Na vrhu strmih litica Santorinija nalazi se svetski poznata turistička destinacija u Egejskom moru. Ali, ispod nje vreba rizik od razorne vulkanske erupcije, piše BBC.

Pre nekoliko hiljada godina, ostrvo je doživelo jednu od najsnažnijih vulkanskih erupcija u istoriji. Ona je oblikovala današnju kalderu – ogroman krater okružen nizom ostrva u obliku potkovice. Danas, stručnjaci ozbiljno upozoravaju: sledeća erupcija mogla bi biti jednako razorna, prenosi Politika.

Novinari BBC News-a proveli su dan na britanskom kraljevskom istraživačkom brodu Discovery, koji traga za odgovorima.

„Erupcije podmorskih vulkana mogu da budu ogromne i izrazito razorne“, upozorava profesorka Izobel Jeo iz britanskog Nacionalnog okeanografskog centra, koja predvodi međunarodni naučni tim na brodu Discovery. Upravo taj brod sada mapira opasnosti koje vrebaju ispod površine Santorinija.

• Snažan zemljotres u San Dijegu na jugu Kalifornije: Za sada nema izveštaja o šteti i povređenima
• Nemačku pogodila neverovatna poskupljenja: Najviše skočile cene dve namirnice

Zabrinutost nije teorijska. Samo nekoliko nedelja ranije, gotovo polovina od 11.000 stanovnika Santorinija pobegla je u strahu sa ostrva, nakon što je niz zemljotresa paralisao svakodnevni život. Bio je to alarmantan signal da se ispod bajkovitih sela, restorana s girosom, bazena i vinograda na plodnom vulkanskom tlu, sudaraju dve tektonske ploče, piše BBC.

Naučnici sada koriste podvodne robote, sofisticirane mape i čak slušaju „zvuke“ Zemlje – mikrofrakture u stenama koje ukazuju na kretanje fluida kroz podzemlje.

„O površini nekih planeta znamo više nego o ovom dnu mora”, kaže Jeo, i dodaje da je njihov cilj da dobiju podatke koji bi omogućili pravovremeno upozorenje i zaštitu ljudi.

Megaerupcija u najavi

Vulkan Santorinija nije jedina pretnja. Nedaleko se nalazi još jedan podvodni vulkan Kolombo, takođe aktivan. Naučnici ne veruju da će erupcija biti u neposrednoj budućnosti, ali upozoravaju da je to samo „pitanje vremena“.

Profesorka Paraskevi Nomiku, članica grčke Agencije za civilnu zaštitu, objašnjava da je projekat ključan za bezbednost lokalnog stanovništva. „Istraživanje će označiti zone kojima će biti zabranjen pristup tokom erupcije i pokazati koji su delovi morskog dna najopasniji“, kaže ona.

Uticaj vulkanske aktivnosti na ekonomiju već se oseća. Mnogi turisti otkazali su rezervacije za leto, a lokalni biznisi trpe.

Istraživanje je uključilo preko 50 zemalja, a Albanija se dvaput našla u top pet.

Dok popularne destinacije poput Ibice i Barselone nastavljaju da privlače velike gužve, novo istraživanje Wizz Air-a naglašava razliku između prepunih evropskih turističkih centara i manje poznatih dragulja koji nude potpuno uživanje na plaži bez velikih gužvi. Analizirajući preko 50 evropskih zemalja i izračunavajući prosečan broj posetilaca dnevno i koliko mesta za peškir svaka osoba obično dobije, studija je rangirala plaže sa najviše i najmanje gužve širom kontinenta.

„Od osamljene, netaknute uvale u Hrvatskoj do skrivenog peščanog dela u Albaniji, postoji mnogo manje poznatih mesta na moru gde se možete opustiti, daleko od užurbane gužve“, kaže Andraš Rado, šef za komunikacije, a prenosi Daily Mail.

Na vrhu liste našao se Drač, na čijoj je plaži najmanja gužva od svih istraživanih plaža, iako je jedna od najpopularnijih plaža u Albaniji. Proračuni Wizz Air-a otkrivaju da svaki posetilac ima dovoljno prostora – nešto manje od 65 peškira za plažu po osobi, što ga čini savršenim mestom za porodice i one koji vole da se opuste u miru.

