Medijska kuća Al Džazira objavila je danas da je njen dopisnik Anas al-Šarif ubijen u gradu Gazi, što je potvrdila i izraelska vojska.

Al Džazira je dodala da je poznati reporter Šarif sa još četvoro novinara ubijen u šatoru, prema rečima direktora bolnice Šifa u Gazi.

Izraelska vojska je saopštila da se Šarif pretvarao da je novinar, a da je zapravo delovao sa islamističkom grupom Hamas.

Pored novinara Anasa al Šarifa, za čiju smrt je televizija ranije javila, poginuo je još jedan dopisnik Mohamed Kreikeh, kao i snimatelji Ibrahim Zaher, Mohamed Nufal i Moamen Aliva koji su bili u šatoru za novinare kod glavne kapije bolnice, kada je šator pogođen, javila je Al Džazira.

Ciljano ubistvo u nedelju bilo je još jedan flagranti napad s predumišljajem na slobodu medija, saopštila je Al Džazira, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštio je u julu da je zabrinut za Šarifovu bezbednost, kao i da je on na meti izraelske vojske.

„Ovo je šema koju smo već videli od Izraela, ne samo u sadašnjem ratu već i prethodnih decenija kada izraaelske sange ubiju novinara, a onda Izrael kaže da se radi o teroristi, ali pruži vrlo malo dokaza da potkrepi te tvrdnje“, rekla je generalna direktorka Komiteta za zaštitu novinara Džodi Ginsberg.

Generalni direktor Al Džazire Mohamed Moavad rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) da je al Šarif bio akreditovani novinar koji je bio „jedini glas“ u svetu koji je znao šta se dešava u pojasu Gaze, prenosi Danas.

Tokom rata Izrael nije dozvolio međunarodnim novinarima ulazak u Gazu da izveštavaju slobodno. Prema tome mnogi mediji se oslanjaju na izveštače unutar te teritorije za izveštavanje o događajima.

„Oni su gađani u šatoru, a nisu izveštavali sa linije fronta“, rekao je Moavad govoreći o izraelskom udaru.

„Činjenica je da izraelska vlada hoće da ućutka izveštavanje svakog kanala iz same Gaze“, rekao je on i dodao da je to nešto što nije ranije viđeno u savremenoj istoriji.

Prema Reporterima bez granica gotovo 200 novinara ubijeno je u ratu koji je pokrenuo Izrael protiv Hamasa u Gazi, posle Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Anas al Šarif (28) bio je jedno od najpoznatijih lica među izveštačima koji su dnevno pokrivali sukob u Gazi.

Hirošima danas obeležava 80 godina od američkog nuklearnog napada na grad, što je bio prvi takav napad u istoriji čovečanstva.

Svake godine je ceremonija, koja počinje minutom ćutanja tačno u 8.15 po lokalnom vremenu, kada se dogodio napad.

Bombarder B-29 „Enola Gej“ je 6. avgusta 1945. u 8.15 sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu „Mali dečak“, koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla izmedju 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.

Bomba, teška oko četiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada „crna kiša“ radioaktivnih čestica.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu „Debeli čovek“ na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.

Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja.

Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki stradalo je više od 220.000 ljudi.

Japan je početkom 20. veka vodio politiku ekspanzionizma i militarizacije, naročito u Prvom svetskom ratu.

Ekspanzionističku politiku nastavio je okupacijom Mandurije 1931, a pošto je to naišlo na međunarodnu osudu, Japanu je demonstrativno istupio iz Lige naroda (preteča UN) dve godine kasnije.

Japan je 1936. godine potpisao pakt s nacističkom Nemačkom, a pristupanjem Trojnom paktu je 1940. postao jedna od sila Osovine.

Carski Japan je, posle Mandžurije, 1937. izvršio invaziju drugih delova Kine i time izazvao i Drugi kinesko-japanski rat.

Japan je 1940. napao francusku Indokinu, a 7. decembra 1941. bombardovao američku pomorsku bazu u Perl Harboru i proglasio rat čime su SAD ušle u Drugi svetski rat.

