Trojica nacističkih ekstremista koji su prikupili arsenal od 200 komada oružja i obavljali razgovore o napadima na džamije i sinagoge u Engleskoj osuđeni su za planiranje terorističkog napada.

Među zaplenjenim oružjem nalazio se i pištolj izrađen pomoću 3D štampača, koji je bio skoro spreman za upotrebu. Planirani napad je osujećen kada se policijski inspektor pod lažnim identitetom infiltrirao samoproglašenu nacističku ćeliju, piše Gardijan.

Ta trojica muškaraca su Kristofer Ringrouz (34) iz Kanoa, Marko Picetu (25) iz Derbija i Brogan Stjuart (25) iz Zapadnog Jorkšira, koji su formirali virtuelnu ćeliju i nikada se nisu lično sreli.

Divili su se Adolfu Hitleru, iznosili antiimigrantsku retoriku, delili materijale krajnje desničarskog aktiviste Tomija Robinsona i razgovarali o napadima na mesta u kojima borave migranti u Velikoj Britaniji.

Porota na Krunskom sudu u Šefildu proglasila ih je krivima za više krivičnih dela povezanih s terorizmom i posedovanjem oružja, a sudija ih je upozorio da ih očekuju duge zatvorske kazne.

Među njihovim oružjem nalazili su se deaktivirani pištolji koje su pokušavali da obnove, samostreli, lovački noževi i tomahavk.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Pištolj izrađen pomoću 3D štampača bio je napravljen prema uputstvima pronađenim na internetu i zahtevao je još samo iglu za ispaljivane, zatvarač i cev da bi postao smrtonosno oružje.

Identifikovali su islamski centar u Lidsu kao metu napada i razgovarali o otmici i mučenju imama, planiranoj ruti, načinima izbegavanja otkrivanja i planu bekstva.

Stjuart je sebe proglasio za „firera“ (vođu) i uveo pravila da članovi grupe nose nacističku uniformu.

Nazvao je grupu „Einsatz 14“, aludirajući na nacističke paravojne jedinice smrti, i postavio Picetua i Ringrouza za „zadužene za naoružanje“.

Članovi grupe, koji veruju u rasni rat, kritikovali su druge ekstremno desničarske grupe jer ne preduzimaju akcije.

Koristeći Telegram, aplikaciju za poruke, Stjuart je napisao da druge desničarske grupe samo „sede i pričaju“.

„Hoću da okupim svoju grupu jer dela govore više od reči“, napisao je.

Stjuart je dodao: „Voleo bih i da prebijem pedere“ i „Hoću da upadnem u zgrade vlade i obesim političare. Vlada je puna Jevreja i drugih neprijatelja.“

Uhapšeni su 20. februara 2024. godine, nakon što je grupu infiltrirao policajac pod kodnim imenom „Blackheart“.

Mete koje su razmatrali za uznemiravanje i napade bile su džamije, islamski obrazovni centri i sinagoge.

Inspiraciju pronašli u SS odredima

Ringrouz, koji je bio menadžer u firmi za auto-delove, objavio je fotografiju svog jednogodišnjeg sina s maskom lobanje i natpisom „izaberi nasilje“, dok je Picetu, mehaničar, delio snimke masakra u džamiji na Novom Zelandu (Christchurch).

Stjuart, samoproglašeni vođa, nikada nije imao posao i živeo je sa majkom.

U grupnom telefonskom razgovoru 5. februara, dve nedelje pre hapšenja, Stjuart je izložio plan napada koji je uključivao da „krstare okolo“ tražeći „ljudske mete“ u blizini islamskog obrazovnog centra, „da urade šta već urade, pa onda kod mene na čaj, medalje i brifing“.

Stjuart je želeo da se članovi grupe „druže, zbliže i učvrste bratstvo“. Sastanak je otkazan zbog lošeg vremena.