Na drugom mestu je Camber Sands u Istočnom Saseksu u Engleskoj, poznat po svojoj prostranoj peščanoj plaži koja se proteže duž Lamanša, a svaka osoba ima prostora za čak 61 peškir za plažu. Treća je plaža Zlatni Rat u Bolu na ostrvu Brač, poznata po „rogu“ od zlatnog šljunka koji se proteže u tirkizno Jadransko more, gde bude prostora za 54,1 peškira po osobi, a zanimljivo je da se na četvrtom mestu opet našla Albanija, sad sa prelepom šunkljovitom plažom Borš na jugu, okruženom zelenim brdima i maslinjacima, i sa dovoljno mesta za 43 peškira po osobi.

Top 5 zaokružuje francuska Plage de Pampelonne, koja, uprkos svojoj slavi i obližnjoj buci Sen Tropea, nudi dovoljno mesta za nešto manje od 34 peškira za plažu po osobi i savršena je za one koji traže spoj luksuza i zabave bez gužve.

Na drugoj strani liste, kao najkrcatija plaža Evrope ispostavila se Playa Sa Caleta na Ibici, gde možete da dobijete mesta za samo pola peškira za plažu. Španija je inače zauzela 8 od top 10 pozicija – pogledajte kompletne liste.

Top 10 najmanje pretrpanih plaža u Evropi

1. Plaža u Draču, Albanija

2. Camber Sands, Engleska

3. Plaža Zlatni Rat, Hrvatska

4. Plaža Borš, Albanija

5. Plage de Pampelonne, Francuska

6. Brighton Beach, Engleska

7. Praia da Falesia, Portugal

8. Plaža Mogren, Crna Gora

9. Nissi Beach, Kipar

10. Plaia d’en Bossa, Španija

Top 10 najkrcatijih plaža u Evropi

1. Plaia Sa Caleta, Španija

2. Cala Macarella, Španija

3. Plaža Barceloneta, Španija

4. Melliena Bai, Malta

5. Cala Goloritze, Italija

6. Isla Canela, Španija

7. Playa del Duque, Španija

8. Playa de Maro, Španija

9. Puerto de la Kruz, Španija

10 Plaža Sant Sebastia, Španija

Kompanija za skladištenje prtljaga Radical Storage sprovela je istraživanje o tome koje su popularne svetske destinacije najviše razočarale turiste – a na vrhu liste našao se Kankun u Meksiku.

Instagram, slikoviti turistički vodiči i filmski prikazi često bude želju kod putnika da posete određena mesta. Ipak, ponekad upravo te popularne destinacije mogu izazvati veliko razočaranje.

Jedan od primera je tzv. „pariski sindrom“ – stvarno psihološko stanje koje pogađa neke turiste pri prvom susretu sa Parizom. Njihova očekivanja od francuske prestonice toliko su romantizovana da osećaju snažno razočaranje kada se suoče sa stvarnošću.

Ovaj fenomen, međutim, nije rezervisan samo za Pariz. Stručnjaci iz Radical Storage-a otkrili su da su brojni turisti širom sveta ostali nezadovoljni svojim putovanjima.

Analiza 97.409 Google recenzija o 100 najposećenijih gradova na svetu otkrila je koje su destinacije turisti ocenili kao najrazočaravajuće:

1. Kankun, Meksiko

Na prvom mestu je Kankun, sa čak 14,2 odsto negativnih ocena. Iako se smatra domom jedne od najlepših plaža u Meksiku i destinacijom specijalno osmišljenom za turiste, Kankun je razočarao iz više razloga.
Turisti se najčešće žale na visoke cene, agresivne prodavce i nedostatak autentičnosti. Mnogi odlaze sa utiskom da nisu dobili vrednost za novac koji su potrošili.

2. Antalija, Turska

Na drugom mestu nalazi se Antalija. Posetioci su navodili prekomernu komercijalizaciju, pretrpane plaže i lošu korisničku uslugu kao glavne razloge nezadovoljstva. Mnogi su grad napustili iscrpljeni, umesto osveženi.

3. Punta Kana, Dominikanska Republika

Treće mesto zauzima Punta Kana. Iako poznata po „all inclusive“ resortima, mnogi putnici opisuju iskustvo kao generičko, skupo i monotono. Pritužbe se odnose na lošu infrastrukturu van odmarališta, manjak kulturnih sadržaja i nametljive ulične prodavce.

