Bebe mnogo bolje podnose promenu sredine nego što roditelji to misle. Smete da idete sa bebom na more, ali obratite pažnju na ove savete...

Odmah na početku rećićemo vam da su bebe spremne za svaku vrstu putovanja kada napune tri-četiri meseca. Verovali ili ne one mnogo bolje podnose promenu sredine nego što mi to mislimo - piše portal Biti roditelj.

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da se vi i vaša beba opustite i uživate u danima na plaži:

Boravak na suncu

Ne zaboravite da i kada je oblačno, sunčevi zraci prolaze kroz oblake i osetljiva koža vaše bebe može da izgori, pa je od velike važnosti da je zaštitite.

Ako je vaša beba mlađa od šest meseci, držite je podalje od sunca i ostanite u hladu. Starije bebe ili deca treba da izbegavaju boravak na suncu između 11 i 16 časova jer je tada najtopliji deo dana.

Kada je beba na suncu treba je obući u svetli, pamučnu odeću koja pokriva njene noge i ruke. Stavite joj šešir sa širokim obodom koji prekriva lice i vrat i naočare za sunce kako biste joj zaštitili oči od sunca i peska.

Pre nego što izađete na sunce, nanesite adekvatnu kremu za sunčanje na svaku oblast kože vaše bebe koja nije pokrivena odećom ili šeširom, uključujući ruke i noge. Možda će vam biti lakše da nanesete kremu ujutru, pre nego što obučete bebu jer ćete na taj način biti sigurni da niste zanemarili bitne delove kože. Ne zaboravite da mažete bebu bar svakih par sati čak i ako je krema za sunčanje vodootporna.

• Da li smem sa bebom na more?
• Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Šta poneti na plažu?

Peškire. Za bebe su preporučljivi oni sa kapuljačom jer ih štite od vetra koji neretko duva na otvorenim plažama.

Suncobran. Čak i ako ste odabrali destinaciju za letovanje sa bebom koja obiluje borovim šumama, neophodan vam je suncobran.

Bazenčić. Male bebe se uglavnom ne osećaju prijatno kada ugledaju veliko plavetnilo isprad sebe. More ih uplaši i često ne žele da se kupaju kada su baš male. Zato će vam bazenčić u koji ćete sipati morsku vodu da se beba brčka i rashlađuje, biti od velike koristi.

Prostirka za plažu. Ne samo da su korisne za sedenje, već predstavljaju i zaštitu bebe i dece od peska. Mnoge bebe ne vole da im se pesak zaglavi između prstića na nogama i uznemire se svaki put kada se to dogodi. Ako vaša beba bude posebno uznemirena peskom, razmislite o odlasku na šljunkovitu ili kamenitu plažu dok ona ne bude starija.

Voda i hrana. Bebe i mališani brže ogladne na svežem vazduhu i zato ne zaboravite da spakujte dovoljnu količinu vode i hrane.

Igračke. U zavisnosti od uzrasta ponesite bebi adekvatne gumene igračke sa kojima će se zanimati u vodi ili pesku.

Fotoaparat. Ovo se uglavnom ne zaboravlja, ali zaista je bitno da se svi porodično fotografišete kako biste imali uspomene sa prvog letovanja sa bebom.

Boravak na plaži

Kako biste sebi i bebi obezbedili zabavu i opuštanje na plaži, potrebno je da obratite pažnju na ove bezbedonosne mere.

Kada stignete na plažu, izaberite mesto za sedenje koje nije previše blizu vode, jer ćete na taj način sprečiti nepotrebno mokrenje peškira ili prostirke na kojoj beba sedi ako se talasi povećaju.

Ako ste na plažu poneli šator za bebu, učinite ga udobnim za vašeg mališana tako što ćete ispod staviti peškire ili poravnati pesak i obavezno proveravajte da li se temperatura unutra nije previše zagrejala.

Savetujemo da posebnu pažnju obratite na bebe koje puze i nikada iz ne ispuštate iz vida. Podelite se tako da neko uvek obraća pažnju gde se beba nalazi i brzo reaguje ako je to potrebno. Ako beba želi da istražuje, nemojte je sputavati, ali se potrudite da sve protekne bezbedno. Brzo možete izgubiti iz vida bebu na užurbanoj plaži, a ona će po pravilu prvo krenuti u vodu. Takođe, nemojte je puštati blizu vode bez vas ili druge odrasle osobe.