Na otvaranju suđenja, tužilac Džonatan Sandiford KC rekao je: „Optuženi su identifikovali potencijalne lokacije i mete, i neposredna pretnja napada bila je razlog njihovog hapšenja.“

Sud je naveo da je Stjuart o ideologiji grupe rekao: „Lično, inspiraciju sam pronašao u SS-u“ i dodao: „Nadam se da možemo da ucenjujemo političke protivnike i možda planiramo operacije kako bismo se obračunali s migrantima koji stižu na naše obale.“

Detektiv glavni inspektor Džejms Dankerli, šef Severne jedinice za borbu protiv terorizma, rekao je: „Bila je to grupa koja je propagirala odvratne rasističke stavove i zalagala se za nasilje, sve u cilju podrške svom ekstremno desničarskom uverenju. Sva trojica su preduzimala konkretne korake u stvarnom svetu kako bi planirali i pripremali napad na nevine građane.“

Betan Dejvid, šefica odeljenja Tužilaštva za borbu protiv terorizma, rekla je: „Ovi ekstremisti su planirali nasilne terorističke akte protiv sinagoga, džamija i islamskog obrazovnog centra.

Prema njihovom sopstvenom priznanju, bili su inspirisani SS taktikama i suprematistička ideologija.

"Da je Kristofer Ringrouz uspeo da završi izradu poluautomatskog vatrenog oružja pomoću 3D štampača, posledice su mogle biti katastrofalne", navela je.

Presuda će im biti izrečena 17. jula.

Rat u Gazi i izraelski planovi o prisilnom raseljavanju još više Palestinaca mnoge podsećajući na Nakbu, koju Palestinci obeležavaju svake godine 15. maja. Šta je to tačno?

Šta znači Nakba?

Arapska reč Nakba znači katastrofa. U svetlu izraelsko-palestinskog sukoba, termin Nakba ili Al Nakba odnosi se na Palestince koji su izgubili svoju domovinu tokom ili nakon arapsko-izraelskog rata 1948. godine.

Smatra se da je oko 700.000 ljudi na području koje pripada današnjem Izraelu ili pobeglo ili proterano iz svojih domova. Mnoge palestinske izbeglice u inostranstvu bez državljanstva su sve do danas.
Do kraja rata, oko 700.000 Palestinaca je napustilo ili proterano iz svojih domova.

Šta je Dan Nakbe?

Petnaestog maja 1948. počeo je arapsko izraelski rat i već dugo je to dan kada Palestinci izlaze na ulice i protestuju protiv raseljavanja.

Mnogi nose palestinske zastave, donose ključeve svojih nekadašnjih kuća ili nose transparente sa simbolima ključeva. Ključevi su simbol nade u povratak kući i ono što zajednica vidi kao svoje pravo na povratak.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

U prošlosti su neki protesti prerastali u nasilne sukobe. Izrael optužuje Hamas i druge organizacije koje su u Evropskoj uniji i drugde na spisku terorističkih organizacija, da koriste taj dan za promovisanje svojih ciljeva.

Izraz „Dan Nakbe“ skovao je 1998. godine tadašnji palestinski vođa Jaser Arafat. Taj datum on je odredio kao zvanični dan za obeležavanje gubitka palestinske domovine.

Zašto su Palestinci morali da odu?

Sve do kraja Prvog svetskog rata Palestina je bila pod turskom vlašću kao deo Osmanskog carstva. Nakon toga, pala je pod britansku kontrolu, takozvani „britanski mandat“.

U tom periodu sve veći broj Jevreja iz čitavog sveta doseljava se na to područje, smatrajući ga svojom pradomovinom: Erec Izraelom, obećanom zemljom u kojoj su Jevreji oduvek živeli, iako ih je tada bilo mnogo manje.

Nakon iskustva Holokausta u nacističkoj Nemačkoj, Generalna skupština UN usvojila je „Plan podele Palestine“. Arapska liga je taj plan odbacila, ali ga je Jevrejska agencija za Palestinu prihvatila i 14. maja 1948. godine proglašena je država Izrael.

