Posebno je popularno zbog slikovitih pogleda na kalderu, prepoznatljivih belih kućica s plavim kupolama i nezaboravnih zalazaka sunca. Svake godine Santorini se suočava s ogromnim prilivom turista koji preplave uske ulice gradova kao što su Fira i Oia.

Tokom letnje sezone posetioci masovno hrle u uske uličice između belih kuća i razglednih tačaka, što često dovodi do velikih gužvi i dugog čekanja. I pored svoje lepote i šarma, ostrvo sve teže podnosi toliku količinu gostiju, zbog čega su Grci poslednjih godina počeli da razmatraju uvođenje ograničenja i promovisanje održivog turizma, jer je pritisak na infrastrukturu i životnu sredinu postao sve izraženiji.

Ako su se meštani prethodnih godina često žalili na prevelik broj turista, čini se da ove godine takvih briga neće imati — broj poseta je, naime, prvi put nakon pandemije znatno opao. Razlog? Seizmička aktivnost na ostrvu odvratila je brojne međunarodne posetioce. Trenutno su glavne ulice bez gužvi, što je za letnje mesece na Santoriniju veoma neuobičajeno i gotovo nezamislivo - piše Nova.rs.

• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja
• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“

Iako se poslednjih nedelja broj dolazaka polako povećava, i dalje je daleko ispod nivoa iz prethodnih godina. Predsednik Udruženja hotelijera na Santoriniju, Antonis Pagoni, izjavio je za Euronews da će posledice ovog pada osetiti grčka ekonomija.

„Radi se o ogromnom smanjenju prihoda za destinaciju kao što je Santorini, koja svake godine privuče više od tri miliona posetilaca. To čini 10 odsto grčkog turizma. Nismo sigurni da Grčka može da priušti gubitak takvog prihoda,“ dodao je.

Prema rečima vlasnika radnji, turisti ove godine troše znatno manje nego ranije — ne samo na hranu, već i na kupovinu suvenira.

Ankara, prestonica Republike Turske, poznata po planskom urbanom razvoju i modernoj arhitekturi, uvršćena je na Preliminarnu listu svetske baštine Uneska.

Time je broj turskih lokaliteta na listi Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu povećan na ukupno 80.

Okružena plodnim ravnicama Anadolije, Ankara je proglašena glavnim gradom 13. oktobra 1923. godine, nedugo nakon osnivanja Republike Turske 29. oktobra iste godine. Zamenivši Istanbul, višedecenijsku prestonicu Osmanskog carstva, Ankara je postala novo administrativno i simbolično središte moderne turske države.

• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja
• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“

Kao grad koji je kroz vekove bio dom mnogim civilizacijama – od Hetita, Friga, Rimljana pa sve do Osmanlija – današnja prestonica Republike Turske nudi raznoliko kulturno nasleđe koje spaja ostatke drevnih vremena sa modernom arhitekturom.

muratart/Shutterstock

Mesta poput Gordiona, koji je nedavno uvršćen na Uneskovu listu svetske baštine, otkrivaju bogatu prošlost ovog područja. S druge strane, moderne građevine nastale u razdoblju izgradnje nakon osnivanja Republike oslikavaju novu epohu i urbanistički razvoj Ankare.

Anıtkabir, poslednje počivalište Mustafe Kemala Atatürka, osnivača Republike Turske, jedno je od najupečatljivijih obeležja Ankare. Među ostalim ključnim znamenitostima ističu se Etnografski muzej, Muzej slikarstva i skulpture, te Muzej anadolskih civilizacija, koji je 1997. godine proglašen za muzej godine u Evropi.

Osim što nude impresivne kolekcije, ove institucije očaravaju prekrasnom arhitekturom. Zgrade Prve, Druge i Treće velike narodne skupštine, Predsednička palata, te brojna ministarstva simbolizuju posvećenost Republike parlamentarnim vrednostima i demokratskom uređenju.

Sa svim svojim kulturnim i istorijskim draguljima, u saradnji sa Turskom nacionalnom komisijom za Unesko, Ministarstvo kulture i turizma pripremilo je dosije pod nazivom "Ankara: Planiranje i izgradnja moderne prestolnice Republike".

multitel/Shutterstock

U dokumentu se ističe kako je glavni grad Turske, oblikovan između 1920. i 1970. godine, postao reprezentativan primer modernog urbanizma 20. veka, zahvaljujući izgradnji javnih institucija, kulturnih prostora i otvorenih urbanih površina koje simbolizuju identitet nove države.

