Francuski modni mag, vlasnik agencije Karin, koji je otkrio Moniku Beluči, Šeron Stoun, Džeri Hol, između ostalih, bio je čovek od poverenja za Epstinovu evropsku pedofiliju. Pravda je i u ovom slučaju bila nedostižna, a Brunel smrt bila je jednako misteriozna kao i Epstinova.

Gilejn Maksvel je podvodila maloletnice koliko je mogla, ali očigledno nedovoljno da zadovolji Epstinove apetite. Tu je na scenu stupio Žan-Lik Brunel, francuski modni skaut, vlasnik jedne od najpoznatijih modnih agencija, pedofil, „kralj modne piste“ kako ga je prozvao modni svet.

Bio je pariska filijala pokojnog Epstina, a način na koji je njegov život okončan, gotovo da je identičan smrti Džefrija Epstina.

Brunel je karijeru započeo sedamdesetih kao skaut u agenciji Karin Mosberg, da bi prvi čovek agencije postao 1978. godine. Deset godina kasnije Brunel i njegov brat Arno osnovali su Next Management Corporation, a godinu dana kasnije sa Fejt Kejts Next Management Company, agenciju za mlade i perspektivne manekenke - piše Danas.

Njegov uspeh došao je kao plod otkrivanja talenata poput Kristi Tarlington i glumice Šeron Stoun (sa njim su sarađivale i Monika Beluči, Rebeka Romijn, Džeri Hol), pa je na tim temeljima osnovao Karin Models of America 1995. godine. Bilo je to vreme kada su i dalje mogli da rade što god žele. Sa Epstinom ga je upoznala Gilejn Maksvel osamdesetih, a Brunela i Epstina dodatno je zbližila zajednička ljubav prema luksuznom životu i interesovanje za maloletne devojke. Tada je verovatno sklopljen prećutni dogovor o saradnji koja će unesrećiti živote velikom broju devojaka, mahom maloletnica.

Pariska odaja

Mlade devojčice i devojke imali su u šaci, pa je Epstinu samo bila potrebna jedna pariska odaja u kojoj će se nepočinstva odvijati. Njegov bivši stan u luksuznoj zgradi nalazio se na prestižnoj Aveniji Foš u Parizu, sa površinom od 700 kvadrata. Iza gvozdenih kapija, dvorišta punog drveća, na osmom spratu u Epstinove evropske bludne odaje, dolazili su mnogi, pa i britanski princ Endrju.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Bilo je mesta za sve, 18 soba, od toga sedam spavaćih, plafoni od skoro pet metara, mermerna kupatila, velika ulazna galerija, fitnes soba. Godine 2019. godine upravo su u ovoj kući izvršeni pretresi, koja je postala centar francuske krivične istrage zbog višestrukih optužbi za seksualno zlostavljanje. Prema svedočenju bivšeg Epstinovog batlera, u kući se nalazila i soba za masažu napravljena po meri, a on je tvrdio da su mnoge političke i kraljevske elite posećivale kuću tokom njegovog 18-godišnjeg rada za „osramoćenog finansijera“, kako je Epstin često nazivan u medijima. Prema Blumbergu njegov pariski dom prodat je pre nekoliko godina za deset miliona evra bugarskom tajkunu plastične ambalaže, Georgiju Tučevu.

Pedofilna kula od karata se ruši, i izdiže ponovo kao feniks u Americi

Nakon što je Brunel uključen u izveštaj Bi-Bi-Sija o zloupotrebama u modnoj industriji u novembru 1999. godine, zabranjen mu je rad u njegovoj agenciji za modele u Evropi, pa se dvehiljaditih preselio u Sjedinjene Države. Nakon što je „kancelarija u Parizu podnela zahtev za poništenje Brunelovog zahteva za zaštitni znak Karin 2004. godine“, on je promenio ime agencije u MC2, i suštinski nastavio da radi sve isto što je radio u Evropi, samo u Americi. Brunel je 2004. godine dobio sredstva od Epstina koja su mu pomogla u stvaranju nove agencije, i kancelarija u Njujorku i Majamiju.