Posle sovjetske invazije Mandžurije i nuklearnih napada SAD na Hirošimu i Nagasaki 1945, Japan je 15. avgusta te godine prihvatio bezuslovnu predaju.

Ekspanzionizam i rat su Japan i njegove posede koštali milione života ljudi, uz uništavanje velikog dela industrije i infrastrukture.

Većina vlada članica Evropske unije (EU) izjasnila se da je rešenje za rat u Pojasu Gaze stvaranje palestinske države, ali bez predstavnika ekstremističke organizacije Hamas, vladajuće u toj enklavi

Međutim, SAD koje su ključni činilac oklevaju da od izraelskog lidera Benjamina Netanjahua zatraže da obustavi vojnu operaciju u Pojasu Gaze, koju većina u Evropi i svetu vidi kao genocid.

Šef izraelske vojske je izjavio da izraelski ratni pohod u Gazi neće biti okončan bez oslobađanja preživelih talaca, kojih je, kako se veruje, nekoliko desetina - piše Danas.rs.

Suprotno tome, više stotina penzionisanih izraelskih bezbednosnih zvaničnika, uključujući bivše šefove obaveštajnih agencija, zatražilo je od predsednika SAD Donalda Trampa da ubedi Netanjahua da zaustavi rat.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe Ami Ajalon izjavio je da Hamas, prema ocenama te agencije, više ne predstavlja stratešku pretnju Izraelu, da rat više nije pravedan i da bi država Izrael zbog toga mogla „da izgubi svoj identitet“.

U vreme kada je evropska javnost zaprepašćena video snimcima palestinskog Hamasa, na kojima se vide neuhranjeni izraelski taoci, najviši predstavnici Velike Britanije, Francuske i drugih članica EU stavili su do znanja da stradanje civila u Gazi i drama s izraelskim taocima moraju da budu okončani, a kao rešenje su predočili stvaranje palestinske države bez Hamasa. Međutim, Netanjahu i Tramp za sada to nisu podržali.

Čak je i Nemačka, koja i iz istorijskih razloga tradicionalno ne osuđuje politiku izraelske vlade, sada stavila do znanja da više ne može da podržava Netanjahuove poteze.

Šef nemačke diplomatije Johan Vadeful, koji je došao u posetu Tel-Avivu, kazao je da Izraelu mora biti jasno da mu preti međunarodna izolacija ako ne bude okončana patnja civila u Gazi.

AD

Sve više političara u Španiji našlo se pod pritiskom da reši sporne akademske stavke u svojim biografijama nakon što su tri ministra u Vladi podnela ostavke zbog falsifikovanja diploma, piše briselski portal Politiko (Politico), a prenosi Danas.

Prva razotkrivena zvaničnica bila je zamenica sekretara stranke desnog centra Narodne partije (PP) i bivša poslanica u parlamentu Noelija Nunjez, koja je na društvenim mrežama stekla veliku popularnost među konzervativnim mladima u Španiji.

U julu je otkriveno da Nunjez nije imala dvostruku diplomu studija prava i javne uprave, koju je prijavila na sajtu španskog parlamenta, a novinari su dalje potvrdili da je Nunjez falsifkovala i diplomu engleske filologije, koju je prijavila na sajtu Univerziteta Fransisko Marokin u Gvatemali.

Nunjez je nakon optužbi podnela ostavku, a PP je naložila svojim članovima i funkcionerima da pregledaju svoje biografije, da do sličnih incidenata više ne bi došlo.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Lažne tvrdnje o diplomiranju otkrivene su i kod zvaničnika Socijalističke partije Hozea Marije Anhela Batalje, koji je prijavio da ima diplomu arhivistike i bibliotekarstva Univerziteta u Valensiji.

On je naveo da je školovanje na tom smeru završio 1983. godine, iako univerzitet taj program nije uveo do 1990. godine.

Batalja je, nakon tog otkrića, takođe podneo ostavku, a smatra se da bi zbog lažne diplome mogao da snosi i pravne posledice, imajući u vidu da se njom prijavio za posao u španskoj državnoj upravi početkom 1980-ih, čime je obmanuo državu i zbog čega bi mogao da bude krivično gonjen.