• „Napustila sam zemlju i sad živim u Italiji. Saznala sam da ove stvari rade Italijani i zbog njih su srećni, zdravi i žive dugo“
• Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Dosije koji je podnesen Unesku obuhvata ključne zone razvoja glavnog grada – uključujući Atatürkov bulevar (na relaciji sever–jug), kao i gradske četvrti Ulus i Kızılaj.

Istaknute su brojne znamenitosti koje odražavaju plansku urbanizaciju i modernizaciju Ankare: zgrade Prve, Druge i Treće turske skupštine, Predsednička palata, parkovi Güven i Omladinski park, Trg Ulus, Glavna stanica u Ankari, zgrada İş banke, zgrade ministarstva i Trg Kızılaj.

Dosije je uvršćen na Uneskovu privremenu listu pod kriterijima kulturne baštine II, IV i VI.

Ministarstvo kulture i turizma Republike Turske nastoji da osigura očuvanje i međunarodnu promociju kulturnog i prirodnog nasleđa zemlje kroz aktivno učešće u globalnim mehanizmima saradnje, s posebnim naglaskom na Unesko.

Ukoliko putujete brodom ili čamcem, najbolje je da se smestite u sredinu jer je ta pozicija najstabilnija, kako vam ne bi bilo muka.

U automobilu je najbolje biti vozač, a ako možete da birate, što se tiče aviona, uvek je bolje leteti većim avionom nego manjim, jer se turbulencije manje osećaju. Nažalost, neke od takvih okidača ne možemo izbeći, ali postoje trikovi koji pomažu u borbi protiv mučnine prilikom putovanja - piše punkufer.dnevnik.hr.

"Bolest kretanja" najlakše je objasniti kao neusklađenost informacija o kretanju koje nam šalju oči i unutrašnje uvo, a dodatnom haosu doprinosi gledanje u predmete oko nas – poput knjige, mobilnog telefona, pa čak i sagovornika. Ako je glava mirna, manji je rizik od mučnine. Prilikom razgovora često nesvesno pomeramo glavu, pa je zbog toga bolje slušati muziku nego komunicirati. Studije pokazuju da muzika olakšava bolest kretanja, a kako ne biste pomerali glavu tražeći u telefonu odgovarajuću muziku, dobro je pripremiti se unapred i staviti slušalice u uši.

• „Napustila sam zemlju i sad živim u Italiji. Saznala sam da ove stvari rade Italijani i zbog njih su srećni, zdravi i žive dugo“
• Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Pušenje odnosno nikotin pogoršava stanje, baš kao i obilan obrok ili alkohol pre putovanja. Nekim ljudima protiv mučnine pomaže đumbir, kao i pravilno disanje.

"Ako se fokusirate na disanje, smanjićete refleks povraćanja", savetuje britanski psiholog Džon Golding.

U putu pokušajte da se uspravite i dišete pravilno, mirno i staloženo, bez naprezanja – baš onako kako dišete kada ste najopušteniji.

Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad - poznat kroz istoriju po različitim imenima, Istanbul je zasigurno jedan od najlepših gradova na svetu — i sa više od 15 miliona stanovnika i oko 10 miliona turista godišnje, megalopolis koji prosto vrvi od života. Ovaj grad smešten na Bosforskom moreuzu između Crnog i Mramornog mora spaja istok i zapad, pružajući se jednom svojim delom na Evropi a delom u Aziji, najveći je grad u Turskoj.

Istanbul nudi ponešto za svakog: za ljude koji obilaze gradove da bi upoznali nove kulture, za iskusne putnike, za turiste sa malim budžetom, za zaljubljenike u istoriju, za kupoholičare, za gurmane i sladokusce....

Nekoliko korisnih informacija za obilazak Istanbula

Istanbul je grad u kome turista neće imati problem da se snađe. Za obilazak grada vam nije potreban nikakav turistički vodič ili organizovana tura - zaista sve možete sami.

