Radnici u fabrikama američkog proizvođača automobila Forda u Kelnu spremaju se za prvi štrajk u znak protesta protiv planiranog smanjenja broja radnih mesta, saopštio je u ponedeljak sindikat IG Metall.

Zaposleni u dve fabrike, osnovane 1930. godine, trebalo bi da obustave rad od srede ujutru, a štrajk će trajati do kraja noćne smene u četvrtak ujutru, saopštio je sindikat.

Smanjenje broja radnih mesta

Rukovodstvo planira da smanji broj radnih mesta u Kelnu za 2.900 do 2027. godine.

Sindikati optužuju šefove Forda da deluju bez koncepcije i time dovode u pitanje opstanak nemačke filijale Forda.

IG Metall je jedan od najmoćnijih nemačkih sindikata koji predstavlja radnike u različitim proizvodnim sektorima i zalaže se za kolektivni ugovor koji predviđa visoke otpremnine za radnike i njihovu finansijsku sigurnost.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Prekinuti pregovori i odluka o štrajku

Pregovori između dve strane su zastali, što je dovelo do toga da IG Metall prošle nedelje održi svoj prvi referendum radnika, na kojem je čak 93,5 odsto članova sindikata glasalo za neviđeni protest radnika kako bi se povećao pritisak na menadžment.

„Vreme je da poslodavac preduzme korake i pronađe opšte rešenje za radnike u Kelnu“, rekao je Bendžamin Gruška, šef radničkog saveta u nemačkoj filijali Forda.

Međutim, mogućnosti vođstva Fordove nemačke podružnice su ograničene, jer kompanija u krajnjoj liniji zavisi od svoje američke matične kompanije.

Očekivani uticaj na proizvodnju

Štrajk će značajno uticati na proizvodnju.

Od 11.500 zaposlenih u Fordu u Kelnu, približno 4.500 radi u proizvodnji, a 3.500 u razvoju proizvoda, prema podacima sindikata. Centar za rezervne delove zapošljava oko 1.700 ljudi, a ostatak je u administrativnim i drugim odeljenjima.

Uticaj štrajkova će verovatno biti značajan, jer je velika većina zaposlenih članovi sindikata, a među njima postoji veliko negodovanje zbog trenutne situacije.

Dugoročni problemi evropske filijale

Fordova evropska filijala dugo je beležila gubitke, a 2023. godine je obustavljena proizvodnja Ford Fijeste, malog automobila koji se proizvodio u Kelnu i u početku je bio veoma uspešan.

Ford trenutno proizvodi dva električna automobila u Kelnu, čija je prodaja znatno ispod očekivanja, uprkos investicijama od skoro dve milijarde evra.

Prema zvaničnim podacima, Fordovi modeli su prošle godine činili samo 3,5 odsto novoregistrovanih automobila u Nemačkoj, u poređenju sa pet odsto u 2022. godini.

Iako će Fordove fabrike dobiti finansijski podsticaj od nekoliko stotina miliona evra od američke matične kompanije za dalja ulaganja tokom četvorogodišnjeg perioda, stručnjaci iz automobilske industrije smatraju da je to daleko premalo.

Pesimistične prognoze stručnjaka

„Situacija je loša, a izgledi su još gori“, rekao je Ferdinand Dudenhefer, direktor Istraživačkog centra za automobilsku industriju sa sedištem u Bohumu.

„Ford je premali u segmentu putničkih automobila da bi mogao profitabilno da posluje u Evropi. To je slučaj sada i vrlo je verovatno da će tako ostati i u budućnosti“, rekao je on.

Dudenhefer je dao pesimističnu prognozu za Fordovo poslovanje u Evropi, rekavši da je broj prodatih vozila prenizak, dok su troškovi rada previsoki.

Ford već dugo gubi tržišni udeo u Nemačkoj i Evropi, primetio je stručnjak.

„Ford je sve manji i manji. Sada je toliko mali u Evropi da nema smisla nastaviti sa poslovanjem u trenutnoj situaciji“, rekao je on.

Moguća rešenja za budućnost

Prema Dudenheferu, postoje dva rešenja za Fordove evropske probleme.

Jedna od opcija bi bila da matična kompanija iz SAD proda svoj evropski automobilski biznis kako bi se „rešila problema“, rekao je on. Proizvodnja automobila bi mogla da ostane u Kelnu, ali bi odeljenje za razvoj i administrativna odeljenja bila preneta na kupca, prema rečima stručnjaka.

Druga opcija bi bila formiranje zajedničkog preduzeća sa drugim proizvođačem automobila i time postizanje većih obima poslovanja i nižih troškova, rekao je Dudenhefer.