Pokušajte da zaustavite bebu da stavlja šljunak, školjke ili pesak u usta. Ali nemojte paničiti ako to učini nego pratite bebu i ako pokazuje znake problema sa želucem, potražite savet lekara.

Boravak u vodi sa bebom

Ako vaša beba voli da pliva u bazenu ne mora da znači da će se osećati isto i na moru. Velika količina slane joj možda neće biti prijatna. Pored toga morska voda može smetati bebinim očima i tada je potrebno da odete sa bebom pod tuš i umijete je.

Ostanite u plićaku gde možete sedeti i držati svoju bebu na sigurnom. Nemojte ići predaleko, jer voda može iznenada postati vrlo duboka na pojedinim plažama. Mali talasi mogu biti zaista uzbudljivi za vašu bebu i ona će možda voleti da se igra sa vama u moru.

Kada vaša beba postane dovoljno velika stavite je u gumeni šlauf. Ali je i dalje držite.

Pokušajte da ne ostanete predugo u vodi jer beba može brzo da se ohladi. Ako počne da drhti, vreme je da izađete i zamotate je u peškir.

Ako beba postane nervozna zbog mora, možete probati sa blagim prskanjem kako biste joj pokazali koliko je more ustvari zabavno. Ako stvarno nije oduševljena, ostanite u plićaku i gradite peščane zamke. Imaće dovoljno vremena dok raste da zavoli more.

Apnea koja se javlja u toku spavanja potencijalno je opasan poremećaj, jer postoje poteškoće sa disanjem, tačnije dolazi do prekida u disanju.

Postoji tri vrste apnee: opstruktivna (koja je i najčešća) – kod koje dolazi do blokade grla za vreme spavanja, što onemogućava protok vazduha; središnja, koja se javlja veoma retko, a tokom koje ne dolazi do blokade grla, već mozak tokom spavanja ne šalje signal za disanje i najčešće je praćena srčanim i neurološkim poremećajima i treća vrsta apnee koja je kombinacija prethodne dve - piše Biti roditelj.

Šta je uzrok opstruktivne apnee?

Uvećani krajnici obično su uzročnici problema sa spavanjem
Uzrok opstruktivne apnee može da bude bilo šta što fizički blokira vazduh i stvara poteškoće detetu da udahne. Deci obično problem predstavlja uvećan treći krajnik kao i otečena druga dva krajnika, koji prilikom spavanja blokiraju protok vazduha. U nekim slučajevima krajnici su prirodno uvećani, a razlog mogu biti i infekcije ili alergije.

• Da li smem sa bebom na more?
• Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Nekada i gojaznost može biti razlog za pojavu apnee.

Kako da znam da moje dete ima poremećaj spavanja?

Najprepoznatljiviji znaci su problemi sa disanjem, tačnije pauze od oko desetak sekundi u disanju tokom spavanja i hrkanje, koje međutim ne upućuje na apneu u 100 % slučajeva. Da biste bili sigurni da dete ima ovaj poremećaj spavanja potrebno je pratiti stanje i toku dana i noći.

Koji su najčešći simptomi apnee?

1. Dnevni simptomi koji ukazuju na apneu:

* poteškoće prilikom buđenja
* glavobolje tokom dana, a naročito ujutru
* agresivnost, uznemirenost, razdražljivost
* pospanost tokom dana
* pričanje kroz nos i disanje na usta
* depresivnost ili hiperaktivnost

2. Simptomi koji se javljaju u toku noći su:

* Glasno hrkanje
* Na trenutke dolazi do prestanka disanja u trajanju od nekoliko sekundi
* Spavanje sa otvorenim ustima
* Noćne more
* Znojenje
* Kašalj i gušenje
* Ubrzano lupanje srca
* Spavanje u neuobičajenom položaju (obično je glava u čudnom položaju)

Da li je ovaj poremećaj spavanja opasan?

Apnea može da dovede do problema sa ponašanjem, koncentracijom, učenjem...
Većina dece sa apneom ima blage simptome koje jednostavno vremenom prerastu, jer se obično ovaj poremećaj javlja od treće do šeste godine, kada se javljaju problemi sa uvećanim krajnicima koji su najčešći uzrok apnee.

U nekim slučajevima, međutim ovaj poremećaj spavanja može da prouzrokuje probleme sa učenjem, koncentracijom, ponašanjem, rastom kao i srčane, probleme sa plućima i povišenim krvnim pritiskom.

Kako se leči apnea?

Svakako dete treba obavezno odvesti lekaru, ako posumnjate da vaše dete ima probleme sa spavanjem, jer će vas posavetovati koji metod lečenja je najbolji za vašeg mališana.

