Zdravlje

Oštećenje jetre možete lako da zanemarite: Ove neuobičajene znakove nikada ne ignorišite

Zdravlje

Jetra je jedan od najvažnijih organa u telu, ali problemi s njenim radom često ostanu neprimećeni sve dok bolest ne uznapreduje.

Upravo zato važno je obratiti pažnju na suptilne znakove koje nam telo šalje, čak i ako lako možemo da pomislimo da je nešto bezazleno.

Oštećenje jetre može da napreduje godinama bez ikakvih vidljivih simptoma. U nekim slučajevima jetra izgubi i do 90 odsto svoje funkcije pre nego što se pojave jasni znakovi da nešto nije u redu. Zato je ključno na vreme prepoznati male, ali značajne promene koje upućuju na to da je jetra preopterećena ili oštećena.

Znakovi na koje treba obratiti pažnju

1. Osećaj punoće s desne strane stomaka

Osećaj težine ili pritiska ispod desnog rebra može da bude posledica povećane ili upaljene jetre. Mnogi taj osećaj zamene za probavne smetnje ili bol u mišićima, ali ako se ponavlja, treba ga shvatiti ozbiljno. Bol se ponekad širi prema desnom ramenu.

2. Umor i smanjena izdržljivost

Ako vam se čini da ste stalno iscrpljeni, iako spavate dovoljno i hranite se redovno, razlog može da bude u jetri. Kada jetra ne radi kako treba, smanjuje se i sposobnost tela da proizvodi energiju.

3. Svrab kože, posebno na stopalima

Hronični svrb, posebno na tabanima, može biti znak da jetra ne uspeva pravilno da filtrira žučne soli koje tada završavaju u krvotoku. Ovaj svrb ne prolazi ni uz kreme ni antihistaminike i često se pogoršava noću.

4. Crvene mrlje i paukolike vene na koži

Kod oslabljene funkcije jetre dolazi do hormonske neravnoteže, posebno povećanja nivoa estrogena. Posledica toga mogu biti male crvene mrlje ili prošireni kapilare na gornjem delu tela, najčešće na prsima i rukama. Kod muškaraca se može pojaviti i povećanje tkiva dojke.

5. Nizak nivo vitamina D

Jetra aktivira vitamin D u telu. Ako ne radi kako treba, dolazi do nedostatka ovog važnog vitamina, što može oslabiti imunitet, izazvati bolove u mišićima i povećati rizik od upala. Često se to ne povezuje odmah s jetrom, iako je uzročno povezano.

Zašto ne treba ignorisati ove simptome

Svaki od navedenih simptoma sam po sebi možda ne deluje zabrinjavajuće. Međutim, kada se pojave zajedno, osećaj pritiska u stomaku, hronični umor, problemi sa kožom i nedostatak vitamina D, to može biti ozbiljan znak da jetra pati.

Budući da jetra ne šalje "glasne" signale kao neki drugi organi, moramo pažljivo da slušamo one tihe. Rana reakcija, kroz promene u ishrani, više kretanja, prestanak konzumacije alkohola i lekarske preglede, može da pomogne da sprečimo trajna oštećenja - prenosi B92.

Greške sa magnezijumom - koji je najbolji za srce, a koji za mozak, mišiće i probavu

Zdravlje

Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala za ljudski organizam – učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija.

Magnezijum pomaže u stvaranju energije, radu mišića, stabilizaciji nervnog sistema, zdravlju srca, jačanju kostiju i zuba, a istovremeno podržava i imunitet.

Takođe je ključan za sintezu proteina i nukleinskih kiselina, metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, kao i za balans minerala poput kalcijuma, cinka i vitamina D - prenosi Sombor.info.

Koliko magnezijuma nam je potrebno?

Preporučena dnevna doza iznosi oko 320 mg za žene i 420 mg za muškarce, dok se tokom trudnoće i dojenja potrebe dodatno povećavaju. Stres, gojaznost, hronične bolesti (dijabetes, crevne bolesti) i upotreba određenih lekova (diuretici, antacidi) takođe povećavaju potrebu za unosom ovog minerala.

Iako se magnezijum može uneti hranom – orašastim plodovima, semenkama, lisnatim povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama – mnogi posežu za suplementima. Problem je što većina ljudi bira pogrešan oblik, piše Živim.hr.

Koji oblici magnezijuma postoje?

