Kralj Maroka Mohamed V uručio je Veliki kordon Ordena prestola premijeru Konga Patrisu Lumumbi 8. avgusta 1960. godine tokom njegove zvanične posete Maroku.

Patris Lumumba, rođen na današnji dan pre sto godina, bio je prvi demokratski izabrani premijer Republike Kongo, političar i nacionalni heroj. A bio je i otac: njegova deca se još bore za rasvetljavanje njegovog ubistva.

Žilijanu Lumumbu više od 60 godina proganjaju pitanja ko joj je ubio oca, kako su Amerikanci pomogli u atentatu, šta su uradile Ujedinjene nacije? Da li su stajale po strani i posmatrale, iako je on bio pod njihovom zaštitom? To su neprijatna, politička pitanja. I Žilijana se neće smiriti dok ne dobije odgovore, piše Dojče vele.

„Ne možete biti ćerka Patrisa Lumumbe, a da vam to ne odredi život“, kaže ona. Njen pogled je smiren. Ne gleda u kameru, već u stranu, blago podignute brade. Gleda kroz prozor svoje kuće u Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo.

Ovog 17. juna u Briselu je ponovo razmatrano ubistvo njenog oca koje se dogodilo 1961. godine. Jasno je da Belgija snosi deo odgovornosti: parlamentarna istraga iz 2001. godine utvrdila je da je tadašnji belgijski kralj Boduen znao za planove atentata i da nije učinio ništa da ih zaustavi.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ali, to nije sve. Žilijanin brat, Fransoa, tužilac, optužuje belgijsku državu ne samo za ratne zločine i mučenje, već i za deo zavere usmerene na političko i fizičko eliminisanje njegovog oca.

Lumumba se borio za nezavisnost Konga

Patris Lumumba je oslobodio Kongo od belgijske kolonijalne vlasti 30. juna 1960. godine i postao prvi premijer zemlje u Africi. Obećao je demokratiju, prosperitet i kraj strane eksploatacije prirodnih resursa. Ali, to se nikada nije dogodilo.

Zapadu – a posebno Belgiji i Sjedinjenim Državama – nisu se dopali planovi Patrisa Lumumbe da nacionalizuje prirodne resurse Konga. I svakako im se nije dopalo to što je usred Hladnog rata bio blizak sa Sovjetskim Savezom.

Dana 17. januara 1961. godine, šest meseci nakon što je Lumumba izabran za prvog premijera slobodnog Konga, separatisti su ga, uz belgijski i američki blagoslov, doveli u neprijateljsku provinciju Katanga. Tamo su on i dvojica njegovih bliskih saradnika streljani po naređenju belgijskih oficira. Detalji su izašli na videlo tek kroz istraživanja poput onih belgijskog sociologa Luda De Vitea u delu „Atentat na Lumumbu“.

Jedan drugi belgijski oficir, Žerar Sote, isekao je tela i rastvorio ih u kiselini. Od Lumumbe su ostala samo dva zuba. Sote ih je zadržao kao trofej. Lumumbina ćerka Žilijana saznala je za to na televiziji, u izveštaju nemačkog ARD-a iz 2000. godine u kojem je sam Sote prepričao detalje i držao zube pred kamerom. Užasno sećanje koje i danas ljuti Žilijanu.

„Kako biste se osećali da su vam rekli da je vaš otac ubijen, sahranjen, iskopan i isečen na komade, i da su delovi njegovog tela takođe uzeti“, pita ona. „Za mnoge, on je bio prvi premijer Konga, nacionalni heroj. Za mene, on je moj otac.“

Kovčeg ubijenog kongoanskog heroja za nezavisnost Patrisa Lumumbe vraćen je u njegov rodni region 22. juna 2022. godine, na emotivno nabijenu turneju i sahranu, više od šest decenija nakon njegovog atentata. Avion je odneo Lumumbine posmrtne ostatke.

Žilijana Lumumba se bori za istinu

Godinama kasnije, Žilijana je napisala pismo belgijskom kralju zahtevajući povratak jednog od zuba. Niko ne zna gde je drugi. Sote je tvrdio da je bacio zube u Severno more. Ubrzo nakon toga je preminuo. Međutim, kasnije je njegova ćerka pokazala zlatni zub novinaru. Ludo de Vite ju je tužio, a belgijske vlasti su konfiskovale zub.