U gradu je sve lepo i jasno obeleženo, tako da su šanse da se izgubite zaista minimalne. Gradski prevoz funkcioniše skoro pa savršeno — bez obzira na to da li putujete metroom, tramvajem, autobusom, žičarom ili trajektom, doći od tačke A do tačke B je u većini slučajeva brzo i bezbolno.

Ukoliko ste smešteni u centralnom gradskom jezgru, najčešće ćete koristiti tramvaje, koji su moderni i čisti — i najbitnije, nećete ih čekati duže od par minuta. Ukoliko idete na krstarenje Bosforom, nema potrebe da plaćate više nego što morate hotelu ili turoperateru - samo prošetajte do doka i tamo izaberite turu koja vam se dopada.

• „Napustila sam zemlju i sad živim u Italiji. Saznala sam da ove stvari rade Italijani i zbog njih su srećni, zdravi i žive dugo“
• Salcburg - gde elegancija dodiruje nebo

Top 5 destinacija koje morate obići u Istanbulu

Dolmabahče palata

Palata Dolmabahče, smeštena u okrugu Bešiktaš u Istanbulu, na evropskoj obali Bosforskog moreuza, služila je kao glavni administrativni centar Otomanskog carstva od 1856. do 1887. i od 1909. do 1922. godine. Bila je dom poslednjih šest sultana ukinutog Otomanskog carstva.

Palata Dolmabahče je nakon proglašenja Republike postala Ataturkova predsednička palata. Veoma je značajna za tursku naciju jer je izgrađena tokom otomanske ere, a kasnije je postala Predsednička palata.

Dolmabahče palata ima 285 soba, 44 sale, 68 toaleta i 6 turskih kupatila, a čak 14 tona zlata u zlatnim listovima utrošeno je za ukrašavanje plafona ove palate. Kada je reč o ukrašavanju enterijera, u gradu Hereke naređeno je da se istka 131 ručno rađen svileni tepih, kako bi se položili na podove ove luksuzne palate. Kristalni luster koji je poslala engleska kraljica Viktorija na poklon palati najveći je luster na svetu sa svojih 750 sijalica i težinom od 4,5 tone.

Unutar ove palate, koja važi za jednu od najimpresivnijih palata sveta, nije dozvoljeno fotografisanje. U palatu možete ući samo putem organizovanog obilaska – nije dozvoljeno da sami obilazite unutrašnjost.

Palata prima goste radnim danima, sem ponedeljka i četvrtka, od 09:00 do 15:00.

Aja Sofija

Nekada najveća katedrala na svetu, Aja Sofija u Istanbulu, stajala je više od 1500 godina duž obala Bosforskog moreuza i u njoj su bile smeštene tri verske grupe.

Prvo izgrađena u Konstantinopolju 360. godine nove ere i posvećena od strane rimskog cara Konstancija II (Konstantinovog sina, osnivača Konstantinopolja), početna, drvena Aja Sofija je spaljena tokom serije nereda 404. godine. Godine 415. n.e., car Teodosije II je naredio da se crkva obnovi, ali je pobuna Nike 532. godine izazvala masovnu smrt i razaranja u gradu, a crkva je uništena po drugi put.

• Grčka od 21. jula turistima naplaćuje nove takse – evo koliko treba da izdvojite u zavisnosti od perioda putovanja
• Grčko ostrvo koje je nekada važilo za najlepše na svetu sada je kao „grad duhova“: „Turisti ne dolaze i imaju razlog“

Justinijan je 27. decembra 537. godine otvorio novoizgrađenu Aja Sofiju, najvažniju versku građevinu u svom carstvu. Za utvrđivanje (i ulepšavanje) unutrašnjosti crkve korišćeni su stubovi iz davno napuštenog i porušenog Artemidinog hrama u Efesu. Dodatni građevinski materijali su takođe možda došli sa antičkih lokaliteta u Balbeku i Pergamomu. Crkva koja je vremenom postala džamija, a koja svojom lepotom oduzima dah, je sjajan primer vizantijske umetnosti i arhitekture.

Ostaci Hipodroma

Odmah pored Plave džamije, na Sultan Ahmedovom trgu, nalaze se ostaci carigradskog Hipodroma. Rimski imperator Septimius Severus je nakon osvajanja Vizantiona početkom trećeg veka izgradio mnoge građevine u gradu, između ostalog i Hipodrom.