Magnezijum u dodacima može biti vezan za anorganske spojeve (oksid, sulfat, klorid) ili organske kiseline i aminokiseline (glicinat, citrat, malat, treonat, taurat, orotat).

Organski oblici se bolje apsorbuju i nežniji su za probavu.

Anorganski oblici često deluju samo kao laksativi i slabije doprinose nadoknadi stvarnih potreba.

Najčešći oblici i njihove namene:
Magnezijum oksid – niska apsorpcija (oko 4%), koristi se uglavnom kao laksativ ili kod žgaravice.
Magnezijum sulfat (Epsom so) – slaba apsorpcija oralno, koristi se u kupkama za opuštanje mišića ili kao laksativ.
Magnezijum hlorid – bolja apsorpcija (20–30 odsto), često u obliku sprejeva, ulja ili kupki.
Magnezijum citrat – srednja apsorpcija (25–30 odsto), koristan kod umora, grčeva i povremenog zatvora.
Magnezijum laktat i glukonat – blagi oblici, pogodni za decu, starije osobe i one sa osetljivim želucem.
Magnezijum aspartat i malat – visoka apsorpcija (50–60 odsto), odlični za sportiste i osobe sa hroničnim umorom.
Magnezijum taurat i orotat – podržavaju zdravlje srca i izdržljivost.
Magnezijum glicinat (bisglicinat) – “zlatni standard”, apsorpcija do 80 odsto, blag za probavu, idealan kod stresa, nesanice i napetosti mišića.
Magnezijum treonat – prolazi krvno-moždanu barijeru, poboljšava pamćenje, koncentraciju i mentalnu oštrinu.

Šta odabrati?

Za najbolju apsorpciju i toleranciju – glicinat.

Za energiju i hronični umor – malat.

Za zdravlje srca – taurat ili orotat.

Za mozak i koncentraciju – treonat.

Oksid i sulfat najviše služe kao laksativi ili u kupkama.

Hrana bogata magnezijumom

Najbolji prirodni izvori su:

Biljni izvori: pšenične mekinje, seme bundeve i suncokreta, pšenične klice, indijski oraščići, integralne žitarice (bulgur, integralna riža, ječam), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), zeleno lisnato povrće (spanać, blitva).

Voće: avokado, banana, urme, grožđice.

Tamna čokolada (70 odsto i više kakaa).

Životinjski izvori: riba (losos, skuša), piletina, govedina, svinjetina.

Apsorpciju magnezijuma otežavaju fitati, oksalati, prevelik unos kalcijuma i zasićenih masti, dok je poboljšavaju vitamin D, vitamin B6 i laktoza.

Kako prepoznati nedostatak magnezijuma?

Blagi nedostatak često nastaje usled neuravnotežene ishrane, stresa, dijareje, dijabetesa, intenzivne fizičke aktivnosti, bolesti bubrega ili upotrebe diuretika.

Najčešći simptomi:

Mišići: grčevi (posebno noću), drhtanje, slabost, trnci.

Nervni sistem: nesanica, nervoza, anksioznost, depresija, problemi s koncentracijom.

Srce i krvni pritisak: aritmije, lupanje srca, povišen pritisak.

Probava: mučnina, povraćanje, gubitak apetita, zatvor.

Ostalo: umor, razdražljivost, povećana osetljivost na stres.

Normalna koncentracija magnezijuma u krvi iznosi 0,75–0,95 mmol/L. Nedostatak može biti blag (sa minimalnim simptomima) ili ozbiljan, sa izraženim mišićnim i srčanim tegobama.

Ako sumnjate na nedostatak magnezijuma, najbolje je uraditi laboratorijske analize i posavetovati se sa lekarom pre uzimanja suplemenata.

Svaki mladež može biti opasan – evo kako da prepoznate melanom

Zdravlje

Dr Tamara Jelikić, dermatovenerolog, u tekstu objašnjava gde sve osim na koži melanom može pojaviti i kako prepoznati i lečiti ovo stanje

Melanom je najagresivniji oblik raka kože koji nastaje iz melanocita – ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta melanina. Može se razviti na postojećem mladežu ili na prethodno nepromenjenoj koži. Pored kože, može se ispoljiti i u oku, mukoznim membranama ili ispod noktiju.

U početnim fazama, melanom može izgledati kao običan mladež, ali se razlikuje po nepravilnim ivicama, promenama u boji i brzom rastu.

