Truth Social diplomatija: Kako se vodi trgovinski rat 21. veka i šta Tramp uopšte želi od Evrope?
Otkako je stupio na dužnost predsednika SAD Donald Tramp ne prestaje da preti carinama celom svetu. U poslednjim pismima koje je uputio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsednici Meksika Klaudiji Šejnbaum, najavio je kako će SAD uvesti carinu od 30 odsto na robu iz Evropske unije i Meksika, koja će stupiti na snagu 1. augusta.
Kao i neka ranija, i ovo pismo je objavio na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
„Meksiko mi je pomagao u obezbeđivanju granice, ali ono što je Meksiko uradio nije dovoljno“, napisao je Tramp u pismu predsednici Meksika, preneo je Forbs BiH.
Nije se dugo čekao odgovor EU
Nije zaboravio da naglasi kako neće biti carina na robu iz EU ako blok od 27 zemalja “ili kompanije unutar EU odluče da grade ili proizvode proizvode unutar Sjedinjenih Država. EU zajedno prodaje više SAD-u nego bilo koja pojedinačna zemlja.
Nije se dugo čekao odgovor iz EU. Blok je, poručeno je, spreman da uzvrati Trampu. „Preduzećemo sve potrebne korake kako bismo zaštitili interese EU“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da je EU spremna da nastavi razgovore sa SAD, dok istovremeno razmatra i „proporcionalne protivmere“.
„Preduzećemo sve potrebne korake kako bismo zaštitili interese EU “, rekla je Fon der Lajen, prenosi Politiko, navodeći kako je pet diplomata EU potvrdilo da će se ambasadori sastati u nedelju na hitnim razgovorima, pre sastanka ministara trgovine bloka u Briselu u ponedeljak.
Uvođenje carina od 30 odsto na izvoz EU poremetilo bi ključne transatlantske lance snabdevanja, na štetu preduzeća, potrošača i pacijenata s obe strane Atlantika, neka su od predviđanja. Međutim, da li to uopšte interesuje Trampa? Odgovor je nepoznat, kao što je velom misterije obavijeno i to šta on uopšte želi od Evrope.
Tramp: “Volim da razmišljam na veliko”
„Volim razmišljati na veliko. Za mene je to vrlo jednostavno: ako ćete ionako razmišljati, onda bi trebalo razmišljati na veliko“, napisao je u knjizi „Umetnost sklapanja dogovora“.
Otkako je po drugi put ušao u Belu kuću, potpisao je više naredbi koje su postale izvršne nego bilo koji njegov prethodnik, ali je isto tako i predsednik na čiju administraciju je adresiran najveći broj tužbi. Tuže ih države u SAD zbog uvođenja globalnih carina, tuže ih imigranti jer pokušava da ih protera u matične zemlje, univerziteti se bune jer se njihov glas pokušava utišati… Spisak je dug.
Od Evrope, odnosno Danske, čini se da više ne želi Grenland, ili je samo nakratko odustao usred prečih carina, ne spominje više ni da Kanadu želi učiniti novom državom SAD.
Kritikovanje američke spoljne politike u Trampovom slučaju nije novost. Davne 1987. godine platio je reklamni oglas preko cele stranice u Njujork tajmsu, Vašington postu i Boston globu. Bilo je to otvoreno pismo upućeno Amerikancima u kojem tvrdi da SAD troše novac štiteći saveznike koji “mogu priuštiti da se brane”.
Plaćeni oglas iz osamdesetih
“Neka Japan, Saudijska Arabija i drugi plate za zaštitu koju pružamo kao saveznici. Pomozimo našim poljoprivrednicima, našim bolesnima, našim beskućnicima tako što ćemo uzeti nešto od nekih od najvećih profitabilnih mašina ikada stvorenih – mašina koje smo mi stvorili i negovali. “Oporezujmo” ove bogate nacije, a ne Ameriku. Okončajmo naše ogromne deficite, smanjimo poreze i dozvolimo američkoj ekonomiji da raste neopterećena troškovima odbrane onih koji lako mogu priuštiti da nam plate za odbranu njihove slobode. Ne dozvolimo da se naša velika zemlja više ismejava”, deo je pisma koje je nakon njegovih brojnih predsedničkih naredbi ponovo aktuelizovano i izvučeno iz arhiva.
Jednako danas od zemalja članica NATO-a traži da izdvajaju pet posto BDP-a na odbranu. Jedini koji se usprotivio ovom predlogu bio je španski premijer Pedro Sančez koji je na Samitu NATO-a u Hagu, na kojem je bio i Tramp, prošlog meseca poručio kako Španija ne namerava da izdvaja pet odsto BDP-a za odbranu, ponovivši kako će izdvajati 2,1 odsto.
Džejson Furman, profesor na Odseku za ekonomiju Univerziteta Harvard u svom osvrtu zaključuje da bi trgovinski rat mogao mnogo više naštetiti američkoj ekonomiji nego evropskoj. Razlog je taj, kaže on, što su Sjedinjene Države sada u sukobu sa praktično svakom zemljom na svetu, dok se Evropa suočava sa značajnim problemima samo u trgovini sa Sjedinjenim Državama.
Kako će se završiti trgovinski rat
„Ako bi se sporazum odnosio samo na niže carine, tehnički bi bilo lako završiti brze pregovore; korist za obe ekonomije bila bi relativno mala, ali ipak vredna truda. Da bi se to dogodilo, Sjedinjene Države moraju biti spremne da odustanu od svojih deset odsto opštih carina. Značajnija korist bi proizašla iz dublje integracije poput Transatlantskog trgovinskog i investicijskog partnerstva (TTIP) o kojem se pregovaralo pre deset godina. Ipak, ne vidim mnogo naznaka da je ovo Trampov krajnji cilj; pregovori bi mogli potrajati godinama, a politički su kontroverzni čak i u velikim evropskim izvoznim silama poput Nemačke pre deset godina“, piše on i dodaje između ostalog:
„Druga mogućnost koja je, čini se, u usponu, uz napomenu da bi se mogla promeniti u bilo kojem trenutku, jeste da primarni zahtev SAD nije povećanje pristupa tržištu za američke kompanije koje posluju u Evropi, već smanjenje evropske ekonomske integracije s Kinom. U nekim aspektima, ovo ide u skladu s povećanim evropskim skepticizmom prema ekonomskoj integraciji s Kinom. Prošle godine, na primer, Evropska unija je odražavala Bajdenove visoke carine na kineska električna vozila vlastitim vrlo visokim carinama. Međutim, postoji ograničenje: ukupna trgovinska izloženost Evrope Kini, izvoz plus uvoz, iznosila je 740 milijardi evra prošle godine, što je isti red veličine kao i trgovinska izloženost Sjedinjenim Državama od 850 milijardi evra. Možda još važnije, Evropa – ili neke evropske zemlje – znatno je otvorenija za kineske strane direktne investicije nego Sjedinjene Države. A strane direktne investicije mogle bi biti najveća briga Sjedinjenih Država ako pokušavaju da popune rupe u svom kineskom carinskom režimu“, navodi, između ostalog, Furman.
Trgovinski rat ostaje i dalje ključna tema čiji kraj se još ne nazire. Kada će biti završen to zna samo Trmp. Ali, ostaje još jedno neodgovoreno pitanje – šta on zaista želi od Evrope, Meksika i drugih?