Međutim, arena koju je on sagradio je bila mala i nezavršena, poprimivši svoj puni sjaj tek nakon Konstantinovog dolaska na vlast i proglašenja grada za prestonicu Vizantije.

Za vreme Vizantijskog carstva, Hipodrom — u koji je moglo da stane preko 40,000 ljudi — bio je središte društvenog života Konstantinopolja skoro čitav jedan milenijum, gde su se odigravale trke dvokolicama, gladijatorske igre, zvanične ceremonije, proslave, protesti i još mnogo toga.

Međutim, ovo nije bila jedina uloga Hipodroma. Naime, ova grandiozna arena je bila ukrašena umetničkim delima donetim iz celog carstva, služivši i kao pokazatelj svog raskoša i moći ove slavne imperije.

Nakon pada Konstantinopolja, Hipodrom je nastavio da bude u upotrebi — ali samo kao gradski trg. Nažalost, tokom izgradnje palate Ibrahim Paše (današnjeg Muzeja turske i islamske umetnosti) u 16. veku i Plave džamije u 17. veku, arena je pretrpela dosta oštećenja. U 18. veku je bila potpuno napuštena i na kraju i uništena.

Danas, na mestu nekadašnjeg Hipodroma možete da vidite samo ostatke ove grandiozne građevine — ali i to što je ostalo je dovoljno da možete da zamislite kako je ova arena nekad izgledala.

Na trgu možete videti Egipatski obelisk, obelisk koji je vizantijski car Teodosije preneo iz hrama u Karnaku (današnji Luksor), Spiralni stub koji slavi pobedu Grka nad Persijancima i koji je car Konstantin doneo iz Apolonovog hrama u Delfima i stub Konstantina Porfirogenita. Osim toga, trg krasi i fontanta cara Vilhelma Drugog, poklon nemačkog cara sultanu Abdulu Hamitu Drugom.

Topkapi palata

Palata Topkapi, ili Seraglio, je veliki muzej na istoku istanbulskog okruga Fatih u Turskoj. Palata Topkapi je bila primarna rezidencija otomanskih sultana tokom otprilike 400 godina njihove 624-godišnje vladavine. Ujedno je najveća i najstarija palata na svetu koja je preživela do modernog doba. Palata je bila srce, mozak i centar Osmanskog carstva. Kao i rezidencija sultana, bio je centar administrativnih poslova i najviša obrazovna institucija carstva. Broj stanovnika palate je uglavnom bio oko 5.000, ali bi se to moglo udvostručiti tokom festivala.

Palata se nalazi neposredno iza Aja Sofije, a podignuta je na istom mestu gde je stajao akropolj starogrčkog grada Vizantije. Kovnica cara, smeštena u palati Topkapi, proizvodila je otomanske novčiće, a kasnije i novčiće Turske Republike, sve do 1967. godine.

U haremu palate živelo je čak 300 konkubina. U ranim danima beli evnusi su bili čuvari harema, ali su crni evnusi koje je na dar poslao osmanski guverner Egipta kasnije preuzeli kontrolu. U haremu je živelo čak 200 evnuha. Osoblje dvorske kuhinje od 1000 ljudi pripremalo je 6.000 obroka dnevno.

Kada su se sultani preselili u palatu Dolmabahče 1853. godine, Topkapi palata je izgubila značaj kao zvanična kraljevska rezidencija. Po nalogu Ataturka 1924. godine pretvorena je u muzej.

Plava džamija

Sultan Ahmedova džamija, poznata i kao Plava džamija, je zadivljujuće lepa istorijska carska džamija iz otomanskog doba koja se nalazi u Istanbulu. Funkcionalna džamija privlači veliki broj turista. Izgrađena je između 1609. i 1616. godine za vreme vladavine Ahmeda I. Gradnju je 1619. godine završio Sedefhar Mehmet Aga, učenik Mimara Sinana koji je bio omiljeni arhitekta osmanskih sultana.

Džamija je najpoznatija po šest minareta, praćenih jednom velikom kupolom i osam manjih kupola. Plava džamija ima 260 vitraža, a 20.000 plavih pločica koje krase unutrašnjost napravljeno je u Izniku, oblasti koja je u vreme Otomanskog carstva bila poznata po stručnoj proizvodnji keramičkih pločica. Ove pločice su dale i naziv džamiji. Arhitektura je mešavina osmanskog i vizantijskog stila.

