Koliko je potrebno vežbanja nedeljno da bi se pritisak držao pod kontrolom?
Ako želite da očuvate zdravlje srca i sprečite povišen krvni pritisak u starijim godinama, ključno je da budete fizički aktivni – i to ne samo u mladosti, već i tokom srednjih godina.
Prema opsežnom istraživanju koje je obuhvatilo više od 5.000 ljudi u četiri američka grada, socijalni faktori mogu značajno uticati na to koliko je neko u mogućnosti da vežba redovno, naročito kako stari.
„Tinejdžeri i ljudi u ranim dvadesetim godinama često su fizički aktivni, ali te navike se vremenom menjaju“, izjavila je epidemiološkinja Kirsten Bibins-Domingo sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku, autorka studije objavljene 2021. godine u časopisu American Journal of Preventive Medicine, prenosi Science Alert.
Iako je poznato da fizička aktivnost snižava krvni pritisak, rezultati ovog istraživanja pokazuju da održavanje viših nivoa aktivnosti tokom mladosti – viših nego što se trenutno preporučuje – ima ključnu ulogu u prevenciji hipertenzije.
Pritisak – tihi ubica
Hipertenzija, poznata i kao povišen krvni pritisak, ozbiljno je zdravstveno stanje koje pogađa milijarde ljudi širom sveta i povećava rizik od srčanog i moždanog udara, pa čak i od demencije u kasnijim godinama.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od četvrtine muškaraca i oko petine žena ima povišen pritisak – a većina toga nije ni svesna. Zbog toga se hipertenzija često naziva „tihim ubicom“.
Ipak, dobra vest je da se situacija može preokrenuti – a fizička aktivnost je u centru pažnje ovog istraživanja.
Šta je pokazala studija?
Više od 5.100 odraslih osoba učestvovalo je u studiji koja je pratila njihovo zdravlje tokom tri decenije, kroz fizičke preglede i upitnike o navikama – od vežbanja do pušenja i konzumacije alkohola.
Kod svih ispitanika, fizička aktivnost je počela da opada između 18. i 40. godine, dok su stope hipertenzije postepeno rasle.
Autori ističu da je mladost ključni period za intervenciju i prevenciju – uz programe promocije zdravlja koji podstiču fizičku aktivnost.
„Gotovo polovina mladih odraslih u našoj studiji nije dostizala preporučene nivoe aktivnosti, a to je bilo povezano sa kasnijim razvojem hipertenzije. To ukazuje da bismo morali da podignemo minimalne standarde fizičke aktivnosti“, rekao je vodeći autor studije, dr Džejson Nagata.
Istraživači su posebno analizirali grupu koja je u mladosti vežbala najmanje pet sati nedeljno – duplo više od trenutne preporuke – i otkrili da je ovaj nivo aktivnosti značajno smanjio rizik od povišenog pritiska, naročito ako su te navike zadržane do 60. godine.
„Postizanje makar dvostruko više fizičke aktivnosti od trenutnih smernica može imati veći efekat u prevenciji hipertenzije nego samo ispunjavanje minimalnih preporuka“, navodi se u studiji.
Nije lako održati ritam
Ipak, autori priznaju da nije lako održavati redovnu fizičku aktivnost kroz sve životne faze – posebno nakon srednje škole, kada počinje fakultet, radni odnos ili roditeljstvo, a slobodno vreme postaje ograničeno.
Još jedno važno zapažanje odnosi se na razlike među rasnim grupama. Do 40. godine, nivo fizičke aktivnosti kod belaca se stabilizovao, dok je kod crnih muškaraca i žena nastavio da opada.
Do 45. godine, crne žene su imale viši procenat hipertenzije nego beli muškarci, dok su bele žene imale najniže stope kroz srednje godine. Do 60. godine, 80–90% crnih muškaraca i žena imalo je povišen pritisak, u poređenju sa nešto manje od 70% belih muškaraca i oko 50 odsto belih žena.
Iako istraživanje nije direktno merilo društvene i ekonomske uslove, autori ističu da upravo ti faktori – poput obrazovanja, okruženja, obaveza u porodici i na poslu – mogu značajno uticati na to da li će neko zadržati fizičku aktivnost kroz život.
„Iako crni mladići često učestvuju u sportovima, socijalni i ekonomski faktori, kao i obaveze, često ih sprečavaju da to nastave i u odraslom dobu“, zaključuje dr Nagata.
Studija je objavljena u časopisu American Journal of Preventive Medicine.