U 90 % slučajeva nakon nakon vađenja krajnika problemi sa spavanjem nestaju. Neki mališani pak moraju da koriste aparat koji omogućava nesmetano disanje u toku spavanja.

Nasledne bolesti su često povezane sa majkom, ali očeva genetika igra podjednako važnu ulogu.

Nauka pokazuje da određene bolesti češće dolaze sa očeve strane. U nastavku saznajte koje bolesti deca mogu naslediti od oca - i kako reagovati na vreme.

Srčana oboljenja

Muškarci imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, a genetski faktori se često prenose sa oca na sina ili ćerku. Ako je vaš otac imao srčani udar, anginu pektoris ili visok krvni pritisak pre 55. godine - vaš rizik je dvostruko veći, prenosi N1.

Na šta treba obratiti pažnju: Kratak dah, bol u grudima, povišen holesterol.

• Da li smem sa bebom na more?
• Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Kancer prostate

Kancer prostate ima jaku genetsku komponentu. Ako otac ima ili je imao bolest, rizik za sinove je znatno veći - posebno ako se kancer pojavio pre 65. godine.

Prevencija: Redovni PSA testovi već nakon 45. godine, posebno ako postoji porodična istorija.

Autozomno dominantne bolesti

Neke bolesti se prenose ako se nasleđuje samo jedan mutirani gen - i tu otac igra ključnu ulogu.

Primeri su Hantingtonova bolest, neki oblici epilepsije, pa čak i neurofibromatoza.

Upozoravajući znaci: Neurološki simptomi, tikovi, gubitak kontrole mišića, promene na koži.

Ćelavost

Androgenetska alopecija (ćelavost) se dominantno nasleđuje od oca. Kod muškaraca počinje već u ranim dvadesetim godinama, a geni sa očeve strane često određuju kada i koliko će kose biti izgubljeno.

Zapažanja: Povlačenje linije kose, proređivanje na koži glave.

• Mlečni proizvodi u ishrani dece
• Razvod i deca - psiholog otkriva kako ublažiti negativne posledice

Poremećaji vida – glaukom i slepilo za boje

Genetski faktori kod očeva mogu uticati na razvoj glaukoma (povišen očni pritisak) i slepila za boje (nemogućnost razlikovanja boja), posebno kod muške dece.

Simptomi: Zamućen vid, bol u očima, problemi sa percepcijom boja.

Poremećaji iz autističnog spektra i ADHD

Iako nisu isključivo „muške“ bolesti, istraživanja pokazuju da geni očeva, posebno starijih očeva, mogu nositi veću verovatnoću mutacija koje povećavaju rizik od autizma i poremećaja pažnje.

Rani znaci upozorenja kod dece: Teškoće u govoru, izbegavanje kontakta očima, impulsivnost.

Hemofilija i druge genetske mutacije na X hromozomu

Očevi ne prenose X hromozom na sinove (daju im Y), ali prenose X na ćerke. Ako otac nosi mutaciju X-hromozoma (na primer za hemofiliju), sve njegove ćerke će biti nosioci te mutacije.

Značaj: Iako kćerke možda neće imati simptome, mogu ih preneti dalje.

Šta biste uradili da vam se dete guši? Polovina nas ne bi znala kako da se ponaša u takvoj situaciji. „Izuzetno je značajno kako ćete reagovati u prvih nekoliko minuta nakon što se vašem detetu desi neka nezgoda. Time mu možete spasti život“, kaže Džo Maligan iz britanskog Crvenog krsta - piše portal Biti roditelj.

Nekoliko jednostavnih postupaka za pružanje prve pomoći detetu lako je naučiti. Evo šta dr Maligan savetuje:

Kad se dete otruje

Šta treba da uradite: Pokušajte da otkrijete šta je dete progutalo, koliko i kada. Odmah pozovite Hitnu pomoć i sa sobom u bolnicu ponesite bočicu iz koje je dete pilo. Ako je dete povraćalo, ponesite sa sobom i malo sadržaja koji je mališan povratio.

Šta ne smete da radite: Nemojte da izazivate povraćanje kod deteta jer ono što mu šteti dok ga guta, šteti mu i dok povraća. Nemojte mu davati da pije jer se neke supstance brže apsorbuju ako se rastvore.

Kad se dete opeče ili ošuri

Šta treba da uradite: Držite opečeno mesto pod mlazom hladne vode 10 minuta – toliko je vremena potrebno da se koža oslobodi efekta kuvanja. Pokrijte opečeno mesto sterilnom gazom.