Kao reakcija na to, koalicija pet arapskih država objavila je rat, ali je na kraju 1949. poražena od Izraela. Još pre rata, između 200.000 i 300.000 Palestinaca već je bilo napustilo to područje ili je sa njega proterano tokom borbi, a još 300.000 do 400.000 Palestinaca je raseljeno. Njihov ukupan broj procenjuje se na oko 700.000 ljudi.

Tokom rata je uništeno više od 400 arapskih sela. Kršenja ljudskih prava počinjena su s obe strane, masakr u Deir Jasinu, selu na putu između Tel Aviva i Jerusalima, urezan je u palestinsko sećanje sve do danas. Ubijeno je, kako prenosi Nemačka centrala za političko obrazovanje, više od 250 ljudi. To je izazvalo strah među Palestincima i nateralo mnoge da napuste svoje domove.

Do kraja rata, Izrael je držao oko 40 odsto područja prvobitno namenjenog arapskim Palestincima planom podele UN iz 1947.

Gde su Palestinci otišli?

Većina Palestinaca završila je kao izbeglice bez državljanstva u Pojasu Gaze, u okupiranoj Zapadnoj obali i u susednim arapskim zemljama, a samo je manjina otišla dalje u inostranstvo.

Do danas je samo mali broj Palestinaca zatražio ili dobio druga državljanstva. Kao rezultat toga, velika većina od trenutno oko osam miliona Palestinaca na Bliskom istoku ostala je bez državljanstva i to čak i u trećoj ili četvrtoj generaciji.

Gde oni danas žive?

Prema Agenciji UN za palestinske izbeglice UNRWA, većina Palestinaca u regionu još uvek živi u izbegličkim kampovima koji su se vremenom pretvorili u izbegličke gradove. Uglavnom su smešteni u Pojasu Gaze, na okupiranoj Zapadnoj obali, ali i u Libanu, Siriji, Jordanu i istočnom Jerusalimu.

Procenjuje se da se međunarodna palestinska dijaspora povećala na oko 7,4 miliona ljudi. Ako je to tačno, ukupan broj Palestinaca se kreće oko 15 miliona ljudi. Međutim, ne postoji neko globalno telo koje prati Palestince u dijaspori i tačni podaci nisu dostupni.

Šta predstavlja deklarisano pravo Palestinaca na povratak?

Prema Rezoluciji 194 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1948, kao i Rezoluciji UN 3236 iz 1974. i Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951, Palestinci koji se smatraju palestinskim izbeglicama imaju „pravo na povratak“.

Izrael međutim odbacuje „pravo na povratak“ za Palestince navodeći da bi to značilo kraj identiteta Izraela kao jevrejske države. Izrael negira odgovornost za raseljavanje Palestinaca i istovremeno ističe da je između 1948. i 1972. oko 800.000 Jevreja proterano ili su morali da pobegnu iz arapskih zemalja poput Maroka, Iraka, Egipta, Tunisa i Jemena.

Da li postoje predlozi za rešenje?

U proteklih 77 godina pojavljivali su se različiti pristupi rešavanju palestinskog pitanja. Najprisutnije rešenje ostaje ono o dve države s Izraelom i budućom Palestinom, koje deli Jerusalim na dva glavna grada. Međutim, s obe strane postoje sumnje u realizaciju tog projekta.

Međunarodna zajednica kritikuje Izrael zbog izgradnje sve većeg broja jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, što bi moglo da isključi mogućnost formiranja ujedinjene palestinske teritorije.

U kontekstu tekućeg rata između Izraela i Hamasa u Gazi, koji je izazvan napadima Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, izraelska vlada više puta je poručivala da isključuje rešenje o dve države.

Prema podacima UN, najmanje 1,9 miliona ljudi, odnosno oko 90 odsto stanovništva širom Pojasa Gaze raseljeno je tokom rata. Mnogi od njih više puta. Mnogo ljudi je pobeglo u potrazi za bezbednijim područjem otkako je Izrael nedavno izdao više naredbi o raseljavanju.

Prema palestinskim podacima, u izraelskim napadima od oktobra 2023. poginulo je više od 50.000 Palestinaca.