Šta je radio?

Jednom prilikom, Žerom Bonuvrije, proslavljeni francuski modni impresario, koji je preminuo 2009. godine, izjavio je novinaru: „Žan-Lik je…opasnost.“ Sve što je radio bilo je vrlo organizovano, a sva moć je u njegovim rukama. Brunel je faktički bio Vajnstin modnog svet, pa su i sve optužbe podignute kasnije, te su bile van 20-godišnjeg ograničenja za krivično gonjenje seksualnih zločina u Francuskoj. Brunel, koji je bio dva puta razveden – uvek je negirao bilo kakvo nezakonito delo, ali, čak i da nije, nije mogao da bude krivično gonjen.

Epstin je smeštao maloletne devojčice, koje je Brunel pronalazio za svoju agenciju za modele. Dana 6. avgusta 2012. godine, model i promoter zabava povezan sa agencijom MC2, Pedro Gaspar, koji je živeo iznad kancelarija agencije na Menhetnu, preminuo je od sumnjivog predoziranja drogom. Samo jedan mediji je o ovom slučaju napisao tekst, povezavši ga sa već osuđenim Epstinom. Naslov u Daily Beast-u bio je „Mrtvi model i prljavi milijarder“, a u tekstu se spominju svedočenja Epstinovih žrtvi da je upravo Gaspar bio makro zadužen za britanskog princa Endrjua.

Ovaj slučaj je od tada zakopan, i na internetu o njemu postoji izuzetno malo svedočanstava. U to vreme došlo do čudnog niza samoubistava policije u Njujorku i naknadne zajedničke racije službenika njujorške policije i FBI-ja na njegovu vilu. Najmanje devet policajaca se „ubilo“ te godine, a sedam samo od juna do avgusta, prema ABC Njuzu.

Kraj zataškavanja

Zataškavanje je trajalo sve do 2019. godine, i podnošenja tužbe sada pokojne Virdžinije Đufre protiv Epstina, u kojoj se pominje i Brunel, što je na kraju i dovelo do njegovog hapšenja na aerodromu Šarl de Gol decembra 2020. godine dok je pokušavao da se ukrca na let za Senegal, verovatno da pobegne iz zemlje.

Dana 23. avgusta 2019. godine, tužilaštvo u Parizu pokrenulo je preliminarnu istragu protiv Epstina, nakon što je Jael Melul, francuska aktivistkinja za prava žena, pisala pariskom tužiocu kako bi prijavila međunarodne dimenzije pedofilske mreže u koju je umešan, kritikujući spor tempo pravosuđa. Tužioci su osumnjičili Brunela za silovanje, seksualni napad i seksualno uznemiravanje više maloletnika i odraslih. Takođe su ga osumnjičili da je prevozio i podvodio mlade devojke i žene Epstinu.

U tužbi Đufreove, koju je podnelo američko tužilaštvo u Majamiju 2015. godine, stajale su njene tvrdnje da je Brunel Epstinu „poklonio dvanaestogodišnje francuske trojke bliznakinje za rođendan“, koje su kasnije vraćene avionom kući. Ona je tvrdila i da se Epstin „hvalio“ nakon što bi seksualno zlostavljao maloletnice. „Nastavio je da mi priča kako ih je Brunel kupio u Parizu od roditelja, nudeći im uobičajene sume novca, vize i opcije za karijeru u manekenstvu“, navodi se u dokumentima, koje je prvi objavio Mail Online.

„Smejući se sve vreme, Džefri je smatrao da je apsolutno sjajno koliko lako novac zavodi sve slojeve života, ne postoji ništa ili niko ko ne može da se kupi“, dodala je.