Godine 2022, tadašnji belgijski premijer, Aleksandar de Kro, vratio je zub Lumumbinoj deci na ceremoniji u Briselu i izvinio se – za razliku od kralja Filipa, direktnog potomka kralja Boduena, koji očigledno nije mogao da se natera da se izvini. On je samo izrazio svoje „najdublje žaljenje“ zbog nasilja nanetog Kongu pod belgijskom vlašću.

Ali za Žilijanu, izvinjenje nije dovoljno. „Ne radi se o izgovorima. Radi se o istini“, kaže.

Deca odrasla u egzilu

Kada joj je otac ubijen, Žilijana je imala samo pet godina. Saznala je za to dok je bila u egzilu u Egiptu. Nekoliko meseci pre Lumumbinog ubistva, ona i njena braća i sestre prokrijumčareni su iz kuće u Kongu, gde je njihov otac već bio u kućnom pritvoru, i dovedeni u Kairo sa lažnim pasošima. Patris Lumumba znao je da će umreti, kaže Žilijana. To je napisao i u svom poslednjem pismu ženi.

U Kairu su Lumumbina deca odrasla sa Mohamedom Abdel Azizom Išakom, prijateljem diplomatom, njegovom ženom i njihovom decom. Žilijana ih zove Papa Abdel Aziz i Mama Zizi. Ona govori o divnom detinjstvu: „Odrastali smo sa puno ljubavi i empatije.“

Ipak, Lumumbina deca nisu mogla da pobegnu od sebe. „Mi smo politička porodica. Došli smo u Egipat iz političkih razloga, da budemo gosti predsednika Nasera. Politika je srž naših života, sviđalo nam se to ili ne.“ Nije ni čudo što su se i deca uključila u politiku. Žilijana je obavljala razne ministarske funkcije, a njen brat Fransoa je vođa Nacionalnog pokreta Konga – stranke koju je osnovao njegov otac.

Žilijani je oduvek bilo jasno da je atentat na njenog oca bio politički, čak i kada je bila dete. To je naučila u Kairu od mame Zizi, koja je to prvo ispričala svom najstarijem sinu, Fransoi, a zatim i ostaloj deci. Mama Zizi i tata Abdel Aziz su takođe bili ti koji su Lumumbinu decu naučili tome kakva je bila njihova porodična priča.

Krivica, priznanje i kolonijalni kontinuitet

Tek 1994. godine, kada je Mobutu sasvojom diktaturom bio na ivici kolapsa, Žilijana se vratila u Kongo. Otac je deci dao instrukcije: „Rekao nam je: ’Šta god da se desi, morate se vratiti kući.’ Kada je ponovo bilo bezbedno za nas, vratili smo se kući, gde i pripadamo.“

Danas je Žilijana manje aktivna u kongoanskoj politici. Ne želi da govori o trenutnoj situaciji u Kongu, sukobu između kongoanske vojske i pobunjeničke milicije M23, niti o kontinuiranoj eksploataciji prirodnih resursa, u kojoj učestvuju Zapad, Kina, Ruanda i druge strane sile. Niti želi da govori o suđenju u Briselu, koje je još uvek u toku. Reći će samo ovo: „Ništa se nije dogodilo u poslednjih deset godina. Jedanaestoro od dvanaest optuženih je umrlo.“

Neaktivnost belgijskog pravosuđa govori sama za sebe, smatra Žilijana, a prenosi Dojče vele. Ona ne gaji velike nade da će neko konačno biti pozvan na odgovornost za ubistvo njenog oca. Poslednji živi optuženi ima preko 90 godina.

Za Žilijanu je to teško i frustrirajuće iskustvo: „Niko nije pozvan na odgovornost. Nijedan Belgijanac, nijedan Evropljanin, niko iz Konga. Nijedan belac, nijedan crnac. Svi se slažu da je bilo ubistva. Ali niko ne želi da prizna da je počinio to ubistvo.“

Danas, 2. jula 2025. godine, Patris Lumumba bi napunio sto godina.

U subotu je u Budimpešti, glavnom gradu Mađarske, održan Prajd na kome je, prema tvrdnjama organizatora, marširalo gotovo 200.000 ljudi i to uprkos zabrani nacionalističkog premijera Viktora Orbana.

