Uobičajene navike koje mogu naštetiti vašim bubrezima
Hronična bolest bubrega pogađa više od 850 miliona ljudi širom sveta i predviđa se da će do 2040. postati peti vodeći uzrok smrti. Sa tim u vezi, u nastavku otkrijte koje to uobičajene navike mogu naštetiti bubrezima.
Bubrezi igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja filtriranjem štetnih supstanci, viška tečnosti i elektrolita poput natrijuma i kalijuma iz krvi. Takođe pomažu u regulisanju krvnog pritiska, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i održavanju ravnoteže kalcijuma u telu. Kada su bubrezi oštećeni, njihova sposobnost filtriranja otpada i održavanja ravnoteže je ugrožena, što dovodi do nakupljanja toksina, zadržavanja tečnosti i neravnoteže elektrolita. Ovo može izazvati niz zdravstvenih problema, od visokog krvnog pritiska do srčanih oboljenja i slabih kostiju. Oštećenje bubrega može na kraju napredovati do hronične bolesti bubrega i otkazivanja bubrega, piše Miss7.
Oštećenje bubrega može uticati na skoro svaki deo vašeg tela — ali postoje jednostavne promene načina života koje možete odmah napraviti kako biste održali zdravlje bubrega.
Navike koje mogu naštetiti bubrezima:
Često uzimanje lekova protiv bolova
Uobičajeni antiinflamatorni lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta, poput ibuprofena i aspirina, mogu oštetiti bubrežne tubule, male strukture u vašim bubrezima koje vraćaju važne supstance i tečnost u krv. Kada postoji upala i smanjen protok krvi do vaših bubrega, otpad i tečnost se mogu nakupljati u ovim tubulima, što ometa njihovu normalnu funkciju i može oštetiti vaše bubrege. Ovo je verovatnije kod starijih osoba ili osoba sa drugim zdravstvenim problemima.
Osobe koje već imaju hroničnu bolest bubrega trebalo bi da izbegavaju ove lekove protiv bolova, osim ako ih nije prepisao lekar koji može da prati funkciju bubrega. Da biste smanjili rizik od neželjenih efekata, koristite lekove protiv bolova što je moguće kraće i u dozi koja je preporučena na pakovanju.
Nedovoljan unos vode
Bubrezima je potrebna voda za eliminaciju otpada. Ljudi koji ne piju dovoljno vode mogu rizikovati oštećenje bubrega, posebno po vrućem vremenu. Dehidracija uzrokuje da bubrezi proizvode visoko koncentrovani urin sa izmenjenim hemijskim i fizičkim svojstvima i višim nivoima minerala i drugih otpadnih proizvoda, što povećava rizik od kamena u bubregu i infekcija urinarnog trakta koje mogu oštetiti bubrege.
Neke osobe sa zdravstvenim problemima, kao što su bolesti jetre ili srčana insuficijencija, mogu imati ograničen unos tečnosti. Međutim, za većinu ljudi se preporučuje da piju 1,5 do 2 litra vode dnevno (oko šest do osam čaša).
Prekomerna konzumacija alkohola
Bubrezi regulišu količinu vode u telu. Alkohol može izazvati dehidraciju, što može oštetiti njihovu funkciju. Prekomerna konzumacija alkohola takođe može povisiti krvni pritisak, što oštećuje bubrege. Mnogi ljudi su svesni da alkohol može doprineti bolestima jetre, ali može i negativno uticati na bubrege jer moraju više da rade na obradi tečnosti i toksina. Preporučuje se da muškarci i žene ne konzumiraju više od 14 jedinica alkohola nedeljno (idealno raspoređeno tokom nedelje sa nekoliko dana bez alkohola). To je otprilike ista količina kao jedna čaša vina (dve jedinice) ili pola litra lakog piva (dve jedinice) dnevno.
Pušenje
Većina ljudi zna da pušenje može doprineti raku i srčanim oboljenjima. Ali pušenje može direktno oštetiti bubrege na nekoliko načina. Cigaretni dim sadrži toksične hemikalije poput kadmijuma, koji može oštetiti bubrege. Pušenje takođe povećava oksidativni stres (kada štetni molekuli nazvani slobodni radikali oštećuju ćelije u telu) i može suziti krvne sudove i oštetiti sluznicu krvnih sudova, što može dovesti do oštećenja bubrega. Pušenje takođe povećava rizik od drugih stanja koja mogu oštetiti bubrege, uključujući dijabetes i visok krvni pritisak. Pušenje je uvek štetno, pa je najbolje odmah prestati sa pušenjem, uz pomoć zdravstvenog radnika ako je potrebno.
Prekomerna težina
Zdrav indeks telesne mase (ITM) je između 18,5 i 24,9. Sve preko toga se klasifikuje kao prekomerna težina ili gojaznost. Međutim, to nije jedini pokazatelj prekomerne težine – i ponekad je netačan. Obim struka je dobar pokazatelj masnoće oko stomaka (centralna gojaznost), za koju je pokazano da povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa – dva uobičajena uzroka bolesti bubrega. Gojaznost može direktno oštetiti bubrege tako što narušava hemijske procese u masnom tkivu. Zdravija ishrana u kombinaciji sa vežbanjem može vam pomoći da smršate i održite zdravlje bubrega. Neka istraživanja su pokazala da fizička aktivnost smanjuje rizik od bolesti bubrega – ciljajte na 30 minuta aerobnih vežbi pet dana u nedelji, ali postepeno povećavajte intenzitet vežbanja.
Nezdrav izbor hrane
Ultra-prerađena hrana (UPH) je proizvedena hrana koja sadrži sastojke kao što su masti, šećeri, soli i aditivi, uključujući veštačke boje, arome i konzervanse kako bi imala bolji ukus i duže trajala. Primeri ultra-prerađene hrane uključuju mesne proizvode kao što su kobasice, gazirana pića i pakovani hleb. Ova hrana je povezana sa raznim zdravstvenim problemima, kao što su gojaznost, srčane bolesti i dijabetes tipa 2. Nedavno je povezana i sa bolestima bubrega. Jedna američka studija pratila je 14.000 odraslih tokom 24 godine. Oni koji su jeli najviše ultra-prerađene hrane imali su 24% veći rizik od bolesti bubrega. Skoro 5.000 njih je razvilo hroničnu bolest bubrega.
Ishrana bogata solju (natrijuma) takođe može biti problematična, posebno za ljude koji već imaju bolest bubrega. Bubrezi filtriraju višak tečnosti iz krvi i potrebna im je ravnoteža natrijuma i kalijuma da bi to uradili. Ishrana bogata solju remeti ovu ravnotežu, otežavajući bubrezima da funkcionišu i uzrokujući visok krvni pritisak, što opterećuje bubrege i može dovesti do bolesti bubrega. Ograničite unos soli na ne više od šest grama dnevno – što je ekvivalent jedne kašičice.
Loš kvalitet sna
Postoje neki dokazi koji povezuju kvalitet i trajanje sna sa bolestima bubrega. Jedna studija je otkrila da loš san povećava rizik od hronične bolesti bubrega. Iako se rezultati pojedinačnih studija malo razlikuju, čini se da spavanje manje od šest sati ili više od deset sati dnevno može oštetiti vaše bubrege. Za većinu ljudi, optimalna količina sna je između sedam i devet sati noću.
Ne možete kontrolisati faktore poput starosti i porodične istorije, ali možete promeniti mnoge druge navike i održati zdravlje bubrega.