Tužbe su počele da pristižu i sa drugih strana. U otkrivenom zahtevu koji su podneli advokati dve žrtve, Epstin je optužen da je više puta trgovao nepoznatom maloletnicom u sudskom postupku nazvanom pod sudskim imenom „osoba 3“.

Brunel bi im pribavljao pasoše i dovodio mlade devojčice, neke stare samo 12 godina, u Sjedinjene Države kako bi bile seksualno iskorišćavane. Nekada su i zajedno bili na letovima, o čemu svedoči i jedna fotografija. Brojni analitičari upućeni u sagu Epstin tvrdili su da je i Brunel bio deo mreže Mosad Neksus, koja se odnosi na saradnju ili vezu između izraelske obaveštajne agencije Mosad i drugih entiteta, često uključujući razmenu obaveštajnih podataka, zajedničke operacije ili strateške saveze.

U tužbi se dalje navodi da je Brunel ciljao devojke iz siromašnih sredina i mamio ih ugovorima o modelingu. Devojka je tvrdila „da je videla Brunela kako se upušta u ilegalne seksualne radnje sa desetinama maloletnih devojčica“ kao i da ju je Epstin „primoravao da ima seks sa njim u više navrata, u Vest Palm Biču, na ostrvu Sent Džejms na Američkim Devičanskim Ostrvima, Njujorku, Novom Meksiku, Parizu, jugu Francuske i Kaliforniji“, stajalo je u podnesku.

Misteriozna smrt nalik Epstinovoj

Brunela je noćna patrola pronašla mrtvog u zatvoru La Sante u Parizu 19. februara 2022. godine u jedan sat ujutru. Čekao je suđenje po optužbama za silovanje i trgovinu maloletnicama, negirajući bilo kakva nezakonita dela. Pokrenuta je sudska istraga, a preliminarni dokazi ukazivali su na samoubistvo, makar je tu tvrdnju momentalno, pomalo začuđujuće podržao njegov pravni tim, iako su njegovi prijatelji, kao i za Epstina tvrdili da on nije čovek koji bi bio sklon samoubistvu.

Pravda ponovo nije bila dostižna, a žrtve su ostale uskraćene za mrvicu satisfakcije i mira. Brunelove žrtve javno su govorile o svom razočaranju. Bivša holandska manekenka Tisija Hajsman, koja je tvrdila da ju je Brunel drogirao i silovao kada je imala 18 godina, rekla je za BBC da je frustrirajuće što njegove navodne žrtve nikada neće imati svoj dan na sudu.

„Nakon više od dve i po godine borbe za pravdu, otkako sam prijavila Brunela u septembru 2019, ogromno je razočaranje što se nikada neće suočiti sa sudijom“, rekla je.

Oglasila se i Virdžinija Đufre, koja je tvrdila da je bila primorana na seks sa Brunelom,

„Njegova smrt je okončala još jedno poglavlje. Razočarana sam što nisam mogla da se suočim sa njim na poslednjem suđenju kako bih ga pozvala na odgovornost, ali sam zadovoljna što sam prošle godine mogla lično da svedočim i tako ga zadržim u zatvoru.“

„Što više vidim bogate klase, to više razumem giljotinu“, napisao je Džordž Bernard Šo.

Policija u Dubaiju saopštila je danas da je uhapsila lopove koji su ukrali retki roze dijamant, vredan 25 miliona dolara, nekoliko sati posle krađe, javila je agencija VAM.

Policija je navela da su kradljivci zamolili trgovca dijamantima da donese dragoceni kamen u vilu za navodnog klijenta.

Međutim, kada je trgovac stigao, banda je ukrala dijamant, dodaje se u saopštenju.

Za manje od osam sati, tri osobe su uhapšene, delimično zahvaljujući korišćenju najnovijih tehnologija veštačke inteligencije.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Video-snimci koje je podelila policija prikazuju trojicu muškaraca, sa zamagljenim licima, nakon hapšenja, kao i snimke članova bande, sa sigurnosnih kamera.

