U eri kada je broj obolelih od raka u stalnom porastu, sve više istraživanja ukazuje na moćnu ulogu antioksidanata u zaštiti organizma. Ove male, ali moćne molekule prirodno prisutne u mnogim vrstama hrane, mogu pomoći u sprečavanju nastanka i razvoja malignih bolesti.

🔬 Kako antioksidanti deluju na ćelije raka?

Kancerogene ćelije nastaju kada se u telu nakupe slobodni radikali – nestabilne molekule koje oštećuju DNK i druge ključne strukture u ćeliji. Tu na scenu stupaju antioksidanti. Oni “hvataju” i neutrališu slobodne radikale, sprečavajući da dođe do oksidativnog stresa – jednog od glavnih okidača za mutacije koje vode u rak.

Neki antioksidanti, poput vitamina C, E, beta-karotena, selena i flavonoida, pokazuju i sposobnost da:

• usporavaju rast tumorskih ćelija,
• pomažu u programiranju njihove “samoubilačke” smrti (apoptoze),
• sprečavaju širenje ćelija raka u druge delove tela (metastaziranje).

🥦 Top 10 najmoćnijih antioksidativnih namirnica

Ako želite da svakodnevno unosite dovoljno antioksidanata, uključite sledeće supernamirnice u ishranu:

1. Borovnice – poznate kao “bombice” antioksidanata, posebno antocijanina
2. Crna čokolada (sa ≥70% kakaa) – bogata flavonoidima
3. Kelj, spanać i brokoli – puni vitamina C, E i karotenoida
4. Zeleni čaj – sadrži moćni antioksidans epigalokatehin galat (EGCG)
5. Crveno grožđe i crno vino (umereno!) – bogati resveratrolom
6. Paradajz – sadrži likopen, snažan antioksidans koji štiti prostatu
7. Orašasti plodovi (posebno orasi i bademi) – bogati vitaminom E i selenom
8. Kurkurma (kurkumin) – antiinflamatorno i antikancerogeno delovanje
9. Beli i crni luk – sadrže sumporne antioksidanse
10. Citrusno voće – limun, narandža i grejp sadrže flavonoide i vitamin C

🥗 Kako pravilno unositi antioksidante svakog dana?

Najefikasniji način da iskoristite blagodeti antioksidanata jeste raznovrsna i šarena ishrana. Evo nekoliko saveta:

• U svaku porciju obroka ubacite bar jednu "šareno-pigmentisanu" namirnicu (npr. crvena paprika, borovnice, šargarepa)
• Čaj zamenite zelenim čajem – pijte ga 1–2 puta dnevno
• Dodajte kurkumu jelima (aktivira se uz malo bibera i masti)
• Jedite voće i povrće u sirovom ili blago obrađenom obliku – kuvanje može smanjiti antioksidativni kapacitet
• Izbegavajte industrijske sokove – prirodni ceđeni sok od npr. narandže, cvekle i šargarepe ima mnogo više korisnih sastojaka

🧠 Bonus efekti: Nisu korisni samo protiv raka!

Osim što smanjuju rizik od raka, antioksidanti imaju još niz pozitivnih efekata:

• usporavaju starenje kože,
• štite mozak od neurodegenerativnih bolesti (Alchajmer, Parkinson),
• smanjuju rizik od srčanih bolesti,
• jačaju imunitet i otpornost na infekcije.

📌 Zaključak: Male promene – veliki rezultati

Dodavanjem antioksidativnih namirnica u svakodnevnu ishranu, ne samo da se štitite od oksidativnog stresa, već i aktivno radite na prevenciji kancera. Ne morate postati nutricionista da biste se zaštitili – dovoljno je da svakog dana ubacite nekoliko obojenih, prirodnih namirnica u tanjir. Vaše telo će vam biti zahvalno!

Jedite pametno – jer zdravlje počinje na vašem tanjiru.

Visoke temperature i velika vlažnost vazduha, kojima smo leti tokom poslednjih godina veoma često izloženi, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno.

Na ekstremne letnje uslove su posebno osetljive određene grupacije ljudi kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti.

Podjednako su ugroženi i radnici koji aktivnosti obavljaju na otvorenom, izloženi direktnom dejstvu sunčevih zraka, ali i oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

Šta je toplotni talas?

U pitanju je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature vazduha, iznad 32 stepena Celzijusa, u trajanju od tri i više dana uzastopno, što je često praćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti i smanjenjem brzine strujanja vazduha, piše N1.

U uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, znojenje je otežano i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale.

• Kako prepoznati znake autizma kod deteta
• Šta sve keto dijeta može i kako funkcioniše

Brojne su zdravstvene tegobe koje mogu nastati kao posledica delovanja visokih temperatura, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica i toplotni udar, zbog komplikacija koje mogu izazvati.

Ukoliko nije neophodno, nemojte se izlagati visokim spoljašnjim temperaturama i pokušajte da izbegnete boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana od 10 do 17 časova.

Izbegavajte veliki fizički napor

Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima - od četiri do sedam ujutru. Izbegavajte vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.

Adekvatno se obucite

Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala.

• Poremećaji ishrane - problem sa kojim se sve više suočavaju žene u zrelim godinama
• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?

Nosite šešir ili kapu sa širokim obodom.

Nosite naočare za sunce sa odgovarajućim UV filterima.

Rashladite se

Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.

Redovno unosite tečnost - pre svega vodu.

Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima.

Uvek nosite vodu sa sobom kada boravite na otvorenom.

Adekvatni se hranite

Jedite češće, manje obroke.

Obroci treba da budu lagani - izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.

Uzimajte više sezonskog voća i povrća.

Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.

Poseban oprez kod uzimanja lekova

Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.

Rashladite prostor u kom boravite

Dom i radne prostorije obavezno adekvatno rashlađujte, tako da temperatura u prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24 stepena Celzijusa u toku noći.

Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.

U toku noći držite prozore otvorenim.

Mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh - za vreme velikih vrućina isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite.

Oprezno u vozilima

Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre nego što uđete, obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.

Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna, ali ne i previše niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne.

Decu i ljubimce nemojte ostavljati same u vozilima, čak ni u hladu.

Obratite pažnju na najosetljivije

Naučite decu i starije osobe kako da se pravilno zaštite od vrućine i kontrolišite ih.

Malu decu nemojte izvoditi napolje u najtoplijem dobu dana i nikako ih nemojte izlagati direktnom uticaju sunčevih zraka.

Ukoliko imate ljubimce ne zaboravite da i na njih vrućina veoma nepovoljno deluje. Obezbedite im dovoljno sveže vode, ne šetajte ih u najtoplije doba dana i nikako po vrelom betonu.

Pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova za vreme trajanja vrućina

Ukoliko vi ili neko od vaših bližnjih oseti glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, dobije nagon za povraćanjem, a boravite ili ste boravili na suncu duže vremena, potrebno je javiti se lekaru. Ovo je naročito važno za mlađu decu, hronične bolesnike i starije osobe.

Naučnici su otkrili da suplementacija jednim vitaminom može značajno usporiti skraćivanje telomera – pokazatelja biološkog starenja.

Vitamin D se odavno dovodi u vezu sa zdravljem i dugovečnošću, ali novo istraživanje dodatno potvrđuje tu povezanost. Studija objavljena u uglednom časopisu American Journal of Clinical Nutrition pokazuje da svakodnevno uzimanje vitamina D može usporiti skraćivanje telomera – zaštitnih kapica na krajevima DNK koje su povezane sa procesom biološkog starenja, piše N1.

Telomeri se prirodno skraćuju s godinama, a njihova dužina direktno se dovodi u vezu s dugovečnošću i zdravljem. U ovom istraživanju naučnici su analizirali podatke hiljadu osoba iz velikog ispitivanja VITAL, koje je obuhvatilo više od 25.000 ljudi starijih od 50 godina. Učesnici su nasumično raspoređeni u grupe koje su dobijale vitamin D3 (2.000 IJ), omega-3 masne kiseline, kombinaciju oba ili placebo.

• Kako prepoznati znake autizma kod deteta
• Šta sve keto dijeta može i kako funkcioniše

Četiri godine kasnije, oni koji su uzimali samo vitamin D3 izgubili su 140 baznih parova telomera manje nego oni u placebo grupi – što ukazuje na znatno usporen proces starenja.

Iako omega-3 masne kiseline nisu pokazale isti efekat kada je reč o telomerima, poznato je da imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca, smanjuju upale i snižavaju nivo triglicerida.

Pored usporavanja starenja, vitamin D je važan i za imunitet, zdravlje mišića, kostiju i kognitivne funkcije. Mnogi ljudi imaju nizak nivo ovog vitamina, a optimalna vrednost u krvi iznosi 50 ng/mL ili više – što je teško postići isključivo izlaganjem suncu i ishranom.