Pored zakona usvojenog sredinom marta kojim se zabranjuju takva okupljanja, Mađarska je otišla toliko daleko da je izmenila Ustav da bi „zaštitila decu“ od LGBTQ.

„Teško je proceniti tačan broj jer nikada nije bilo toliko ljudi na Prajdu u Budimpešti“, rekla je za AFP predsednica Prajda Viktorija Radvanji, dok je gradonačelnik Budimpešte iz stranke Zeleni Đerđ Karačonj pohvalio rekordnu posećenost.

„Hvala ti, Viktore Orbane, što promovišeš tolerantnije društvo!“, poručio mu je na Fejsbuku.

Policija je, pozivajući se na „zaštitu dece“, prošle nedelje zabranila skup, što je korak unazad za prava zajednice LGBT+ u Evropskoj uniji (EU).

Međutim, organizatori i kancelarija gradonačelnika odlučili su da se parada održi, tvrdeći da takav događaj ne zahteva zvanično odobrenje.

Posle izražavanja podrške iz 33 zemlje skupu u Budimpešti, ministar pravde upozorio je diplomate u Mađarskoj da će, ako učestvuju na tom zabranjenom skupu, „morati da se suoče s posledicama“.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Kamere su bile unapred postavljene u Budimpešti da bi prepoznavanje lica moglo da omogući vlastima da učesnike kazne sa do 500 evra, dok su organizovanje ili poziv na učešće kažnjivi sa godinu dana zatvora.

Goran Miletić, direktor Civil Right Defendersa za Evropu, prisustvovao je Maršu ponosa u Budimpešti. On za Danas kaže da je Prajd u Budimpešti ove godine očigledno najbitniji Prajd u Evropi.

Tome je definitivno doprineo sam Orban koji je nakon prvobitnih mlakih reakcija na zabranu, reagovao zaoštravanjem, a ne pokušajem sa se nađe rešenje. Na kraju je solidarnost sa organizatorima i u samoj Mađarskoj i u Evropi bila neočekivano velika”, kaže Miletić.

Kako dodaje, svaki značajniji prajd u Evropi, političke grupacije i institucije poslali su svoje delegacije, a gotovo svako je dao izjave podrške ili došao lično da podrži Marš ponosa.

„Na ulici je definitivno bilo više od 100.000 ljudi (neki kažu i 200.000) što niko nije mogao ni da pretpostavi. Bilo je dosta starijih građana Budimpešte. Bilo je veselo i uz muziku, bez obzira što je sam Prajd bio definitivno jasan protest protiv Orbanove vladavine i zakona“, ukazuje Miletić.

Prema njegovim rečima, zvezda je svakako bio gradonačelnik koji je posle zabrane proglasio ceo skup gradskim događajem, otvorio Prajd Park na gradskoj površini i time pomogao sa se zaobiđe zabrana.

„Atmosfera u samoj Budimpešti je bila odlična, male grupice desničara su delovale prilično smešno, budući da je policija morala njih da čuva. Sve u svemu, veoma važan dan za LGBT zajednicu u svim homofobičnim zemljama Evrope – i svakako za Srbiju, a veliki autogol Orbana“, zaključuje Miletić.

Pre no što se Orban vratio na vlast 2010. godine, Mađarska je bila jedan od najglasnijih branilaca LGBT+ prava u regionu: homoseksualnost je dekriminalizovana početkom 1960-ih, a istopolni građanski brakovi priznati 1996. godine. Ali je kao šef vlade, taj zagovornik „neliberalizma“ postepeno to promenio

Više od sedam decenija prošlo je od prvih eksplozija iznad Hirošime i Nagasakija, a svet je i dalje u eri nuklearnog naoružanja. Najnoviji sukobi na Bliskom istoku ponovo su otvorili pitanja nuklearnog oružja i koje ga zemlje poseduju.

Sukob između Irana i Izraela započeo je 13. juna ove godine kada je Izrael izveo iznenadne vazdušne napade na ključne iranske nuklearne i vojne objekte. Iran je odgovorio lansiranjem balističkih raketa na izraelske gradove. U sukob se 22. juna uključuju Sjedinjene Američke Države, kada su izvele vazdušne napade na tri iranska nuklearna postrojenja. U znak odmazde, Iran je narednog dana lansirao rakete na američku vojnu bazu u Kataru. Primirje je proglašeno nakon 12 dana intenzivnih borbi.