Dubai je glavni centar trgovine dijamantima.

Ujedinjeni Arapski Emirati redovno ističu bezbednost koja vlada na njihovoj teritoriji.

Sukobi demonstranata i policije u Srbiji su u subotu izbili petu noć zaredom, nakon višemesečnih protesta protiv korupcije u toj zemlji, prenosi agencija Frans pres, navodeći da je situacija eskalirala ove sedmice kada su grupe pristalica vlasti, često maskiranih, napale demonstrante. U Valjevu, gradu u centralnoj Srbiji, juče su se okupile hiljade demonstranata.

Mala grupa maskiranih muškaraca zapalila je prazne kancelarije Srpske napredne stranke (SNS) nacionalističkog predsednika Aleksandra Vučića.

Zatim su se sukobili sa policijom, bacajući kamenice i pirotehnička sredstva na pripadnike policije, koji su odgovorili šok bombama i suzavcem, navodi AFP, prenosi Danas.

Sukobi su izbili i u Beogradu, gde je policija blokirala demonstrante koji su se kretali ka sedištu SNS, kao i u drugom po veličini gradu u zemlji, Novom Sadu.

Protesti u Srbiji traju od prošlog novembra, od urušavanja betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Demonstracije u Srbiji koje su predvodili studenti do sada su uglavnom bile mirne.

Održane su širom zemlje i privukle su i do nekoliko stotina hiljada ljudi.

Situacija je eskalirala ove nedelje kada su grupe pristalica vlasti, često maskiranih, napale demonstrante.

Obe strane se međusobno optužuju za provokacije usmerene na eskalaciju situacije.

Najmanje jedna osoba je danas poginula, a druga je ranjena u pucnjavi nedaleko od džamije u Švedskoj, saopštila je policija.

Muškarac „star oko 25 godina preminuo je od zadobijenih povreda“, navela je policija u saopštenju, ne navodeći u kakvom je stanju povređena osoba.

Veruje se da je pucnjava povezana sa rivalstvom između organizovanih kriminalnih bandi.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Hiljade antivladinih demonstranata vratili su se večeras na ulice u Srbiji posle dva dana sukoba sa lojalistima autokratskog predsednika Aleksandra Vučića i policije za rasturanje demonstracija u kojima su desetine ljudi povređene ili privedene, piše večeras agencija AP.

U severnom gradu Novom Sadu gde je pobuna protiv Vučića u Srbiji počela pre više od devet meseci, grupe mladih demonstranata uzvikivali su „Gotov je“ dok su uništavali prostorije predsednikove vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), piše agencija.

Agencija piše da su demonstranti razbili prozore kancelarije u centru grada i odneli neke dokumente i delove nameštaja, da nije bilo nigde na vidiku Vučićevih pristalica koji su mesecima čuvali te prostorije.

Neredi širom Srbije ove nedelje obeležili su ozbiljnu esklaciju uglavnom mirnih demonstracija predvođenih studentima koji su potresli Vučićevo čvrsto držanje vlasti u toj balkanskoj zemlji, dodaje AP.

Agencija piše da su juče suprostavljene grupe bacale kamenje i flaše jedni na druge uz oblake dima i haos, a da je u jednom trenutku predstavnik vojne bezbednosti kod prostorija SNS-a ispalio pištolj u vazduh, i kasnije rekao da mu je život bio u opasnosti - prenosi Danas.rs.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić danas je rekao da je bilo okupljanja u oko 90 lokacija u zemlji prethodne večeri.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Predsednik Srbije suočen je s optužbama o gušenju demokratskih sloboda i dozvoljavanju organizovanom kriminalu i korupciji da cveta u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU, što su navodi koje on negira, ukazuje AP.

Agencija prenosi reči evropske komesarke za proširenje Marte Kos da su izveštaji o nasilju „vrlo zabrinjavajući“.

