Američki savezni sudija je privremeno zabranio administraciji predsednika Donalda Trampa da prenese vlasništvo nad spornim zemljištem kompaniji Rio Tinto, za izgradnju rudnika bakra, čemu se protive lokalni Indijanci.

U dugotrajnoj borbi oko projekta "Resolution Copper" verska prava Apača iz San Karlosa u Arizoni suprotstavljena su rastućoj potražnji za bakrom, zbog energetske tranzicije i napora Vašingtona da proširi proizvodnju te rude, piše Rojters, a prenosi Danas.

U odluci napisanoj na 18 stranica, američki sudija Stiven Logan je naveo da će „Apači Stronghold“ – neprofitna grupa Apača i njihovih saveznika – verovatno uspeti u svojoj žalbi Vrhovnom sudu i da bi stoga prenos zemljišta trebalo za sada zaustaviti.

Dodao je da je utvrđeno (čak i da je verovatno), da bi se načinila nepopravljiva šteta ukoliko bi se prenos nastavio.

Spor se vodi oko zemljišta na lokaciji „Oak Flat“, koje je u federalnom vlasništvu, i smatra se svetim za Apače.

Lokalitet međutim ima rezerve više od 18,1 miliona tona bakra, ključne komponente za električna vozila i skoro sve elektronske uređaje.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Projekat „Rezolušn“ bi, ako bude pokrenut, načinio krater širine tri kilometra i dubine 304 metra, uništavajući tako mesto gde Apači slave svoja božanstva.

Od 2021. godine, sudovi su odbijali zahtev Apača da se blokira prenos. Presude su odložene odlukom iz 2014. godine koju su doneli Kongres SAD i tadašnji predsednik Barak Obama.

Predsednik Tramp je započeo prenos zemljišta u svom prvom mandatu, potez koji je potom poništio Džozef Bajden, dok je slučaj nastavio da „putuje“ kroz razne sudove.

Vrhovni sud SAD trenutno sada razmatra da li da prihvati slučaj. Vrhovni sud je najmanje 13 puta rekao da će nastaviti da razmatra zahtev za žalbu, što je neobično mnogo i veoma dugo traje.

U međuvremenu, Tramp je prošlog meseca ponovo pokrenuo proces prenosa zemljišta, sa ciljem da sve bude gotovo do 16. juna.

Milijarder Bil Gejts intenzivirao je svoj sukob sa Ilonom Maskom, optuživši najbogatijeg čoveka na svetu da „ubija najsiromašniju decu na svetu“ merama koje je nazvao pogrešno usmerenim rezovima u američkoj razvojnoj pomoći, piše danas Fajnenšel tajms.

Suosnivač Majkrsofta, koji je obznanio intenziviranje svog filantropskog rada u narednih 20 godina i zatvaranje svoje Gejts fondacije 2045. godine, rekao je u intervjuu da se šef Tesle pri osmišljavanju rezova rukovodio neznanjem.

Maskovo Odeljenje za efikasnost rada vlade, poznatije kao DOGE, u februaru je faktički zatvorilo Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), glavnu federalnu instituciju za dodelu američke pomoći, obznanivši da joj je „došlo vreme da umre“.

Bil Gejts je ocenio da naglost rezova dovela do toga da hrana i lekovi potrebni za spasavanje ljudskih života gube na ispravnosti i upotrebljivosti tamo gde su uskladišteni, i mogu dovesti do razbuktavanja zaraznih bolesti kao što su male boginje, HIV i dečja paraliza.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

„Slika najbogatijeg čoveka na svetu kako ubije najsiromašniju zemlju na svetu nije lepa“, rekao je Gejts, koji je svojevremeno i sam bio najbogatiji čovek na svetu.

Gejts je rekao da je Ilon Mask otkazao slanje pomoći bolnici u provinciji Gaza u Mozambiku a koja je namenjena sprečavanju širenja virusa HIV sa majki na njihovu decu, i sve to u pogrešnom uverenju da SAD kondomima snabdevaju Hamas u Pojasu Gaze na Bliskom istoku.

