Evropska unija je objavila da će novi sistem granične kontrole za građane van EU, koji će okončati pečatiranje pasoša, biti primenjen u oktobru, prenosi Teve 1.

Takozvani Sistem ulaska/izlaska (EES) je prvobitno trebalo da stupi na snagu u novembru prošle godine, ali je odložen u poslednjem trenutku jer neke zemlje još nisu bile spremne da ga primene, prenosi Danas.

Evropska komisija je odredila 12. oktobar 2025. godine kao datum početka rada za primenu EES-a. Od 12. oktobra pa nadalje, EES će postepeno početi da se primenjuje na spoljnim granicama 29 evropskih zemalja, tokom perioda od šest meseci. Ova postepena primena će dati vlastima, putnicima i transportnoj industriji više vremena da se prilagode novim procedurama, saopštila je EU.

Sistem je uspostavljen u novembru 2017. godine i njegova primena je nekoliko puta odložena. Očekuje se da će se sistem primeniti na oko 60 zemalja, uključujući zemlje Zapadnog Balkana, za njihov ulazak u EU, kao i na Švajcarsku, Norvešku, Island i Lihtenštajn, koje su deo Šengenskog prostora.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Sistem ulaska i izlaska (EES) će beležiti datum ulaska i izlaska posetilaca i sadržaće podatke o prekoračenjima boravka i odbijenim ulascima. U okviru novog sistema, lični i biometrijski podaci – fotografije lica i otisci prstiju – biće prikupljani od putnika.

Pasoši u svim zemljama Zapadnog Balkana su biometrijski; njihovi čipovi čuvaju otiske prstiju i fotografiju i u potpunosti su u skladu sa uslovima koje zahteva Evropska unija za odobravanje bezviznog putovanja zemljama Zapadnog Balkana.

Implementacija sistema izazvala je strah od dugih redova i čekanja za ljude koji putuju u Evropu vozom, trajektom i avionom. U martu se nekoliko zemalja članica složilo sa postepenim uvođenjem počev od 12. oktobra.

„Ovo će povećati bezbednost… pomažući nam da identifikujemo osobe koje prekorače boravke, sprečimo neregularna kretanja i smanjimo prevare sa dokumentima i identitetom“, rekao je Magnus Bruner, komesar za migracije.

Evropska komisija je saopštila da će biti sprovedene informativne kampanje za putnike na aerodromima i graničnim prelazima širom EU pre nego što sistem bude uveden.

U okviru planirane fazne implementacije, države članice EU trebalo bi da počnu da koriste sistem na polovini svojih graničnih prelaza nakon tri meseca i da ga u potpunosti implementiraju nakon šest meseci.

„Popunjavanje sistema unosa/iznosa može svakom putniku oduzeti nekoliko dodatnih minuta, pa budite spremni da čekate duže nego obično na granici kada sistem bude pokrenut“, saopštilo je britansko Ministarstvo spoljnih poslova u izveštaju o putovanjima.

Nema alternative rešenju hroničnih izraelsko-palestinskih sukoba sem "rešenja s dve države" - formiranja palestinske uz Izrael, te bi one "živele jedna pored druge u miru i bezbednosti", založila se danas Francuska u sedištu UN u Njujorku na otvaranju međunarodne konferencije o tome, koju bojkotuju Izrael i SAD.

"Samo političko rešenje sa dve države dozvoljava da se odgovori la legitimne aspiracije Izraelaca i Palestinaca da žive u miru i bezbednosti. Nema alternative," ocenio je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Noel Baro i pozvao za "konkretne mere" za očuvanje perspektive "održive" palestinske države.

On je rekao da je iluzorno zamišljati da će se dobiti duže primirje u Gazi, a da nisu ocrtane konture posleratne Gaze i političkog rešenja - piše N1.

Tu konferenciju su, međutim, žestoko kritikovale danas SAD. Portparolka Stejt departmenta Tami Brus osudila je tu "neproduktivnu i neprikladnu" inicijativu koja, kako je rekla, liči na "reklamni potez" usred "delikatnih diplomatskih napora namenjenih okončanju sukoba" koji je u toku skoro dve godine.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Posle najave predsednika Emanuela Makrona u četvrtak da će Francuska u septembru zvanično priznati državu Palestinu, postoji nada da će dobiti novi zamah konferencija koju je sazvala Generalna skupština UN, a kopredsedavajući su Francuska i Sudijska Arabija.