Plava džamija je otvorena svakog dana u godini, ali zatvorena je u vreme molitve 90 minuta. Muslimani i dalje mogu da uđu u džamiju van vremena molitve, pa se od posetilaca moli da poštuju vreme molitve i izbegavaju fotografisanje sa blicem.

Na vrhu strmih litica Santorinija nalazi se svetski poznata turistička destinacija u Egejskom moru. Ali, ispod nje vreba rizik od razorne vulkanske erupcije, piše BBC.

Pre nekoliko hiljada godina, ostrvo je doživelo jednu od najsnažnijih vulkanskih erupcija u istoriji. Ona je oblikovala današnju kalderu – ogroman krater okružen nizom ostrva u obliku potkovice. Danas, stručnjaci ozbiljno upozoravaju: sledeća erupcija mogla bi biti jednako razorna, prenosi Politika.

Novinari BBC News-a proveli su dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Discovery, koji traga za odgovorima.

„Erupcije podmorskih vulkana mogu da budu ogromne i izrazito razorne“, upozorava profesorka Izobel Jeo iz britanskog Nacionalnog okeanografskog centra, koja predvodi međunarodni naučni tim na brodu Discovery. Upravo taj brod sada mapira opasnosti koje vrebaju ispod površine Santorinija.

• Snažan zemljotres u San Dijegu na jugu Kalifornije: Za sada nema izveštaja o šteti i povređenima
• Nemačku pogodila neverovatna poskupljenja: Najviše skočile cene dve namirnice

Zabrinutost nije teorijska. Samo nekoliko nedelja ranije, gotovo polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je u strahu sa ostrva, nakon što je niz zemljotresa paralisao svakodnevni život. Bio je to alarmantan signal da se ispod bajkovitih sela, restorana s girosom, bazena i vinograda na plodnom vulkanskom tlu, sudaraju dve tektonske ploče, piše BBC.

Naučnici sada koriste podvodne robote, sofisticirane mape i čak slušaju „zvuke“ Zemlje – mikrofrakture u stenama koje ukazuju na kretanje fluida kroz podzemlje.

„O površini nekih planeta znamo više nego o ovom dnu mora”, kaže Jeo, i dodaje da je njihov cilj da dobiju podatke koji bi omogućili pravovremeno upozorenje i zaštitu ljudi.

Megaerupcija u najavi

Vulkan Santorinija nije jedina pretnja. Nedaleko se nalazi još jedan podvodni vulkan Kolombo, takođe aktivan. Naučnici ne veruju da će erupcija biti u neposrednoj budućnosti, ali upozoravaju da je to samo „pitanje vremena“.

Profesorka Paraskevi Nomiku, članica grčke Agencije za civilnu zaštitu, objašnjava da je projekat ključan za bezbednost lokalnog stanovništva. „Istraživanje će označiti zone kojima će biti zabranjen pristup tokom erupcije i pokazati koji su delovi morskog dna najopasniji“, kaže ona.

Uticaj vulkanske aktivnosti na ekonomiju već se oseća. Mnogi turisti otkazali su rezervacije za leto, a lokalni biznisi trpe.

Istraživanje je uključilo preko 50 zemalja, a Albanija se dvaput našla u top pet.

Dok popularne destinacije poput Ibice i Barselone nastavljaju da privlače velike gužve, novo istraživanje Wizz Air-a naglašava razliku između prepunih evropskih turističkih centara i manje poznatih dragulja koji nude potpuno uživanje na plaži bez velikih gužvi. Analizirajući preko 50 evropskih zemalja i izračunavajući prosečan broj posetilaca dnevno i koliko mesta za peškir svaka osoba obično dobije, studija je rangirala plaže sa najviše i najmanje gužve širom kontinenta.

„Od osamljene, netaknute uvale u Hrvatskoj do skrivenog peščanog dela u Albaniji, postoji mnogo manje poznatih mesta na moru gde se možete opustiti, daleko od užurbane gužve“, kaže Andraš Rado, šef za komunikacije, a prenosi Daily Mail.

