Leni Rifenštal - žena koju je Hitler obožavao
Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.
Leni Rifenštal je bila nemačka rediteljka, producentkinja, fotografkinja i umetnica, poznata po svom radu tokom Trećeg rajha.
Vrhunac karijere dostigla je u godinama pre Drugog svetskog rata, kada je radila na propagandnim filmovima za nemačku vladu.
U istoriji je upamćena ne kao nacistkinja, već kao ostvarena snimateljka, a neke od njenih metoda snimanja filmova ostale su nepromenjene do danas - prenosi Sombor.info.
Umetnica od samog početka
Rođena je 22. avgusta u Berlinu 1902. godine, a tokom mladosti je pokazivala veliko interesovanje za umetnost i performanse. Studirala je balet, a zatim je prešla na glumu, gde se pojavila u nekoliko filmova.
Paralelno sa glumom, pojavila se i njena ljubav prema snimanju filmova. Ubrzo je pronašla mentora u osobi po imenu Arnold Fank i dobila adekvatno obrazovanje.
Godine 1935. objavljen je njen film Trijumf volje. Bio je to dokumentarac koji je prikazivao 6. kongres Nacionalsocijalističke partije.
Njena režija je pomogla da se događaj predstavi kao grandiozan i raskošan, a ljudi koji učestvuju na kongresu kao važni i posebni.
Film je bio čista propaganda, ali Leni je i danas prepoznata po svojoj sposobnosti da predstavi politiku kao umetnost kroz snimanje i režiju. Koristila je inovativne tehnike snimanja, snimajući iz više uglova i sa složenim pokretima kamere koji nikada ranije nisu viđeni.
Trijumf volje bio je samo početak
Film su voleli Jozef Gebels i Hajnrih Himler, ali niko ga nije voleo više od Adolfa Hitlera. Rekao je da Leni radi odličan posao za budućnost stranke i zemlje.
Odmah nakon toga, pozvao ju je u svoju kancelariju i zamolio je da snimi film tokom Olimpijskih igara koje će se održati u Berlinu sledeće godine. Dobila je finansijsku podršku za snimanje.
Njen sledeći film Olimpija prepričava priču o Olimpijskim igrama. Rajfenštal je morala da izmisli novi model snimanja kako bi snimila sportiste u pokretu, u vodi, a poseban izazov je bilo snimanje trkača koji nose olimpijsku baklju iz Grčke u Nemačku.
Tako je Leni bila prva snimateljka koja je koristila kamere na pokretnim trakama i prve podvodne kamere. Pored toga, u filmu Olimpija, mnogo se bavila prelazima iz kadra u kadar, što će koristiti skoro svi budući snimatelji na svetu.
Posle rata
Nakon pada Trećeg rajha, Leni je pokušala da pobegne iz zemlje, ali su je zarobili američki vojnici. Vrlo dobro su znali ko je ona i veoma dobro su se ophodili prema njoj.
Amerikanci su već tada znali da je njena veza sa nacističkom partijom nominalna. Postala je član stranke na nagovor svog mentora Arnolda Fanka, ali osim snimanja filmova, nije se bavila nikakvom drugom aktivnošću.
Preživela je stotine intervjua i ispitivanja u godinama posle rata, a kada se vratila u Nemačku, nije mogla da pronađe studio koji bi objavio njene filmove. Nakratko je oživela karijeru pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, radila je fotografije i pravila izložbe. Umrla je u Minhenu 2003. godine u 102. godini života.