Baro je rekao da će i druge "države Zapada" tokom konferencije izraziti nameru da priznaju državu Palestinu, ali nije rekao koje.

Velika Britanija je već odbacila tu ideju i njen premijer Kir Starmer rekao da priznanje Palestine treba da bude "u sastavu opšteg plana".

Palestinski premijer Mohamad Mustafa je izjavio da sve države imaju odgovornost da deluju sada i da je vlast koju predstavlja spremna za raspoređivanje međunarodnih snaga za zaštitu palestinskog stanovništva.

Po računici Frans presa, najmanje 142 od 193 zemlje članice UN, uključujući Francusku, priznaju državu Palestinu koju je 1988. godine proglasila palestinska uprava u egzilu.

Rrezolucija Generalne skupštine UN 1947 odlučila je o podeli regiona Palestine, tada pod britanskom upravom, u dve nezavisne države, jednu jevrejsku i drugu arapsku, a naredne godine je proglašena država Izrael.

Više decenija velika većina međunarodne zajednice podržava rešenje sa dve države - palestinskom uz Izrael.

Ali posle 21 meseca rata u Gazi, proširenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali koju je okupiraio Izrael i želja izraelskih zvančnika da anektiraju tu okupiranu teritoriju, počinje da prevladava strahovanje da je stvaranje države Palestine fizički nemoguće. "Nalazimo se na tački prekida. Rešenje sa dve države je dalje nego ikad. Budimo jasni, podmuklo pripajanje Zapadne obale je nelegalno, to mora da se zaustavi. Razaranje Gaze velikih razmera je nepodnošljivo, to mora da se zaustavi", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš, i osudio "jednostrane" akcije koje bi mogle da "zauvek podriju" rešenje s dve države.

Izraelski ambasador pri UN Deni Danon rekao je da ova konferencija ne podstiče rešenje, već "jača iluziju".

Pored stvaranja dinamike za priznavanje države Palestine, konferencija je usmerena na još tri teme: reforma vladavine palestinske uprave, razoružavanje Hamasa i njegovo isključenje iz palestinske vlasti, i normalizacija odnosa sa Izraelom arapskih država koje to još nisu učinile.

Međunarodni pritisak na Izrael stalno raste da se okonča rat u Gazi, pokrenut napadima Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Nemačka zna da američka vojska neće ostati zauvek na evropskom tlu, ali sada pokušava da ih ubedi ne odu prerano, piše Politiko.

Decenijama je američko vojno prisustvo na nemačkom tlu bilo okosnica američkih globalnih operacija – i stub evropske odbrane. Ali dok se Vašington sprema da ponovo proceni gde su njegove trupe bazirane, zvaničnici u Berlinu su sve nesigurniji šta će to značiti za njih, navodi Politiko (Politico), a prenosi N1.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus otputovao je u ponedeljak u Vašington kako bi se uverio da će Nemačka ostati u toku sa američkim planovima. Nakon sastanka sa američkim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, jasno je stavio do znanja da Berlin očekuje promenu američkog stava.

„Počeo sam pre dve godine da ističem da će u nekom trenutku postati jasno da će Amerikanci na kraju ovde biti manje... Za sada, mi u Evropi smo mogli da računamo na to da će učiniti više. Ali moramo da priznamo da oni imaju svoje interese – u Indo-Pacifiku, u bezbednosti pomorskih trgovačkih puteva", rekao je Pistorijus novinarima nakon njihovog sastanka.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ono što nedostaje je jasnoća o tome šta „manje“ zapravo znači. Nemački zvaničnici kažu da ciljaju da budu deo koordinacionih napora. Ali nisu dobili nikakve čvrste obaveze o tome šta SAD planiraju da urade — ili kada.

Saveznici NATO-a su takođe zabrinuti, a američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker pokušao je da smiri situcaiju u četvrtak. U razgovoru sa novinarima u sedištu NATO-a u Briselu, rekao je da ima „dnevne razgovore sa našim saveznicima o tom procesu“.