Demonstranti su se u velikom broju ponovo okupili večeras u glavnom gradu Beogradu, Novom Sadu i nekim manjim mestima suprotstavljajući se oštrim upozorenjima protiv protesta od Vučića i drugih vladinih zvaničnika.

Studenti su preko mreže Iks optužili vlasti da pokušavaju da „izazovu građanski rat sa sukobima“ sa demonstrantima. Okupljanja su do sada prolazila uglavnom bez incidenata i kad su privlačili stotine hiljade ljudi, piše AP.

Povremeno nasilje poslednjih meseci uglavnom se odnosilo na incidente između demonstranata i policije a ne između rivalskih grupa, dodaje agencija.

Agencija prenosi objavu neformalne grupe Studenti u blokadi da policija čuva lojaliste režima koji su bacali kamenje i ispaljivali baklje na demonstrante i ukazuje da taj nalog vode studenti iz cele Srbije koji protestuju protiv vlade od prošle godine.

Agencija podseća da su demonstracije počele u novembru kada se nadstrešnica na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu srušila i tada je poginulo 16 ljudi što je podstaklo optužbe za korupciju u infrastrukturnim projektima koje vodi država.

Demonstranti traže da Vučić da sazove prevremene parlamentarne izbore što je on odbio da uradi, navodi AP i ukazuje da Srbija formalno traži članstvo u EU ali da Vučić održava čvrste veze sa Rusijom i Kinom.

Francuska agencija AFP piše da su se hiljade demonstranata protiv vlade okupile u sredu uveče u više od desetak gradova Srbije i da ima izveštaja o sukobima nekih od njih i pristalica vladajuće stranke u Novom Sadu.

U tom gradu dve grupe su jedna na drugu bacale baklje i druge predmete što je navelo policiju da interveniše, piše AFP, a prenosi Danas.

Istovremeni protesti su bili širom zemlje, uglavnom ispred lokalnih sedišta vladajuće Srpske napredne stranke, kaže se dalje.

U Beogradu je veliko policijsko prisustvo raspoređeno ispred Doma Narodne skupštine Srbije gde su se okupile pristalice obeju strana, vređajući jedni druge i bacajući predmete.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

AFP konstatuje da je do toga došlo posle noći sukoba u utorak u Vrbasu, tokom kojih su maskirani muškarci, neki naoružani palicama, sukobili s demonstrantima protiv korupcije ispred kancelarija stranke SNS predsednika Aleksandra Vučića.

Protesti protiv korupcije potresaju Srbiju od 1. novembra 2024. godine, kada se srušila nadstrešnica ulaza Železničke stanice u Novom Sadu za šta se uglavnom okrivljuje endemska korupcija, piše AFP.

„Skoro devet meseci na skupovima, od kojih su neki privukli stotine hiljada ljudi, zahtevana je transparentna istraga te tragedije uz poziv na prevremene izbore što predsednik Aleksandar Vučić odbija da dozvoli, osuđujući stranu zaveru za rušenje njegove vlasti“, zaključuje francsuka agencija.

Nadzor saobraćaja na nemačkim granicama nije naročito detaljan: većini se samo mahne rukom, kombiji su malo sumnjiviji – ali zastoj pred granicom je neizbežan. A špediterima je to ogroman problem.

Kada se iz Poljske autoputem A12 ulazi u Nemačku, ubrzo nakon granice autoput postaje jednosmeran. Tu nemačka policija vrši kontrole. Desna traka je blokirana – tamo stoji policija i zaviruje u svako vozilo. Za dokumente i papire se ne pita.

Tek s vremena na vreme policajac podigne palicu, pa se vozilo pažljivije pregleda. Tada sve stane – i mora da stane cela kolona. Ponekad se izdvoji neko vozilo sa strane, a i to dodatno košta vremena sve one koji čekaju u koloni. Problem nije samo za putnike i vozače, nego i za prevoz robe iz Poljske ili u Poljsku.