Zato se svakodnevna suplementacija često preporučuje. Doze od 2.000 do 5.000 IJ dnevno mogu igrati ključnu ulogu u zdravijem starenju, a testiranje nivoa vitamina D kod kuće postaje sve dostupnije.

• Poremećaji ishrane - problem sa kojim se sve više suočavaju žene u zrelim godinama
• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?

Nova naučna saznanja dodatno potvrđuju da vitamin D može igrati važnu ulogu u usporavanju biološkog starenja tako što štiti DNK. Ako to već ne radite, možda je vreme da ozbiljno razmislite o svakodnevnoj suplementaciji.

Opšteprihvaćeno je da je svima potrebno približno osam sati sna dnevno da bi pravilno funkcionisali. Ovo je u skladu sa prethodnim preporukama Američke akademije za medicinu spavanja (AASM) i Društva za istraživanje spavanja (SRS) - svaka odrasla osoba treba da spava sedam ili više sati noću za optimalno zdravlje.

Međutim, u nedavnoj studiji objavljenoj u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka (PNAS), istraživači su otkrili da svima nije potrebna ista količina sna da bi bili zdravi. U stvari, optimalna količina sna za vas može zavisiti od vaše kulture, piše Pshology today.

Naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) i Univerziteta Viktorije (UVic) analizirali su podatke o snu i zdravstvenim efektima za skoro 5.000 ljudi u 20 zemalja širom Severne Amerike, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.

• Kako prepoznati znake autizma kod deteta
• Šta sve keto dijeta može i kako funkcioniše

Prvo, potvrdili su prethodne nalaze da prosečno vreme spavanja značajno varira od zemlje do zemlje. Na primer, prosek u Japanu je bio šest sati i 18 minuta, dok je u Kanadi bio sedam sati i 27 minuta, a u Francuskoj sedam sati i 52 minuta.

„Uprkos uobičajenom savetu da se spava osam sati, naši nalazi ukazuju na to da preporuke za spavanje treba prilagoditi na osnovu kulturnih normi“, rekao je dr Stiven Hajn, profesor socijalne i kulturne psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije i koautor studije.

Dodao je: „Ne postoji univerzalna količina sna koja odgovara svima.“

Drugo, ispitvali su da li pojedinci u zemljama sa kraćim prosečnim vremenom spavanja imaju lošije zdravstvene ishode od pojedinaca u zemljama sa dužim prosečnim vremenom spavanja.

Otkrili su da su ljudi u zemljama sa manje sna bili podjednako zdravi kao i oni u zemljama sa duže spavanjem.

„Ljudi koji su spavali bliže normama svoje kulture za trajanje spavanja imali su tendenciju da imaju bolje opšte zdravlje“, rekla je dr Kristin Ou, vanredna profesorka na Fakultetu za medicinske sestre na Univerzitetu Britanske Kolumbije i glavna autorka studije.

Dodala je: „Ovo ukazuje na to da je idealna količina sna ona koja odgovara onome što se smatra odgovarajućim snom u nečijem kulturnom kontekstu.“

Novi soj koronavirusa, označen kao NB.1.8.1, brzo se širi u više zemalja, uključujući i tri popularne destinacije među turistima, što je navelo Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da izda zvanično upozorenje.

Stručnjaci upozoravaju da ovaj soj može da se prenosi brže i lakše od prethodnih varijanti.

Prema SZO, novi soj je odgovoran za više od 10 odsto svih infekcija i trenutno je klasifikovan kao "varijanta pod nadzorom" zbog naglog porasta broja slučajeva.

Mutiran virus NB.1.8.1 efikasnije inficira ćelije

Do kraja aprila 2025. godine, NB.1.8.1 činio je oko 10,7% svih prijavljenih sekvenci virusa – što je značajan skok u odnosu na samo 2,5% četiri nedelje ranije. Ova varijanta je već dominantna u Hongkongu i Kini.

• Poremećaji ishrane - problem sa kojim se sve više suočavaju žene u zrelim godinama
• Emocije mogu da preuzmu kontrolu nad našim mozgom - kako to da zaustavimo?

Lara Herero, vanredna profesorka i rukovodilac istraživanja iz oblasti virusologije i infektivnih bolesti na Univerzitetu Grifit, navodi da soj NB.1.8.1 zbog više mutacija može efikasnije da inficira ćelije u odnosu na ranije sojeve.

