Kada pomislte na udaljena tropska ostrva okružena tirkiznim morem i luksuznim hotelima, Maldivi su verovatno prvo mesto koje vam padne na pamet.

Maldivi su poznati upravo po tome što su manje dostupni od uobičajenih karipskih destinacija i mnogima su sinonim za savršen sunčani beg.

Ljudi štede godinama kako bi proveli samo jednu nedelju na njenim rajskim plažama.

Ali, postoji egzotična alternativa Maldivima, koja je i povoljnija, a iako relativno anonimna, poslednjih godina brzo dobija na popularnosti.

Prošle godine, manje poznata ostrvska država Zelenortska Ostrva, koja se nalazi uz obalu zapadne Afrike, oborila je turističke rekorde, ugostivši više od 1,2 miliona posetilaca.

Iako taj broj možda ne zvuči spektakularno ova zemlja, kao i Maldivi, ima samo oko 522.000 stanovnika.

Za one koji nisu upoznati sa zemljom – Zelenortska Ostrva čini 10 glavnih ostrva, razbacani arhipelag u Atlantskom okeanu.

Zvanični jezik je portugalski, zbog kolonijalne prošlosti, a kultura je spoj južnoevropskih, zapadnoafričkih i čak brazilskih uticaja.

Ostrvski raj za istraživanje

Prema pisanju Traveloffpath poređenja sa Maldivima uglavnom dolaze zbog ostrva Sal (što znači „so“ na portugalskom) – pravog bisera okruženog neverovatno tirkiznim morem, sa kilometrima belog, mekanog peska nalik šećeru u prahu.

Sal je pre svega rizort destinacija, sa hotelima uz obalu i brojnim plažama.

Ako odsednete u glavnom mestu Santa Marija, koje je zapravo selo opuštene atmosfere i puno restorana sa morskim plodovima, cene variraju od oko 40 dolara za apartman do 200 dolara za rizort sa all inclusive ponudom.

Prosečna cena hotela je oko 133 dolara, dok je na Maldivima ta cena znatno viša – 234 dolara.

Hrana je takođe pristupačna: tradicionalno jelo kačupa (gusta čorba od kukuruza, pasulja, povrća i mesa) u lokalnoj taverni košta oko 550 zelenortskih eskuda, ili približno 5,51 dolar. Pivo je još jeftinije – između tri i 3,76 dolara.

Istina, nećete naići na one čuvene vile na vodi povezane drvenim stazama, ali ako tražite sunce i opuštanje – a ne savršene fotografije za Instagram – ovde vam ništa neće nedostajati.

Zelenortska Ostrva raznovrsnija od Maldiva

Pored toga, Zelenortska Ostrva nude mnogo veću raznovrsnost nego Maldivi.

Maldivi imaju više ostrva, ali su sva slična: plaže, koralni grebeni, kristalno more.

Na Zelenortskim Ostrvima, plaže nisu jedina atrakcija.

Za pustinjske pejzaže i još skrivenije peščane plaže, tu je Boa Vista – ostrvo koje najviše odgovara ljubiteljima mira i wellness turizma, sa svega nekoliko gostinskih kuća.

Na Santo Antau pejzaž se drastično menja. Pustinjski predeli ustupaju mesto zelenim planinama, punim staza za planinarenje koje vode do malih, vekovima starih sela koja su kao zaleđena u vremenu.

Vulkanski pejzaži i kolonijalna arhitektura

Brava, s druge strane, kombinuje oba sveta. Netaknute uvale, krševitu obalu, brda prekrivena cvećem. Ne zovu je bez razloga „Ostrvo cveća“.

Fogo (što znači „vatra“) ima nestvarne vulkanske predele. Uključujući još uvek aktivni vrh Piko do Fogo, brda sa plantažama kafe iz kolonijalnog doba i plaže sa crnim peskom (plaža Sao Filipe posebno je slikovita).

Za one koje zanima kultura, glavni grad Praja, na ostrvu Santjago, nudi lepo očuvani kolonijalni stari grad – Cidade Velha. On je poput malog Lisabona, ali bez gužve. Lokalna gastronomija je fantastična - piše Forbes.

Ako planirate putovanje u Veneciju i želite doživeti vožnju gondolom bez velikih troškova, postoji sjajna opcija koja vam omogućava to iskustvo za manje od dva evra.

