Hormonski disbalans: Nevidljivi uzrok brojnih bolesti

Zdravlje

Hormoni su biološki glasnici koji putuju po celom telu, upravlajući ćelijama i tkivima. Kada nisu u ravnoteži ili ne uspeju da prenesu poruku, to može dovesti do razvoja veoma učestalih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, rak, osteoporoza i gojaznost i drugih zdravstvenih izazova kao što je neplodnost.

Svetski dan hormona – podizanju svesti o značaju hormona u organizmu

Nakon tri uspešne godine podizanja svesti o važnosti dobrog hormonskog statusa kroz Evropski dan hormona, 24.04.2025. se obeležava prvi Svetski dan hormona. Koncipiran je kao niz aktivnosti usmerenih na infomisanje opšte i stručne javnosti o važnosti hormonskog statusa u postizanju i održavanju dobrog zdravlja, sa fokusom na gojaznost, neoplazme i retke endokrinološke bolesti, te tzv. endokrine disruptore, odnosno spoljašnje faktore koji remete endokrino zdravlje, prenosi Stetoskop.info.

U kojoj meri hormonski disbalans može da utiče na plodnost

Znaci ili simptomi poremećaja hormonske ravnoteže će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne funkcionišu ispravno i mogu da budu različiti za svakog pojedinca.

Simptomi poremećaja hormonske ravnoteže, izmedju ostalog uključuju:

obilne ili neredovne menstruacije, uključujući izostanak menstruacije (amenoreja), zaustavljene menstruacije ili česte menstruacije,
smanjen seksualni nagon,
neplodnost.

Rana dijagnostika i prevencija

Vrednosti reproduktivnih hormona, kao i hormona štitne žlezde predstavljaju značajan element u proceni uzroka nastanka sterliteta, a bitni su i za lečenje neplodnosti i za ispitivanje i praćenje disfunkcije endokrinog sistema. Takodje, pratimo koncentraciju insulina u cilju postojanja insulinske rezistencije i indeks telesne mase u sklopu procene stepena uhranjenosti.

Bitno je podvući da rebalans hormona počinje fizičkom aktivnošću koja je esencijalna za hormonsku ravnotežu. Vežbanje 1.5-2.5 sata nedeljno pomaže telu u proizvodnji hormona.

Preporučena je mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i žitarica od celog zrna, dok brzu hranu treba svesti na minimum. U cilju održavanja koncentracije vitamina D, treba uzimati masnu ribu poput lososa i srdele. Može se razmotriti uzimanje dodataka vitamina D kao što je ulje jetre bakalara, naročito tokom jeseni i zime kada je izloženost suncu smanjena. Jogurt, bademi, mahunarke i tamno lisnato povrće pomoći će u zaštiti kostiju i zuba, jer su bogati kalcijumom. Plodovi mora, morske alge, jaja i mlečni proizvodi mogu pomoći u održavanju nivoa joda.

Optimalno je spavati 7 sati u neprekinutom snu uvek u isto vreme, da bi se održala vitalnost i energija. Da bi se neutralisali endokrini disruptori, savetuje se izbegavanje plastične ambalaže, održavanje higijene prostora da bi se eliminisale čestice prašine, selekcija proizvoda za negu i kozmetiku sa idejom da se izbegne kupovina preparata koji sadrži hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani.

„Što se pre započne lečenje, pre nastupa subjektivno poboljšanje kvaliteta života i eliminiše se mogućnost nastanka komplikacija endokrinoloških oboljenja”, navodi doc. dr Pandrc.

Insulinska rezistencija i njena veza sa sterilitetom

Sindrom insulinske rezistencije je stanje koje prethodi šećernoj bolesti, potencijalno je reverzibilno i podrazumeva rezistenciju perifernih tkiva, pre svega mišićnog, na dejstvo insulina, koga ima u suvišku.

Taj insulin dovodi do policistične izmene jajnika, što sve smanjuje ovarijalnu rezervu izraženu kroz AM hormon i direktno menja kvalitet ovulacije nagore.

Potrebno je učiniti laboratorijske pretrage u smislu odredjivanja jutarnjih vrednosti šećera i insulina, iz kojih se izračunava HOMA indeks, i ako je veći od 2.7, osoba ima insulinsku rezistenciju.

Potom se propisuje se lek iz klase bivandida koji je potpuno bezbedan u trudnoći, efikasno reguliše insulinsku rezistenciju a istovremeno je i induktor ovulacije, te se postiže korist za pacijentkinju na više polja.

Koliko su hormoni štitaste žlezde važni za reproduktivno zdravlje?

Jedan od efekata nedostatka tiroidnih hormona se odnosi i na polne organe. Ukoliko je prisutna smanjena funkcija štitaste žlezde, pa čak i u latentnoj formi, javlja se nedostatak polnog nagona i neregularni menstrualni ciklusi.

Od skora je poznato da čak i autoimuna bolest štitaste žlezde (Hashimoto tiroiditis) ima uticaj na razvoj ploda, jer su antitela štitaste žlezde nadjena u folikoluarnoj tečnosti embriona. To su mamina antitela i znak su da je mama nekada preležala upalu štitaste žlezde. Uvek će biti povišena kao marker preležena infekcije i imaju sposobnost da prodju kroz placentu u bebinu cirkulaciju. Ako mama u trudnoći ima akutnu upalu štitaste žlezde, ta antitela ostaju samo u maminom telu jer ne prolaze placentu. Zato je neophodno popraviti funkciju štitaste železde pre ulaska u bilo kakvu priču o radjanju, a naročito u proces vantelesne oplodnje.