Na taj način, Ford of Evropa „konačno bi mogao da postane konkurentan“, rekao je, predlažući francuskog proizvođača automobila Reno kao jednog od mogućih partnera.

Nekoliko hiljada ljudi, od kojih 3.000 u Berlinu prema policijskim podacima, okupilo se širom Nemačke tražeći zabranu krajnje desničarske stanke Alternative za Nemačku (AfD), pošto ta stranka osporava odluku domaće obaveštajne službe da je klasifikuje kao desničarsku "ekstremističku" partiju.

Demonstranti su se okupili u više od 60 gradova, od Kelna do Hamburga, uključujući u Berlinu na poziv mreže "Zajedno protiv desnice" (Zusammen gegen Rechts).

"AfD nije normalna stranka i ne treba je tako tretirati. Sada je vreme da se ozbiljno razmotri zabrana stranke", navodi se na njihovom veb-sajtu - piše N1.

U Berlinu, skup kod kultne Brandenburške kapije privukao je više od 7.000 ljudi popodne, prema rečima organizatora, a 3.000 prema rečima policije.

Okupljeni su skandirali "Svi zajedno protiv fašizma" mašući zastavama duginih boja i transparentima protiv stranke koja je osvojila 20 odsto glasova na poslednjim parlamentarnim izborima.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Nekoliko dana pre inauguracije novog kancelara, konzervativca Friedrich Merz, domaće obaveštajne službe su klasifikovale AfD kao desničarsku "ekstremističku" stranku koja bi mogla da predstavlja opasnost po demokratski poredak.

Nemačka obaveštajna služba je u četvrtak privremeno obustavila ovu odluku do odluke suda, jer je ta stranka uputila žalbu.

Odluka je već izazvala značajne političke tenzije, posebno u odnosima sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koja je stala na stranu AfD.

Talibanska vlada je dodala šah na listu zabranjenih aktivnosti, klasifikujući to kao kockanje i kršenje moralnih vrednosti, saopštila je danas avganistanska Uprava za sport.

Šah se smatra „sredstvom za klađenje“, što je zabranjeno zakonom o širenju vrline i sprečavanju poroka, usvojenim prošle godine, rekao je za AFP portparol Uprave za sport Atal Mašvani.

Pošto je reč o verskim pitanjima, šah će biti suspendovan u Avganistanu dok se ova pitanja ne reše, dodao je Mašvani, ne precizirajući kazne za prekršaj.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Azizulah Gulzada (46), vlasnik kabulskog kafića gde su mušterije do sada rado uživale u ovoj igri, rekao je da će sprovesti zabranu, ali da ga verski argumenti nisu ubedili u ispravnost odluke.

„Mnoge muslimanske zemlje imaju igrače međunarodnog nivoa koji učestvuju u međunarodnim takmičenjima. Mnogo mladih ljudi je ranije dolazilo ovde svaki dan, bez ikakvog novca za klađenje“, rekao je on.

Gulzada je izrazio žaljenje što će ljudi imati manje izgovora za okupljanje i dodao da postoje stravsteni igrači šaha koji će verovatno biti nezadovoljni tom odlukom.

Nakon što su vratili na vlast 2021. godine, talibani su postepeno nametali svoju ultra-rigoroznu viziju islama, zabranjujući određene aktivnosti i sportove.

Talibani su prošle godine zabranili takmičenja u MMA (mešovitim borilačkim veštinama) uz ocenu da je to „previše nasilno i problematično u pogledu šerijatskog zakona“, dok se kriket i dalje široko praktikuje, ali samo među muškarcima.

Talibani su postepeno izopštavali žene iz društvenog života, zabranjujući im ulazak u parkove, teretane, salone lepote i univerzitete, što je navelo UN da osude takav „rodni aparthejd“ - piše Danas.rs.

Plate u Evropi se znatno razlikuju. Isto važi i za troškove života. Pitanje je - koje zemlje nude najviše plate i gde su te plate zaista najvrednije?

Najrelevantniji indikator koji se koristi je prosečna prilagođena bruto plata zaposlenog sa punim radnim vremenom, koju godišnje izračunava Eurostat, a "Juronjuz" pretvara u mesečne iznose.

Danska je jedina zemlja pored Luksemburga koja je prešla prag od 5.000 evra, sa prosekom od 5.634 evra. Slede Irska (4.890 evra) i Belgija (4.832 evra), a u grupi zemalja sa platama iznad 4.000 evra nalaze se Austrija (4.542 evra), Nemačka (4.250 evra) i Finska (4.033 evra).

