Psihijatrica izdvojila pet strategija za pomoć deci da prevaziđu stid
Preosetljiva deca često odrastaju stideći se svoje prirode, verujući da nešto nije u redu sa njima.
Međutim, njihova osetljivost je zapravo kreativni dar koji treba negovati, a ne potiskivati.
Roditelji igraju ključnu ulogu u pomaganju svom detetu da se oseća prihvaćeno i cenjeno upravo takvo kakvo jeste, piše Psychology Today.
Stid je duboko bolna emocija, osećaj poniženja i bezvrednosti koji proizilazi iz verovanja da smo manjkavi.
„Nažalost, u kulturi koja često slavi čvrstinu, glasnost i ekstrovertnost, osetljiva deca su često pogrešno shvaćena. Često im se govori da 'prestanu da budu plačljivci', a njihove emocionalne reakcije se odbacuju ili čak ismevaju. Umesto podrške, stide se što su 'previše emotivni', iako njihova osetljivost nije slabost već dar“, kaže psihijatrica Džudit Orlof.
Kada se deca stide, posebno pred drugima, to može biti duboko utisnuto na njihovu psihu i pratiti ih u odrasloj dobi, utičući na njihovo samopoštovanje, odnose i osećaj identiteta.
Razumevanje preosetljive dece
Preosetljiva deca su biološki programirana da osećaju dublje od drugih. Njihov nervni sistem je fino podešen i nema iste filtere koje mnoga deca imaju da blokiraju stimuluse.
Kao rezultat toga, lako ih preplave stimulusi. Oni apsorbuju sve, i radost i bol, sa povećanim intenzitetom.
To su deca koja mogu plakati kada vide nekog drugog kako pati, koja lako preplave glasni zvuci ili haotično okruženje i koja su duboko dirnuta lepotom i ljubaznošću.
Kako pomoći deci da se izleče od stida?
Osetljiva deca su posebno podložna internalizovanom stidu. Mogu biti zadirkivana zbog plača, imaju tendenciju da se tiho igraju ili burno reaguju na uvrede. Zbog toga se mnogi mogu osećati kao da se ne uklapaju.
Većina roditelja želi da pomogne svojoj osetljivoj deci da napreduju, ali često ne znaju kako da se suprotstave negativnim porukama sa kojima se njihova deca susreću u svom okruženju.
Savet psihijatra roditeljima
Da biste podržali i osnažili svoju osetljivu decu, autor nudi nekoliko ključnih strategija.
Prvo, potvrdite njihove emocije. Umesto da kažete: „Ne plači“, pokušajte: „Vidim da se osećaš preopterećeno – u redu je da se tako osećaš. Dozvoli mi da ti pomognem da se smiriš.“
Drugo, proslavite njihovu jedinstvenost. Razgovarajte o njihovoj sposobnosti da osete tuđe emocije, njihovoj kreativnosti i njihovom dubokom razmišljanju kao o supermoćima.
Takođe je važno zaštititi njihove granice. Nikada ne tolerišite da bilo ko – bilo da je to nastavnik, član porodice ili vršnjak – postidi vaše dete zbog njegove osetljivosti.
Ako vidite da se dešava maltretiranje, intervenišite. Odmah uključite školu i insistirajte na jasnim pravilima koja štite vaše dete.
Na kraju, budite uzor zdrave osetljivosti. Kada roditelji prihvate svoja osećanja i pokažu empatiju, deca uče da je bezbedno i moćno osećati stvari snažnije i dublje.
Budite njihovo sigurno utočište
Osetljivi roditelji imaju jedinstvenu priliku da odgajaju osetljivu decu sa puno samopouzdanja. Kada roditelji prihvate sopstvenu nežnost i ranjivost, postaju snažni uzori.
Deca uče posmatrajući nas. Kada im pokažemo da osetljivost i snaga mogu koegzistirati, počeće i sama da veruju u to.
Ova deca su budući umetnici, iscelitelji i vizionari sveta. Osnažujući ih da prevaziđu stid i prihvate ono što jesu, pomažemo im da izrastu u emocionalno uravnotežene, hrabre i saosećajne odrasle osobe.
