Od čega zavisi mir u Ukrajini: Kome odgovaraju produženi pregovori, a kome prekid vatre
Od "za jedan dan" do "za prvih 100 dana" ili "šest meseci" - uveravanja američkog predsednika Donalda Trampa da može brzo da napravi dogovor i okonča rat u Ukrajini sudarila su se sa zidom realnosti. Spremni na pregovore bez prethodnih uslova, poručuju sada i Moskva i Kijev - no zahtevi prvih i crvene linije drugih su sukobljene.
Politikolog i saradnik Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju Maksim Samorukov misli da „Rusija želi da produži pregovore što je duže moguće“.
„Jer prekid vatre ako se dogovori odgovaraće Ukrajini, jer Rusija danas ima prednost na bojištu, ali proces pregovora koristi sam po sebi Rusiji. Pregovori dok traju, naime podrivaju podršku Amerike, sprečavaju Vašington da pruža dodatnu finansijsku pomoć i stvaraju nove probleme u odnosima između Evrope i SAD. Putin i Kremlj su pre svega zainteresovani da pregovori traju što duže moguće, a u tom cilju moraju da pokažu nekakvu dobru volju, da saopštavaju prekid vatre, nude sitnije ustupke, da se dogovore o pregovorima bez preduslova“, kaže Samorukov.
Politikolog i novinar Boris Varga smatra da „Putin primenjuje taktiku toplo-hladno“.
„Pristaje na Trampov mir, ali ne popušta, već vrši pritisak. Poruka Putina je dajte mi šta želim ili ćete imati još više ljudskih žrtava u Ukrajini. Putin ne može da zaustavi rat dok ne stavi pod kontrolu oblasti koje je anektirao, i zbog kojih je menjao ustav Ruske Federacije“, kaže on.
Varga dodaje da je to „glavna teza ovih mirnovnih pregovora“.
„Putin ne može da zaustavi rat dok ne stavi pod kontrolu oblasti koje je anektirao. Kao i u slučaju posle aneksije Krima, Putin je i tad čekao osam godina, merio kako dalje i ponovo udario, tako će udariti ponovo. Dok ne kontroliše ono što je stavio u ustav, Putin je gubitnik“, kaže Varga.
Samorukov smatra da je „glavni cilj ovih pregovora za Rusiju da izoluje pitanje Ukrajine od drugih pitanje u njihovim odnosima, pre svega sa Amerikom, ali i sa celim zapadom“.
„Rusija želi da pokaže da je spremna da obnovi barem delimičnu saradnju sa SAD i da ubedi Vašington da Ukrajina ne bi trebalo da bude jedino pitanje u odnosima dve zemlje. Rusija vodi te pregovore da pokaže sadašnjem američkom rukovodstvu da je konstruktivna sila i da Amerika može da ima odnose sa Rusijom“, kaže Samorukov.
Govoreći o Trampovoj izjavi da može da se povuče, Samorukov kaže da je „to bila pretnja Amerike, uperena prema Ukrajini“.
Rusiji to nije pretnja, već godinama Rusija insistira da SAD ne bi trebalo uopšte da se bave ukrajinskom krizom, to je jedan od ciljeva Rusije da u ovom ratu izguraju SAD izvan tog regiona, izvan istočne Evrope“, kaže on.
Varga misli da je to bila „poruka pritiska, ne samo na Evropljane, Ukrajinu, nego na Putina“.
„Putinu je američki predsednik unikatna šansa da okonča rat kako on misli da može. Tramp i Putin na tlu mirovnih pregovora dogovaraju i poslovne aranžmane. Gorko iskustvo sa Avganistanom govori da možda i nije prazna pretnja, moglo bi da bude američko povlačenje, Putin bi mogao steći opasnu prednost na bojnom polju“, kaže on.