Jedan od neposrednih povoda napada bile su tvrdnje Izraela da je Iran ubrzao obogaćivanje uranijuma i da se približava mogućnosti izrade nuklearnog oružja - piše N1.

Od "Projekta Menhetn" do globalne trke

Sve je počelo tokom Drugog svetskog rata. SAD, uz pomoć saveznika, razvile su prvo nuklearno oružje kroz Projekat Menhetn. Bomba bačena na Hirošimu i Nagasaki otvorila je eru nuklearnog oružja.

Nakon rata, Sovjetski Savez je 1949. godine detonirao svoju prvu atomsku bombu, što je označilo početak Hladnog rata i ubrzane trke u naoružanju. Nakon toga, Francuska, Velika Britanija i Kina razvile su sopstvene kapacitete. Nastojeći da spreče dalje širenje razvoja nuklearnog oružja, SAD i druge zemlje pregovarale su o Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT) 1968. i Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) 1996. godine. Tako su nastale prve priznate nuklearne sile prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT).

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ograničenje naouružanja

U vreme sklapanja NPT-a, nuklearne zalihe Sjedinjenih Američkih Država i tada Sovjetskog Saveza, brojale su se u desetinama hiljada. Počevši od 1970-ih, američki i sovjetski lideri pregovarali su o nizu bilateralnih sporazuma o kontroli naoružanja i inicijativi koje su ograničile, a kasnije pomogle u smanjenju veličine nuklearnih arsenala.

Ko danas ima nuklearno oružje?

Danas, devet zemalja sveta poseduje nuklearno oružje - SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael. Neke zemlje, sumnja se, eksperimentišu sa razvijanjem najopasnijeg oružja.

Zemlje koje poseduju nuklearno oružje mogu se podeliti u dve kategorije - priznate nuklearno naoružane države (prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja ili NPT), nuklearno naoružane države koje nisu potpisnice NPT-a.

Sledećih pet država su i stalne članice Saveta bezbednosti UN i priznate kao "nuklearne sile" po NPT sporazumu:

Rusija
Oko 5.580 bojevih glava, sa moćnim ICBM sistemima (Yars, Sarmat), SLBM Bulava i velikim brojem taktičkih bojevih glava.

Sjedinjene Američke Države (SAD)
Oko 5.200 bojevih glava, uz strateške interkontinentalne balističke rakete (ICBM Minuteman III), podmorničke balističke rakete (Trident II) i avione sa nuklearnim bombama B61.

Kina
Procenjuje se na oko 500 bojevih glava, brzo širi arsenal sa novim ICBM DF-41 i podmorničkim sistemima JL-3.

Francuska
Oko 290 bojevih glava, pretežno na podmornicama (M51 SLBM) i strateškim avionima sa ASMP-A raketama.

Velika Britanija
Oko 225 bojevih glava, isključivo na podmornicama klase Vanguard sa Trident II raketama.

Neke države razvile su nuklearno oružje van okvira NPT, a neke od njih ne priznaju da ga poseduju i to su:

Indija i Pakistan - oko 170 bojevih glava svaka, sa regionalno usmerenim balističkim i taktičkim sistemima (Agni, Shaheen, Babur).

Severna Koreja - procene idu do 50 bojevih glava, uz nove ICBM Hwasong-17 i Hwasong-18.

Država koja nikada zvanično nije priznala posedovanje nuklearnog oružja je Izrael, ali se procenjuje da ima oko 90 bojevih glava, sa Jericho III raketama i nuklearno sposobnim podmornicama.

Zemlje za koje se sumnja da sprovode programe nuklearnog oružja ili da imaju sposobnost da ih tajno razvijaju su Iran, Saudijska Arabija, Sirija.

Države koje su se ranije odrekle nuklearnog oružja su Južna Afrika, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan.

Zašto države i dalje teže nuklearnom oružju?

Nuklearno oružje ostaje krajnja garancija sigurnosti za mnoge režime.

Dok svet ulazi u novu fazu globalne nesigurnosti i sve veće međunarodne napetosti, pitanje nuklearnog naoružanja ostaje jedan od ključnih izazova za čovečanstvo.

