Ko je ubio Patrisa Lumumbu?
Kralj Maroka Mohamed V uručio je Veliki kordon Ordena prestola premijeru Konga Patrisu Lumumbi 8. avgusta 1960. godine tokom njegove zvanične posete Maroku.
Patris Lumumba, rođen na današnji dan pre sto godina, bio je prvi demokratski izabrani premijer Republike Kongo, političar i nacionalni heroj. A bio je i otac: njegova deca se još bore za rasvetljavanje njegovog ubistva.
Žilijanu Lumumbu više od 60 godina proganjaju pitanja ko joj je ubio oca, kako su Amerikanci pomogli u atentatu, šta su uradile Ujedinjene nacije? Da li su stajale po strani i posmatrale, iako je on bio pod njihovom zaštitom? To su neprijatna, politička pitanja. I Žilijana se neće smiriti dok ne dobije odgovore, piše Dojče vele.
„Ne možete biti ćerka Patrisa Lumumbe, a da vam to ne odredi život“, kaže ona. Njen pogled je smiren. Ne gleda u kameru, već u stranu, blago podignute brade. Gleda kroz prozor svoje kuće u Kinšasi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo.
Ovog 17. juna u Briselu je ponovo razmatrano ubistvo njenog oca koje se dogodilo 1961. godine. Jasno je da Belgija snosi deo odgovornosti: parlamentarna istraga iz 2001. godine utvrdila je da je tadašnji belgijski kralj Boduen znao za planove atentata i da nije učinio ništa da ih zaustavi.
Ali, to nije sve. Žilijanin brat, Fransoa, tužilac, optužuje belgijsku državu ne samo za ratne zločine i mučenje, već i za deo zavere usmerene na političko i fizičko eliminisanje njegovog oca.
Lumumba se borio za nezavisnost Konga
Patris Lumumba je oslobodio Kongo od belgijske kolonijalne vlasti 30. juna 1960. godine i postao prvi premijer zemlje u Africi. Obećao je demokratiju, prosperitet i kraj strane eksploatacije prirodnih resursa. Ali, to se nikada nije dogodilo.
Zapadu – a posebno Belgiji i Sjedinjenim Državama – nisu se dopali planovi Patrisa Lumumbe da nacionalizuje prirodne resurse Konga. I svakako im se nije dopalo to što je usred Hladnog rata bio blizak sa Sovjetskim Savezom.
Dana 17. januara 1961. godine, šest meseci nakon što je Lumumba izabran za prvog premijera slobodnog Konga, separatisti su ga, uz belgijski i američki blagoslov, doveli u neprijateljsku provinciju Katanga. Tamo su on i dvojica njegovih bliskih saradnika streljani po naređenju belgijskih oficira. Detalji su izašli na videlo tek kroz istraživanja poput onih belgijskog sociologa Luda De Vitea u delu „Atentat na Lumumbu“.
Jedan drugi belgijski oficir, Žerar Sote, isekao je tela i rastvorio ih u kiselini. Od Lumumbe su ostala samo dva zuba. Sote ih je zadržao kao trofej. Lumumbina ćerka Žilijana saznala je za to na televiziji, u izveštaju nemačkog ARD-a iz 2000. godine u kojem je sam Sote prepričao detalje i držao zube pred kamerom. Užasno sećanje koje i danas ljuti Žilijanu.
„Kako biste se osećali da su vam rekli da je vaš otac ubijen, sahranjen, iskopan i isečen na komade, i da su delovi njegovog tela takođe uzeti“, pita ona. „Za mnoge, on je bio prvi premijer Konga, nacionalni heroj. Za mene, on je moj otac.“
Kovčeg ubijenog kongoanskog heroja za nezavisnost Patrisa Lumumbe vraćen je u njegov rodni region 22. juna 2022. godine, na emotivno nabijenu turneju i sahranu, više od šest decenija nakon njegovog atentata. Avion je odneo Lumumbine posmrtne ostatke.
Žilijana Lumumba se bori za istinu
Godinama kasnije, Žilijana je napisala pismo belgijskom kralju zahtevajući povratak jednog od zuba. Niko ne zna gde je drugi. Sote je tvrdio da je bacio zube u Severno more. Ubrzo nakon toga je preminuo. Međutim, kasnije je njegova ćerka pokazala zlatni zub novinaru. Ludo de Vite ju je tužio, a belgijske vlasti su konfiskovale zub.