Ostavku je podneo i Ignjasio Herero, koji je upravljao šumarstvom i zemljištem u regionalnoj Vladi Ekstramadure.

Herero, član desničarske stranke Voks (Vox), tvrdio je da je na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) u Beču stekao diplomu marketinga, nekoliko decenija pre nego što je taj studijski program uspostavljen.

Španski političari ne moraju da imaju univerzitetske diplome, ali ih javnost izlaže pritisku da svojim akademskim titulama dokažu svoju podobnost za obavljanje određene funkcije, piše Politiko, prenosi Beta.

Loš potez takvog tipa lične promocije izveo je bivši lider PP Pablo Kasado, zbog tvrdnje da je pohađao postdiplomske studije na prestižnom američkom univerzitetu Harvard, da bi se kasnije ispostavilo da je slušao samo njegov trodnevni kurs, koji je održan u Madridu.

Ministarka zdravlja Karmen Monton podnela je ostavku nakon što je otkriveno da je plagirala svoj magistarski rad.

Zamenica premijera Španije Jolanda Dijaz izjavila je, povodom lažnih biografija zvaničnika, da one odražavaju, kako je rekla, problematičnu klasnu debatu o sticanju univerzitetske diplome u Španiji.

Ona je dodala da „politika nije tehničko pitanje“, kao i da bi ona trebalo da bude otvorena i za građane koji su sprečeni da steknu visoko obrazovanje.

„Ne možemo zahtevati da svi naši političari imaju diplome“, rekla je Dijaz i dodala da je, tokom svoje karijere, poznavala mnoge ministre sa „mnoštvom diploma“ koji nisu obavljali dobar posao u javnoj upravi.

Sukobi su izbili između okupljenih na dva protesta - za i protiv imigracije u Velikoj Britaniji, saopštila je tamošnja policija i dodala da je uhapsila nekoliko demonstranata.

Demonstranti koji su za imigraciju, kao i grupe antirasističkih aktivista, sukobili su se u Mančesteru sa okupljenim tokom marša koji je organizovala jedna ekstremno desničarska stranka "Velika Britanija na prvom mestu" (Britain First).

Takvi protesti i kontraprotesti održani su i u Londonu oko hotela u kojem su smešteni tražioci azila i gde su takođe izbili sukobi.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

U Mančesteru, dve grupe su se kratko sukobile na početku demonstracija pre nego što ih je policija razdvojila, javila je agencija Frans pres sa lica mesta.

Britanska policija je navela da je u oba grada uhapsila devet osoba.

Hamas je poručio danas da se neće razoružati ukoliko ne bude uspostavljena nezavisna država Palestina, što je novi odgovor te militantne palestinske organizacije na ključni zahtev Izraela za okončanje rata u Gazi.

Hamas je naveo u saopštenju da ne može da odustane od svog prava na „oružani otpor“ ukoliko se ne uspostavi „nezavisna, potpuno suverena palestinska država sa Jerusalimom kao glavnim gradom“, javlja Rojters.

Izrael smatra razoružanje Hamasa ključnim uslovom za bilo kakav dogovor o okončanju sukoba, ali Hamas je više puta rekao da nije spreman da položi oružje.

Posredni pregovori Hamasa i Izraela, čiji je cilj osiguranje 60-dnevnog prekida vatre i dogovor o oslobađanju talaca, našli su se prošle sedmice u ćorsokaku.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Katar i Egipat, koji posreduju u mirovnim naporima, podržali su početkom ove nedelje stavove Francuske i Saudijske Arabije kojima su predloženi koraci ka rešenju „dve države“ za izraelsko-palestinski konflikt, navodeći da bi Hamas trebalo da preda naoružanje Palestinskoj upravi koju podržava Zapad.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je nedavno za bilo kakvu nezavisnu palestinsku državu da bi bila platforma za uništenje Izraela i da zato bezbednosna kontrola nad palestinskim teritorijama mora ostati u nadležnosti Izraela.