Koos den Ruijen iz Holandije radi u Frankfurtu na Odri za poljsku špeditersku firmu Log Way Solution. Nema ni najmanje razumevanja za kontrole: „Za vozače je to samo gnjavaža.“ Na graničnim prelazima sada redovno mora da čeka: „To su zapravo prikriveni troškovi. Niko nam taj novac neće vratiti.“

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Otkako je i Poljska, kao i Nemačka pre nje, uvela nadzor saobraćaja na granici, vozači poput den Ruijena moraju da stoje u koloni u oba smera. On računa izgubljeno vreme: „Ponedeljkom ujutru – kašnjenje od 40 do 60 minuta u najboljem slučaju. Petkom, kada su gužve ponovo velike, ista priča. A posebno dugo traje posle praznika: posle Uskrsa postalo je normalno da se čeka i po šest, sedam sati.“ - piše Danas.

Tu gubimo milione evra!

U sektoru prevoza vlada uzbuna. Eberhard Tif iz Strukovnog udruženja za međunarodni transport tereta podseća na osnovno pravilo svakog posla: „Vreme je novac. Kada vozila stoje, od njih nema koristi i ne stvaraju vrednost.“ Taj sektor godišnje gubi milione samo na graničnom prelazu prema Poljskoj kod Frankfurta na Odri.

Industrijska i trgovinska komora (IHK) Istočnog Brandenburga i Udruženje prevoznika nedavno su uputili hitno pismo nemačkom ministru saobraćaja Aleksanderu Dobrintu (CSU). Gotovo četiri miliona kamiona godišnje prelazi granicu samo kod Frankfurta na Odri – ili trenutno stoji pred njom. U pismu se navodi da kontrole dovode do „poremećaja u lancima snabdevanja“ i ometanja radnika koji putuju na posao. Rastući troškovi „trajno“ slabe konkurentnost.

Predložena su i praktična rešenja – na primer, jedna traka za automobile i mala dostavna vozila, a druga za autobuse i kamione. To bi odjednom bile barem dve trake. Područje nekadašnjeg graničnog prelaza iz vremena DDR-a moglo bi ponovo da se iskoristi kako bi se stvorilo više prostora za nadzor.

Poljaci su bili pametniji

Predlozi su praktični i mogli bi da se sprovedu u dogledno vreme. Međutim, još jednom pokazuju koliko je ceo nadzor saobraćaja na nemačkim granicama uveden nekoordinisano i delimično bez ikakvog plana.

Monik Cvajg iz IHK Istočnog Brandenburga, koja je zajedno s Tifom potpisala pismo ministru, kaže da je Poljska pokazala kako to može bolje da se organizuje: „Oni imaju dve saobraćajne trake za nadzor, želimo nešto slično i na nemačkoj strani.“

Nije bez ironije činjenica da baš Poljska „to može bolje“: nemački sused bi najradije što pre ukinuo svaki nadzor. Varšava je svoj nadzor uvela tek kao reakciju na nemačku odluku da ponovo kontroliše svoje granice.

Poljski ambasador Jan Tombinjski prošle nedelje je došao u glavni grad Brandenburga Potsdam da se predstavi. Tamo se sastao s premijerom pokrajine Ditmarom Vojdkeom. Političar SPD-a još jednom je naglasio ono što svi ovde znaju – da je Poljska najvažniji trgovinski partner Brandenburga. Ipak, Vojdke ima razumevanja za nadzor granica jer smatra da su „značajno doprinele suzbijanju neregularne migracije“.

Dok se ne reše uzroci migracija…

Mnogi stručnjaci i političari to dovode u pitanje. Štaviše, kontrole na spoljnim granicama, kao i različiti motivi i uzroci migracija, ono su što zaista utiče na broj migranata. S druge strane, nadzor nemačkih granica ima – ako uopšte – tek sekundarni efekat.