Na vrhu liste našao se Drač, na čijoj je plaži najmanja gužva od svih istraživanih plaža, iako je jedna od najpopularnijih plaža u Albaniji. Proračuni Wizz Air-a otkrivaju da svaki posetilac ima dovoljno prostora – nešto manje od 65 peškira za plažu po osobi, što ga čini savršenim mestom za porodice i one koji vole da se opuste u miru.

Na drugom mestu je Camber Sands u Istočnom Saseksu u Engleskoj, poznat po svojoj prostranoj peščanoj plaži koja se proteže duž Lamanša, a svaka osoba ima prostora za čak 61 peškir za plažu. Treća je plaža Zlatni Rat u Bolu na ostrvu Brač, poznata po „rogu“ od zlatnog šljunka koji se proteže u tirkizno Jadransko more, gde bude prostora za 54,1 peškira po osobi, a zanimljivo je da se na četvrtom mestu opet našla Albanija, sad sa prelepom šunkljovitom plažom Borš na jugu, okruženom zelenim brdima i maslinjacima, i sa dovoljno mesta za 43 peškira po osobi.

Top 5 zaokružuje francuska Plage de Pampelonne, koja, uprkos svojoj slavi i obližnjoj buci Sen Tropea, nudi dovoljno mesta za nešto manje od 34 peškira za plažu po osobi i savršena je za one koji traže spoj luksuza i zabave bez gužve.

Na drugoj strani liste, kao najkrcatija plaža Evrope ispostavila se Playa Sa Caleta na Ibici, gde možete da dobijete mesta za samo pola peškira za plažu. Španija je inače zauzela 8 od top 10 pozicija – pogledajte kompletne liste.

Top 10 najmanje pretrpanih plaža u Evropi

1. Plaža u Draču, Albanija

2. Camber Sands, Engleska

3. Plaža Zlatni Rat, Hrvatska

4. Plaža Borš, Albanija

5. Plage de Pampelonne, Francuska

6. Brighton Beach, Engleska

7. Praia da Falesia, Portugal

8. Plaža Mogren, Crna Gora

9. Nissi Beach, Kipar

10. Plaia d’en Bossa, Španija

Top 10 najkrcatijih plaža u Evropi

1. Plaia Sa Caleta, Španija

2. Cala Macarella, Španija

3. Plaža Barceloneta, Španija

4. Melliena Bai, Malta

5. Cala Goloritze, Italija

6. Isla Canela, Španija

7. Playa del Duque, Španija

8. Playa de Maro, Španija

9. Puerto de la Kruz, Španija

10 Plaža Sant Sebastia, Španija

Kompanija za skladištenje prtljaga Radical Storage sprovela je istraživanje o tome koje su popularne svetske destinacije najviše razočarale turiste – a na vrhu liste našao se Kankun u Meksiku.

Instagram, slikoviti turistički vodiči i filmski prikazi često bude želju kod putnika da posete određena mesta. Ipak, ponekad upravo te popularne destinacije mogu izazvati veliko razočaranje.

Jedan od primera je tzv. „pariski sindrom“ – stvarno psihološko stanje koje pogađa neke turiste pri prvom susretu sa Parizom. Njihova očekivanja od francuske prestonice toliko su romantizovana da osećaju snažno razočaranje kada se suoče sa stvarnošću.

Ovaj fenomen, međutim, nije rezervisan samo za Pariz. Stručnjaci iz Radical Storage-a otkrili su da su brojni turisti širom sveta ostali nezadovoljni svojim putovanjima.

Analiza 97.409 Google recenzija o 100 najposećenijih gradova na svetu otkrila je koje su destinacije turisti ocenili kao najrazočaravajuće:

1. Kankun, Meksiko

Na prvom mestu je Kankun, sa čak 14,2 odsto negativnih ocena. Iako se smatra domom jedne od najlepših plaža u Meksiku i destinacijom specijalno osmišljenom za turiste, Kankun je razočarao iz više razloga.
Turisti se najčešće žale na visoke cene, agresivne prodavce i nedostatak autentičnosti. Mnogi odlaze sa utiskom da nisu dobili vrednost za novac koji su potrošili.

2. Antalija, Turska

Na drugom mestu nalazi se Antalija. Posetioci su navodili prekomernu komercijalizaciju, pretrpane plaže i lošu korisničku uslugu kao glavne razloge nezadovoljstva. Mnogi su grad napustili iscrpljeni, umesto osveženi.

