnog kanala koja nastaje kada se voda zaglavi u uhu. Najčešće se javlja kod dece, a simptomi uključuju bol, svrab i otok, a ponekad i gnojni iscedak.

Prevencija uključuje temeljno sušenje ušiju, a moguće je koristiti i posebne kapi koje isušuju ušni kanal - ali samo nakon konsultacije sa lekarom.

Para može biti opasna

Bakterija Legionella, koja izaziva legionarsku bolest, može se širiti i udisanjem pare ili magle iz đakuzija i bazena.

Ova respiratorna infekcija je posebno opasna za starije osobe, pušače i osobe sa hroničnim bolestima. Simptomi uključuju kašalj, bol u grudima, groznicu, bolove u mišićima i loše varenje.

Iako se bolest može uspešno lečiti antibioticima, rano otkrivanje je ključno za oporavak.

Testirajte vodu

Da biste sprečili infekcije, voda u bazenu se može periodično testirati korišćenjem dostupnih kućnih test traka. Ali najvažniji savet stručnjaka ostaje isti: ne ulazite u vodu ako ste bolesni, uvek se tuširajte pre plivanja i presvucite se i istuširajte što je pre moguće nakon izlaska.