Ambasador Tombinjski se diplomatskim rečima ponovo založio za ukidanje graničnih kontrola. Poljska je „uložila velika sredstva u zaštitu spoljne granice Evropske unije“. Između ostalog, podigla je 186 kilometara dugu graničnu ogradu prema Belorusiji koja se elektronski nadzire. Tombinjski upozorava da je to „opravdano samo ako onda unutrašnje granice Evropske unije garantuju slobodu kretanja“.

Špediter den Ruijen upravo to i želi. Za njega kontrole ostaju pre svega trošak: „Sve je to politička odluka ljudi koji uopšte ne znaju kako ovde izgleda.“ Za sada se, međutim, ne nazire kraj takvim kontrolama.

Za den Ruijena to znači: svaki radni ponedeljak počinje gubitkom. „Recimo da imate 50 kamiona, a ako oni svakog ponedeljka u najboljem slučaju stoje sat vremena u koloni – onda svakog ponedeljka imate 50 sati izgubljenog radnog vremena.“Schon lange keinen Sex mehr? So wirkt es sich auf FRAUEN und auf MÄNNER aus194b82c05c82566df8_XL.jpg

SAD su Švajcarskoj uvele carine od 39 odsto – najviše među razvijenim zemljama. Administracija SAD je u uračunala i milijarde dolara vrednosti zlata koje svake godine samo prolazi kroz Švajcarsku.

Zašto je Švajcarskoj nametnuta carina od 39%?

Argument Vašingtona je jednostavan. Tamo smatraju da trgovinski partneri SAD imaju širok pristup američkom tržištu, dok često ograničavaju pristup sopstvenim tržištima, stvarajući trajne trgovinske disbalanse.

U slučaju Švajcarske, predsednik Donald Tramp je negodovao zbog tog što SAD sa to zemljom imaju trgovinski deficit od 48 milijardi dolara, što je, po njegovim rečima, dokaz da švajcarske firme „iskorišćavaju“ SAD. Zbog toga, i navodne nezainteresovanosti Švajcarske da reši taj disbalans, uveo je mnogo višu carinu na švajcarski uvoz nego na uvoz iz EU (15%).

Sa stopom od 39%, ova carina je najviša među razvijenim zemljama i mogla bi naneti veliku štetu Švajcarskoj: Oko 18% švajcarskog izvoza je prošle godine otišlo preko Atlantika.

Uprkos intenzivnim pregovorima i poseti Vašingtonu predsednice Karin Keler-Zuter, ona čak nije uspela da zakaže sastanak sa Trampom, već se susrela sa državnim sekretarom Markom Rubiom, koji ne vodi trgovinsku politiku, i vratila se kući praznih ruku.

Nove carine važe od četvrtka (7.8.2025) i najviše pogađaju luksuznu i potrošačku robu — očekuje se da će satovi, preparati za negu kože i kozmetika, precizni instrumenti i čokolada značajno poskupeti u SAD - piše Danas.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Zašto je švajcarsko zlato problem?

Švajcarski sektor prerade zlata dospeo je u centar pažnje jer igra iznenađujuće veliku ulogu u ekonomiji, što čini trgovinski disbalans većim na papiru.

Administracija SAD je u svoje carinske obračune uračunala i milijarde dolara vrednosti zlata koje svake godine prolazi kroz Švajcarsku.

Na prvi pogled, deluje da Švajcarska zarađuje bogatstvo prerađujući zlato iz Afrike, Azije, Australijei Južne Amerike. Više od 2.000 tona zlata se godišnje uvozi, najčešće iz posredničkih banaka KOFHandelu Londonu, Njujorku i drugde, a zatim ponovo izvozi.

Uprkos tome što je najveći centar za finu preradu zlata na svetu, švajcarski sektor je mali — postoji samo pet velikih pogona za preradu sa oko 1.500 zaposlenih. Iako je vrednost metala ogromna, zarada od njegove prerade u poluge, investicione kovanice i precizne delove za satove, elektroniku i nakit je minimalna.