3. Punta Kana, Dominikanska Republika

Treće mesto zauzima Punta Kana. Iako poznata po „all inclusive“ resortima, mnogi putnici opisuju iskustvo kao generičko, skupo i monotono. Pritužbe se odnose na lošu infrastrukturu van odmarališta, manjak kulturnih sadržaja i nametljive ulične prodavce.

4. Peking, Kina

U glavnom gradu Kine turiste su najčešće mučili zagađenje, gužve kod znamenitosti poput Kineskog zida, jezičke barijere i birokratske prepreke prilikom ulaska u zemlju. Osećaj kontrole i nadzora dodatno je doprineo negativnim utiscima.

5. Orlando, SAD

Iako se Orlando često naziva prestonicom zabavnih parkova, turisti su često ostajali razočarani. Dugi redovi, visoke cene, ekstremna vrućina i manjak sadržaja van parkova, kao i gust saobraćaj, narušavaju celokupni doživljaj.

Ostatak liste obuhvata sledeće gradove:

Mumbaj, Indija

Honolulu, Havaji

Džohor Bahru, Malezija

Kjoto, Japan

Plaja del Karmen, Meksiko.

Ostrvo nudi bogatstvo kulturnog turizma, gde svaki kutak skriva slojeve istorije, od najstarijih megalitskih hramova do herojske borbe tokom srednjeg veka i Drugog svetskog rata.

Malta, malo ostrvo smešteno u srcu Mediterana, oduvek je bilo raskršće civilizacija, spajajući prošlost i sadašnjost na jedinstven način.

Sa svojom strateškom pozicijom, blizu obala Italije i severne Afrike, Malta je uvek bila poželjno mesto za život, trgovinu i moćne imperije.

Danas, ovo ostrvo nudi bogatstvo kulturnog turizma, gde svaki kutak skriva slojeve istorije, od najstarijih megalitskih hramova do herojske borbe tokom srednjeg veka i Drugog svetskog rata. Malta je raj za ljubitelje istorije i kulturnog turizma.

Megalitski hramovi: Tragovi najstarijih civilizacija

Prvo što se mora pomenuti prilikom istraživanja Malte su njeni megalitski hramovi, koji predstavljaju ne samo ključni deo malteške kulturne baštine, već i jedne od najstarijih građevina na svetu. Ovi impresivni hramovi potiču iz doba pre više od 5.000 godina, čineći ih starijim od piramida u Egiptu i Stoun Hendža u Engleskoj.

Najpoznatiji megalitski hramovi nalaze se na Malti i na susednom ostrvu Gozo. Hramovi Hadžar Kim i Mnajdra na Malti, smatrani su vrhunskim dostignućem megalitske gradnje. Hadžar Kim je smešten na litici sa pogledom na more, a njegova izuzetna pozicija dodaje mističnu notu ovom mestu.

Ovi hramovi su posvećeni nepoznatim božanstvima, a arheolozi veruju da su korišćeni za rituale povezane sa plodnošću i astronomijom.

Na susednom ostrvu Gozo, Hram Gigantija takođe zauzima značajno mesto svetske istorije. Ovaj kompleks, koji je nastao oko 3.600. godine pre nove ere, spada među najstarije graditeljske strukture na svetu, a mnogi ga smatraju pravim čudom starog sveta zbog veličine kamenih blokova teških nekoliko tona.

Srednji vek i malteški vitezovi: Čuvari Mediterana

U srednjem veku, Malta je postala dom jednog od najpoznatijih i najuticajnijih vojnih redova – Malteških vitezova. Ovaj red, zvanično poznat kao Vitezovi Svetog Jovana, stigao je na ostrvo 1530. godine, a ubrzo su započeli transformaciju Malte u tvrđavu u sred mediterana.

Tokom Velike opsade Malte 1565. godine, vitezovi su odigrali ključnu ulogu u odbrani ostrva od otomanske invazije i time su postali simbol otpora i hrabrosti malog mediteranskog ostrva.