4. Peking, Kina

U glavnom gradu Kine turiste su najčešće mučili zagađenje, gužve kod znamenitosti poput Kineskog zida, jezičke barijere i birokratske prepreke prilikom ulaska u zemlju. Osećaj kontrole i nadzora dodatno je doprineo negativnim utiscima.

5. Orlando, SAD

Iako se Orlando često naziva prestonicom zabavnih parkova, turisti su često ostajali razočarani. Dugi redovi, visoke cene, ekstremna vrućina i manjak sadržaja van parkova, kao i gust saobraćaj, narušavaju celokupni doživljaj.

Ostatak liste obuhvata sledeće gradove:

Mumbaj, Indija

Honolulu, Havaji

Džohor Bahru, Malezija

Kjoto, Japan

Plaja del Karmen, Meksiko.

Ostrvo nudi bogatstvo kulturnog turizma, gde svaki kutak skriva slojeve istorije, od najstarijih megalitskih hramova do herojske borbe tokom srednjeg veka i Drugog svetskog rata.

Malta, malo ostrvo smešteno u srcu Mediterana, oduvek je bilo raskršće civilizacija, spajajući prošlost i sadašnjost na jedinstven način.

Sa svojom strateškom pozicijom, blizu obala Italije i severne Afrike, Malta je uvek bila poželjno mesto za život, trgovinu i moćne imperije.

Danas, ovo ostrvo nudi bogatstvo kulturnog turizma, gde svaki kutak skriva slojeve istorije, od najstarijih megalitskih hramova do herojske borbe tokom srednjeg veka i Drugog svetskog rata. Malta je raj za ljubitelje istorije i kulturnog turizma.

Megalitski hramovi: Tragovi najstarijih civilizacija

Prvo što se mora pomenuti prilikom istraživanja Malte su njeni megalitski hramovi, koji predstavljaju ne samo ključni deo malteške kulturne baštine, već i jedne od najstarijih građevina na svetu. Ovi impresivni hramovi potiču iz doba pre više od 5.000 godina, čineći ih starijim od piramida u Egiptu i Stoun Hendža u Engleskoj.

Najpoznatiji megalitski hramovi nalaze se na Malti i na susednom ostrvu Gozo. Hramovi Hadžar Kim i Mnajdra na Malti, smatrani su vrhunskim dostignućem megalitske gradnje. Hadžar Kim je smešten na litici sa pogledom na more, a njegova izuzetna pozicija dodaje mističnu notu ovom mestu.

Ovi hramovi su posvećeni nepoznatim božanstvima, a arheolozi veruju da su korišćeni za rituale povezane sa plodnošću i astronomijom.

Na susednom ostrvu Gozo, Hram Gigantija takođe zauzima značajno mesto svetske istorije. Ovaj kompleks, koji je nastao oko 3.600. godine pre nove ere, spada među najstarije graditeljske strukture na svetu, a mnogi ga smatraju pravim čudom starog sveta zbog veličine kamenih blokova teških nekoliko tona.

Srednji vek i malteški vitezovi: Čuvari Mediterana

U srednjem veku, Malta je postala dom jednog od najpoznatijih i najuticajnijih vojnih redova – Malteških vitezova. Ovaj red, zvanično poznat kao Vitezovi Svetog Jovana, stigao je na ostrvo 1530. godine, a ubrzo su započeli transformaciju Malte u tvrđavu u sred mediterana.

Tokom Velike opsade Malte 1565. godine, vitezovi su odigrali ključnu ulogu u odbrani ostrva od otomanske invazije i time su postali simbol otpora i hrabrosti malog mediteranskog ostrva.

Najveći trag koji su malteški vitezovi ostavili na ostrvu je grad Valeta, prestonica Malte, koja je postala njihov politički i vojni centar. Valeta je pravi dragulj barokne arhitekture, a Katedrala Svetog Jovana i Palata Velikih Majstora svedoče o bogatstvu i moći ovog vojnog reda.

Prošetajte gradskim ulicama, istražite tvrđave, palate i muzeje, i uronite u svet malteške istorije kroz priče o viteštvu, hrabrosti i borbi za prevlast na Mediteranu.