„Voleo bih da on sad ode i susretne se sa tom decom koja su se zarazila HIV-om jer je on ukinuo taj novac“, rekao je Gejts.

Ovaj filantrop, star 69 godina, juče je obznanio plan davanja doslovno celokupnog svog imetka u narednih 20 godina, a za to vreme, prema njegovoj zamisli, Gejts fondacija će potrošiti više od 200 milijardi dolara na globalno zdravlje, razvoj i obrazovanje. U prethodnih 25 godina, fondacija je za tu svrhu izdvojila oko 100 miilijardi dolara.

Fondacija će biti zatvorena 2045. godine, nekoliko decenija ranije od predviđenog datuma.

Prema Gejtsovim rečima, razlog za ubrzano davanje je postizanje maksimalnog učinka sa potencijalom za pronalaženje sredstava za definitivno suzbijanje zaraznih bolesti kao što su dečja paraliza i HIV.

Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u petak u Bukureštu, zahtevajući da Rumunija ostane verna svom evropskom pravcu, uoči drugog kruga predsedničkih izbora u kojima je favorit kandidat krajnje desnice.

„Nemoguće je da se posle toliko vremena mi, generacija koja je izgradila ovu zemlju posle pada komunizma 1989. godine i povela je ka Evropi, vrati nazad, ka Rusiji“, rekla je za agenciju Frans pres Joana Nikolae, pedesetogodišnja spisateljica i supruga poznatog pisca Mirčee Kartareskua - prenosi n1info.rs.

Lider nacionalističke AUR Džordž Simion, favorit u drugom krugu izbora, koji je u prvom dobio skoro 41 odsto glasova, kritičar je Brisela, protivi se pomoći Ukrajini i traži odštetu Rumuniji za do sada pruženu pomoć.

„Ne možemo nikako da glasamo za Simiona. Evropa je naš dom“, dodao je Nikolae i pozvao na „mobilizaciju zbog ove dramatične situacije“.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Organizatori tvrde da se na mitingu, gde su demonstranti nosili rumunske i evropske zastave, okupilo oko 20.000 ljudi.

Džordž Matei, 23-godišnji student, izrazio je svoj „strah“.

„Želim da ostanem ovde. Nikad nisam zamišljao da živim u drugoj zemlji, ali sam ove nedelje mnogo razmišljao o tome“, rekao je on.

Tridesetosmogodišnji Simion, čiji je uzor američki predsednik Donald Tramp, u drugom krugu će se suočiti sa centrističkim gradonačelnikom Bukurešta Nikusorom Danom, protiv kojeg je u prvom krugu imao oko 20 procentnih poena prednosti.

Dan računa da će oni koji nisu glasali u prvom krugu nadoknaditi Simeonov minus i obezbediti evropsku budućnost svoje 19-milionske zemlje.

"Postoji pet miliona birača izolacionista koje mnogo poštujem, ali koji su prevareni. I trebalo bi da nas bude više od njih", rekao je u petak 55-godišnji gradonačelnik.

I pre nego što je njegovo ime objavljeno sa balkona Bazilike Svetog Petra u Vatikanu, hiljade ljudi u publici su uzvikivali „Viva il Papa“ – Živeo papa!

Robert Prevost, 69-godišnji kardinal, biće 267. na tronu Svetog Petra i nosiće ime Lav Četrnaesti.

On je prvi Amerikanac na mestu pape, iako ga smatraju i kardinalom iz Južne Amerike jer je mnogo godina boravio u misiji u Peruu dok nije postao tamošnji nadbiskup.

Ima i peruansko državljanstvo i upamćen je kao neko ko je pomagao marginalizovanim zajednicama i gradio mostove u lokalnoj crkvi.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Rođen je u Čikagu 1955. godine. Njegovi roditelji su poreklom iz Ekvadora i Francuske.

Prevost je služio još kao dečak u crkvi, a sveštenik je postao 1982. godine.