Dijagnoza se postavlja dermatološkim pregledom, često uz pomoć dermoskopije, a potvrđuje se patohistološkim nalazom nakon uklanjanja sumnjive promene, prenosi Sombor.info.

Koliko je melanom opasan i zašto se o njemu govori kao najopasnijem tumoru kože?

„Melanom je najopasniji oblik raka kože jer se brzo širi na druge delove tela, uključujući limfne čvorove i unutrašnje organe. Ako se ne leči na vreme, može biti smrtonosan. O njegovom značaju govori i to što predstavlja peti najčešći malignitet u svetu kod oba pola”, objašnjava dr Jelikić.

Koliko je melanom čest kod nas i koje grupe su najugroženije?

Prema podacima, u Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 700 novih slučajeva melanoma.

Najugroženiji su ljudi koji:

imaju svetlu kožu,
svetle oči,
veliki broj mladeža
ili su često izloženi suncu bez zaštite.

Takođe, osobe koje su već imale melanom ili imaju članove porodice sa ovom bolešću imaju povećan rizik. Distribucija po polu je različita u zavisnosti od uzrasta – u populaciji od 30 do 35 godina češće se javlja kod žena, zbog veće izloženosti suncu i korišćenja solarijuma. Zbog toga je izuzetno važna prevencija i redovni dermatološki pregledi.

„Oko 200 pacijenata svake godine izgubi život zbog melanoma”, ističe dr Jelikić.

Kako možemo da se zaštitimo od melanoma?

Zaštita od UV zračenja je ključna u prevenciji melanoma. Preporučuje se:

nošenje zaštitne odeće, kao što su šeširi, naočare i majice dugih rukava,
korišćenje krema sa visokim SPF faktorom,
izbegavanje boravka na suncu od 10 do 17 časova,
ne korišćenje solarijuma i UV lampi tokom kozmetičkih tretmana,
redovni samopregledi kože i pregledi dermatologa.

Kreme sa zaštitnim faktorom potrebno je naneti 30 minuta pre izlaganja suncu i obnavljati ih na svaka 2–3 sata.

Deca do šest meseci ne treba uopšte da se izlažu sunčevim zracima, a starijoj se preporučuje nošenje odeće sa zaštitnim UV filterom. Ove mere značajno smanjuju rizik od razvoja melanoma.

Da li solarijum zaista povećava rizik od melanoma?

„Da! Korišćenje solarijuma povećava rizik od razvoja melanoma. Samo jedan boravak u solarijumu povećava rizik za nastanak melanoma za 20%. UV zračenje iz solarijuma može izazvati oštećenje DNK u koži, što dovodi do nastanka malignih promena. Zbog toga se savetuje izbegavanje solarijuma i drugih izvora UV zračenja”, naglašava dr Jelikić.

Od 2019. godine u Srbiji je zabranjeno korišćenje solarijuma za osobe mlađe od 18 godina, dok je za ostale potrebna pisana saglasnost uz upozorenje o rizicima koje solarijum nosi.

Da li svi melanomi izgledaju kao čudan mladež?

„Ne, melanomi se ne moraju uvek manifestovati kao neobični mladeži. Međutim, promene u boji, obliku ili veličini mladeža mogu biti znak upozorenja. Zbog toga je važno redovno obavljati dermoskopske preglede kože, koji omogućavaju detaljniju analizu promena koje nisu vidljive golim okom”, ističe dr Jelikić.

Da li je istina da samo mladeži koji krvare i bole treba da nas zabrinu?

„Ne. Krvarenje i bol su često znak povrede mladeža. Zbog toga je uvek potrebno obaviti dermoskopski pregled kod dermatologa kako bi se utvrdilo da li je potrebna dodatna dijagnostika ili uklanjanje mladeža”, navodi dr Jelikić.

Kada treba da se javim dermatologu? Koliko često treba da obavljam preglede?

„Javite se dermatologu ukoliko primetite promenu na koži koja je novonastala, ili je ranije postojala, ali raste, menja boju, nejasnih je ivica ili vam je prosto drugačija u odnosu na raniji izgled ili druge promene na koži”, objašnjava dr Jelikić.

Ukoliko ne primećujete gore opisane promene, dovoljan je dermoskopski pregled kože jednom godišnje. Ako ste ranije operisali melanom ili neki drugi tumor kože, potrebno je redovno praćenje po savetu dermatologa.