Drugi svetski rat: Otpornost i herojski duh Malte

Malta nije bila samo središte moći u srednjem veku, već je odigrala ključnu ulogu i tokom Drugog svetskog rata. Zbog svoje strateške pozicije, Malta je postala glavni cilj osvajanja sila Osovine.

Ostrvo je bilo podložno stalnim napadima, ali je lokalno stanovništvo pružalo snažan otpor.

Takozvana „Velika opsada Malte“ iz Drugog svetskog rata ostavila je dubok trag u malteškoj istoriji. Grad Valeta, ali i drugi delovi ostrva, bili su izloženi teškim bombardovanjima.

Bunkeri i podzemni lavirinti koji su korišćeni za zaštitu stanovništva tokom bombardovanja, danas su dostupni turistima. Ovi istorijski objekti omogućavaju posetiocima da osete stvarnu atmosferu tih teških vremena.

Jedan od najvažnijih istorijskih spomenika iz tog perioda je Štab Malteškog komiteta za odbranu, iz kojeg su vođene operacije poput Operacije Haski, ključne za savezničku invaziju Sicilije u kojoj su preoteli ovaj strateški važan deo Evrope od sila osovine.

Poseta ovom štabu i podzemnim prostorijama daje neverovatan uvid u vojnu strategiju i hrabrost koja je omogućila Malti da opstane u najtežim vremenima.

Mesto dostupnog luksuza

Iako je Malta poznata po svojoj bogatoj kulturno-istorijskoj baštini, ovo ostrvo nudi mnogo više. Nakon istraživanja drevnih hramova, srednjovekovnih tvrđava i ratnih spomenika, vreme je da se opustite i uživate u svemu onome što Malta pruža u modernom kontekstu – gastronomiji, luksuznom turizmu i nezaboravnom odmoru.

Malta je dom odlične gastronomije koja spaja tradicionalnu mediteransku kuhinju sa savremenim dodirom. Na ostrvu ćete uživati u vrhunskim jelima sa svežim morskim plodovima, maslinovim uljem, zečetinom, lokalnim sirevima i začinima.

Restorani sa Michelin zvezdama, kao i lokalni bistroi, nude jela koja su prava poslastica za sva čula. Ne propustite da probate specijalitete poput pečenog zeca i tradicionalne malteške pasticije (lisnato testo punjeno nadevima od sira, graška I mediteranskih začina).

Za ljubitelje luksuznog turizma, Malta je pravi raj. Ostrvo nudi luksuzne hotele, prelepe vile uz obalu i ekskluzivne spa centre.

Što je još zanimljivije, mnogi od tih luksuznih objekata su u poređenju sa drugim mediteranskim destinacijama pristupačniji. Bilo da se opuštate na terasi sa pogledom na sredozemno more ili uživate na privatnoj jahti, luksuzna ponuda Malte je neverovatna.

Za one koji traže luksuzne restorane Malta nudi širok spektar opcija sa vrhunskom uslugom i savršenim ambijentom. Ovde se možete opustiti u restoranu sa Michelin zvezdom, ali i uživati u intimnom okruženju lokalnih porodičnih restorana, koji nude specijalitete sa lokalnim vinima, poznatim po vrhunskom kvalitetu i karakteru.

Savršen spoj prošlosti i sadašnjosti

Malta je jedinstvena destinacija koja nudi savršen spoj prošlih epoha i savremenog luksuza. Od istorijskih hramova i srednjovekovnih tvrđava do gastronomskih užitaka i luksuznog turizma, ovo ostrvo može da zadovolji sve vrste putnika.

Slojevi istorije na svakom koraku prepliću se sa modernim sadržajima, stvarajući nezaboravan doživljaj. Malta nije samo mesto za istraživanje prošlosti, već i destinacija koja vas poziva da se opustite, uživate i doživite luksuz u njegovom najboljem izdanju, piše kulturizam.com.

Kada pomislte na udaljena tropska ostrva okružena tirkiznim morem i luksuznim hotelima, Maldivi su verovatno prvo mesto koje vam padne na pamet.

Maldivi su poznati upravo po tome što su manje dostupni od uobičajenih karipskih destinacija i mnogima su sinonim za savršen sunčani beg.