Da li je moguće zatrudneti uz prisustvo hipotireoze i kako se vodi trudnoća kod takvih pacijentkinja?

Ukoliko pacijentkinja ima hipotireozu, trudnoća je moguća kao biohemijska (povišen beta HCG). To praktično znači da je može doći do spajanja muške i ženske polne ćelije, ali je sledeća faza razvoja ploda (implantacija embriona u zid materice) problematična. U tih pacijentkinja uvodimo supstituciju hormona štitaste žlezde do postizanja vrednosti TSH izmedju 2 i 3. Obzirom da se levotiroksin dozira po kilogramu telesne mase, potrebne su češće kontrole vrednosti TSH, kako odmiče trudnoća i trudnica dobija u telesnoj masi.

U ovih pacijentkinja se, takodje, preporučuje uvodjenje selena kao esencijalnog mikronutrijenta, ključnog u sintezi, aktivaciji i metabolizmu hormona štitne žlezde. Nadoknada selena u toku trudnoće može biti korisna, pogotovo kod trudnica s prisutnim antitelima. Studije pokazuju smanjenje nivoa antitela i smanjenu pojavu nepravilnog rada štitne žlezde u postpartalnom periodu. Neke države Evrope u svojim smernicama navode kao prevenciju postpartalnog hipotiroidizma suplementaciju selenom u dozi 200 µg ujutro u toku trudnoće i 12 meseci nakon porođaja kod žena s pozitivnim nalazom TPO antitela.

Na koji način gojaznost utiče na hormonalni status i plodnost kod muškaraca i žena?

Masno tkivo predstavlja nezavistan endokrini organ koji produkuje estrogen u suvišku tako da povišen indeks telesne mase značajno se smanjuju i šanse za uspešnost oplodnje, bilo spontane bilo asistirane. Takodje, luči brojne faktore koji remete i funkciju jajnika i sve funkcije materice koje se tiču reprodukcije od ovulacije do samog procesa proizvodnje, transporta oplođene jajne ćelije i implantacije.

U muškaraca, enzim aromataza iz masnih ćelija muški testosteron može da prevede u estrogen, remeteći produkciju sperme koja je preduslov za mušku plodnost.

U lečenju steriliteta i podizanju fertilne sposobnosti u gojaznih osoba se preporučuje se tzv. mediteranska ishrana – sveže voće i povrće, maslinovo ulje, riba i druge namirnice bogate antioksidantima i omega 3 masnim kiselinama. Za žene je posebno važno gvožđe i folna kiselina.

Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko sedam odsto u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa:

oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno,
uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje),
prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i
restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).

Preporučuju se nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani , plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno cedjenom maslinoviom ulju. Naravno , ukoliko se higijensko-dijetetskim režimom ne postigne zadovljavajuća redukcija telesne težine, razmatra se uvodjenje medikamentozne terapije gojaznosti.

Ključni hormoni koji se prate u procesu dijagnostike steriliteta

U proceni uzroka steriliteta određujemo hormonski status pacijentkinje koji obuhvata sledeće hormone:

estradiol (prati rast folikula) ,
FSH (stimuliše rast folikula i indirektno zadebljanje zida materice),
LH (ukazije na ovulaciju),
progesteron (priprema sluzokožu materice za prihvatanje oplođene jajne ćelije),
prolaktin (može sprečiti mogućnost začeća, neretko prati vrednotsi TSH),
testosteron (vrednosti iznad referentnih za žene mogu biti znak sindroma policističnih jajnika),
TSH (povišen TSH ukazuje na smanjen rad štitaste žlezde),
FT4 ( snižene vrednosti TSH uz visoke nivoe T3 i T4 ukazuju na hipertireozu, i obratno).

Sem navedenog, određujemo indeks insulinske rezistencije i indeks telesne mase. Dobijeni parametri se analiziraju i ukoliko postoje značajna odstupanja, propisuje se medikamentozna terapija.

Savet parovima koji pokušavaju da dobiju dete, a sumnjaju da hormoni mogu biti prepreka

„Potrebno je javiti se svom lekaru ukoliko se javi bilo koji od sledećih simptoma: neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne mase, novoregistrovana osetljivost na hladnoću, promena apetita, pojačana lomljivost kose i noktiju, umor, suva i perutava koža, pojava depresije, pojačano žeđanje, znakovi preuranjenog ili zakasnelog puberteta (izvan raspona 8-13 godina za devojčice i 9-14 godina za dečake) i, specifično za odrasle, gubitak libida, nepravilni menstrualni ciklusi, neplodnost”, naglašava doc. dr Pandrc.

Kako podići svest o važnosti hormonalne ravnoteže

Endokrinološki poremećaji uključuju:

gojaznost,
šećernu bolest,
bolesti štitaste žlezde,
tumore,
poremećaje rasta,
arterijsku hipertenziju,
osteoporozu,
neplodnost i seksualnu disfunkciju ,
kao i brojne retke bolesti.

Ne iznenađuje podatak da će u nekom trenutku života, za više od tri četvrtine stanovništva biti potreban endokrinolog.

Sem individualnih faktora, koji utiču na endokrino zdravlje pojedinca i koji nisu uvek modifikabilni, postoje i opšti tzv. endokrini disruptori kojima smo izloženi putem vazduha, hrane, vode, preko kože, ali i koji se, na žalost, prenose i sa majke na plod.