Nagli rast potražnje za zlatom širom sveta dodatno je povećao preradu u Švajcarskoj, još više iskrivljujući statistiku trgovine.

„Iako je izvoz zlata privukao pažnju jer je ove godine naglo porastao, istorijski gledano, Švajcarska je imala trgovinski deficit u zlatu sa SAD, pa zlato nije ključni faktor njenog strukturnog suficita sa SAD“, naveo je Adrian Pretidžon, ekonomista za Evropu u kompaniji Kapital ekonomiks.

Da li Vašington pogrešno predstavlja trgovinu zlatom?

Švajcarska narodna banka (SNB) tvrdi da zlato treba isključiti iz američkog računanja trgovinskog salda, jer rafinerije zlata zarađuju samo malu naknadu.

Najveći deo vrednosti potiče od samog zlata, a ne od švajcarskog rada ili proizvodnje, navodi SNB.

Iako je ukupna vrednost trgovine zlatom između Švajcarske i SAD u prvom tromesečju ove godine iznosila više od 36 milijardi dolara, industrija godišnje ostvaruje profit od svega nekoliko stotina miliona.

Uprkos apelima da se zlato ne uključuje u statistiku trgovinskog salda, Vašington za sada ne pokazuje spremnost da promeni kurs.

Kako je reagovala švajcarska poslovna zajednica?

Proizvođači koji nemaju veze sa zlatom tvrde da će upravo oni najviše ispaštati zbog novih carina, iako uglavnom nisu odgovorni za disbalans. Poslovno udruženje Ekonomi svis pozvalo je vladu da nastavi pregovore o smanjenju carina, koje bi mogle ozbiljno pogoditi privredni rast.

Hans Gersbah, ekonomista Ciriškog KOF instituta, procenjuje da bi ove dažbine mogle smanjiti BDP Švajcarske za 0,3% do 0,6% tokom naredne godine, ako potraju.

Švajcarski proizvodi uskoro na američkom tržištu neće više biti konkurentni sa robom iz EU ili Velike Britanije.

Londonski Kapital ekonomiks procenjuje da će pregovarači verovatno oboriti stopu od 39%, ali da će Švajcarska morati da prihvati višu stopu od one koju ima EU.

Kako će Švajcarska odgovoriti na Trampovu carinu?

Švajcarska vlada je saopštila da trenutno ne razmatra kontramere, već da će se fokusirati na olakšice za izvoznike i nastavak pregovora sa SAD.

Kako bi pokazala dobru volju, vlada u Bernu je prošle godine ukinula carine na skoro sav američki uvoz. Čak je pomenuta i mogućnost uvoza američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), iako je Švajcarska zemlja bez izlaza na more, što otežava logistiku.

Sada sve više jačaju glasovi koji traže kontramere. Liderka Zelene partije, Liza Macone, predložila je izvoznu taksu od 5% na plemenite metale kako bi se neutralisao efekat Trampovih carina.

Kakav će biti uticaj novih carina na globalnu trgovinu zlatom?

Carina od 39% bi čak mogla da poveća globalnu potražnju za zlatom, jer investitori u nesigurnim vremenima traže „sigurne luke“.

Ipak, širi trgovinski sukobi povećali su troškove transporta, osiguranja i finansiranja transakcija sa zlatom — a oni bi mogli dodatno da porastu.

Zlato se često šalje u malim pošiljkama velike vrednosti, pa čak i manja preusmeravanja ruta, kao nedavno tokom napada u Crvenom moru, mogu dodati hiljade dolara po pošiljci.

Ovi troškovi neće uništiti sektor zlata, ali će umanjiti već ionako skromne profitne marže.

„Uz carinu od 39 odsto, izvoz zlatnih poluga u SAD će sigurno biti obustavljen“, rekao je za Rojters Kristof Vild, predsednik Švajcarskog udruženja proizvođača i trgovaca plemenitim metalima.