Ljudi štede godinama kako bi proveli samo jednu nedelju na njenim rajskim plažama.

Ali, postoji egzotična alternativa Maldivima, koja je i povoljnija, a iako relativno anonimna, poslednjih godina brzo dobija na popularnosti.

Prošle godine, manje poznata ostrvska država Zelenortska Ostrva, koja se nalazi uz obalu zapadne Afrike, oborila je turističke rekorde, ugostivši više od 1,2 miliona posetilaca.

Iako taj broj možda ne zvuči spektakularno ova zemlja, kao i Maldivi, ima samo oko 522.000 stanovnika.

Za one koji nisu upoznati sa zemljom – Zelenortska Ostrva čini 10 glavnih ostrva, razbacani arhipelag u Atlantskom okeanu.

Zvanični jezik je portugalski, zbog kolonijalne prošlosti, a kultura je spoj južnoevropskih, zapadnoafričkih i čak brazilskih uticaja.

Ostrvski raj za istraživanje

Prema pisanju Traveloffpath poređenja sa Maldivima uglavnom dolaze zbog ostrva Sal (što znači „so“ na portugalskom) – pravog bisera okruženog neverovatno tirkiznim morem, sa kilometrima belog, mekanog peska nalik šećeru u prahu.

Sal je pre svega rizort destinacija, sa hotelima uz obalu i brojnim plažama.

Ako odsednete u glavnom mestu Santa Marija, koje je zapravo selo opuštene atmosfere i puno restorana sa morskim plodovima, cene variraju od oko 40 dolara za apartman do 200 dolara za rizort sa all inclusive ponudom.

Prosečna cena hotela je oko 133 dolara, dok je na Maldivima ta cena znatno viša – 234 dolara.

Hrana je takođe pristupačna: tradicionalno jelo kačupa (gusta čorba od kukuruza, pasulja, povrća i mesa) u lokalnoj taverni košta oko 550 zelenortskih eskuda, ili približno 5,51 dolar. Pivo je još jeftinije – između tri i 3,76 dolara.

Istina, nećete naići na one čuvene vile na vodi povezane drvenim stazama, ali ako tražite sunce i opuštanje – a ne savršene fotografije za Instagram – ovde vam ništa neće nedostajati.

Zelenortska Ostrva raznovrsnija od Maldiva

Pored toga, Zelenortska Ostrva nude mnogo veću raznovrsnost nego Maldivi.

Maldivi imaju više ostrva, ali su sva slična: plaže, koralni grebeni, kristalno more.

Na Zelenortskim Ostrvima, plaže nisu jedina atrakcija.

Za pustinjske pejzaže i još skrivenije peščane plaže, tu je Boa Vista – ostrvo koje najviše odgovara ljubiteljima mira i wellness turizma, sa svega nekoliko gostinskih kuća.

Na Santo Antau pejzaž se drastično menja. Pustinjski predeli ustupaju mesto zelenim planinama, punim staza za planinarenje koje vode do malih, vekovima starih sela koja su kao zaleđena u vremenu.

Vulkanski pejzaži i kolonijalna arhitektura

Brava, s druge strane, kombinuje oba sveta. Netaknute uvale, krševitu obalu, brda prekrivena cvećem. Ne zovu je bez razloga „Ostrvo cveća“.

Fogo (što znači „vatra“) ima nestvarne vulkanske predele. Uključujući još uvek aktivni vrh Piko do Fogo, brda sa plantažama kafe iz kolonijalnog doba i plaže sa crnim peskom (plaža Sao Filipe posebno je slikovita).

Za one koje zanima kultura, glavni grad Praja, na ostrvu Santjago, nudi lepo očuvani kolonijalni stari grad – Cidade Velha. On je poput malog Lisabona, ali bez gužve. Lokalna gastronomija je fantastična - piše Forbes.

Ako planirate putovanje u Veneciju i želite doživeti vožnju gondolom bez velikih troškova, postoji sjajna opcija koja vam omogućava to iskustvo za manje od dva evra.

Venecija je grad koji vas u sekundi teleportuje u drugo vreme. Sa kaldrmisanim ulicama, mostovima koji spajaju male trgove i kanalima koji prepliću ceo grad umesto puteva, ova čudesna laguna diše drugačije.