Deset zemalja ispod 2.000 evra

Od 26 analiziranih članica EU (bez Holandije, zbog nedostajućih podataka), čak deset zemalja ima prosečnu platu manju od 2.000 evra, a u četiri zemlje plata je ispod 1.500 evra.

Poljska je blizu te granice sa 1.505 evra, dok su Rumunija, Grčka i Mađarska u rasponu od oko 1.400 evra.

Velike razlike čak i među najvećim ekonomijama EU

Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka prednjači sa 4.250 evra, a sledi je Francuska (3.555 evra). Italija (2.729 evra) i Španija (2.716 evra) su ispod proseka EU za više od 400 evra.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Prema podacima OECD-a, koji uključuju i zemlje van EU, Švajcarska nudi najvišu prosečnu platu u Evropi - čak 8.104 evra mesečno. Norveška ima 5.027 evra, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo na 4.220 evra.

Holandija, iako nije uključena u analizu Evrostata, ima platu od 4.629 evra prema drugim izvorima.

Turska ima najnižu prosečnu platu u Evropi – samo 873 evra, što je ispod psihološkog praga od 1.000 evra.

Kada se uzme u obzir kupovna moć, slika se menja.

Nominalne razlike u platama značajno se smanjuju kada se koriste standardi kupovne moći (SPM), koji eliminišu uticaj razlika u cenama između zemalja.

Međutim, i dalje postoje velike razlike. Nominalno gledano, najviša plata je šest puta veća od najniže. Kada se koristi PPS, ovaj odnos pada na 2,6 puta.

Prosečna plata u EU prema PPS-u je 3.155 evra. Najviša je u Luksemburgu (4.479 evra po PPS), zatim slede Belgija (4.038 evra), Danska (3.904 evra), Nemačka (3.898 evra) i Austrija (3.851 evro).

Na dnu liste su Slovačka, Bugarska i Mađarska, sve ispod 2.100 evra po standardima PPS-a. Grčka ima najnižu cenu od 1.710 evra.

Zanimljivo je da Rumunija i Turska stoje mnogo bolje u kontekstu PPS-a - Turska ima 2.413 evra PPS-a.

Zašto su plate veće u nekim zemljama?

Stručnjaci ističu da su produktivnost i pregovaračka moć radnika ključni faktori.

Dr Sotirija Teodoropulu iz Evropskog sindikalnog instituta navodi da zemlje sa većim industrijskim ili finansijskim sektorom, kao i visokom tehnologijom, beleže veću produktivnost i, shodno tome, veće plate.

Takođe, institucije tržišta rada i snaga sindikata igraju glavnu ulogu u raspodeli prihoda.

Ko je najviše povećao svoje plate u poslednjih pet godina?

Između 2018. i 2023. godine, prosečna plata je porasla u svih 26 zemalja EU. Na nivou Sindikata, mesečna plata je povećana za 507 evra, što znači godišnje povećanje od 6.708 evra, odnosno 19%.

Najveći relativni rast zabeležila je Litvanija - čak 102%, dok je Švedska imala najmanji - samo 4%.

Među glavnim ekonomijama, rast je bio skroman: Španija (19%), Nemačka (18%), Francuska (14%) i Italija (10%).

U apsolutnom iznosu, najveći rast je zabeležen u Luksemburgu (1.291 evro), a zatim u Litvaniji (1.141 evro). Grčka je imala najmanji porast (91 evro).

Zapadna i severna Evropa i dalje nude najviše plate, kako nominalno tako i u pogledu kupovne moći. Međutim, zemlje istočne i južne Evrope postižu brži rast plata, što može ukazivati na postepeno smanjenje jaza - barem na duži rok, piše B92.

Američki savezni sudija je privremeno zabranio administraciji predsednika Donalda Trampa da prenese vlasništvo nad spornim zemljištem kompaniji Rio Tinto, za izgradnju rudnika bakra, čemu se protive lokalni Indijanci.

U dugotrajnoj borbi oko projekta "Resolution Copper" verska prava Apača iz San Karlosa u Arizoni suprotstavljena su rastućoj potražnji za bakrom, zbog energetske tranzicije i napora Vašingtona da proširi proizvodnju te rude, piše Rojters, a prenosi Danas.

U odluci napisanoj na 18 stranica, američki sudija Stiven Logan je naveo da će „Apači Stronghold“ – neprofitna grupa Apača i njihovih saveznika – verovatno uspeti u svojoj žalbi Vrhovnom sudu i da bi stoga prenos zemljišta trebalo za sada zaustaviti.