Netanjahu je kritikovao zemlje koje su najavile planove da priznaju palestinsku državu kao odgovor na izraelsko devastiranje Gaze, među kojima su i Velika Britanija i Kanada.

Prema njegovim rečima, taj potez bi bio nagrada za Hamas.

Planovi koje su najavile Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada da priznaju palestinsku državu verovatno neće dovesti do njenog stvaranja u skorije vreme, iako bi mogli dodatno da izoluju Izrael i dugoročno ojačaju pregovaračku poziciju Palestinaca.

Problem za Palestince je što možda ni ne postoji taj „dugi rok“, piše AP.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacuje ideju palestinske državnosti i obećao je da će zadržati neograničenu kontrolu nad anektiranim istočnim Jerusalimom, okupiranom Zapadnom obalom i ratom razorenim Pojasom Gaze – teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu 1967. godine, a koje Palestinci žele za svoju buduću državu.

Izraelski lideri favorizuju otvorenu aneksiju velikog dela Zapadne obale, gde je Izrael već izgradio više od 100 naselja u kojima živi preko 500.000 jevrejskih doseljenika - prenosi Danas.

Izraelska ofanziva u Gazi pretvorila je veći deo teritorije u zgarište i dovela je na ivicu gladi, a Izrael saopštava da nastavlja s planovima za preseljenje velikog dela od oko 2 miliona stanovnika u druge zemlje.

Sjedinjene Američke Države, jedina zemlja koja ima stvaran uticaj na Izrael, stala je na njegovu stranu.

Ove zemlje bi mogle da učine mnogo više

Palestinci su pozdravili međunarodnu podršku svojoj višedecenijskoj borbi za državnost, ali ističu da bi zapadne zemlje mogle da preduzmu hitnije i konkretnije mere ukoliko zaista žele da izvrše pritisak na Izrael.

„Pomalo je čudno što je odgovor na svakodnevne zločine u Gazi, uključujući ono što svi smatraju namernim izgladnjivanjem, priznavanje teoretske palestinske države koja možda nikada neće ni nastati“, rekao je Kaled Elgindi, gostujući istraživač na Centru za arapske studije Univerziteta Džordžtaun.

„Izgleda više kao način da te zemlje pokažu da nešto rade“, dodao je on.

Fathi Nimer, stručnjak u palestinskom institutu Al-Šabaka, kaže da su te zemlje mogle da suspenduju trgovinske sporazume s Izraelom, uvedu embargo na oružje ili druge sankcije. „Postoji širok spektar alata na raspolaganju, ali ne postoji politička volja da se oni koriste“, rekao je.

To ipak nije potpuno prazan gest

Većina zemalja u svetu priznala je palestinsku državnost još pre više decenija, ali bi Velika Britanija i Francuska bile treća i četvrta stalna članica Saveta bezbednosti UN koje to čine, ostavljajući SAD kao jedinu članicu koja to još nije učinila.

„Govori se o velikim državama i bliskim saveznicima Izraela“, rekao je Alon Pinkas, izraelski politički analitičar i bivši generalni konzul u Njujorku. „Izoluju Sjedinjene Države i ostavljaju Izrael zavisnim ne od SAD, već od hirova i nepredvidivog ponašanja jednog čoveka, Trampa.“

Priznavanje bi takođe moglo da ojača napore da se spreči aneksija, rekao je Hag Lovat, stručnjak za ovaj konflikt iz Evropskog saveta za spoljne odnose. Izazov, kaže on, jeste da zemlje koje priznaju Palestinu te korake upotpune i konkretnim, praktičnim merama.

To bi moglo biti značajno i ako Izrael i Palestinci ikada obnove dugo zamrznuti mirovni proces, koji je stao po povratku premijera Netanjahua na vlast 2009. godine.

„Ako i kada se pregovori nastave – verovatno ne u bliskoj budućnosti, ali jednog dana – Palestina će imati državnost kao početnu tačku pregovora, a ne kao krajnji cilj koji nije ni izvestan“, rekla je Džuli Norman, profesorka politike Bliskog istoka na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Izrael to vidi kao nagradu za nasilje

Izraelska vlada i većina političke scene u toj zemlji protive se palestinskoj državnosti mnogo pre napada Hamasa 7. oktobra 2023, koji je pokrenuo rat.