Ako se melanom otkrije na vreme, kakve su šanse za izlečenje?

Ukoliko se melanom otkrije u najranijim fazama, poznatim kao in situ, njegovo hirurško uklanjanje se smatra izlečenjem, jer je u tim fazama tumor ograničen samo na površne slojeve kože i nije došlo do širenja u dublje slojeve kože i udaljene organe.

Takođe, dijagnoza melanoma u ranijoj fazi smanjuje rizik od nastanka udaljenih metastaza i ima bolju prognozu.

Da li uklanjanje mladeža može da izazove širenje melanoma?

„Ne, pravilno uklanjanje mladeža ne izaziva širenje melanoma. Naprotiv, ako se sumnja na melanom, njegovo hirurško uklanjanje je ključno za ranu dijagnozu i kasnije adekvatno lečenje i praćenje”, navodi dr Jelikić.

Melanom je ozbiljno, ali u velikoj meri preventabilno oboljenje kože. Redovni pregledi kod dermatologa, odgovorno ponašanje na suncu i izbegavanje solarijuma značajno smanjuju rizik od njegovog nastanka.

„Ključ je u ranom otkrivanju – promene na koži ne treba ignorisati, već ih blagovremeno proveriti. Briga o zdravlju kože nije samo estetsko pitanje, već i pitanje života”, poručuje dr Jelikić.

Ovaj lek je bolji od aspirina u sprečavanju srčanog udara

Zdravlje

Međunarodni tim lekara otkrio je da je lek klopidogrel koji se često prepisuje za razređivanje krvi i ne donosi dodatne rizike, efikasniji od aspirina u sprečavanju srčanih i moždanih udara.

Milionima ljudi se savetuje da uzimaju aspirin kako bi smanjili rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih problema, a mala doza aspirina dnevno čini krv manje lepljivom i pomaže u sprečavanju srčanih i moždanih udara - piše Sombor.info.

Analiza skoro 29.000 pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću (KAB) pokazala je da je klopidogrel bolji od aspirina u sprečavanju ozbiljnih srčanih i moždanih udara, bez povećanja rizika od većeg krvarenja, prenosi Gardijan.

KAB je najčešći oblik srčane bolesti i vodeći uzrok smrti i invaliditeta širom sveta, a od ovoga boluje više od 300 miliona na globalnom nivou. Ova bolest nastaje kada se arterije u srcu suze nakupljanjem ateroma, masnog materijala unutar njihovih zidova, a bol ili nelagodnost koja se oseća zbog takvog sužavanja naziva se angina i ako dođe do blokade može da izazve srčani udar.

KAB često zahteva doživotno lečenje kako bi se sprečili srčani udari, moždani udari i kardiovaskularna smrt, a pacijentima je često prepisivan aspirin.

Nova analiza sedam kliničkih ispitivanja pokazala je da pacijenti koji su uzimali klopidogrel imaju 14 odsto manji rizik od velikih neželjenih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih događaja - uključujući srčani udar, moždani udar ili kardiovaskularnu smrt - u poređenju sa onima koji su uzimali aspirin.

Analiza je obuhvatila različite grupe pacijenata, uključujući one koji su prošli procedure kao što je postavljanje stenta ili su iskusili akutni koronarni sindrom, i ispitala je različite podgrupe kako bi se osiguralo da se nalazi mogu široko primeniti.

Primetno je da su čak i pacijenti koji su možda slabije reagovali na klopidogrel kao rezultat genetskih ili kliničkih faktora i dalje imali koristi od njegove upotrebe u odnosu na aspirin.

Rezultati ukazuju na to da bi klopidogrel trebalo da se smatra preferiranim dugoročnim antitrombocitnim lekom za pacijente sa koronarnom arterijskom bolešću, dodaje Gardijan.

''Ovi rezultati podržavaju prednost klopidogrela u odnosu na aspirin za hroničnu antitrombocitnu monoterapiju kod pacijenata sa stabilnom koronarnom arterijskom arterijom. Široko rasprostranjena dostupnost, generička formulacija i pristupačnost klopidogrela dodatno podržavaju njegov potencijal za široku primenu u kliničkoj praksi'', rekli su naučnici na kardiološkoj konferenciji u Madridu, gde su predstavili studiju.