Dodao je da je utvrđeno (čak i da je verovatno), da bi se načinila nepopravljiva šteta ukoliko bi se prenos nastavio.

Spor se vodi oko zemljišta na lokaciji „Oak Flat“, koje je u federalnom vlasništvu, i smatra se svetim za Apače.

Lokalitet međutim ima rezerve više od 18,1 miliona tona bakra, ključne komponente za električna vozila i skoro sve elektronske uređaje.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Projekat „Rezolušn“ bi, ako bude pokrenut, načinio krater širine tri kilometra i dubine 304 metra, uništavajući tako mesto gde Apači slave svoja božanstva.

Od 2021. godine, sudovi su odbijali zahtev Apača da se blokira prenos. Presude su odložene odlukom iz 2014. godine koju su doneli Kongres SAD i tadašnji predsednik Barak Obama.

Predsednik Tramp je započeo prenos zemljišta u svom prvom mandatu, potez koji je potom poništio Džozef Bajden, dok je slučaj nastavio da „putuje“ kroz razne sudove.

Vrhovni sud SAD trenutno sada razmatra da li da prihvati slučaj. Vrhovni sud je najmanje 13 puta rekao da će nastaviti da razmatra zahtev za žalbu, što je neobično mnogo i veoma dugo traje.

U međuvremenu, Tramp je prošlog meseca ponovo pokrenuo proces prenosa zemljišta, sa ciljem da sve bude gotovo do 16. juna.

Milijarder Bil Gejts intenzivirao je svoj sukob sa Ilonom Maskom, optuživši najbogatijeg čoveka na svetu da „ubija najsiromašniju decu na svetu“ merama koje je nazvao pogrešno usmerenim rezovima u američkoj razvojnoj pomoći, piše danas Fajnenšel tajms.

Suosnivač Majkrsofta, koji je obznanio intenziviranje svog filantropskog rada u narednih 20 godina i zatvaranje svoje Gejts fondacije 2045. godine, rekao je u intervjuu da se šef Tesle pri osmišljavanju rezova rukovodio neznanjem.

Maskovo Odeljenje za efikasnost rada vlade, poznatije kao DOGE, u februaru je faktički zatvorilo Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), glavnu federalnu instituciju za dodelu američke pomoći, obznanivši da joj je „došlo vreme da umre“.

Bil Gejts je ocenio da naglost rezova dovela do toga da hrana i lekovi potrebni za spasavanje ljudskih života gube na ispravnosti i upotrebljivosti tamo gde su uskladišteni, i mogu dovesti do razbuktavanja zaraznih bolesti kao što su male boginje, HIV i dečja paraliza.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

„Slika najbogatijeg čoveka na svetu kako ubije najsiromašniju zemlju na svetu nije lepa“, rekao je Gejts, koji je svojevremeno i sam bio najbogatiji čovek na svetu.

Gejts je rekao da je Ilon Mask otkazao slanje pomoći bolnici u provinciji Gaza u Mozambiku a koja je namenjena sprečavanju širenja virusa HIV sa majki na njihovu decu, i sve to u pogrešnom uverenju da SAD kondomima snabdevaju Hamas u Pojasu Gaze na Bliskom istoku.

„Voleo bih da on sad ode i susretne se sa tom decom koja su se zarazila HIV-om jer je on ukinuo taj novac“, rekao je Gejts.

Ovaj filantrop, star 69 godina, juče je obznanio plan davanja doslovno celokupnog svog imetka u narednih 20 godina, a za to vreme, prema njegovoj zamisli, Gejts fondacija će potrošiti više od 200 milijardi dolara na globalno zdravlje, razvoj i obrazovanje. U prethodnih 25 godina, fondacija je za tu svrhu izdvojila oko 100 miilijardi dolara.

Fondacija će biti zatvorena 2045. godine, nekoliko decenija ranije od predviđenog datuma.

Prema Gejtsovim rečima, razlog za ubrzano davanje je postizanje maksimalnog učinka sa potencijalom za pronalaženje sredstava za definitivno suzbijanje zaraznih bolesti kao što su dečja paraliza i HIV.

Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u petak u Bukureštu, zahtevajući da Rumunija ostane verna svom evropskom pravcu, uoči drugog kruga predsedničkih izbora u kojima je favorit kandidat krajnje desnice.

„Nemoguće je da se posle toliko vremena mi, generacija koja je izgradila ovu zemlju posle pada komunizma 1989. godine i povela je ka Evropi, vrati nazad, ka Rusiji“, rekla je za agenciju Frans pres Joana Nikolae, pedesetogodišnja spisateljica i supruga poznatog pisca Mirčee Kartareskua - prenosi n1info.rs.