Netanjahu kaže da bi stvaranje palestinske države predstavljalo nagradu za Hamas i na kraju dovelo do još veće države pod njegovom kontrolom na izraelskim granicama. Lideri Hamasa su povremeno sugerisali da bi prihvatili državu u granicama iz 1967. godine, ali pokret i dalje formalno zagovara uništenje Izraela.

Zapadne zemlje zamišljaju buduću palestinsku državu kao demokratsku i pod vođstvom političkih suparnika Hamasa koji priznaju Izrael i pomažu u suzbijanju te militantne grupe, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2006. i preuzela vlast u Gazi naredne godine.

Palestinski predsednik Mahmud Abas, čija vlast upravlja delovima okupirane Zapadne obale, podržava rešenje o dve države i sarađuje s Izraelom po pitanju bezbednosti. U poslednjim mesecima, učinio je više ustupaka, uključujući najavu ukidanja davanja stipendija porodicama zatvorenika i ubijenih boraca.

Takve mere, zajedno s bezbednosnom saradnjom, učinile su ga veoma nepopularnim među Palestincima, ali mu nisu donele nikakve ustupke ni od Izraela ni od Trampove administracije. Izrael tvrdi da Abas nije iskreno posvećen miru i optužuje ga da toleriše podsticanje nasilja i militantizam.

Lovat kaže da ima mnogo osnova za kritiku palestinskog rukovodstva, ali da se „često njihovi nedostaci preuveličavaju kako bi se Izrael oslobodio sopstvene odgovornosti“.

Promene su moguće, ali ne tako brzo

Da ste rekli Palestincima u septembru 2023. da su velike sile na ivici priznavanja njihove države, da je najviši sud UN naredio Izraelu da prekine okupaciju, da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua, i da istaknuti glasovi širom američkog političkog spektra izražavaju bes prema Izraelu – verovatno bi poverovali da je njihov san o državnosti nadomak ostvarenja.

Ali svi ti događaji bledi su u poređenju s ratom koji i dalje besni u Gazi i manjim, ali podjednako razornim vojnim ofanzivama na Zapadnoj obali.

„Ova (izraelska) vlada neće promeniti politiku“, rekao je Pinkas. „Pitanje priznanja, okončanje rata, humanitarna pomoć – sve to će morati da sačeka neku drugu vladu.“

Broj poginulih u ruskim udarima izvršenim na Kijev juče rano ujutro porastao je na 26, među kojima je i troje dece, saopštilo je danas ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Raniji bilans napada dronovima i raketama je bio 16 poginulih osoba, među njima dvoje dece.

„Tokom noći i jutra spasioci su izvukli 10 tela iz ruševina stambene zgrade u kvartu Svjatočinski, među kojima i telo dvogodišnjeg deteta“, saopštilo je ministarstvo preko svog naloga na Telegramu precizirajući da je u tim napadima bilo i 159 povređenih među kojima 16 dece - piše Danas.

Ukrajina je ponovo bila na meti ruskih napada noćas. Jedan 63-godišnjak je poginuo kada je projektil pogodio stan u mestu Veselijanka u istočnoj oblasti Zaporožje, javio je šef reginalne vojne uprave Ivan Fedorov preko Telegrama.

U Kijevu je danas dan žalosti posle jučerašnjih bombardovanja koji su bili među najsmrtonosnijim u glavnom gradu od početka velike ruske ofanzive u februaru 2022.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je, kako je naveo, „novi smrtonosni spektakl“ koji je sprovela Moskva i pozvao na „promenu režima“ u Rusiji.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je „odvratan“ novi talas ruskih napada. Potvrdio je da će uvesti sankcije Rusiji.

„Ne znam da li će to imati uticaj ali ćemo to uraditi“, rekao je Tramp.

Tramp je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu dao 10 dana računajući od utorka da zaustavi oružani sukob, najveći u Evropi od Drugog svetskog rata, u kome ima hiljade mrtvih na obe strane.