Venecija je grad koji vas u sekundi teleportuje u drugo vreme. Sa kaldrmisanim ulicama, mostovima koji spajaju male trgove i kanalima koji prepliću ceo grad umesto puteva, ova čudesna laguna diše drugačije.

A kada se pomene Venecija, prva asocijacija mnogima su gondole. Ti elegantni crni čamci sa veslačem u prugastoj majici oduvek su bili simbol romantičnog putovanja, ali i ozbiljan udarac po džepu svakog ko želi to iskustvo. Naime, privatna vožnja gondolom često košta više od 80 evra, za pola sata vožnje, piše Punkufer.hr.

Kako se voziti gondolom za simboličnu cenu

Ali ako ste ikada zavirili u rilse i storije putnika i influensera na društvenim mrežama, možda ste primetili kako sve više njih otkriva mali venecijanski trik. Umesto klasične, turističke vožnje, odlučuju se za alternativu koja pruža sličan doživljaj – ali po ceni manjoj od dva evra!

Reč je o takozvanim „javnim” gondolama kojima Venecijanci svakodnevno prelaze sa jedne na drugu stranu Kanala Grande. Ovaj pristupačni vodeni taksi se zove Traghetto, i upravo je ono što vam treba ako želite kratku, ali autentičnu vožnju gondolom – bez luksuza, ali i bez ludih cena.

Bez serenade, ali…

Traghetto je veća i jednostavnija verzija klasične gondole, bez ukrasa, jastuka i serenada, ali i dalje elegantna, stabilna i vođena veštom rukom gondolijera. Umesto panoramske ture gradom, ova vožnja traje tek nekoliko minuta – taman dovoljno da osetite kako je to gledati Veneciju sa nivoa vode. Najveća čar je u spontanosti – stanete uz rub kanala, pričekate gondolu, ukrcate se, platite simbolična dva evra i pre nego što stignete da kažete che bella Venezia – već ste na drugoj obali.

Ono što je važno znati je da Trageto vozi između sedam tačaka uzduž Kanala Grande, pa tako možete uskočiti blizu železničke stanice, kod poznate tržnice Rialto, ili čak nadomak Trga svetog Marka. Neke „stanice“ su posebno popularne među turistima, poput one kod trga Santa Maria del Điljo, odakle se pruža prekrasan pogled prema crkvi Salute. Tokom verskih praznika, poput svetkovine Madonna della Salute, ovde se čak postavlja i privremeni most od brodova kojim hiljade ljudi prelaze kanal, pa sve poprima dodatnu čar.

Trageto saobraća svaki dan – od ranog jutra do večeri, sa nešto kraćim rasporedom za vreme praznika, a bez službe za Božić i Novu godinu. Plaća se u gotovini, direktno veslaču, i to na licu mesta. Bez rezervacija, bez čekanja satima, sve je opušteno, jednostavno i baš onako kako Venecija treba da bude – bez žurbe, bez buke, sa daškom šarma i starinskog reda.

Na kraju, ako želite da kažete da ste se vozili gondolom a da morate da rizikujete mnogo novca, Trageto je savršen izbor. Iako kratko traje, ova vožnja nosi onu posebnu magiju koju nudi samo Venecija – grad kome ne treba mnogo da vas očara.

Zvuči baš dobro: Piješ kokosovu vodu na plaži ležeći na belom pesku i uživajući u dosadi, dok se afričko sunce probija kroz palme i pogled ti puca na ogromno tirkizno more. E, pa, ako tako nešto zamišljate da izvedete u budućnosti, moj topli savet je da to ne bude na Zanzibaru.

Zanzibar je u nekom momentu bio hit destinacija za one koji vole da preseku zimu odmorom na nekoj egzotičnoj destinaciji, a po tim idiličnim fotkama koje bi preplavile društvene mreže bilo je jasno i zašto. Međutim, neki važni detalji ostaju prikriveni, a mogli bi značajno da utiču na kvalitet vašeg odmora – ako ga zamišljate kao niz sporih dana opuštanja, sunčanja na savršenoj plaži i kupanja u savršenom moru - piše portal Nova.

Ja nisam baš išla na takav odmor, od starta u Keniji je bio avanturistički, ali sam sastavila nekoliko dana u u jednom zanzibarskom selu, u rizortu na samoj obali, popularnom među turistima. Delovao je idealno za tu vrstu relaksacije, s velikim bazenom okruženim baldahinima u središtu, a kokosovim palmama, drvenim ležaljkama i ljuljaškama na samoj plaži. Posebno pošto je u tom vansezonskom teminu bio skoro prazan, tek par bungalova je bilo zauzeto.