Vodeće zapadne novinske agencije izvestile su večeras o sukobima u centru Beograda, navodeći da je policija koristila suzavac protiv antivladinih demonstranata.

Američka agencija Asošiejted pres javila je da je policija opremljena za razbijanje demonstracija „bacala suzavac na hiljade antivladinih demonstranata, na velikom skupu protiv populističkog predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Tenzije su bile visoke i pre i tokom skupa, organizovanom radi podrške zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, navodi AP.

Agencija dodaje da je policija bila raspoređena oko državnih zgrada i u blizini „kampa Vučićevih lojalista“ – u Pionirskom parku u centru Beograda, gde je „došlo do sukoba policajaca i grupa demonstranata“.

U izveštaju se navodi i da su studenti na kraju zvaničnog dela skupa rekli okupljenima da „uzmu slobodu u svoje ruke“.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Francuska agencija Frans pres javila je da je srpska policija koristila suzavac i šok-bombe protiv demonstranata u centru Beograda, gde su se desetine hiljada ljudi okupile zahtevajući vanredne izbore.

Više od četiri sata od početka protesta, izbili su sukobi između grupa demonstranata, od kojih su neki bacali dimne bombe, i snaga bezbednosti, koje su koristile suzavac i šok-bombe, javili su novinari Frans presa iz Beograda.

Agencija Rojters je večeras javila da se „srpska policija večeras sukobila sa antivladinim demonstrantima“ koji traže vanredne izbore i kraj 12-godišnje vladavine predsednika Vučića.

Desetine policajaca opremljenih za razbijanje demonstracija raspoređene su oko državnih zgrada, naročito parlamenta i obližnjeg Pionirskog parka, gde su se gomile Vučićevih pristalica iz cele zemlje okupile na kontraprotestu, navodi Rojters.

Ta agencija dodaje da su neki demonstranti koji su hteli da se suprotstave Vučićevim pristalicama, bacali baklje na policajce po okončanju protesta oko 22.00, a da je policija koristila biber-sprej da ih rastera.

Demonstranti su vikali „Spustite štitove!“, pozivajući policiju da obustavi intervenciju, navodi Rojters.

Izvor: Danas

Marijus Borg Hojbi, 28-godišnji sin norveške princeze osumnjičen je za 23 krivična dela, među kojima su i tri optužbe za silovanje, saopštila je norveška policija.

Hojbi, koji je sin princeze Mete Marit iz njene veze koja je prethodila braku sa princem Hakanom, pod istragom je otkako je uhapšen 4. avgusta 2024. godine, prenosi „Gardijan“.

Nakon vesti da je osumnjičen za napad na svoju devojku, isplivao je čitav niz novih optužbi.

Sumnjiči se za kršenje krivičnog zakona koji se odnosi na „seksualni odnos sa osobom koja je nesvesna ili iz drugih razloga nije u stanju da pruži otpor“, navodi se u saopštenju.

„Ono što policija može da kaže o silovanju jeste da se radi o seksualnom aktu bez pristanka. Žrtva, kako se tvrdi, nije bila u stanju da pruži otpor,“ dodala je policija, piše Dejli Mejl.

Raniji incidenti

Borg Hojbi je prvobitno priveden 4. avgusta nakon noćne svađe u stanu žene u Oslu, s kojom je bio u vezi. Tada je optužen za nanošenje telesnih povreda. Policija je tada u spavaćoj sobi žene pronašla nož zabijen u zid.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

U septembru je ponovo uhapšen zbog kršenja zabrane prilaska. Kada je uhapšen u ponedeljak, nalazio se u automobilu sa navodnom žrtvom iz incidenta u avgustu.

Policija je u utorak saopštila da su sumnje vezane za avgustovski incident sada proširene i na porodično nasilje. Još uvek nije odlučeno da li će Borg Hojbi biti zadržan u pritvoru.

Ko je Marius Borg Hojbi?

Rođen je 1997. godine iz veze pre nego što se Mete-Marit udala za prestolonaslednika Hakona, budućeg kralja Norveške. On i njegovi polubraća i sestre – princeza Ingrid Aleksandra (20) i princ Svere Magnus (18) – odrasli su zajedno. Za razliku od njih, Marius nema zvaničnu javnu ulogu.