„Saglasili smo se da nema iznenađenja i praznina u... strateškom okviru Evrope“, dodao je.

Berlin se sprema za povlačenje SAD

U srži ovih diskusija je Globalni pregled raspoređivanja snaga, široka procena koju ponovo vodi Pentagon o raspoređivanju američke vojske širom sveta.

Njen cilj je da se američke snage prilagode promenljivim globalnim prioritetima — posebno rastućoj napetosti u Indo-Pacifiku i pritisku da se smanje američke potrošnje u inostranstvu. Očekuje se da će konačni izveštaj biti objavljen do septembra.

Za Evropu, to bi moglo da znači manje američkih trupa na kontinentu. U februaru, Hegset je stajao pored svog poljskog kolege i jasno rekao:

"Sada je vreme da investirate [u svoje vojske], jer ne možete pretpostavljati da će američko prisustvo trajati zauvek."

Nemačka vlada, više od većine, ima razloga da to upozorenje shvati ozbiljno.

Nemačka je domaćin više američkih trupa nego bilo koja druga zemlja u Evropi, sa oko 35.000 američkih vojnika stacioniranih u oko 35 opština.

To uključuje vazduhoplovnu bazu Ramštajn, centralno čvorište za američke vazdušne operacije i satelitske komunikacije; Grafenver, koji je, prema podacima vojske, najveće područje za obuku američke vojske van Sjedinjenih Država - gde je, kako se navodi, i sam Hegset bio privremeno stacioniran kao vojnik - i ključno sedište za vojno osoblje.

Za Nemačku, američka vojna podrška je dugo bila kamen temeljac nacionalne bezbednosti - od Hladnog rata do danas, navodi Politiko.

Ali, kako je istakla Ajlin Matle, viša saradnica za bezbednosnu politiku u Nemačkom savetu za spoljne odnose, američko prisustvo služi i interesima Vašingtona.

„Baze poput Ramštajna se ne koriste samo za evropsku odbranu, već i za projektovanje moći na Bliski istok i, donekle, u Afriku", rekla je za Matle za Politiko.

Na primer, Evropa je služila kao „okretna vrata“ za američku vojnu opremu u druge delove sveta, dodala je.

Prema mišljenju Matle, jedan od verovatnih rezultata Pregleda globalnog rasporeda snaga bio bi uklanjanje oko 20.000 američkih vojnika koji su poslati u Evropu 2022. godine pod tadašnjim predsednikom Džoom Bajdenom nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

Trenutni broj američkih trupa u Evropi varira između 90.000 i 100.000, dodala je.

Nemačka nastoji da zadrži Vašington

Ta neizvesnost je upravo ono što Pistorijus pokušava da spreči da se pretvori u krizu.

Ta zabrinutost je već podstakla Nemačku da pojača tihe diplomatske aktivnosti. Zvaničnici u Berlinu su se zalagali za fazni, transparentan pristup, naglašavajući rastuća vojna ulaganja zemlje i njenu spremnost da ugosti američke snage.

U junu je Nemačka objavila planove da poveća rashode za odbranu sa približno 86 milijardi evra u 2025. na oko 153 milijarde evra do 2029. godine — povećavajući ih na otprilike 3,5 odsto BDP-a kako bi se ispunili ciljevi NATO-a i podržale obaveze u vezi sa zajedničkom infrastrukturom.

Prema Matle, napori su namerni — i, do sada, umereno uspešni.

Međutim, šta dolazi sledeće zavisi isključivo od Vašingtona.

Izraelski tužioci podigli su danas optužnicu protiv žene osumnjičene za „zaveru u cilju sprovođenja terorističkog čina“ sa namerom da ubije premijera Benjamina Netanjahua, saopštilo je tamošnje ministarstva pravde. „Državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv žene, stanovnika Tel Aviva zbog pokušaja zavere za izvršenje terorističkog čina (teško ubistvo)“, navodi se u saopštenju, precizirajući da je osumnjičena […]

Izraelski tužioci podigli su danas optužnicu protiv žene osumnjičene za „zaveru u cilju sprovođenja terorističkog čina“ sa namerom da ubije premijera Benjamina Netanjahua, saopštilo je tamošnje ministarstva pravde - piše Danas.

„Državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv žene, stanovnika Tel Aviva zbog pokušaja zavere za izvršenje terorističkog čina (teško ubistvo)“, navodi se u saopštenju, precizirajući da je osumnjičena nameravala da „ubije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua“.

Osumnjičena, čije ime nije saopšteno, žena je „angažovana u mobilizaciji“ protiv vlade i, znajući da ima neizlečivu bolest želela je da se „žrtvuje da bi spasila državu Izrael“, dodaje se u saopštenju.

Tužilaštvo je zatražilo od suda da osumnjičena ostane u kućnom pritvoru.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ona je uhapšena je nakon što je politički aktivista koga je kontaktirala i kome je podelila svoje planove kontaktirao advokata, koji je zatim upozorio bezbednosne službe, navodi se u saopštenju.

Advokat osumnjičene je rekao medijima da ona nije imala nameru da ubije premijera.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da velika epidemija virusa čikungunja (chikungunya) preti da se proširi svetom, pozivajući na hitne mere kako bi se to sprečilo.

SZO je saopštila da primećuje potpuno iste rane znake upozorenja kao i tokom velike epidemije pre dve decenije i da želi da spreči ponavljanje.

Čikungunja je virusna bolest koju prenose komarci, a koja izaziva groznicu i jake bolove u zglobovima, što je često iscrpljujuće. U nekim slučajevima može biti smrtonosna, piše Science Alert, a prenosi Sombor.info.

„Čikungunja nije bolest koja je široko poznata, ali je otkrivena i preneta u 119 zemalja širom sveta, dovodeći 5,6 milijardi ljudi u opasnost“, rekla je Dijana Rohas Alvarez iz SZO.

Podsetila se kako je od 2004. do 2005. godine velika epidemija čikungunje prešla preko Indijskog okeana, pogodivši male ostrvske teritorije pre nego što se proširila globalno i pogodila skoro pola miliona ljudi.

„Danas, SZO primećuje isti obrazac: od početka 2025. godine, Reinion, Majot i Mauricijus su prijavili velike epidemije čikungunje. Procenjuje se da je trećina stanovništva Reiniona već zaražena“, rekla je ona na konferenciji za novinare u Ženevi, dodajući da se kao i pre 20 godina, virus sada širi na druga mesta u regionu, kao što su Madagaskar, Somalija i Kenija.

„Prenos epidemije se dešava i u južnoj Aziji“, dodala je, a u Evropi su takođe prijavljeni importovani slučajevi, povezani sa epidemijom na ostrvima Indijskog okeana. Lokalni prenos je prijavljen u Francuskoj, a sumnjivi slučajevi otkriveni su u Italiji.

„Pošto su ovi obrasci prenosa viđeni tokom epidemije od 2004. godine nadalje, SZO poziva na hitnu akciju kako bi se sprečilo ponavljanje istorije“, rekla je Rohas Alvarez.

Simptomi čikungunje

Simptomi čikungunje su slični onima kod denga groznice i bolesti izazvane virusom Zika, što otežava dijagnozu, prema podacima SZO.

Glavni simptomi bolesti su visoka temperatura i bolovi po celom telu, glavobolja, bolovi u mišićima, ospa i stomačne tegobe koje mogu trajati i do nekoliko meseci. Teški simptomi i smrtni slučajevi od čikungunje su retki i obično su povezani sa drugim udruženim zdravstvenim problemima, navodi Vikipedija.

Većina ljudi zaraženih Čikungunja virusom razvija simptome virusne infekcije 3-7 dana nakon uboda od strane zaraženog komarca, i to najčešće groznicu i bolove u zglobovima. Većina pacijenata se oseća bolje u roku od nedelju dana. Međutim, bol u zglobovima koji je često jak i onesposobljavajući i može trajati mesecima.

Grupe koje su u riziku od težeg oblika bolesti su novorođenčad, starije odrasle osobe (preko 65 godina), osobe sa zdravstvenim stanjima kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili srčana oboljenja.

Rohas Alvarez je napomenula da je stopa smrtnosti manja od jednog procenta, „ali kada počnete da brojite milione slučajeva, taj jedan procenat može biti hiljade“ smrtnih slučajeva.