"Moguće je da osoba zaražena sojem NB.1.8.1 ima veće šanse da prenese virus na drugu osobu u poređenju sa ranijim varijantama", kaže profesorka Herero.

Dosadašnji podaci sugerišu da se ovaj soj lakše širi i da može delimično da zaobiđe imunitet stečen prethodnim infekcijama ili vakcinacijom. To bi moglo da objasni njegov ubrzan porast u genetskim analizama.

Ipak, važno je naglasiti da SZO do sada nije zabeležila dokaze da NB.1.8.1 izaziva težu kliničku sliku u poređenju sa prethodnim varijantama. Simptomi su uglavnom slični onima koji se javljaju kod drugih podvarijanti Omikrona.

Simptomi koji se najčešće prijavljuju:

• bol u grlu
• umor
• povišena temperatura
• blagi kašalj
• bolovi u mišićima
• zapušen nos

U pojedinim slučajevima mogu se javiti i gastrointestinalni simptomi poput mučnine ili dijareje.

Pored Kine i Hongkonga, porast slučajeva zabeležen je i u Kambodži i Singapuru, a virus je detektovan i u Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama, te potencijalno i u Velikoj Britaniji.

SZO poziva zemlje da ostanu na oprezu i prilagode se promenama u epidemiološkoj situaciji, koristeći strategije upravljanja COVID-19 kako bi ojačale sisteme zaštite od svih respiratornih bolesti. Članicama se preporučuje da nastave sa vakcinacijom u skladu sa važećim smernicama.

SZO takođe naglašava da se, na osnovu trenutne procene rizika, ne preporučuje uvođenje ograničenja u putovanjima i trgovini.

Kafa ima brojne zdravstvene prednosti. Većina ovih pozitivnih efekata dolazi „zahvaljujući visokom sadržaju kofeina, psihoaktivne ili psihostimulativne supstance koja može uticati na različite procese i funkcije, kako kognitivne, tako i fizičke“, kaže poznati kardiolog dr Aurelio Rohas.

Postoje i drugi važni efekti. Dugoročne studije pokazuju da je redovna konzumacija kafe povezana sa dužim životnim vekom.

Međutim, većina ljudi ne pije kafu zbog njenih zdravstvenih koristi, već zato što im pomaže da se razbude ujutru ili kada im nivo energije opadne tokom dana. To je zato što se kafa smatra metaboličkim aktivatorom koji deluje slično (uz određena ograničenja) kao poznati neurotransmiteri poput dopamina i adrenalina - piše Nova.

• Kako prepoznati znake autizma kod deteta
• Šta sve keto dijeta može i kako funkcioniše

Poznati kardiološki trik

Kofein u kafi je veoma moćna supstanca, ali nekim ljudima ni to nije dovoljno, pa traže dodatne načine da dobiju još više energije. Za takve osobe, dr Aurelio Rohas, kardiolog u Regionalnoj univerzitetskoj bolnici u Malagi, predlaže trik: dodajte 100% čisti kakao prah u prirodnu kafu.

Ovo obezbeđuje dodatnu količinu kofeina, jer i kakao sadrži kofein. Međutim, „količina kofeina u kakau zavisi od vrste i količine konzumiranog kakaa ili čokolade“. Na primer, „jedna kocka čiste tamne čokolade može sadržati do 20 miligrama kofeina“.

To nije sve. Prema rečima kardiologa, prednosti dodavanja 100% kakao praha u kafu su sledeće:

Daje dodatnu energiju
Povećava osećaj sitosti
Smanjuje potrebu za unosom šećera tokom dana
Ima protivupalno dejstvo na srce i krvne sudove
Stimuliše proizvodnju matičnih ćelija
Jača imuni sistem

Ako je opadanje kose izraženije ili traje duže od nekoliko meseci, bilo bi dobro da uradite analize krvi: feritin, vitamin D, B12, TSH (štitna žlezda), kao i kompletnu krvnu sliku.

Bujna i kvalitetna kosa, posebno sa godinama, itekako zavisi od ishrane odnosno vitamina. Zato ako vam neki nedostaju imaćete problema sa pojačanim opadanjem kose, prenosi Sombor.info.

Evo koje vitamine bi u tom slučaju trebalo da nadoknadite:

Vitamin D – Njegov nedostatak je često povezan s alopecijom (gubitkom kose), jer je važan za folikule dlake.