Izrael je izrazio podršku planovima koji bi stavili Pojas Gaze pod izraelsku kontrolu i prisilno raselili Palestince koji tamo žive. UN su te planove nazvale „etničkim čišćenjem“, a mnogi Palestinci smatraju da se Nakba ponavlja.

Izvor: Danas.rs

Španska vlada trenutno analizira podatke i nije pružila zvaničan komentar o uzrocima problema

Preliminarni izveštaj Entso-e utvrdio je nestanak 2,2 gigavata kapaciteta u južnoj Španiji kao početni uzrok

Novi detaljni izveštaj pokazao je šta ni moglo da bude uzrok masovnog nestanka struje u Španiji i delovima Portugala u aprilu.

Masovni nestanak struje u tri evropske zemlje, zbog kog su milioni bili u mraku, počeo je u Španiji, a proširio se na Portugal i delove Francuske. Ovome je prethodio nestanak struje na jugu Španije.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Oko 2,2 gigavata kapaciteta nestalo je iz mreže u južnoj Španiji nešto manje od minuta pre potpunog kolapsa elektroenergetskih mreža na Iberijskom poluostrvu, navodi Entso-e, krovna organizacija evropskih operatera prenosnih sistema, u preliminarnom izveštaju. Španska vlada još nije komentarisala uzroke nestanka struje, rekavši da razmatra podatke proizvođača električne energije i mrežnog operatera.

Nestanak struje ostavio je milione ljudi bez struje i paralizovao telefonske veze, vozove i semafore u Španiji, Portugalu i delovima južne Francuske prošlog meseca. Entso-e je utvrdio da nije bilo uzročnih nestanka struje u Portugalu i Francuskoj.

Hronologija nestanka struje

Prema analizi Entso-e, ovo je detaljna rekonstrukcija događaja 28. aprila 2025. godine:

12:32 - U južnoj Španiji registrovan je veliki broj različitih nestanka struje, što iznosi preliminarni procenjeni ukupni kapacitet od 2,2 gigavata
12:33:18 - Frekvencija elektroenergetske mreže Iberijskog poluostrva nastavila je da opada, dostigavši 48,0 Hz
12:33:21 - AC nadzemni vodovi između Francuske i Španije su isključeni zaštitnim uređajima protiv gubitka sinhronizacije
12:33:24 - Iberijska elektroenergetska mreža se potpuno srušila, a HVDC linije između Francuske i Španije prestale su da prenose struju

Otkriven uzrok masovnog nestanka struje?

Nakon izveštaja Entso-e, RBC Capital Markets je rekao da su solarne farme u južnoj Španiji najverovatniji krivci za nestanak struje.

- Najverovatniji krivac za nestanak struje bila je serija gašenja solarnih instalacija od 2,2 GV na jugu ili jugozapadu Španije - rekli su analitičari RBC.

Španija je poslednjih godina zabeležila ogroman rast solarnih kapaciteta jer je jeftina solarna energija ove godine preplavila elektroenergetsku mrežu. Često ovi solarni sistemi prate mrežu, a ne formiraju mrežu, što bi im omogućilo da stabilizuju frekvenciju električne energije.

(Die Presse)

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je danas da lični sastanak sa ruskim liderom Vladimirom Putinom ne bi rešio sva pitanja, ali bi mogao predstavljati političku pobedu u smislu pronalaženja formule za približavanje miru.

"Ako se sastanem sa Putinom, to bi trebalo da se završi političkom pobedom – prekidom vatre ili razmenom zatvorenika po principu svi za sve. A ako on ne bude došao, to znači da ne želi političku pobedu ni za jednu stranu", rekao je Zelenski.

On nije u potpunosti isključio mogućnost da bi Putin ipak mogao da dođe u Tursku ove nedelje.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

"Pre svega, ne verujem baš da je Putin sposoban da se sastane lično. Mislim da se plaši. I, ako oseti snažan udarac po svoju ekonomiju i po Ruse, onda, po mom mišljenju, i dalje postoji mogućnost da će doći", rekao je Zelenski za "Špigl".