Najveći trag koji su malteški vitezovi ostavili na ostrvu je grad Valeta, prestonica Malte, koja je postala njihov politički i vojni centar. Valeta je pravi dragulj barokne arhitekture, a Katedrala Svetog Jovana i Palata Velikih Majstora svedoče o bogatstvu i moći ovog vojnog reda.

Prošetajte gradskim ulicama, istražite tvrđave, palate i muzeje, i uronite u svet malteške istorije kroz priče o viteštvu, hrabrosti i borbi za prevlast na Mediteranu.

Drugi svetski rat: Otpornost i herojski duh Malte

Malta nije bila samo središte moći u srednjem veku, već je odigrala ključnu ulogu i tokom Drugog svetskog rata. Zbog svoje strateške pozicije, Malta je postala glavni cilj osvajanja sila Osovine.

Ostrvo je bilo podložno stalnim napadima, ali je lokalno stanovništvo pružalo snažan otpor.

Takozvana „Velika opsada Malte“ iz Drugog svetskog rata ostavila je dubok trag u malteškoj istoriji. Grad Valeta, ali i drugi delovi ostrva, bili su izloženi teškim bombardovanjima.

Bunkeri i podzemni lavirinti koji su korišćeni za zaštitu stanovništva tokom bombardovanja, danas su dostupni turistima. Ovi istorijski objekti omogućavaju posetiocima da osete stvarnu atmosferu tih teških vremena.

Jedan od najvažnijih istorijskih spomenika iz tog perioda je Štab Malteškog komiteta za odbranu, iz kojeg su vođene operacije poput Operacije Haski, ključne za savezničku invaziju Sicilije u kojoj su preoteli ovaj strateški važan deo Evrope od sila osovine.

Poseta ovom štabu i podzemnim prostorijama daje neverovatan uvid u vojnu strategiju i hrabrost koja je omogućila Malti da opstane u najtežim vremenima.

Mesto dostupnog luksuza

Iako je Malta poznata po svojoj bogatoj kulturno-istorijskoj baštini, ovo ostrvo nudi mnogo više. Nakon istraživanja drevnih hramova, srednjovekovnih tvrđava i ratnih spomenika, vreme je da se opustite i uživate u svemu onome što Malta pruža u modernom kontekstu – gastronomiji, luksuznom turizmu i nezaboravnom odmoru.

Malta je dom odlične gastronomije koja spaja tradicionalnu mediteransku kuhinju sa savremenim dodirom. Na ostrvu ćete uživati u vrhunskim jelima sa svežim morskim plodovima, maslinovim uljem, zečetinom, lokalnim sirevima i začinima.

Restorani sa Michelin zvezdama, kao i lokalni bistroi, nude jela koja su prava poslastica za sva čula. Ne propustite da probate specijalitete poput pečenog zeca i tradicionalne malteške pasticije (lisnato testo punjeno nadevima od sira, graška I mediteranskih začina).

Za ljubitelje luksuznog turizma, Malta je pravi raj. Ostrvo nudi luksuzne hotele, prelepe vile uz obalu i ekskluzivne spa centre.

Što je još zanimljivije, mnogi od tih luksuznih objekata su u poređenju sa drugim mediteranskim destinacijama pristupačniji. Bilo da se opuštate na terasi sa pogledom na sredozemno more ili uživate na privatnoj jahti, luksuzna ponuda Malte je neverovatna.

Za one koji traže luksuzne restorane Malta nudi širok spektar opcija sa vrhunskom uslugom i savršenim ambijentom. Ovde se možete opustiti u restoranu sa Michelin zvezdom, ali i uživati u intimnom okruženju lokalnih porodičnih restorana, koji nude specijalitete sa lokalnim vinima, poznatim po vrhunskom kvalitetu i karakteru.

Savršen spoj prošlosti i sadašnjosti

Malta je jedinstvena destinacija koja nudi savršen spoj prošlih epoha i savremenog luksuza. Od istorijskih hramova i srednjovekovnih tvrđava do gastronomskih užitaka i luksuznog turizma, ovo ostrvo može da zadovolji sve vrste putnika.

Slojevi istorije na svakom koraku prepliću se sa modernim sadržajima, stvarajući nezaboravan doživljaj. Malta nije samo mesto za istraživanje prošlosti, već i destinacija koja vas poziva da se opustite, uživate i doživite luksuz u njegovom najboljem izdanju, piše kulturizam.com.