Tri nedelje nakon što je izbio požar na teretnjaku kod obale Aljaske, plovilo je potonulo u Tihom okeanu sa hiljadama automobila koji su bili na njemu, javljaju američki mediji. Svi članovi posade – njih 22 – uspešno su evakuisani, a obalska straža navodi da za sada nema tragova zagađenja.

Požar je 3. juna izbio na brodu Morning Midas, dugom 183 metra i teškom 46.800 tona, ali niko od posade nije povređen, saopštila je ranije američka obalska straža.

Brod, koji je prevozio oko 3.000 automobila, uključujući i 800 električnih vozila, plovio je pod zastavom Liberije. Isplovio je iz Kine, a krajnja destinacija mu je bio Meksiko.

🇨🇳 🇲🇽 BUQUE CON AUTOS ELÉCTRICOS SE HUNDE EN EL PACÍFICO 🚢

Morning Midas, un buque con más de 3,000 vehículos eléctricos procedentes de China con destino a México, se hundió en el Pacífico tras incendiarse por fallas en las baterías.

El incidente ocurrió a 770 km de Alaska. La… pic.twitter.com/qYMMEIkoB2

— México Ahora (@AhoraMex) June 26, 2025

Kompanija koja je upravljala brodom „Zodiak maritajm“ saopštila je da je dim najpre primećen na palubi i da posada nije uspela da požar stavi pod kontrolu. Nije, međutim, otkriveno ko je vlasnik broda.

Plovilo je napravila kineska kompanija „Sjamen Šipbilding“.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Liberija je najavila sprovođenje istrage o uzroku požara, dok kompanija „Zodiak maritajm“ vodi posebnu internu istragu.

I kompanija i obalska straža ističu da je prerano za zaključke o tome da li su električna vozila izazvala požar.

Požari povezani sa električnim automobilima često su teže ugasivi i opasniji, a na teretnim brodovima automobili su smešteni tako da nema dovoljno ventilacije, što može ubrzati širenje vatre, podseća Blumberg.

Narodnooslobodilačka armija (NOA) "pokazuje nultu toleranciju prema separatističkim aktivnostima za nezavisnost Tajvana", rekao je u četvrtak portparol kineskog ministarstva odbrane, kada je upitan o nedavnim govorima predsednika Tajvana Lai Čing-tea.

NOA će pojačati borbenu gotovost, kako bi čvrsto zaštitila nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet, rekao je portparol Džang Sjaogang na redovnoj konferenciji za novinare, navodi Rojters.

"Laijeve vlasti stalno guraju Tajvan u opasnu ratnu situaciju; one su uzrok opasnosti po život tajvanskog naroda“, rekao je Džang, dodajući da Laijevi komentari pokazuju njegove „zle namere“.

Lai je u nedelju započeo seriju od 10 govora o „ujedinjenju zemlje“, rekavši da je demokratski vladajući Tajvan „naravno država“ i da Kina na njega ne polaže ni zakonsko niti istorijsko pravo.

Peking i Tajpej sukobili su se oko svojih suprotstavljenih tumačenja istorije u eskalirajućem ratu rečima.

Peking je rekao da je nemoguće „napasti“ ono što je već kineska zemlja.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Peking se nikada nije odrekao upotrebe sile, kako bi ostrvo stavio pod svoju kontrolu i ima posebnu odbojnost prema Laiju, opisujući ga kao „separatistu“.

Tajvan se snažno protivi kineskim pretenzijama na njihov suverenitet i kaže da je na narodu ostrva da odluči o svojoj budućnosti.

Tenzije između Kine i Tajvana sada uključuju svakodnevno raspoređivanje vazduhoplovnih i pomorskih snaga u blizini ostrva.

Poslednje kineske ratne vežbe u aprilu i oktobru regionalni vojni atašei su u velikoj meri videli kao test moguće blokade Tajvana.

SAD i njihovi regionalni saveznici pažljivo prate situaciju, a neki zvaničnici kažu da su raspoređivanje kineskih snaga i njena vojna modernizacija povećali mogućnost da Peking jednog dana ostvari svoje pretnje da će silom preuzeti Tajvan.

Na protestima širom Kenije na poziv omladine protiv policijske brutalnosti i loše vlasti, najmanje osmoro je poginulo, a više od 80 je u bolnicama jer su u sredu neki zadobili prostrelne rane, a neki su prebijeni, saopštile su grupe za ljudska prava.