Ovo jelo od krompira najviše povećava rizik od dijabetesa

Zdravlje

Konzumiranje pomfrita samo tri puta nedeljno povezano je sa 20 odsto većom šansom za razvoj dijabetesa tip 2

Nasuprot tome, konzumiranje iste količine krompira pripremljenog na druge načine - kuvani, pečeni krompir ili pire krompir, nije pokazalo značajno povećanje rizika od dijabetesa.

Istraživanje je otkrilo i da zamena bilo koje vrste krompira sa integralnim žitaricama povezana sa manjim rizikom od dijabetesa tip 2, dok je zamena sa belim pirinčem povezana sa većim rizikom.

Krompir pruža korisne hranljive materije kao što su:

vlakna
vitamin C
magnezijum

Međutim, krompir je bogat skrobom, što mu daje visok glikemijski indeks. Ovo je povezano sa većom verovatnoćom razvoja dijabetesa tip 2.

Do sada, studije nisu ispitivale kako metode kuvanja ili specifične namirnice koje krompir zamenjuje u ishrani, mogu da utiču na njihov ukupni uticaj na zdravlje.

Uticaj načina pripreme krompira na dijabetes

Da bi istražili ovo, istraživači su analizirali kako su različiti načini pripreme krompira - kuvani, pečeni ili pire, u poređenju sa pomfritom, povezani sa rizikom od dijabetesa tipa 2.

Proučavali su i efekte zamene krompira drugim namirnicama bogatim ugljenim hidratima, uključujući integralne žitarice i pirinač.

Analiza je koristila podatke više od 205.000 američkih zdravstvenih radnika koji su učestvovali u tri velike studije između 1984. i 2021. godine. Svi učesnici su na početku bili bez dijabetesa, srčanih bolesti i raka, i popunjavali su detaljne upitnike o ishrani svake četiri godine.

Povećan rizik od pomfrita, ali ne i od drugog krompira

Tokom skoro 40 godina praćenja, kod 22.299 ljudi je dijagnostikovan dijabetes tipa 2.

Nakon prilagođavanja faktora načina života i ishrane povezanih sa rizikom od dijabetesa, istraživači su otkrili da se za:

svaka tri nedeljna unosa krompira, stopa dijabetesa tipa 2 povećava za 5 odsto
za svaka tri nedeljna unosa pomfrita stopa se povećava za 20 odsto.

Međutim, sličan unos pečenog, kuvanog ili pire krompira nije bio povezan sa značajno povećanim rizikom:

zamena tri nedeljne porcije krompira integralnim žitaricama smanjila je stopu dijabetesa tip 2 za 8 odsto.
zamena pečenog, kuvanog ili pire krompira integralnim žitaricama smanjila je stopu za 4 odsto
zamena pomfrita smanjila je stopu za 19 odsto.
Zamena belog pirinča povećava rizik

Nasuprot tome, kada je krompir - pečeni, kuvani ili pire zamenjen belim pirinčem, to je bilo povezano sa povećanim rizikom od dijabetesa tip 2 - piše b92.

Ovo je opservaciona studija, tako da se ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzroku i posledici, a istraživači ne mogu da isključe mogućnost da su drugi neizmereni faktori mogli da utiču na njihove rezultate.

"Naši nalazi naglašavaju da veza između unosa krompira i rizika od dijabetesa tip 2 zavisi od specifičnih namirnica koje se koriste kao zamena. Nalazi se, takođe poklapaju sa trenutnim preporukama za ishranu, koje promovišu uključivanje celih žitarica kao dela zdrave ishrane za prevenciju dijabetesa tip 2", zaključuju istraživači.

Navode i da sa svojim relativno malim uticajem na životnu sredinu i zdravlje, pečeni, kuvani ili pire krompir mogu da budu deo zdrave i održive ishrane, iako bi integralne žitarice trebalo da ostanu prioritet.

Velika studija otkrila koja vrsta mleka je najzdravija za srce

Zdravlje

Punomasno ili obrano mleko? Novo, dugoročno istraživanje donosi jasan odgovor na pitanje koje je mleko zdravije.

Velika norveška studija, objavljena u časopisu „The American Journal of Clinical Nutrition“, obuhvatila je 73.860 ljudi prosečne starosti 41 godine, koje su naučnici pratili 33 godine, zabeleživši 26.393 smrtnih slučajeva, uključujući 8.590 od kardiovaskularnih bolesti.