Sva nestrpljiva sam odmah pojurila do plaže i sećam se da mi je bilo čudno što se ljudi uopšte bućkaju u bazenu, ali ubrzo me je zapljusnula bolna stvarnost letovanja u Africi – mora nije ni bilo. Stigla sam baš u vreme oseke, kad se talasi tek naziru, stotinama metara u daljini, ostavljajući na nepreglednoj, beloj peščanoj površini gomile algi i školjkica.

Plaže i kupanje u Zanzibaru

U narednim danima ispostavilo se da je to pomeranje okeana dosta problematično ako planiraš da se isplivaš – svakog dana se plima i oseka smenjuju na 6 sati, pri čemu se taj krug iz dana u dan pomera za po jedan sat (jeste računica malo nezgodna, ali postoji sajt na kojem se to može pratiti).

To znači da dobar deo dana neće moći da se kupa. Ali, i kad može, uvek je lutrija kakva će biti voda – dešavalo se da s plimom donese baš mnogo prljavštine, a pritom je tako topla da je neprijatno; desilo se i da budu takvi talasi da se i iskusni plivači koprcaju u plićaku, a vetar tako šiba da odmah po izlasku iz vode trčiš da se obučeš…

Doduše, jedan dan smo proveli na čuvenoj Kendwa plaži, za koju kažu da je jedina na Zanzibaru na kojoj plima i oseka nisu u takvim ekstremima. Ali ona definitivno nije moj fazon, a realno i ne vidim zašto bi je neko izabrao u odnosu na dosta jeftiniju Tursku, na primer – uređena je do poslednjeg milimetra, hotel do hotela, prostor za plivanje je ograničen, gomila je čamaca i skutera, a preplanuli turisti „tope“ se pod suncobranima na „bezbednoj udaljenosti“ od lokalaca.

Zanzibar: Afričko sunce

Ni sunčanje nije opušteno – „afričko Sunce“ sve vreme tako prži da je i s faktorom 50 potrebno tek 10 minuta da ozbiljno izgoriš, zbog čega mnogi i na plažama nose duge rukave i uvijaju se u marame.

I tako se idiličan odmor jako lako svede na izležavanje u dubokom hladu uz neki bazen, jer je tako toplo da ništa drugo ne možeš da radiš, mažeš slojeve kreme za sunčanje preko opekotina od prethodnog dana i paziš da ti ni delić tela ne okrzne sunce, jedva dišeš od vlage u vazduhu, a more uglavnom ne nudi nikakvo osveženje. Svaki pokušaj da otplivam malo tražio je dodatnu procenu i pripremu – od toga da li trenutno ima „dovoljno vode“ do navlačenja nikad osušene majice. Ne, Zanzibar definitivno nije za „pravi morski odmor“.

Ali, daleko od toga da ga ne vredi posetiti – za avanturu je super, posebno za one koji se prvi put susreću s „pravom Afrikom“. Zanzibar nudi toliko toga za videti, doživeti, probati.

Na ovoj turi prvi put sam se kupala u pećini s morskim kornjačama. Otkrivala sam tajne Stountauna, grada koji je bio poznat po najvećoj pijaci robova, a meni zanimljiviji jer je tu rođen Fredi Merkjuri… Fotkala sam džinovske morske zvezde, nisam pojma imala da ih ima u toliko boja; deluju kao neki drveni ukrasi, a kad ih duže držiš u rukama osetiš kako se kreću. Obišla sam i čuveni The Rock, restorančić na steni usred mora (kad je plima, naravno – tokom oseke ne izgleda baš tako atraktivno), a jako je zabavna bila i poseta farmi začina…

Što se tiče plaže, najlepši mi je bio jedan vetrovit dan kad se sav život sela slio na nju i kad sam Zanzibarce upoznala u najopuštenijem izdanju.

Tako da, Zanzibar je preporuka ako želite odmor bogat novim iskustvima, u tom slučaju odmah rezervišite sve izlete koje vam agencija nudi. Ali, ako želite kvalitetno kupanje i sunčanje – bolje uplatite nešto bliže.

 Romantičan, istorijski i očaravajuće lep – Prag je grad koji spaja srednjovekovnu čaroliju i moderan duh. Sa svojim zlatnim krovovima, bajkovitim ulicama, bogatom kulturnom scenom i najfinijim pivom Evrope, češka prestonica je destinacija koju nećete zaboraviti. Bilo da šetate Karlovim mostom, istražujete Praški zamak ili uživate u tradicionalnim jelima u nekoj staroj „hospodi“, Prag vam obećava nezaboravno iskustvo.