U prvom obraćanju, kao papa Lav XIV rečima punim ljubavi je govorio o prethodniku Franji.

„Još čujemo u ušima slab, ali uvek hrabar glas pape Franje i njegov blagoslov.

„Ujedinjeni i ruku pod ruku sa Bogom, napredujmo zajedno“, rekao je oduševljenoj publici.

Gomili, koja je slušala na Trgu svetog Petra, rekao je da je pripadnik reda avgustinaca, jednog od monaških redova u Katoličkoj crkvi.

Imao je 30 godina kada se preselio u Peru u okviru avgustinske misije.

Franja ga je postavio za biskupa Čiklaja na zapadu Perua godinu dana pošto je postao papa.

Poznat je među kardinalima širom sveta zbog istaknute uloge u Dikasteriji za biskupe – odseku koji se stara o izboru novih kardinala unutar Katoličke crkve.

Pošto je 80 odsto kardinala koji su učestvovali u konklavi imenovao Franja, nije veliko iznenađenje što je izabran neko poput Prevosta.

Vide ga kao nekog ko bi mogão da nastavi reforme pape Franje u Katoličkoj crkvi.

• Hiljade demonstranata u Bukureštu: Zahtevaju da Rumunija ostane na evropskom pravcu
• Terorista automobilom uleteo među navijače Liverpula, više desetina povređenih na šampionskom slavlju! (VIDEO)

Iako je Amerikanac i potpuno svestan podela unutar Crkve, njegovo latinoameričko poreklo, takođe, predstavlja kontinuitet posle pape Argentinca.

Iako tokom službovanja kao nadbiskup u Peruu nije izbegao skandale seksualnog zlostavljanja koji su bacali senku na Crkvu, njegova eparhija je vatreno negirala da je bio umešan u bilo kakav pokušaj prikrivanja.

Pre konklave, portparol Vatikana Mateo Bruni je rekao da su tokom okupljanja Kardinalskog koledža prethodnih dana isticali potrebu za papom sa „proročkim duhom sposobnim da vodi Crkvu koja se ne zatvara u sebe, već zna kako da izađe i donese svetlost svetu obeleženom očajem“.

Sukobi između Indije i Pakistana dostigli su novu opasnu fazu nakon što je indijska vojska pokrenula vojnu operaciju nazvanu „Operacija Sindor“. Napadi su usledili kao odgovor na masakr u Pahalgamu, delu Kašmira pod indijskom kontrolom, gde su teroristi ubili 26 turista, većinom muškaraca, pred očima njihovih porodica. Indija je optužila Pakistan za podršku terorističkim grupama koje su odgovorne za napad, što je Islamabad odlučno negirao.

Eskalacija nemira u Kašmiru dolaze u trenutku kada je nepoverenje između Indije i Pakistana tokom godina samo raslo, uz gotovo nikakve diplomatske napore da se premosti jaz između njih.

Svet mora da bude zabrinut zbog rastućih tenzija između ovih nuklearno naoružanih suseda koji se nalaze u dugotrajnom stanju neprijateljstva.

Indija tvrdi da su njeni raketni napadi bili odgovor na brutalan ubistvo turista koji su uživali blizu Pahalgama u Kašmiru, kada su militanti otvorili vatru, ubivši 26 osoba i ranivši desetine 22. aprila.

Indija je optužila Pakistan da skriva, naoružava i štiti militantne organizacije čiji su borci infiltrirali gotovo 500 milja dugu granicu u Kašmiru i napadali državu.

Pakistan je odbacio ove optužbe i tvrdi da samo podržava pravo na samoodređenje Kašmiraca. Međutim, ovog puta situacija je bila drugačija, jer su turisti koji su ranije uglavnom bili pošteđeni od strane militanata, sada postali meta napada.

Ubijani su samo muškarci

I ubijani su samo muškarci – u nekim slučajevima, pogubljeni pred očima svojih porodica.