A kada se pomene Venecija, prva asocijacija mnogima su gondole. Ti elegantni crni čamci sa veslačem u prugastoj majici oduvek su bili simbol romantičnog putovanja, ali i ozbiljan udarac po džepu svakog ko želi to iskustvo. Naime, privatna vožnja gondolom često košta više od 80 evra, za pola sata vožnje, piše Punkufer.hr.

Kako se voziti gondolom za simboličnu cenu

Ali ako ste ikada zavirili u rilse i storije putnika i influensera na društvenim mrežama, možda ste primetili kako sve više njih otkriva mali venecijanski trik. Umesto klasične, turističke vožnje, odlučuju se za alternativu koja pruža sličan doživljaj – ali po ceni manjoj od dva evra!

Reč je o takozvanim „javnim” gondolama kojima Venecijanci svakodnevno prelaze sa jedne na drugu stranu Kanala Grande. Ovaj pristupačni vodeni taksi se zove Traghetto, i upravo je ono što vam treba ako želite kratku, ali autentičnu vožnju gondolom – bez luksuza, ali i bez ludih cena.

Bez serenade, ali…

Traghetto je veća i jednostavnija verzija klasične gondole, bez ukrasa, jastuka i serenada, ali i dalje elegantna, stabilna i vođena veštom rukom gondolijera. Umesto panoramske ture gradom, ova vožnja traje tek nekoliko minuta – taman dovoljno da osetite kako je to gledati Veneciju sa nivoa vode. Najveća čar je u spontanosti – stanete uz rub kanala, pričekate gondolu, ukrcate se, platite simbolična dva evra i pre nego što stignete da kažete che bella Venezia – već ste na drugoj obali.

Ono što je važno znati je da Trageto vozi između sedam tačaka uzduž Kanala Grande, pa tako možete uskočiti blizu železničke stanice, kod poznate tržnice Rialto, ili čak nadomak Trga svetog Marka. Neke „stanice“ su posebno popularne među turistima, poput one kod trga Santa Maria del Điljo, odakle se pruža prekrasan pogled prema crkvi Salute. Tokom verskih praznika, poput svetkovine Madonna della Salute, ovde se čak postavlja i privremeni most od brodova kojim hiljade ljudi prelaze kanal, pa sve poprima dodatnu čar.

Trageto saobraća svaki dan – od ranog jutra do večeri, sa nešto kraćim rasporedom za vreme praznika, a bez službe za Božić i Novu godinu. Plaća se u gotovini, direktno veslaču, i to na licu mesta. Bez rezervacija, bez čekanja satima, sve je opušteno, jednostavno i baš onako kako Venecija treba da bude – bez žurbe, bez buke, sa daškom šarma i starinskog reda.

Na kraju, ako želite da kažete da ste se vozili gondolom a da morate da rizikujete mnogo novca, Trageto je savršen izbor. Iako kratko traje, ova vožnja nosi onu posebnu magiju koju nudi samo Venecija – grad kome ne treba mnogo da vas očara.

Zvuči baš dobro: Piješ kokosovu vodu na plaži ležeći na belom pesku i uživajući u dosadi, dok se afričko sunce probija kroz palme i pogled ti puca na ogromno tirkizno more. E, pa, ako tako nešto zamišljate da izvedete u budućnosti, moj topli savet je da to ne bude na Zanzibaru.

Zanzibar je u nekom momentu bio hit destinacija za one koji vole da preseku zimu odmorom na nekoj egzotičnoj destinaciji, a po tim idiličnim fotkama koje bi preplavile društvene mreže bilo je jasno i zašto. Međutim, neki važni detalji ostaju prikriveni, a mogli bi značajno da utiču na kvalitet vašeg odmora – ako ga zamišljate kao niz sporih dana opuštanja, sunčanja na savršenoj plaži i kupanja u savršenom moru - piše portal Nova.

Ja nisam baš išla na takav odmor, od starta u Keniji je bio avanturistički, ali sam sastavila nekoliko dana u u jednom zanzibarskom selu, u rizortu na samoj obali, popularnom među turistima. Delovao je idealno za tu vrstu relaksacije, s velikim bazenom okruženim baldahinima u središtu, a kokosovim palmama, drvenim ležaljkama i ljuljaškama na samoj plaži. Posebno pošto je u tom vansezonskom teminu bio skoro prazan, tek par bungalova je bilo zauzeto.