Kratka istorija Praga

Prag, glavni grad Češke Republike, jedan je od najlepših i najstarijih gradova Evrope. Njegova istorija seže u doba Kelta i Rimljana, ali pravi razvoj grada počinje u 9. veku, osnivanjem Praškog zamka. Tokom srednjeg veka Prag postaje važno trgovačko i kulturno središte Srednje Evrope.
U 14. veku, za vreme vladavine Karla IV, grad doživljava svoj zlatni period – osniva se Karlov univerzitet (najstariji u Srednjoj Evropi), grade se Karlov most i Katedrala Svetog Vida, a Prag postaje prestonica Svetog Rimskog Carstva.

Grad je preživeo mnoge istorijske prevrate – od Husitskih ratova, habzburške dominacije, nacističke okupacije, do komunističke vladavine i Baršunaste revolucije 1989. Danas je Prag moderan, otvoren i šarmantan grad koji čuva duh prošlosti.

Zašto posetiti Prag?

Prag je grad koji izgleda kao da je izašao iz bajke – sa brojnim crkvama, dvorcima, kaldrmisanim ulicama, romantičnim mostovima i veličanstvenim fasadama. Ujedno, grad nudi i modernu umetnost, bogat noćni život, brojne muzeje i galerije, kao i fantastične vidikovce.
Veoma je pristupačan i lako se obilazi peške ili javnim prevozom. Bez obzira da li voliš istoriju, umetnost, pivo ili samo romantične šetnje – Prag ima nešto za tebe.

Gastronomska ponuda Praga

Češka kuhinja je obilna, ukusna i puna tradicije. U Pragu možeš probati specijalitete poput:

• Svíčková – govedina u kremastom sosu sa knedlama i brusnicama,

• Vepřo knedlo zelo – pečena svinjetina sa knedlama i kiselim kupusom,

• Gulaš po češkom receptu – često se služi sa lukom i hlebom,

• Trdelník – slatko pecivo na ražnju, punjeno čokoladom, sladoledom ili voćem,

• I naravno, češko pivo – koje se smatra jednim od najboljih na svetu.

Pored tradicionalnih restorana (tzv. „hospoda“), grad nudi i veliki broj modernih bistroa, veganskih lokala i internacionalnih kuhinja.

Najpoznatije atrakcije Praga

1. Praški zamak (Pražský hrad) – jedan od najvećih zamaka na svetu, s pogledom na ceo grad.

2. Karlov most (Karlův most) – kameni most iz 14. veka ukrašen baroknim statuama.

3. Stari gradski trg (Staroměstské náměstí) – sa poznatim astronomskim satom (Orloj) koji svakog sata prikazuje pokretne figure.

4. Katedrala Svetog Vida – gotičko remek-delo unutar zamka.

5. Mala Strana – slikovita četvrt puna baroknih zgrada, ambasada i skrivenih vrtova.

6. Petřín vidikovac – toranj nalik Ajfelovoj, sa prelepim pogledom na Prag.

7. Žižkovska televizijska kula – s neobičnim skulpturama beba koje se penju po tornju.

8. Dancing House (Kuća koja pleše) – moderno arhitektonsko čudo u centru grada.

Specifičnosti Praga

• Prag je poznat kao "Grad stotinu tornjeva", jer ima više od 500 crkava, kula i vidikovaca.

• Grad je jedan od retkih koji nije uništen tokom Drugog svetskog rata, pa je stari deo grada autentično očuvan.

• Češko pivo je toliko važno u kulturi da je često jeftinije od vode!

• U Pragu se nalazi najstariji operativni astronomski sat na svetu, napravljen 1410. godine.

• Grad ima dug poetski duh, povezan sa piscima kao što su Franz Kafka i Milan Kundera.

Krakov je čaroban spoj bogate istorije, fascinantne arhitekture i vrhunske gastronomije, koji svakom posetiocu nudi autentično i nezaboravno iskustvo. Upoznajte se sa ovim prelepim poljskim gradom.