Značajno je da je Indija nazvala svoju odmazdu „Operacija Sindor“. Sindor je crveni prah koji žena nosi u razdeljku kose, simbolizujući bračni status. U napadu na turiste kod Pahalgama, mnoge žene su ostale udovice.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Nekoliko dana nakon ubistava, indijski premijer Narendra Modi izjavio je: „Kažem celom svetu, Indija će identifikovati, pratiti i kazniti svakog teroristu i njihove saučesnike. Progonićemo ih do kraja sveta. Indijski duh nikada neće biti slomljen terorizmom. Terorizam neće proći nekažnjeno. Učinićemo sve da obezbedimo da pravda bude zadovoljena“.

Drugi načini napada i pretnji

Indija je pojačala diplomatsku ofanzivu proterujući vojne savetnike i obustavljajući ključni sporazum o deljenju voda, poznat kao Indus Water Treaty.

Pakistan je uzvratio. Premijer Šahbaz Šarif je predsedavao sastankom Nacionalnog saveta bezbednosti, usvojivši recipročne mere i naglasio da bi obustava sporazuma o vodi bila smatrana činom rata.

Napetosti između dva nuklearna suseda, koja imaju decenije neprijateljstva i nepoverenja, dostigle su najviši nivo.

Indija i Pakistan su vodili nekoliko ratova i okršaja od sticanja nezavisnosti od Britanije 1947. godine. Godine 2019. dve zemlje su bile na ivici rata. Napad samoubilačkog bombaša na vojni konvoj ubio je najmanje 40 indijskih vojnika.

Indija je optužila Pakistan za pružanje utočišta islamističkim teroristima i sprovela ograničeni vazdušni napad na pakistansku teritoriju.

Kargilski rat iz maja 1999. godine doveo je do stanja koje je često opisivano kao nuklearna tačka zapaljenja.

Pakistanska vojska je tajno zauzela indijske položaje duž linije kontrole (LoC) – de fakto granice između indijskog i pakistanskog dela Kašmira.

Rat je izbio, a Pakistan je zatražio pomoć američkog predsednika Bila Klintona da deeskalira sukob. Vašingtonski sporazum je postignut, a tadašnji pakistanski premijer Navaz Šarif pristao je da povuče pakistanske trupe i vrati integritet LoC-a.

Savet „United Jihad Councila“, krovne organizacija ekstremističkih grupa, odbio je sporazum i odlučio da nastavi borbu protiv indijske države.

Napad na Bombaj 2008. godine

166 ljudi je ubijeno od strane deset terorista koji su pripadali grupi Lashkar-e-Taiba (LeT), za koju se sumnja da ima bliske veze sa pakistanskom obaveštajnom agencijom ISI.

Ubistva su trajala četiri dana na poznatim mestima u Bombaju. Jedini preživeli napadač, Ajmal Kasab, uhvaćen je i pre izvršenja kazne 2012. godine tvrdio da su napadači bili članovi ove terorističke grupe.

Između Indije i Pakistana postoji veliki deficit poverenja. Indija tvrdi da je pružila dovoljno dokaza o terorističkim grupama koje operišu iz Pakistana i napadaju indijsku državu i njen narod.

Pakistan to negira, tvrdeći da je on žrtva terorizma.

Kašmir kao epicentar nemira

Decenijama je Kašmir bio u vrtlogu nasilja, sukoba, ubistava i otmica. Pokret za pobunu iz kasnih 80-ih godina, koji je trajao decenijama, imao je podršku iz Pakistana.

Pakistan tvrdi da Kašmir ostaje nerešeni spor.

Najnoviji incident mogao bi uskoro da postane žarišna tačka sukoba, a svet treba da bude zabrinut zbog mogućih posledica.

Jozef Mengele, jedan od najokrutnijih nacističkih zločinaca, decenijama je živeo na slobodi u Južnoj Americi. Policijski dosije koji je do sada smatran nestalim otkriva kako je uspeo da izbegne pravdu.