Analiza je pokazala da je konzumacija punomasnog mleka povezana sa većim rizikom od smrtnosti u poređenju sa konzumacijom obranog ili poluobranog mleka - piše N1.

Koja je mast bezbedniji izbor za srce?

Rezultati se uklapaju u trenutne preporuke zdravstvenih institucija, koje upozoravaju da je većina masti u mleku i mlečnim proizvodima zasićena. Njihov prekomerni unos doprinosi povećanju LDL holesterola, većem kardiovaskularnom riziku i, indirektno, povećanju telesne težine.

U praksi, to znači da izbor nižeg udela mlečne masti može biti jednostavan, svakodnevni korak u korist zdravlja srca, posebno za ljude koji redovno konzumiraju mleko i mlečne proizvode.

Ako volite mleko u kafi, ovsenoj kaši ili smutijima, prelazak na obrano ili poluobrano mleko je verovatno najlakša promena sa merljivim dugoročnim koristima.

Takođe je važno sagledati širu sliku: ukupan unos zasićenih masti dolazi i od sireva sa većim sadržajem masti, putera, prerađenog mesa i industrijskih peciva.

Tekstura i kremastoća poluobranog mleka su zadovoljavajući kompromis za mnoge, a sadržaj proteina ostaje praktično isti kao kod punomasnog mleka.

Ako vam je cilj da dodatno smanjite ukupan unos zasićenih masti, obrano mleko pruža najveći efekat uz najmanje promene u navikama.

Farmaceut otkriva: 5 vitamina i suplemenata koje ne smete da uzimate ako pijete kafu

Zdravlje

Ako ne možete da zamislite jutro bez šolje kafe, niste jedini, ali ako uz to redovno uzimate suplemente, možda biste ipak trebalo da obratite pažnju. Ispostavilo se da kafa može smanjiti apsorpciju nekih ključnih vitamina i minerala, što bi moglo uticati na njihovu efikasnost. Saznajte koji suplementi ne idu uz omiljeni jutarnji napitak i kako da ih pravilno kombinujete.

Ali, ako uz jutarnju kafu uzimate i suplemente vitamina ili minerala, možda bi trebalo da obratite pažnju na to kako kafa utiče na njihovu apsorpciju.

Naime, kofein, polifenoli i blagi diuretički efekat kafe mogu ometati način na koji telo koristi određene nutrijente. “Na primer, apsorpcija gvožđa može biti usporena zbog kofeina, a njegova diuretička svojstva utiču i na ravnotežu drugih minerala”, objašnjava farmaceut dr Filip Ngo.

Farmaceutima su otkrili kako kafa utiče na apsorpciju suplemenata – i šta možete da uradite kako bi vaša jutarnja rutina bila što efikasnija - piše nova.rs.

1. Gvožđe

Gvožđe je ključno za rast, stvaranje hormona i pravilnu funkciju ćelija. Budući da je nedostatak gvožđa veoma čest, lekari često preporučuju suplemente.

„Ako uzimate gvožđe uz kafu ili uz doručak koji sadrži kofein, vaše telo može apsorbovati i do 54% manje gvožđa“, navodi dr Bo Vang. Uzrok nije kofein sam po sebi, već hlorogenska kiselina, polifenol prisutan u kafi i čaju, koji inhibira apsorpciju ne-hem gvožđa (iz biljnih izvora i suplemenata).

Savet: Uzmite dodatak gvožđa bar jedan sat pre ili posle kafe, i uparite ga sa namirnicama bogatim vitaminom C, poput narandže ili limuna, koji poboljšava njegovu apsorpciju.

2. Vitamin D

Vitamin D teško se unosi isključivo putem hrane, ali telo ga može proizvesti uz pomoć sunčeve svetlosti. Ipak, istraživanja pokazuju da kofein može smanjiti izraženost receptora za vitamin D, što može dovesti do nižih nivoa u krvi.

Jedna studija iz 2021. povezala je viši unos kofeina sa nižim koncentracijama vitamina D, iako su potrebna dodatna istraživanja.

Savet: Uzmite vitamin D najmanje sat vremena udaljeno od kafe, idealno uz obrok koji sadrži zdrave masti – pošto je ovaj vitamin rastvorljiv u mastima.

3. B vitamini

Ova grupa vitamina (uključujući B1, B2, B7, B9 i B12) igra ključnu ulogu u stvaranju energije, zdravlju nervnog sistema i formiranju crvenih krvnih zrnaca. Budući da su rastvorljivi u vodi, telo ih ne skladišti u velikim količinama.