Lider nacionalističke AUR Džordž Simion, favorit u drugom krugu izbora, koji je u prvom dobio skoro 41 odsto glasova, kritičar je Brisela, protivi se pomoći Ukrajini i traži odštetu Rumuniji za do sada pruženu pomoć.

„Ne možemo nikako da glasamo za Simiona. Evropa je naš dom“, dodao je Nikolae i pozvao na „mobilizaciju zbog ove dramatične situacije“.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Organizatori tvrde da se na mitingu, gde su demonstranti nosili rumunske i evropske zastave, okupilo oko 20.000 ljudi.

Džordž Matei, 23-godišnji student, izrazio je svoj „strah“.

„Želim da ostanem ovde. Nikad nisam zamišljao da živim u drugoj zemlji, ali sam ove nedelje mnogo razmišljao o tome“, rekao je on.

Tridesetosmogodišnji Simion, čiji je uzor američki predsednik Donald Tramp, u drugom krugu će se suočiti sa centrističkim gradonačelnikom Bukurešta Nikusorom Danom, protiv kojeg je u prvom krugu imao oko 20 procentnih poena prednosti.

Dan računa da će oni koji nisu glasali u prvom krugu nadoknaditi Simeonov minus i obezbediti evropsku budućnost svoje 19-milionske zemlje.

"Postoji pet miliona birača izolacionista koje mnogo poštujem, ali koji su prevareni. I trebalo bi da nas bude više od njih", rekao je u petak 55-godišnji gradonačelnik.

I pre nego što je njegovo ime objavljeno sa balkona Bazilike Svetog Petra u Vatikanu, hiljade ljudi u publici su uzvikivali „Viva il Papa“ – Živeo papa!

Robert Prevost, 69-godišnji kardinal, biće 267. na tronu Svetog Petra i nosiće ime Lav Četrnaesti.

On je prvi Amerikanac na mestu pape, iako ga smatraju i kardinalom iz Južne Amerike jer je mnogo godina boravio u misiji u Peruu dok nije postao tamošnji nadbiskup.

Ima i peruansko državljanstvo i upamćen je kao neko ko je pomagao marginalizovanim zajednicama i gradio mostove u lokalnoj crkvi.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Rođen je u Čikagu 1955. godine. Njegovi roditelji su poreklom iz Ekvadora i Francuske.

Prevost je služio još kao dečak u crkvi, a sveštenik je postao 1982. godine.

U prvom obraćanju, kao papa Lav XIV rečima punim ljubavi je govorio o prethodniku Franji.

„Još čujemo u ušima slab, ali uvek hrabar glas pape Franje i njegov blagoslov.

„Ujedinjeni i ruku pod ruku sa Bogom, napredujmo zajedno“, rekao je oduševljenoj publici.

Gomili, koja je slušala na Trgu svetog Petra, rekao je da je pripadnik reda avgustinaca, jednog od monaških redova u Katoličkoj crkvi.

Imao je 30 godina kada se preselio u Peru u okviru avgustinske misije.

Franja ga je postavio za biskupa Čiklaja na zapadu Perua godinu dana pošto je postao papa.

Poznat je među kardinalima širom sveta zbog istaknute uloge u Dikasteriji za biskupe – odseku koji se stara o izboru novih kardinala unutar Katoličke crkve.

Pošto je 80 odsto kardinala koji su učestvovali u konklavi imenovao Franja, nije veliko iznenađenje što je izabran neko poput Prevosta.

Vide ga kao nekog ko bi mogão da nastavi reforme pape Franje u Katoličkoj crkvi.

• Šta su ukrajinski retki minerali i kako će SAD moći da ih koristi
• Policijski dosije otkriva nove detalje o Mengeleu, jednom od najokrutnijih nacističkih zločinaca

Iako je Amerikanac i potpuno svestan podela unutar Crkve, njegovo latinoameričko poreklo, takođe, predstavlja kontinuitet posle pape Argentinca.

Iako tokom službovanja kao nadbiskup u Peruu nije izbegao skandale seksualnog zlostavljanja koji su bacali senku na Crkvu, njegova eparhija je vatreno negirala da je bio umešan u bilo kakav pokušaj prikrivanja.

Pre konklave, portparol Vatikana Mateo Bruni je rekao da su tokom okupljanja Kardinalskog koledža prethodnih dana isticali potrebu za papom sa „proročkim duhom sposobnim da vodi Crkvu koja se ne zatvara u sebe, već zna kako da izađe i donese svetlost svetu obeleženom očajem“.