Novinari redakcije nemačkoj javnog servisa MDR investigativ su tokom istraživanja došli do policijskog dosijea o nacističkom zločincu Jozefu Mengeleu, koji se do sada smatrao nestalim.

Dokumenta, koja očigledno potiču iz arhive argentinske savezne policije, sadrže osetljive podatke o Mengelovim boravcima posle Drugog svetskog rata – i dopunjuju dosadašnja saznanja o njegovom bekstvu i međunarodnoj poternici za njim. Prema informacijama redakcije MDR investigativ, dosije je iz arhive nestao 2002. godine.

Iz dokumenata se vidi da je Jozef Mengele u februaru 1959. planirao da uđe u Nemačku. U dosijeu se nalazi i odgovarajući zahtev upućen argentinskim vlastima – koji do sada nije bio poznat.

Ugledni istoričar i stručnjak za nacistički period, Bogdan Muzijal, detaljno je proučio kopije dosijea i ocenio ih kao autentične.

„Ovaj dosije proširuje naša dosadašnja saznanja. Pokazuje se da su pojedine države očigledno imale konkretnije informacije nego što se do sada pretpostavljalo.“

Mengele je 1959. hteo da doputuje u Nemačku, a da li je i bio – ne zna se

„Zanimljivo je to što je u februaru 1959. zatražio putovanje u Zapadnu Nemačku i to pod svojim pravim imenom. Znamo da su postojale glasine, znamo i da mu je otac tada bio bolestan. To se poklapa. I sada imamo potvrdu da je zaista nameravao da dođe kao Jozef Mengele. To pokazuje da se osećao sigurno. Rekao je – moj identitet je pravi, osećam se sigurno i idem čak u Nemačku da posetim oca.“

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Do sada su postojala samo nepotvrđena svedočenja o tome, kaže Muzijal za MDR investigativ.

Na pitanje da li je Mengele zaista ponovo bio u Nemačkoj, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je za MDR investigativ navelo da „nema informacije o tome da je Jozef Mengele zaista putovao u Saveznu Republiku Nemačku.“

Mengele u Aušvicu – selekcija i brutalni eksperimenti

Drugi svetski ratzavršio se pre 80 godina, u Evropi – 8. maja. To je bio i kraj Holokausta – ubistva šest miliona Jevreja. U središtu tog genocida nalazio se logor Aušvic-Birkenau, gde je ubijeno više od milion ljudi. U tom koncentracionom logoru Jozef Mengele je „radio kao lekar“.

Mengele je bio zadužen za selekciju – to znači da je birao među zatvorenicima ko će moći da radi ili da služi njegovim brutalnim medicinskim eksperimentima, odnosno da ostane u životu. Ostali su odmah ubijani u gasnim komorama.

Početkom 1945. Aušvic je oslobodila je Crvena armija.

Nedugo potom Mengele je nestao. Već u maju 1945. saveznici su za njim raspisali poternicu zbog masovnih ubistava.

Brojni nacistički zločinici su posle rata živeli u Južnoj Americi

Kao i mnogi drugi nacistički zločinci, iskoristio je haos posleratnog perioda i 1949. pobegao u Argentinu.

Brojni nacistički zločinci pobegli su u Južnu Ameriku. Argentina se – kao i mnoge zapadne države – rano fokusirala na borbu protiv komunizma. Nacisti su tada smatrani dobrodošlim saveznicima.

„Sve tadašnje (zapadne) vlade su primale nemačke naučnike. Pa i Argentina“, kaže Ariel Gelblung iz Centra „Simon Vizental“ u Buenos Airesu. Njegova organizacija širom sveta traga za nacističkim zločincima.

Do danas nije poznato da li je Mengele u Argentini zaista naučno radio. Finansijski je bio zbrinut – podržavala ga je imućna porodica. Živeo je komforno, u vili u jednom od najboljih delova Buenos Airesa. Nije bilo očiglednog razloga za bekstvo.

Ko je Mengeleu u Argentini dojavio da treba da beži?