„Rano podižemo uzbunu kako bi se zemlje mogle rano pripremiti, otkriti i ojačati sve kapacitete kako bi izbegle veoma velike epidemije“, istakla je Rohas Alvarez, objasnivši da u regionima gde populacije imaju mali ili nikakav imunitet, virus može brzo izazvati značajne epidemije, pogađajući čak tri četvrtine populacije.

Opasnost od tigrastih komaraca

Virus čikungunje se prenosi na ljude ujedima zaraženih ženki komaraca, najčešće komaraca Aedes aegypti i Aedes albopictus, koji su poznati kao tigrasti komarci. Oni se šire ka severu kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Ubadaju prvenstveno tokom dnevnih sati, sa vrhuncem aktivnosti često rano ujutro i kasno popodne.

SZO je pozvala ljude da se zaštite merama poput korišćenja repelenta protiv komaraca i da ne ostavljaju vodu da stagnira u posudama poput kanti, gde se komarci mogu razmnožavati.

Poverljive informacije su procurele a London se našao u nebranom grožđu.

Stare navike teško umiru u bivšoj imperiji, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u analizi za Centar za evropske analize.

Mutni komercijalni i obaveštajni interesi u bivšim kolonijama opstali su dugo nakon formalnog sticanja nezavisnosti.

U bivšoj imperijalnoj prestonici, vladali su tajnovitost i obmana. Kako bi se inače održavala fikcija o globalnoj važnosti?

Od obaveštajnih agencija do specijalnih jedinica, od nuklearnog odvraćanja do vojnih katastrofa, od zločina do zloupotreba – upitna pitanja bila su sklanjana u stranu uz pompezne reči o „nacionalnoj bezbednosti“, zastrašivanjem javnosti pričama o neprijateljskim stranim silama koje bi jedva dočekale te informacije i, ako je bilo potrebno, kroz nemilosrdnu i široku upotrebu pravnog sistema.

Nijedan novinar, aktivista ili političar koji razmišlja svojom glavom ne bi bio toliko nepatriotski nastrojen ili toliko nepromišljen da zavuče nos u ta ozbiljna pitanja visoke državne politike, smatra Lukas.

Zvuči poznato? Mnogi od navedenih elemenata zaista se uklapaju u rusku istoriju nakon 1991. godine.

Ali događaji proteklih dana ukazuju na još jednog kandidata: Ujedinjeno Kraljevstvo.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Najveći vojni i obaveštajni skandal u mojoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija tiče se baze podataka sa 18.714 Afganistanaca koji su podneli zahtev za preseljenje nakon haotičnog povlačenja američkih i savezničkih snaga u avgustu 2021.

Njihovi kontakt podaci kao i imena pripadnika britanskih specijalnih snaga i obaveštajnih službi koji su ih preporučili prosleđeni su nekim primaocima van državnih institucija putem mejla, koji je u februaru 2022. poslao neimenovani službenik Ministarstva odbrane, navodno u pokušaju da se proveri podobnost podnosilaca zahteva.

Ali kada su u avgustu 2023. podaci devet osoba iz te baze osvanuli na internetu – uz prikrivene pretnje da će više informacija biti objavljeno – vlada je zatražila sudsku zabranu (tzv. „injunction“ u britanskom pravnom sistemu) kako bi sprečila dalje curenje informacija u javnost.

Takođe je podnela zahtev za „super-injunction“, što znači da je bilo protivzakonito, pod pretnjom stroge kazne za nepoštovanje suda (uključujući neograničene novčane kazne i zatvorsku kaznu), da bilo ko, bilo gde, uopšte pomene postojanje prve zabrane.

Sada kada je „super-zabrana“ (super-injunction) ukinuta, čitav haos izlazi na videlo.

U senci te tajnosti, oko 15.000 Afganistanaca – uključujući i neke koji verovatno nisu ispunjavali uslove za preseljenje – dovedeno je u Britaniju u strogoj tajnosti i uz ogroman trošak (oko 2 milijarde funti / 2,7 milijardi dolara / 2,3 milijarde evra).

Još jedna posledica tajnosti: mnogi zaslužniji kandidati i dalje tavorе u Avganistanu, živeći u svakodnevnom strahu da će ih talibani pronaći i osvetiti im se.