• Da li smem sa bebom na more?
• Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Šta ne smete da radite: Nipošto nemojte bušiti plikove, niti na silu skidati odeću s opečenog mesta. Ne mažite opečeno mesto puterom, uljem ili bilo kakvim losionom.

Gušenje deteta

Šta treba da uradite: Savijte detetu glavu ka kolenima, a zatim ga snažno udarite između lopatica četiri do pet puta i terajte ga da kašlje. Stanite iza deteta, stavite mu svoju pesnicu na dno grudne kosti, a drugu ruku preko pesnice i čvrstim trzajima pritisnite pet puta. Isti postupak ponovite sa stomakom. Stavite pesnicu na sredinu detetovog stomaka, odmah ispod rebara i čvrsto pritisnite naviše pet puta (ovaj postupak ne važi za bebe do godinu dana). Posle tri neuspešna pokušaja, pozovite Hitnu pomoć.

Šta ne smete da radite: Ne kopajte detetu po ustima. Stavite mu prst u usta samo ako možete da izvadite ono što mu se zaglavilo u grlo. Ne drmusajte dete i ne okrećite ga naglavačke.

Bračni parovi koji više nemaju emotivnu vezu jedno sa drugim, ali ostaju zajedno iz finansijskih ili drugih razloga mogu doživeti tzv. „tihi razvod“.

Kada se Karli udala, ona i njen muž nisu se mnogo svađali. Kada su počeli problemi u njihovom braku, pokušali su da reše probleme uz pomoć radnih svezaka za perove, prenosi N1.si.

„Samo sam ćutala jer je komunikacija bila veoma teška“, opisala je Karli. „On je više tiho ignorisao i imao pasivno-agresivni pristup, a verovatno sam i ja bila takva.

U jednom trenutku ga je zamolila da se iseli iz njihove kuće u Tampi na Floridi. Ali on joj je rekao ne. Premestio je svoje stvari u gostinsku sobu i tamo počeo da spava.

Nakon godinu dana spavanja u odvojenim spavaćim sobama, odlučili su da se razvedu. Do tada su i dalje živeli pod istim krovom, zajedno odgajali ćerku, a spolja se ponašali kao par.

„Za godinu dana postao mi je stranac, sa kojom sam još bila u braku i živeli smo zajedno, a onda smo se razveli“, rekla je Karli. Iako je pravni proces usledio kasnije, oni su u stvarnosti doživljavali tzv. tihi razvod, piše CNN.

Šta je to tihi razvod?

Parovi se nalaze u ovoj situaciji u kojoj se više ne osećaju vezano jedno za drugo, ali i dalje ostaju zajedno iz finansijskih ili drugih razloga, objasnila je savetnica za mentalno zdravlje Stefani Moir za CNN.

• Mlečni proizvodi u ishrani dece
• Razvod i deca - psiholog otkriva kako ublažiti negativne posledice

„Tihi razvod znači da nisu pravno razdvojeni, ali su već emocionalno, mentalno i donekle fizički udaljeni jedno od drugog“, opisala je Moir. “To je nešto što svako doživljava lično i više za sebe – to nije zabeleženo na papiru i često se ne deli ni sa kim drugim. Tako da može biti veoma usamljeno”, dodala je ona.

Često čujemo da je brak nešto na čemu treba raditi. „Ako ne radite na svom braku, to može dovesti do emocionalnog otuđenja, gde vas dvoje jednostavno više niste na istoj talasnoj dužini“, savetovala je ona.

Znaci da su partneri u tihom razvodu su da više nemaju zajedničke ciljeve, da mogu da počnu da idu na odvojene odmore ili da izbegavaju zajedničke događaje.

Još jedan istaknuti znak je dugotrajan nedostatak fizičke intimnosti – ili partneri više nemaju seksualne odnose, ili više nema dodirivanja i nežnosti koje su među njima nekada bile sasvim normalne, dodaje savetnica.

Liza Lavel, licencirani socijalni radnik, psihoterapeut i terapeut za parove, rekla je da se često susreće sa parovima koji su u tihom razvodu. „Spolja se mogu ponašati kao da je sve u redu – oni su sjajni roditelji i dobro upravljaju svojim svakodnevnim obavezama, ali nedostaje emocionalna veza“, rekla je ona.