Međutim, krajem pedesetih godina Mengele je navodno dobio informaciju da mu je neko na tragu. Bio je deo mreže bivših nacista koji su međusobno pomagali jedni drugima. Dok se on 1959. sklonio u Paragvaj, Adolf Ajhman – jedan od glavnih organizatora Holokausta – ostao je u Buenos Airesu.

To je za Ajhmana bilo kobno. Izraelska tajna služba Mosad ušla mu je u trag, otela ga i odvela u Izrael, gde je osuđen na smrt i pogubljen.

Jozef Mengele je, za razliku od njega, nastavio da živi na slobodi – prvo u Paragvaju, a zatim u Brazilu.

Redakcija MDR Investigativ imala je uvid u dokumente kod jednog kolekcionara i uspela da ih fotografiše.

„Ovi dokumenti potiču iz arhive argentinske policije. Ovde je zapisano kako su se stvari zaista odvijale – sa tačnim činjenicama i datumima“, kaže kolekcionar koji želi da ostane anoniman.

Prema saznanjima redakcije MDR Investigativ, dosije je nestao pre više od 20 godina. Zašto je toliko dugo bio sakriven? Policija je, kako tvrdi profesor Danijel Fajerštajn sa Centra za proučavanje genocida u Buenos Ajresu, pokušavala da zaštiti samu sebe.

„Pre nego što je Ajhman bio otet, Nemačka je po prvi put poslala informacije Argentini i tražila izručenje Jozefa Mengelea.“ Ali kada su argentinske snage bezbednosti stigle, Mengele je već bio u bekstvu.

„Upozoren je čak dva puta“, kaže Fajerštajn. Sumnja se da su dojave potekle iz samih policijskih krugova. Pokrenuta je interna istraga. „Ta interna istraga je bila tajna i uklonjena je iz zvaničnih dosijea.“

Odnos nemačkih vlasti prema Mengeleu

U raznim arhivama u Buenos Ajresu, kako navodi MDR Investigativ – ne postoje kopije pronađenog policijskog dosijea. Međutim, identični delovi teksta pojavljuju se u drugim dokumentima – što potvrđuje njegovu autentičnost.

Iz dokumenata nemačkog Ministarstva spoljnih poslova proizlazi da je Nemačka tek krajem 1959. Argentini uputila zahtev za Mengeleovo izručenje. Tri godine ranije, Mengele je pod svojim pravim imenom podneo zahtev za pasoš u nemačkoj ambasadi.

Argentinska policija, je očigledno znala gde se Mengele nalazi. Iz dosijea se takođe vidi da je argentinska policija još u januaru 1960. bila obaveštena da je Mengele pobegao u Paragvaj.

„Zanimljivo je da je Argentina znala gde se nalazi. Ni ja to nisam znao“, kaže istoričar Musial.

Još iste godine Mengele je pobegao dalje – u Brazil. Iz dosijea proizlazi da je brazilska policija još od 1963. od argentinskih vlasti tražila sve podatke o Mengeleu – uključujući otiske prstiju i fotografije. To ukazuje da je policija imala konkretne sumnje da se Mengele nalazio na teritoriji Brazila.

Šta su u to vreme znale nemačke vlasti? Spoljna obaveštajna služba BND sarađivala je sa Mengeleovim pomagačima – a do danas dozvoljava uvid u vrlo ograničen broj dokumenata.

Na upit redakcije MDR Investigativ, BND odgovara: „U uvid u spise o (…) ratnim zločincima i osobama optuženim za nacističke zločine u Južnoj Americi već su imali naučnici i medijski radnici. Ne može se unapred reći kada će koji dokumenti biti dostupni javnosti (…).“

Kritičari i danas zameraju nemačkoj državi da je vrlo malo radila na razotkrivanju saradnje i veza sa nacističkim zločincima – ili čak da je potpuno zakazala.