Sva nestrpljiva sam odmah pojurila do plaže i sećam se da mi je bilo čudno što se ljudi uopšte bućkaju u bazenu, ali ubrzo me je zapljusnula bolna stvarnost letovanja u Africi – mora nije ni bilo. Stigla sam baš u vreme oseke, kad se talasi tek naziru, stotinama metara u daljini, ostavljajući na nepreglednoj, beloj peščanoj površini gomile algi i školjkica.

Plaže i kupanje u Zanzibaru

U narednim danima ispostavilo se da je to pomeranje okeana dosta problematično ako planiraš da se isplivaš – svakog dana se plima i oseka smenjuju na 6 sati, pri čemu se taj krug iz dana u dan pomera za po jedan sat (jeste računica malo nezgodna, ali postoji sajt na kojem se to može pratiti).

To znači da dobar deo dana neće moći da se kupa. Ali, i kad može, uvek je lutrija kakva će biti voda – dešavalo se da s plimom donese baš mnogo prljavštine, a pritom je tako topla da je neprijatno; desilo se i da budu takvi talasi da se i iskusni plivači koprcaju u plićaku, a vetar tako šiba da odmah po izlasku iz vode trčiš da se obučeš…

Doduše, jedan dan smo proveli na čuvenoj Kendwa plaži, za koju kažu da je jedina na Zanzibaru na kojoj plima i oseka nisu u takvim ekstremima. Ali ona definitivno nije moj fazon, a realno i ne vidim zašto bi je neko izabrao u odnosu na dosta jeftiniju Tursku, na primer – uređena je do poslednjeg milimetra, hotel do hotela, prostor za plivanje je ograničen, gomila je čamaca i skutera, a preplanuli turisti „tope“ se pod suncobranima na „bezbednoj udaljenosti“ od lokalaca.

Zanzibar: Afričko sunce

Ni sunčanje nije opušteno – „afričko Sunce“ sve vreme tako prži da je i s faktorom 50 potrebno tek 10 minuta da ozbiljno izgoriš, zbog čega mnogi i na plažama nose duge rukave i uvijaju se u marame.

I tako se idiličan odmor jako lako svede na izležavanje u dubokom hladu uz neki bazen, jer je tako toplo da ništa drugo ne možeš da radiš, mažeš slojeve kreme za sunčanje preko opekotina od prethodnog dana i paziš da ti ni delić tela ne okrzne sunce, jedva dišeš od vlage u vazduhu, a more uglavnom ne nudi nikakvo osveženje. Svaki pokušaj da otplivam malo tražio je dodatnu procenu i pripremu – od toga da li trenutno ima „dovoljno vode“ do navlačenja nikad osušene majice. Ne, Zanzibar definitivno nije za „pravi morski odmor“.

Ali, daleko od toga da ga ne vredi posetiti – za avanturu je super, posebno za one koji se prvi put susreću s „pravom Afrikom“. Zanzibar nudi toliko toga za videti, doživeti, probati.

Na ovoj turi prvi put sam se kupala u pećini s morskim kornjačama. Otkrivala sam tajne Stountauna, grada koji je bio poznat po najvećoj pijaci robova, a meni zanimljiviji jer je tu rođen Fredi Merkjuri… Fotkala sam džinovske morske zvezde, nisam pojma imala da ih ima u toliko boja; deluju kao neki drveni ukrasi, a kad ih duže držiš u rukama osetiš kako se kreću. Obišla sam i čuveni The Rock, restorančić na steni usred mora (kad je plima, naravno – tokom oseke ne izgleda baš tako atraktivno), a jako je zabavna bila i poseta farmi začina…

Što se tiče plaže, najlepši mi je bio jedan vetrovit dan kad se sav život sela slio na nju i kad sam Zanzibarce upoznala u najopuštenijem izdanju.

Tako da, Zanzibar je preporuka ako želite odmor bogat novim iskustvima, u tom slučaju odmah rezervišite sve izlete koje vam agencija nudi. Ali, ako želite kvalitetno kupanje i sunčanje – bolje uplatite nešto bliže.