„Jedan od prvih znakova upozorenja koje vidim kod parova koji su na ivici tihog razvoda ili su već u njemu je osećaj da su više kao cimeri nego romantični partneri. Uloga majke i oca zauzima centralno mesto, a ne muž i žena ili partneri”, objasnio je Lavel.

Iako se svi parovi ponekad osećaju emocionalno udaljeni, problem postaje ozbiljan kada ne razgovaraju o tome i ne mogu ponovo da se povežu.

Nedostatak fizičke intimnosti je takođe jasan znak nevolje, kaže Lavel. Ali upozorava da tihi razvod ne treba mešati sa tzv. „razdvojenim spavanjem“ – ovo je kada parovi spavaju odvojeno zbog hrkanja ili drugih zdravstvenih ili komfornih razloga.

• Da li smem sa bebom na more?
• Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

„Ako se bavite problemima kao što su hrkanje ili apneja za vreme spavanja, spavanje u odvojenim sobama zapravo može pomoći u očuvanju vaše veze”, savetovala je ona.

Svađe imaju svoje značenje

Tihi razvod takođe može biti olakšanje na neki način, kaže Lavel, jer parovi koji su ranije bili navikli da se iznenada svađaju to više ne rade. Ali argumenti služe svrsi u odnosima, istakao je savetnik za mentalno zdravlje Džastin Ho.

„Iako zvuči nefunkcionalno, argumenti često znače da se ne slažemo u ovom trenutku, da stvari ne vidimo na isti način – ali u isto vreme pokušavamo da objasnimo svoje gledište svom partneru“, rekao je on. Za neke parove, svađa može značiti da i dalje žele vezu.

Međutim, parovi koji su u tihom razvodu možda se neće svađati jer im više nije stalo, dodala je Lavel. „To su parovi koji pričaju o logistici, kao što je za večeru. Ali više ne pričaju ni o čemu što je zaista važno ili neprijatno”, opisala je ona.

Parovi u tihom razvodu doživljavaju emocionalno otuđenje koje može dovesti do osećaja usamljenosti, izolacije i ogorčenosti, rekao je Ho. Za parove sa decom koji su svedoci incidenta, šteta koja je nastala takođe se mora uzeti u obzir. Tihi razvod može dovesti do nezadovoljenih potreba ne samo kod odraslih već i kod dece, upozorio je Ho.

„Deca se mogu osećati kao da moraju da biraju stranu ili da se osećaju zanemareno jer nemaju tu jedinstvenu roditeljsku sliku na koju bi se mogli osloniti“, objasnio je on.

Parovi bi takođe trebalo da razmotre finansijske implikacije insistiranja na tihom razvodu umesto da se razvod ozvaniči, kažu savetnici. Sve dok je par u braku, oni su finansijski odgovorni jedno za drugo.

Ako otkrijete da ste možda u tihom razvodu, Ho savetuje da sednete i otvorite razgovor sa svojim partnerom. Takav razgovor može biti neprijatan, ali je i prilika da utvrdite da li ipak želite da sačuvate vezu. Čak i ćutanje ima svoje posledice.

„Ogorčenost zbog roditeljstva, finansija, tazbine – kada se ove teme gurnu pod tepih i o njima se ne priča, barem jedna strana počinje da oseća ogorčenost prema drugoj i gubi volju da se potrudi“, objasnila je Lavel.

Što duže pritužbe ostaju nerešene, to ih je teže rešiti, dodala je Lavel. Stoga pomoć terapeuta može biti veoma korisna.

„Ljudi često pretpostavljaju da je terapija popravljanje veze – i to svakako može biti tačno. Ali primarni cilj terapije je da pomogne parovima da razgovaraju o stvarima koje su neizgovorene ili neprijatne kako bi mogli da donose informisanije odluke o svojoj vezi”, dodala je ona.

Usamljenost je već neko vreme tema brojnih istraživanja, tekstova i ličnih svedočenja – nije više tabu, već realnost savremenog života.

Saveti su poznati: izađite među ljude, priključite se planinarskom klubu, zakažite večeru s prijateljima, popričajte s šankerom.

Ali šta kada upravo ti društveni kontakti postanu izvor usamljenosti?

Ako ste se ikada vratili kući posle druženja i osetili iznenadnu tugu ili prazninu, verovatno ste iskusili ono što se naziva kontrastna usamljenost.

Terapeutkinja iz Los Anđelesa, Lindzi Re Ekerman, kaže da se ovaj fenomen naziva i post-socijalna usamljenost – i nije redak.