S tim se ne slaže istoričar Musial: „Zakazati bi značilo da je država zaista htela da ih goni. A u slučaju Mengelea se vidi da te volje uopšte nije bilo.“ Zato, tvrdi on, država nije zakazala. „Naprotiv – bila je uspešna. Jer njen cilj je zapravo bio: ne goniti.“

Mengele je do smrti 1979. živeo pod lažnim imenom u Brazilu. Njegov grob otkriven je 1985.

Ovaj ponovo pronađeni policijski dosije otvara nova pitanja – o saučesništvu Argentine, Brazila i Nemačke i odnosu prema jednom od najokrutnijih nacističkih zločinaca.

Konklava je jedan od najsvetijih i najzatvorenijih procesa unutar Katoličke crkve, događaj od ogromnog duhovnog, istorijskog i političkog značaja. Ova ceremonija, koja datira još iz srednjeg veka, predstavlja skup kardinala koji se okupljaju kako bi izabrali novog papu — naslednika svetog Petra i duhovnog vođu više od 1,4 milijarde katolika širom sveta.

Reč „konklava“ potiče od latinskog izraza “cum clave”, što znači „pod ključem“, jer se kardinali zatvaraju u strogo čuvanu prostoriju — Sikstinsku kapelu — i ostaju izolovani od spoljnog sveta dok ne donesu odluku o novom papi.

Ko ima pravo glasa?

U konklavi učestvuju isključivo kardinali mlađi od 80 godina. Broj kardinala-elektora varira, ali ih obično ima oko 120 do 135. U odabiru novog pape biće ih 133. Svi su dužni da se pre konklave presele u Vatikansku rezidenciju, gde ostaju u potpunoj izolaciji, bez telefona, interneta ili bilo kakvih sredstava komunikacije.

Dan početka konklave

Nakon devetodnevne žalosti zbog smrti prethodnog pape, konklava započinje svečanom misom u Bazilici svetog Petra. Ova misa nazvana “Pro eligendo Pontifice” okuplja sve vernike i kardinale u molitvi za mudrost i vođstvo Duha Svetoga.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

U popodnevnim časovima, kardinali u procesiji ulaze u Sikstinsku kapelu, pevajući drevne molitve kao što su Litanije svih svetih i Veni Creator Spiritus. Po dolasku u kapelu, polažu zakletvu tajnosti i odanosti. Ceremonijal-majstor tada izgovara ključnu frazu “Extra omnes” („Svi napolje“), nakon čega svi koji nisu deo konklave moraju da napuste prostoriju, a vrata se zatvaraju i zaključavaju.

Tok glasanja

Glasanje može početi odmah, ali češće počinje sledećeg dana. Svakog dana održavaju se četiri runde glasanja: dve pre podne i dve posle podne. Kardinali koriste unapred pripremljene listiće sa natpisom „Biram za vrhovnog pontifeksa“, na koje tajno upisuju ime svog kandidata.

Glasovi se zatim pažljivo broje od strane izabranih skrutatora (brojača glasova), dok tri druga kardinala proveravaju ispravnost celokupnog procesa. Da bi jedan kandidat bio izabran, mora da dobije dvotrećinsku većinu glasova.

Ako ni nakon više glasanja ne bude izabran papa, proces se privremeno prekida za dan molitve i razmatranja. U slučaju dugotrajne blokade, pravila dozvoljavaju prelazak na izbor između dva kandidata s najviše glasova, ali i tada je potrebna apsolutna većina.

Simbolika dima

Nakon svakog glasanja, glasački listići se spaljuju. Ako se iz dimnjaka Sikstinske kapele pojavi crni dim, to znači da novi papa nije izabran. Pojava belog dima simbolizuje da je izbor obavljen — Habemus Papam! („Imamo papu!“).

Nakon izbora

Izabrani kardinal najpre mora da prihvati izbor i da odabere svoje papsko ime. Zatim se povlači u posebnu prostoriju poznatu kao „Soba suza“, gde se prvi put oblači u belu papsku odeždu.