Godine 2022, tadašnji belgijski premijer, Aleksandar de Kro, vratio je zub Lumumbinoj deci na ceremoniji u Briselu i izvinio se – za razliku od kralja Filipa, direktnog potomka kralja Boduena, koji očigledno nije mogao da se natera da se izvini. On je samo izrazio svoje „najdublje žaljenje“ zbog nasilja nanetog Kongu pod belgijskom vlašću.
Ali za Žilijanu, izvinjenje nije dovoljno. „Ne radi se o izgovorima. Radi se o istini“, kaže.
Deca odrasla u egzilu
Kada joj je otac ubijen, Žilijana je imala samo pet godina. Saznala je za to dok je bila u egzilu u Egiptu. Nekoliko meseci pre Lumumbinog ubistva, ona i njena braća i sestre prokrijumčareni su iz kuće u Kongu, gde je njihov otac već bio u kućnom pritvoru, i dovedeni u Kairo sa lažnim pasošima. Patris Lumumba znao je da će umreti, kaže Žilijana. To je napisao i u svom poslednjem pismu ženi.
U Kairu su Lumumbina deca odrasla sa Mohamedom Abdel Azizom Išakom, prijateljem diplomatom, njegovom ženom i njihovom decom. Žilijana ih zove Papa Abdel Aziz i Mama Zizi. Ona govori o divnom detinjstvu: „Odrastali smo sa puno ljubavi i empatije.“
Ipak, Lumumbina deca nisu mogla da pobegnu od sebe. „Mi smo politička porodica. Došli smo u Egipat iz političkih razloga, da budemo gosti predsednika Nasera. Politika je srž naših života, sviđalo nam se to ili ne.“ Nije ni čudo što su se i deca uključila u politiku. Žilijana je obavljala razne ministarske funkcije, a njen brat Fransoa je vođa Nacionalnog pokreta Konga – stranke koju je osnovao njegov otac.
Žilijani je oduvek bilo jasno da je atentat na njenog oca bio politički, čak i kada je bila dete. To je naučila u Kairu od mame Zizi, koja je to prvo ispričala svom najstarijem sinu, Fransoi, a zatim i ostaloj deci. Mama Zizi i tata Abdel Aziz su takođe bili ti koji su Lumumbinu decu naučili tome kakva je bila njihova porodična priča.
Krivica, priznanje i kolonijalni kontinuitet
Tek 1994. godine, kada je Mobutu sasvojom diktaturom bio na ivici kolapsa, Žilijana se vratila u Kongo. Otac je deci dao instrukcije: „Rekao nam je: ’Šta god da se desi, morate se vratiti kući.’ Kada je ponovo bilo bezbedno za nas, vratili smo se kući, gde i pripadamo.“
Danas je Žilijana manje aktivna u kongoanskoj politici. Ne želi da govori o trenutnoj situaciji u Kongu, sukobu između kongoanske vojske i pobunjeničke milicije M23, niti o kontinuiranoj eksploataciji prirodnih resursa, u kojoj učestvuju Zapad, Kina, Ruanda i druge strane sile. Niti želi da govori o suđenju u Briselu, koje je još uvek u toku. Reći će samo ovo: „Ništa se nije dogodilo u poslednjih deset godina. Jedanaestoro od dvanaest optuženih je umrlo.“
Neaktivnost belgijskog pravosuđa govori sama za sebe, smatra Žilijana, a prenosi Dojče vele. Ona ne gaji velike nade da će neko konačno biti pozvan na odgovornost za ubistvo njenog oca. Poslednji živi optuženi ima preko 90 godina.
Za Žilijanu je to teško i frustrirajuće iskustvo: „Niko nije pozvan na odgovornost. Nijedan Belgijanac, nijedan Evropljanin, niko iz Konga. Nijedan belac, nijedan crnac. Svi se slažu da je bilo ubistva. Ali niko ne želi da prizna da je počinio to ubistvo.“
Danas, 2. jula 2025. godine, Patris Lumumba bi napunio sto godina.