Vitamin B7 (biotin) – Esencijalan za rast kose, njegov manjak može izazvati pojačano opadanje kose i lomljivost.

Vitamin B12 – Utiče na zdravlje crvenih krvnih zrnaca i dotok kiseonika do folikula dlake. Nedostatak može dovesti do stanjivanja kose.

Gvožđe – Manjak (često u obliku anemije) je jedan od najčešćih uzroka opadanja kose kod žena.

Cink – Nedostatak može izazvati opadanje kose i slab rast.

Vitamin A – I previše i premalo ovog vitamina može dovesti do problema sa kosom.

Vitamin E – Deluje kao antioksidans i podržava zdravlje skalpa.

• Kako prepoznati znake autizma kod deteta
• Šta sve keto dijeta može i kako funkcioniše

Da biste pouzdano znali kakav vam je vitaminski status organizma, najbolje je uraditi krvnu sliku i konsultovati se s lekarom ili nutricionistom pre uzimanja suplemenata. Vitamini i minerali koji su važni za zdravlje kose mogu se nadoknaditi na tri glavna načina: ishranom, suplementima i pravilnom negom. Evo konkretno kako:

Prehrambeni izvori

Vitamin D

• Sunčeva svetlost (15–20 min dnevno)
• Masna riba (losos, sardina, tuna)
• Jaja (žumance)
• Pečurke (posebno one izložene UV zracima)

Biotin (Vitamin B7)

• Jaja (kuvana, jer sirova mogu vezivati biotin)
• Orašasti plodovi (bademi, orasi)
• Banane, avokado
• Slatki krompir

Vitamin B12

• Meso, riba, jaja
• Mlečni proizvodi
• Kod vegetarijanaca: obavezno suplementacija ili obogaćeni proizvodi (npr. biljna mleka s dodatkom B12)

Gvožđe

• Crveno meso, džigerica
• Spanać, sočivo, cvekla
• Uz biljne izvore gvožđa uzimaj vitamin C (npr. limun, paprika) da poboljša apsorpciju

Cink

• Seme bundeve, susam, leblebija
• Meso, morski plodovi

Vitamin A

• Šargarepa, batat, tamnozeleno lisnato povrće
• Jetra (u umerenim količinama)

Vitamin E

• Orašasti plodovi, semenke suncokreta
• Biljna ulja (suncokretovo, maslinovo)
• Avokado

Dodaci ishrani (suplementi)

Multivitamini specijalno formulisani za kosu, kožu i nokte sadrže često B kompleks, cink, biotin i vitamin D. Biotin se često koristi u dozama od 1000–5000 mcg dnevno, ali nije za svakoga. Uzimajte suplemente samo uz savet lekara, jer prekomerni unos vitamina (posebno A i D) može biti štetan.

Nega kose kao dodatna podrška

Maske i serumi s uljima bogatim vitaminima (arganovo, ricinusovo, kokosovo ulje)

Blagi šamponi bez sulfata

Redovan piling kože glave (da se podstakne cirkulacija)

Voda sa limunom ujutru postala je jutarnji ritual miliona ljudi širom sveta, posebno među onima koji žele da očiste organizam, smršaju ili ojačaju imunitet.

Da li zaista voda s limunom ima tako moćno dejstvo, ili je reč o još jednom trendu bez naučnog osnova?

Nutricionisti ističu da voda sa limunom može imati blagotvoran efekat – pod uslovom da se konzumira na pravi način.

Limun je bogat vitaminom C, podstiče rad digestivnog trakta i može doprineti boljoj hidrataciji organizma. Međutim, on nije „čarobni štapić“, i njegova moć često se preuveličava. Redovno pijenje tople vode sa limunom može pomoći u regulaciji probave, smanjenju osećaja nadutosti i doprineti boljoj funkciji jetre.

• Kako prepoznati znake autizma kod deteta
• Šta sve keto dijeta može i kako funkcioniše

Takođe, kisela sredina koju stvara u želucu može ubrzati razlaganje hrane. Ipak, važno je voditi računa o zubima – kiseline mogu oštetiti gleđ, pa se preporučuje da se napitak pije slamčicom.

Voda sa limunom može biti korisna navika, ali samo kao deo šireg zdravog stila života. Ako se očekuju čudesni rezultati bez promene ishrane i fizičke aktivnosti – razočaranje je izvesno.

Prava snaga nije u limunu, već u doslednosti i zdravim izborima svakog dana.