Ubrzo nakon toga, kardinal protođakon izlazi na balkon Bazilike svetog Petra i objavljuje. Potom se novi papa pojavljuje pred okupljenim vernicima i svetu upućuje svoj prvi blagoslov.

Konklava je događaj gde se drevna liturgijska simbolika susreće sa savremenim izazovima globalne Crkve. Iako je proces duboko ukorenjen u tradiciji, unutar njega se vode savremeni dijalozi o pravcu kojim bi Katolička crkva trebalo da ide: između očuvanja doktrine i neophodnosti modernizacije, između različitih kultura i lokalnih izazova širom sveta.

Administracija Donalda Trampa poslala je Evropi nedvosmislenu poruku: Prepušteni ste sami sebi.

Tokom tri vrtoglava meseca, Bela kuća je preokrenula decenije američke spoljne politike, najavila povlačenje svog prisustva sa kontinenta i zatražila brzo okončanje rata u Ukrajini – čak i ako bi to značilo da Ukrajina mora da prepusti deo svoje teritorije Moskvi.

Nova realnost je nešto na šta se Evropa tek treba da navikne, piše CNN. Ali 80 godina nakon što su američki i evropski saveznici primorali nacističku Nemačku na kapitulaciju, budućnost u kojoj je kontinent prepušten sam sebi u odbrani od ruske pretnje više nije hipotetička.

„Evropa je 80 godina živela u situaciji u kojoj se mir podrazumevao. I očigledno se činilo da je mir dolazio besplatno“, rekao je Roberto Čingolani, bivši italijanski ministar, a sada generalni direktor evropskog odbrambenog giganta Leonardo, za CNN prilikom nedavne posete sedištu kompanije u severnoj Italiji.

„Sada, iznenada, nakon invazije na Ukrajinu, shvatamo da se mir mora braniti“.

U poslednjih nekoliko godina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka počele su da ulažu sredstva u svoje zastarele vojske, nakon zastoja u potrošnji sredinom 2010-ih.

Međutim, moglo bi proći još nekoliko godina dok se efekti tih ulaganja ne osete na prvoj liniji. Broj vojnika, količina naoružanja i borbena spremnost u Zapadnoj Evropi opali su od kraja Hladnog rata.

„Visok nivo iscrpljenosti u ratu u Ukrajini bolno je ukazao na trenutne slabosti evropskih zemalja“, napisao je Međunarodni institut za strateške studije, tink-tenk sa sedištem u Londonu, u svom direktnom pregledu evropskih snaga prošle godine.

Države bliže ruskoj granici se kreću brže. Trampova administracija je pozdravila Poljsku kao uzor.

„Poljsku vidimo kao uzornog saveznika na kontinentu: voljnu da investira ne samo u njihovu odbranu, već i u našu zajedničku odbranu i odbranu kontinenta“, rekao je ministar odbrane SAD Pit Hegset u Varšavi tokom prvog evropskog bilateralnog sastanka tokom Trampovog drugog mandata.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Ali ažurnost Poljske u izdvajanju za odbranu ima više veze sa njenim sopstvenim, generacijama starim tenzijama sa Rusijom nego sa željom da se zasluži mesto u Trampovoj milosti.

Varšava i Vašington su u sukobu u Ukrajini. Poljska je godinama upozoravala Evropu na pretnju koju predstavlja Rusija, i nepokolebljivo je podržavala svog suseda dok brani teritoriju od Putinovog napredovanja.

Danas se većina američkih kopnenih i vazdušnih baza nalazi u Nemačkoj, Italiji i Poljskoj.

Američke baze u centralnoj Evropi predstavljaju protivtežu ruskoj pretnji, dok mornaričke i vazdušne lokacije u Turskoj, Grčkoj i Italiji podržavaju misije na Bliskom istoku.

Te lokacije predstavljaju „ključni temelj za NATO operacije, regionalno odvraćanje i globalnu projekciju moći“, navodi vašingtonski Centar za analizu evropske politike (CEPA), tink-tenk specijalizovan za evropska pitanja.