Kofeinov diuretički efekat može ubrzati izlučivanje ovih vitamina kroz urin. Zbog toga su kod redovnih konzumenata kafe često niži nivoi B vitamina.

Savet: Izbegavajte uzimanje B vitamina sa kafom ili čajem. Najbolje je da sačekate najmanje sat vremena. Ovi vitamini se mogu uzimati sa ili bez hrane, ali mnogima lakše padaju nakon obroka.

4. Magnezijum

Magnezijum je mineral koji podržava sintezu proteina, ravnotežu šećera u krvi, pritisak i kvalitet sna. Iako se nalazi u pasulju, orašastim plodovima i jogurtu, mnogi ga ne unose dovoljno ishranom.

Kofein može pojačati izlučivanje magnezijuma putem urina, što dodatno smanjuje njegove nivoe.

Savet: Ako uzimate magnezijum u sklopu večernje rutine za bolji san, izbegavajte kofein nekoliko sati pre spavanja kako ne biste umanjili efekat suplementa – ni na san, ni na mineralni balans.

5. Kalcijum

Slično kao i kod magnezijuma, i kod kalcijuma kofein može izazvati povećano izlučivanje putem bubrega. Iako se još uvek istražuje koliki je klinički značaj ovog efekta, jedno istraživanje je pokazalo da učesnici koji su unosili kofein izlučuju i do 77% više kalcijuma.

Savet: Dodavanje mleka u kafu može ublažiti gubitak kalcijuma. Suplemente uzimajte najmanje jedan sat nakon kafe, ili dva sata pre nje, za optimalnu apsorpciju.

Zaključak stručnjaka

Kafa može uticati na apsorpciju pojedinih nutrijenata, ali jednostavne promene u tajmingu mogu značajno pomoći. Razmak od sat vremena između kafe i suplementa često je dovoljan da se izbegne međusobno ometanje u apsorpciji.

Ipak, važno je znati da nisu svi suplemeti neophodni. „Suplementi su, kako i samo ime kaže, dodatak ishrani“, kaže dr Ngo. „Za osobu koja je u dobrom zdravstvenom stanju i jede raznovrsno, možda i nije potrebno ulagati u suplemente ako ne postoji dokazan nedostatak.“

Zato, pre nego što sledeći put popijete vitamine uz jutarnju kafu, možda vredi da ih ipak „razdvojite“. Ili još bolje – porazgovarate sa lekarom i uradite analize kako biste saznali šta vam zaista treba.

Da li nam je tokom letnjih meseci dovoljna samo voda za hidrataciju organizma

Zdravlje

Dolaskom letnjih meseci i visokih temperatura, posebnu pažnju treba posvetiti pravilnoj hidrataciji organizma. Pored adekvatnog unosa tečnosti, važno je obratiti pažnju i na dovoljan unos mikronutrijenata, vitamina i minerala.

Dinamičan stil života i visoke temperature dovode do pojačanog znojenja, čime se gube neophodni elektroliti koje je važno nadoknaditi. Bez obzira na to da li osećamo žeđ ili ne, dovoljan unos tečnosti je ključan kako bi se sprečila dehidratacija, naročito tokom vrelih letnjih dana. Za optimalnu hidrataciju preporučuju se napici koji se lako podnose, prijatnog su ukusa, a pritom imaju uravnotežen sadržaj vitamina i elektrolita.

„Dehidratacija usporava rad svih organa i sistema u telu, a njeni simptomi variraju u zavisnosti od stepena. Najčešće su to su glavobolja, umor, pospanost, opšta slabost, problemi sa varenjem, kao i teškoće sa koncentracijom i pamćenjem. Pravilan i dovoljan unos tečnosti, kao i ključnih vitamina i minerala može značajno da doprinese očuvanju vitalnosti organizma, jačanju imuniteta, boljem metabolizmu i opštem blagostanju, naročito kod osoba koje vode aktivan način života, ali i kod onih koji više vremena provode u zatvorenom“, objašnjava doc. dr Srđan Marković, gastroenterolog i specijalista interne medicine iz KBC Zvezdara.