Napomenuo je da bi radije održao sastanak u Ankari, što je i rekao turskom predsedniku u telefonskom razgovoru.

"Ali ako Putin odluči da dođe u Istanbul, biću spreman da ga tamo dočekam. Takav sastanak je potreban kako bi se pronašao format koji bi približio kraj rata", naglasio je ukrajinski lider.

Govoreći o stavu američke strane i navodno većem pritisku na Kijev nego na Moskvu, Zelenski je istakao da američkog predsednika Donalda Trampa "treba ubediti da Putin laže".

"Treba mu pokazati da nisu Ukrajinci ti koji usporavaju ove procese", rekao je ukrajinski predsednik i izrazio nadu da će SAD uvesti novi "veoma opasan za Rusiju" paket snažnih sankcija.

Zelenski je ocenio da je Vašington spreman za takav korak.

Na pitanje o Trampovom glavnom pregovaraču Stivu Vitkofu, Zelenski je kazao da nikada nije razgovarao sa njim, čak ni telefonom.

"Čini mi se da nešto nije uspelo sa Vitkofom", primetio je ukrajinski lider, napominjući da je u Kijev pozvao sve savetnike za bezbednost.

Tri godine je bilo potrebno da jedan sud Evropske unije utvrdi ono što je očigledno: SMS poruke koje je Ursula fon der Lajen razmenjivala sa direktorom kompanije Fajzer, Albertom Burlom, u vezi sa najvećim ugovorom o vakcinama u istoriji EU, jesu relevantne i javnost ima pravo da ih vidi, piše Berliner Cajtung u tekstu koji je posvećen današnjoj presudi Suda EU protiv predsednice Evropske komisije.

Još od početka krize izazvane koronavirusom, predsednica Evropske komisije suočava se s optužbama da je od američke kompanije Fajzer kupila prevelike količine vakcina po previsokim cenama, kao i da je sakrila tekstualne poruke.

Fon der Lajen je stalno isticala da SMS poruke nisu zvanični dokumenti i da se u njima nije radilo o ugovorima.

Komisija je takođe izjavila da su poruke Ursule fon der Lajen u međuvremenu „obrisane“ – postupak koji bi u svakoj administraciji bar pokrenuo istragu. Međutim, u Briselu to godinama nije bila tema, piše berlinski list.

Ko zna šta će sada smisliti Evropska komisija kako bi izbegla da da na uvid SMS poruke. Ako one ipak budu objavljene, konačno će moći da se sprovede preko potrebna istraga.

U aferi nazvanoj „Fajzergejt“ biće, između ostalog, potrebno razjasniti da li je Ursula fon der Lajen postupala samoinicijativno i da li je naručeno previše vakcina, i to po previsokoj ceni. To se na kraju može videti jedino iz ugovora o vakcinama.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Komisija tvrdi da su svi ti ugovori u međuvremenu objavljeni. Međutim, prvo su mediji i Evropski parlament morali izvršiti ozbiljan pritisak da bi se to desilo. A drugo – ključni delovi ugovora su zacrnjeni.

Evropska komisija ne želi transparentnost

Odbijanje Evropske komisije da obezbedi transparentnost otkriva mnogo više nego što bi želeli da priznaju. Ko pregovara o 1,8 milijardi doza vakcina, sa pretpostavljenom cenom od 20 evra po dozi ili više, ne radi to u privatnom svojstvu, već u ime oko 450 miliona građana EU.

Radi se o njihovom novcu (više od 35 milijardi evra) i njihovom zdravlju.

Ursula fon der Lajen za sada nije pred sudom. Sve optužbe do sada nisu imale posledica po bivšu ministarku odbrane Nemačke, koja je već bila umešana u ranije afere.

Inače, i u „aferi sa savetnicima“ iz njenog vremena u Berlinu radilo se opet o nestalim SMS porukama.

Ko sada misli da je afera sa Fajzer bila izuzetak u istorijski vanrednoj situaciji – vara se.