Kratka istorija Krakova

Krakov je jedan od najstarijih i najvažnijih gradova Poljske, čija istorija seže u 7. vek. Legenda kaže da je osnovan od strane kneza Kraka, koji je ubio zmaja što je terorisao lokalno stanovništvo – po tom mitu grad je dobio ime. Prvi put se zvanično pominje 965. godine, a kroz vekove je bio prestonica Poljske (do 1596), kulturni i ekonomski centar. Zahvaljujući tome, danas poseduje izuzetno bogato istorijsko nasleđe i arhitekturu.

Zašto bi trebalo posetiti Krakov?

Krakov je grad koji uspešno spaja staro i novo – njegova srednjovekovna atmosfera, očuvani zamkovi, trgovi i crkve čine ga savršenom destinacijom za ljubitelje istorije i umetnosti. U isto vreme, Krakov je živ grad sa brojnim festivalima, noćnim životom i modernim sadržajima. Posebno je atraktivan jer su cene pristupačne, a ljudi gostoljubivi. Takođe, veoma je pogodan za šetnje – većina atrakcija je dostupna pešice.

Kakav je Krakov kao gurmanska destinacija?

Krakov je raj za ljubitelje hrane! Tradicionalna poljska kuhinja ovde je izražena kroz jela kao što su pierogi (punjene testenine), żurek (kisela supa sa kobasicom), bigos (lovački gulaš), ali i razne vrste peciva i kolača poput obwarzanka krakowskog (vrsta perece) i szarlotke (poljske pite od jabuka).

Grad ima i sve više restorana sa modernom fuzionom kuhinjom, kao i odlične veganske opcije. Ne zaboravimo lokalna piva i vodku – prava poslastica za avanturiste!

Znamenitosti Krakova:

Stari grad (Stare Miasto) – pod UNESCO zaštitom, središte kulturnog i turističkog života.

Rynek Główny (Glavni trg) – jedan od najvećih srednjovekovnih trgova u Evropi, sa čuvenom Marijinom crkvom i Sukiennicama (Tržnicom).

Wawelski zamak i katedrala – simboli poljske kraljevske moći, s pogledom na reku Vislu.

Kazimierz – bivši jevrejski kvart, sada umetnička četvrt puna galerija, kafana i alternativnog duha.

Podzemni muzej Krakova – ispod trga nalazi se futuristički muzej koji prikazuje istoriju grada kroz interaktivne eksponate.

Fabrika Oskara Schindlera – muzej posvećen Drugom svetskom ratu i životu u okupiranom Krakovu.

Nowa Huta – primer socijalističkog urbanizma, kontrast starom delu grada.

Italija se poslednjih godina bori sa prevelikim brojem turista – uvedene su takse za posetioce u Veneciji i ograničenja za najposećenije atrakcije. Ipak, uprkos merama, zemlja i dalje veoma želi da privuče ljude – ali ne kao turiste, već kao stanovnike.

Mnoge manje opštine i sela širom Italije poslednjih godina nude nekretnine za samo 1 evro, kako bi se oživela napuštena mesta i povećao broj stanovnika. Međutim, prelepi region Trentino na severu Italije odlučio je da stvari postavi drugačije – i velikodušnije.

Ako vas privlače vinogradi, ski-staze, čista jezera i blizina Dolomita, možda je vreme da spakujete kofere – jer Trentino nudi čak 100.000 evra za one koji su spremni da se dosele.

Trenutno je u razmatranju 33 mesta, a Savet regije Trento izdvojio je 10 miliona evra u periodu od dve godine za sprovođenje ovog projekta. Predsednik regiona, Maurizio Fugatti, istakao je da je ova „eksperimentalna inicijativa“ osmišljena kako bi se ojačala društvena povezanost i život u zajednici u ovom delu Italije.

Naravno, postoji i nekoliko pravila. Novac nije predviđen za bezbrižno uživanje u italijanskom životu, već isključivo za obnovu napuštenih kuća. Od ukupnog iznosa, 20.000 evra može se iskoristiti za kupovinu nekretnine, dok je preostalih 80.000 predviđeno za renoviranje.

Takođe, obavezni ste da u toj kući živite najmanje 10 godina – ili je eventualno izdajete po „umerenoj“ ceni – u suprotnom biste morali da vratite dobijeni novac.

Postoji još nekoliko ograničenja. Ako već živite u regionu i mlađi ste od 45 godina, ne možete da konkurišete za ovaj program. Uz to, ukupna vrednost renovacije ne sme da premaši 200.000 evra, što znači da možete dodatno uložiti najviše 120.000 evra iz svog džepa - piše Nova.rs.