Natrijum, magnezijum, kalcijum, kalijum i hloridi su najvažniji elektroliti, minerali koji su neophodni za život. Oni doprinose normalnoj funkciji mišića i nervnog sistema, kao i normalnom metabolizmu i stvaranju energije. Pored minerala, i vitamini igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Oni podržavaju imunološki sistem, rast i razvoj, a mnogi fiziološki procesi u organizmu ne mogu se odvijati bez njihovog prisustva.

Nedostatak elektrolita i vitamina, kao i stanje dehidratacije, može dovesti i do mišićne slabosti, umora i iscrpljenosti, a u ekstremnim slučajevima, naročito na visokim temperaturama i do gubitka svesti. Dehidratacija nastaje kada gubitak tečnosti iz organizma premaši njen unos.

„Do gubitka tečnosti najčešće dolazi usled proliva, povraćanja, kao i znojenja koje se pojačava na visokim spoljnim temperaturama, čak i kada nema intenzivne fizičke aktivnosti. S druge strane, do dehidratacije može doći i kada je unos tečnosti smanjen, bilo zbog slabog osećaja žeđi ili smanjenog apetita, jer se voda unosi i putem hrane. Na povećan rizik utiču i određene bolesti i stanja na primer infekcije praćene povišenom telesnom temperaturom i pojačanim znojenjem, kao i hronične bolesti poput dijabetesa, posebno dijabetesa insipidusa, jer su praćene povećanim izlučivanjem tečnosti. Starije osobe su takođe u rizičnoj grupi jer često imaju oslabljen osećaj za žeđ, a to ih čini posebno ranjivim tokom visokih temperatura. Pored toga, dijete koje podrazumevaju smanjen unos tečnosti, eliminacione dijete, kao i konzumacija alkohola, koji ima diuretičko dejstvo, mogu doprineti dodatnom gubitku tečnosti. Na kraju, i vremenski uslovi igraju značajnu ulogu. Ekstremne temperature, posebno kada su praćene visokom vlažnošću vazduha, predstavljaju dodatni izazov za organizam. Meteoropate su posebno osetljive na ovakve promene, a ukoliko se ne prilagode na vreme, rizik od dehidracije je visok“, naglašava doc. dr Marković.

Rani simptomi dehidratacije su, prema njegovim rečima, suva usta, osećaj umora, vrtoglavica, smanjena količina ili tamnija boja mokraće. Prepoznavanjem tih signala i pravovremenim delovanjem moguće je izbeći komplikacije.

„Za rehidrataciju organizma i obnavljanje energije nije dovoljna samo voda. Efikasniju rehidrataciju pružaju napici koji sadrže kombinaciju ugljenih hidrata, vitamina i elektrolita. Oni su dokazano bolji u odlaganju pojave umora u poređenju sa običnom vodom, jer nadoknađuju sve ono što se gubi znojenjem. Na tržištu su dostupni brojni preparati za rehidrataciju koji sadrže kombinaciju elektrolita, vitamina i ugljenih hidrata, među kojima se nalaze i praktični oblici poput šumećih tableta, koje omogućavaju laku i brzu primenu. Ovi preparati se jednostavno pripremaju, brzo se apsorbuju i zbog toga deluju efikasno. Prednost im je i u tome što se lako rastvaraju u vodi, prijatnog su ukusa poput limuna ili kole i pogodni za upotrebu kod kuće, na poslu, tokom putovanja ili fizičke aktivnosti. Neki od njih, kao dodatak sadrže i kofein, što može doprineti budnosti i boljoj mentalnoj svežini tokom dana“, kaže doc. dr Marković.

Prema njegovim rečima uvođenjem ovakvih napitaka u svakodnevnu rutinu, telo ne dobija samo vodu, već i kompletan set podrške koji pomaže očuvanju balansa u organizmu. Bilo da ste na treningu, u šetnji, na bazenu, plaži, na poslu ili u kolima – hidratacija koja osvežava, remineralizuje i energizuje pravi je saveznik tokom leta, ali i cele godine. Treba napomenuti i da je izuzetno važno obratiti pažnju na to kako se napici čuvaju nakon pripreme.

„Ako se napitak ne konzumira odmah, preporučuje se da se ne drži u plastičnim, već u odgovarajućim termo bocama koje održavaju temperaturu i štite napitak od spoljnih uticaja. Time se produžava njegova svežina i čuvaju nutritivna svojstva“, savetuje dr Marković, dodajući da je važno birati boce koje ne sadrže BPA i ftalate, jer to dodatno doprinosi bezbednosti sadržaja.