Objasniti ovo strancima prilično je teško. Kako sud može tako efikasno ućutkati javnu raspravu?

Da su kojim slučajem saznali za ovo čak ni poslanici ne bi mogli da pokrenu to pitanje.

Predsednici Donjeg doma i Doma lordova bili su informisani o postojanju super-zabrane.

Ali parlamentarni odbor za obaveštajne i bezbednosne poslove, jedino telo koje nezavisno nadgleda rad bezbednjaka, nikada nije bio obavešten o svemu ovome.

Super-injunction se inače koristi vrlo retko, i to obično kako bi se zaštitila ilegitimna deca javnih ličnosti, čije šanse za normalno detinjstvo zavise od života van medijske pažnje.

Nikada do sada nije korišćen za prikrivanje administrativnog propusta.

Na kraju, sistem je donekle proradio. Za razliku od Rusije Vladimira Putina (ko je zaista digao u vazduh one stambene zgrade u Moskvi i drugde 1999?), istina je, manje-više, izašla na videlo.

Možda će neki niži službenik biti otpušten ili disciplinski kažnjen zbog pogrešnog mejla.

Doneće se nova pravila o postupanju sa poverljivim informacijama (zajedno sa, verovatno, novim načinima da se ona zaobiđu).

Političari će mlatarati rečima i izmicati odgovornosti. Ova izuzetna saga o nesposobnosti, tajnosti, rasipanju i nepravdi ostaće godinama velika mrlja na britanskom ugledu kao državi odgovorne, efikasne i etične uprave.

Neprijatelji će se podsmevati. Cela priča je mamac za teoretičare zavera (koliko još super-zabrana postoji?).

Saveznici će, s pravom, dovoditi u pitanje poverenje koje poklanjaju zemlji i njenu pouzdanost u pogledu tajni i bezbednosti, zaključuje Lukas.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je danas pozvao međunarodnu zajednicu da prizna de fakto podelu Kipra, te i vojno otcepljeni turski deo kao državu.

Turska je 1974. godine okupirala sever Kipra kao odgovor na propali puč grčko-kiparskih nacionalista koji su hteli da ga ujedine s Grčkom.

Republika Kipar, članica Evropske unije, praktično ima vlast na jugu, a na severu je instalirana „Turska Republika Severni Kipar“ koju priznaje samo Ankara i koja je pod međunarodnim embargom.

„U potpunosti podržavamo viziju zasnovanu na rešenju o dve države“, rekao je povodom 51. godišnjice turske invazije Erdogan u severnom delu Nikozije koji je pod turskom kontrolom.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

„Vreme je da međunarodna zajednica prihvati realnost na terenu“, rekao je Erdogan, pozivajući na okončanje izolacije „Turske Republike Severni Kipar“.

„Treba da se uspostave diplomatski, politički i ekonomski odnosi sa tom (otcepljenom) republikom, a nepravda koju decenijama trpe kiparski Turci mora najzad da se okonča“, rekao je on.

Pre tri dana su lideri Kipra i ostrvskih Turaka razgovarali u Njujorku što su UN ocenile kao „konstruktivno“.

Dok je samo Ankara za dve države kao rešenje, u Ženevi je na sastanku tih dveju strana u martu bilo, kako je tada ocenjeno, „značajnog napretka“ ka ponovnom pokretanju pregovora o ponovnom ujedinjenju Kipra, o čemu su pregovori bili zamrznuti od 2017. godine.

Neidentifikovano vozilo uletelo je danas u masu ljudi u Los Anđelesu gde je povređeno najmanje 30 osoba, od kojih je nekoliko u kritičnom stanju, saopštila je gradska vatrogasna služba.

Kako su prenele agencije AFP i AP, više od 100 vatrogasaca je izašlo na lice mesta u Istočnom Holivudu, gde su tri osobe u kritičnom, a šest u teškom stanju.

Prema preliminarnoj istrazi, vozač je izgubio svest i uleteo u gomilu ispred jednog noćnog kluba, prenela je televizija Ej Bi Si njuz (ABC News) pozivajući se na policiju.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Mesto nesreće se nalazi blizu prometnih mesta – Sanset bulevara i Staze slavnih, trotoara sa zvezdama koje su posvećene poznatim filmskim i muzičkim ličnostima.