Državno finansirana Kenijska nacionalna komisija za ljudska prava izvestila je o demonstracijama širom zemlje gde je bilo više od 400 povređenih i više od 60 hapšenja tokom protesta koji su se proširili na 23 od 47 okruga - piše Danas.

Protesti su bili na prvu godišnjicu antiporeskih demonstracija u kojima je 60 ljudi ubijeno, a 20 nestalo.

Parlament i predsednička kancelarija u glavnom gradu Kenije, Najrobiju, bili su zabarikadirani bodljikavom žicom, a policija je blokirala sve pristupne puteve.

Hiljade demonstranata sukobile su se s policijom koja je bacala suzavac, pucala i tukla.

Protesti koji su se proširili na veće gradove, uključujući Mombasu, Kisumu, Nakuru i Njahururu, prerasli su u pozive predsedniku da podnese ostavku zbog loše vlasti.

Tokom prošlogodišnjih protesta, demonstranti su upali u Parlament gde je usvojen zakon o povećanju poreza, zapalivši deo zgrade dok su poslanici bežali. Tela su ležala na ulicama, a medicinski radnici i nadzorni organi rekli su da je policija otvorila vatru. Vojska je raspoređena.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Kenijska omladina je i dalje nezadovoljna vlašću zbog korupcije, rastućih troškova života i policijske brutalnosti, kao i nedavne smrti jednog blogera u pritvoru. Pucnjava iz neposredne blizine na civila tokom nedavnih protesta pojačala je gnev.

Predsednik Vilijam Ruto je u sredu pozvao demonstrante koji su jurišali ka njegovoj kancelariji u Najrobiju, da „ne uništavaju zemlju“.

Mladi Kenijci su koristili društvene mreže da planiraju proteste u znak sećanja na one koji su poginuli prošle godine. Portparol vlade, Isak Mvaura, u ponedeljak je rekao da neće biti protesta i da će sreda biti „normalan radni dan“, ali nije bilo tako.

Međutim, preduzeća u Najrobiju su u sredu bila zatvorena, a policija je ograničila kretanje vozila u centralnom poslovnom okrugu.

Stotine Kenijaca su već bile na ulicama rano ujutro, skandirajući antivladine parole dok je policija na njih bacala suzavac.

Novinar Asošijejted presa je bio svedok toga kako je jedan demonstrant ranjen metkom koji je policija ispalila prema okupljenima, a drugog je policija za razbijanje demonstracija udarila u glavu, te su ga lekari odmah odvezli kolima hitne pomoći.

Glavni policijski inspektor Daglas Kandža je u utorak rekao da neovlašćenim osobama neće biti dozvoljen ulazak u zaštićene zone kao što su Parlament i druge državne zgrade.

Demonstrantkinja, Rouz Murugi rekla je da „policijska brutalnost mora prestati i Ruto mora da ode“.

Drugi demonstrant, Derik Mvangi (25), rekao je: „Siti smo toga iako još mladi“.

„Ljudi se kidnapuju, ljudi se ubijaju“, rekao je on.

Naslov velikih novina, „Standarda“, u sredu je glasio „A luta Continua“ što na portugalskom znači „Borba se nastavlja“. To je bio slogan pobunjenika tokom borbe Mozambika za nezavisnost od kolonijalne vlasti.

Tokom protesta, Uprava za komunikacije zabranila je prenose demonstracija i isključila neke od besplatnih televizijskih signala, što je izazvalo osudu grupa za ljudska prava.

Politički analitičar Herman Manjora je upozorio da demonstranti ostaju nezadovoljni vlastima jer je „Vlada bila nepopustljiva i ojačala je odlučnost mladih ljudi da nastave da se bore“.

Tokom prošlogodišnjih protesta, predsednik Ruto je raspustio Vladu optuženu za nesposobnost i korupciju, ali je zadržao većinu svojih prethodnih ministara u novoj vladi.

Zakon o finansijama kojim su predloženi visoki porezi, a koji je usvojio parlament, povučen je, ali kasnije tokom godine uvedeni su novi porezi kroz amandmane na taj zakon.

Predsednik Ruto je prošle godine imenovao članove opozicionih stranaka u vladu, a u martu je potpisao politički pakt sa svojim izbornim rivalom, liderom opozicije Railom Odingom, ali se stanje nije popravilo.