 Romantičan, istorijski i očaravajuće lep – Prag je grad koji spaja srednjovekovnu čaroliju i moderan duh. Sa svojim zlatnim krovovima, bajkovitim ulicama, bogatom kulturnom scenom i najfinijim pivom Evrope, češka prestonica je destinacija koju nećete zaboraviti. Bilo da šetate Karlovim mostom, istražujete Praški zamak ili uživate u tradicionalnim jelima u nekoj staroj „hospodi“, Prag vam obećava nezaboravno iskustvo.

Kratka istorija Praga

Prag, glavni grad Češke Republike, jedan je od najlepših i najstarijih gradova Evrope. Njegova istorija seže u doba Kelta i Rimljana, ali pravi razvoj grada počinje u 9. veku, osnivanjem Praškog zamka. Tokom srednjeg veka Prag postaje važno trgovačko i kulturno središte Srednje Evrope.
U 14. veku, za vreme vladavine Karla IV, grad doživljava svoj zlatni period – osniva se Karlov univerzitet (najstariji u Srednjoj Evropi), grade se Karlov most i Katedrala Svetog Vida, a Prag postaje prestonica Svetog Rimskog Carstva.

Grad je preživeo mnoge istorijske prevrate – od Husitskih ratova, habzburške dominacije, nacističke okupacije, do komunističke vladavine i Baršunaste revolucije 1989. Danas je Prag moderan, otvoren i šarmantan grad koji čuva duh prošlosti.

Zašto posetiti Prag?

Prag je grad koji izgleda kao da je izašao iz bajke – sa brojnim crkvama, dvorcima, kaldrmisanim ulicama, romantičnim mostovima i veličanstvenim fasadama. Ujedno, grad nudi i modernu umetnost, bogat noćni život, brojne muzeje i galerije, kao i fantastične vidikovce.
Veoma je pristupačan i lako se obilazi peške ili javnim prevozom. Bez obzira da li voliš istoriju, umetnost, pivo ili samo romantične šetnje – Prag ima nešto za tebe.

Gastronomska ponuda Praga

Češka kuhinja je obilna, ukusna i puna tradicije. U Pragu možeš probati specijalitete poput:

• Svíčková – govedina u kremastom sosu sa knedlama i brusnicama,

• Vepřo knedlo zelo – pečena svinjetina sa knedlama i kiselim kupusom,

• Gulaš po češkom receptu – često se služi sa lukom i hlebom,

• Trdelník – slatko pecivo na ražnju, punjeno čokoladom, sladoledom ili voćem,

• I naravno, češko pivo – koje se smatra jednim od najboljih na svetu.

Pored tradicionalnih restorana (tzv. „hospoda“), grad nudi i veliki broj modernih bistroa, veganskih lokala i internacionalnih kuhinja.

Najpoznatije atrakcije Praga

1. Praški zamak (Pražský hrad) – jedan od najvećih zamaka na svetu, s pogledom na ceo grad.

2. Karlov most (Karlův most) – kameni most iz 14. veka ukrašen baroknim statuama.

3. Stari gradski trg (Staroměstské náměstí) – sa poznatim astronomskim satom (Orloj) koji svakog sata prikazuje pokretne figure.

4. Katedrala Svetog Vida – gotičko remek-delo unutar zamka.

5. Mala Strana – slikovita četvrt puna baroknih zgrada, ambasada i skrivenih vrtova.

6. Petřín vidikovac – toranj nalik Ajfelovoj, sa prelepim pogledom na Prag.

7. Žižkovska televizijska kula – s neobičnim skulpturama beba koje se penju po tornju.

8. Dancing House (Kuća koja pleše) – moderno arhitektonsko čudo u centru grada.

Specifičnosti Praga

• Prag je poznat kao "Grad stotinu tornjeva", jer ima više od 500 crkava, kula i vidikovaca.

• Grad je jedan od retkih koji nije uništen tokom Drugog svetskog rata, pa je stari deo grada autentično očuvan.

• Češko pivo je toliko važno u kulturi da je često jeftinije od vode!

• U Pragu se nalazi najstariji operativni astronomski sat na svetu, napravljen 1410. godine.

• Grad ima dug poetski duh, povezan sa piscima kao što su Franz Kafka i Milan Kundera.