Helin DiDžej, licencirani psihoterapeut i direktorka programa za mlade u Newport Healthcare-u, objašnjava da je zabluda verovati da ne možemo biti usamljeni ako smo okruženi ljudima.

Usamljenost se može javiti tokom socijalne interakcije, ali i nakon nje.

Razumevanje zašto se ova vrsta usamljenosti javlja može vam pomoći da jasnije sagledate kakvi vam kontakti zaista prijaju – i da je ređe osećate, piše Hafington Post.

Niste vi “čudni” ako se tako osećate

„Sasvim je normalno povremeno se ovako osećati. Nerealno je očekivati da svaki razgovor s prijateljem bude sjajan i ispunjavajući“, kaže Kasli Kilam, naučnica sa Harvarda i autorka knjige The Art and Science of Connection.

• Mlečni proizvodi u ishrani dece
• Razvod i deca - psiholog otkriva kako ublažiti negativne posledice

Introverti su, dodaje, skloniji ovom fenomenu – njima više prija vreme u tišini i lakše se iscrpe kada su dugo u društvu, naročito ako ne osećaju dublju povezanost s osobama s kojima su bili.

Klinički psiholog Pol Losof primećuje da osobe koje se bore sa anksioznošću ili depresijom mogu biti usamljene čak i u društvu, zbog unutrašnjih misli koje ih ometaju da budu prisutne u trenutku.

Zamislite da ste na večeri s prijateljima, ali sve vreme u glavi vodite borbu: “Nisam dovoljno zanimljiv/a”, “Svi su uspešniji od mene”. Onda kod kuće prevrćete svaki svoj komentar i preispitujete svaku reč. Jasno je zašto se osećate još usamljenije.

Ako niste mogli da budete svoji, dodaje Losof – ako ste se osećali neshvaćeno, neprimećeno, necenjeno – usamljenost nakon druženja je skoro neizbežna.

Kada stvarnost ne ispuni očekivanja

Psihološkinja Džulijan Holt-Lanstad ističe da je nesklad između očekivane i stvarne povezanosti jedan od najčešćih uzroka kontrastne usamljenosti. Možda ste se nadali dubljem razgovoru, ili ste samo želeli više zabave – i razočaranje je prirodan ishod.

Površne interakcije takođe mogu doprineti osećaju praznine. „Potreba za emocionalnom povezanošću je sasvim legitimna. Laka, svakodnevna ćaskanja su normalna, ali nisu dovoljna za sve“, dodaje DiDžej.

Ponekad je osećaj tuge prisutan jer vam je jednostavno bilo lepo, i sada vam nedostaje. To se zove post-event blues. Ako znate da nećete uskoro ponovo videti tu osobu ili grupu ljudi, nostalgija i usamljenost mogu doći ruku pod ruku.

• Da li smem sa bebom na more?
• Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Kako da se izborite s kontrastnom usamljenošću

Prvi korak jeste – nežnost prema sebi. Ekerman savetuje da vežbate samosaosećanje i podsetite sebe: nije do vas. Jednostavno, druženje nije ispunilo vaša očekivanja.

Zamislite kako bi izgledao „popravni“ – da li biste se sledeći put radije videli nasamo s nekim? Da li vam više prija drugačije okruženje ili tema razgovora? Ove refleksije mogu biti dragocene kada sledeći put planirate druženje.

Kilam savetuje da se prisetite onih interakcija koje su vam prijale: sa kim ste bili, šta ste radili, kako ste se osećali? Prepoznajte obrasce – i birajte situacije koje vam zaista prijaju.

Naravno, to ne znači da treba da izbegavate sve situacije koje nisu „idealne“. „Negativna iskustva mogu biti posledica više faktora: vas samih, drugih ljudi, samog konteksta, pa čak i vaših očekivanja“, podseća Holt-Lanstad.

Umesto da sve otpišete kao loše, pokušajte da preoblikujete iskustvo: šta je bilo lepo? Zbog čega ste ipak zahvalni? Psiholozi ističu da zahvalnost zaista menja pogled na stvari – i funkcioniše.

Ako ste imali lepo vreme, ali vas je rastanak rastužio – produžite vezu. Podelite fotografije, pošaljite poruku osobi s kojom ste se povezali, dogovorite novo viđenje. Ove sitnice pomažu da se osećaj povezanosti održi.

I na kraju – ako je osećaj usamljenosti dubok i dugotrajan, terapija može biti korisna. Stručna podrška vam može pomoći da razumete uzroke svoje usamljenosti i pronađete načine da je ublažite – na način koji vam zaista odgovara.