Jer upravo isti obrazac sada ponovo vidimo u sveobuhvatnoj militarizaciji na nivou EU. Brisel planira da do 2030. godine uloži oko 800 milijardi evra u evropsku odbrambenu industriju.

U planu su zajedničke nabavke municije, nove fabrike oružja i direktni ugovori sa industrijom. I ovde nedostaje transparentnost, kontrola i javna rasprava.

Ostaje nejasno ko odlučuje o tome kako će se postavljati prioriteti i na kojoj pravnoj osnovi će se ta sredstva dodeljivati.

Istovremeno se ukidaju pravila poput ograničenja zaduživanja, koja su decenijama smatrana nepovredivim kada se radilo o ulaganjima u socijalni sektor i zdravstvo.

Ako se u slučaju pregovora o vakcinama stiče utisak da je Ursula fon der Lajen tajnim dogovorima praktično obezbedila Fajzeru monopol, onda se s punim pravom postavlja hitno pitanje: hoće li se isti takav pristup ponoviti i u odbrambenoj industriji?

Upozoravajući signal za budućnost EU

Skandal oko ugovora o vakcinama nije samo jedno poglavlje prošle pandemijske politike, već upozorenje za budućnost Evropske unije.

Ko polaže pravo na legitimitet, mora da obezbedi transparentnost. Ko želi poverenje, mora da polaže račune. A ko želi da vodi u demokratiji, mora biti spreman da bude podložan kontroli – posebno kada je reč o iznosima od više milijardi evra.

Zato je Evropskoj uniji hitno potreban obavezujući i proverljiv sistem transparentnosti kod velikih ugovora i to odmah. U suprotnom, od često pominjane evropske solidarnosti neće ostati ništa drugo do niz poruka u četu između predsednice i farmaceutskog direktora – koje niko više ne može da pročita.

Činjenica da je tužbu za objavljivanje SMS poruka još pre tri godine pokrenuo jedan strani medij – Njujork tajms, takođe mnogo govori o stanju medijskog pejzaža u Nemačkoj i Evropi. I tu je neophodan zaokret – štampa mora ponovo da izveštava kritički i nezavisno, zaključuje Berliner Cajtung.

Američki predsednik Tramp obilazi Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. U razgovorima o politici ne mogu se preskočiti Gaza i Izrael, ali je sigurno lakše razgovarati samo o ekonomiji.

Poslovni model kineskih platformi za elektronsku trgovinu Temu i Shain je razbijen, a priliv njihove jeftine robe u Sjedinjene Države ugušen, nakon što je američki predsednik Donald Tramp ukinuo rupe u zakonu o bescarinskom režimu.

U 2024. godini, u SAD je ušlo 1,36 milijardi pošiljki po takozvanom pravilu de minimis, kojim je od uvoznih carina izuzeta roba vredna manje od 800 dolara (704 evra). To je devet puta više u odnosu 2015. godinu kada je bilo 153 miliona takvih pošiljki.

Roba kupljena od Temua i Šejna, na koje je prošle godine svakodnevno otpadalo 30 odsto američkih paketa niske vrednosti, sada će biti podložna carini od 30 odsto ili fiksnim naknadama do 50 dolara, plus carini od 145 procenata na uvoz iz Kine koju je Tramp uveo prošlog meseca.

S takvim cenama za američke potrošače, koje su se više nego udvostručile, ruše se profitne marže tih trgovaca. To ujedno znači da će Temu i Šejn verovatno udvostručiti pritisak na Evropu kako bi održali svoj model poslovanja s niskim troškovima, koristeći rupu u zakonu Evropske unije o minimalnoj vrednosti pošiljki - piše Danas.

I EU planira da ukine rupu u zakonu

Iako niže od onog koje je na snazi u SAD, izuzeće EU od 150 evra (170 dolara) nije usporilo eksplozivan rast Temua i Šejna. U 2024. godini, 4,6 milijardi paketa male vrednosti preplavilo je tržište EU – dvostruko više nego 2023. i trostruko u odnosu na 2022. godinu. Pritom 91 odsto tih pošiljki stiže iz Kine.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Svakoga dana isporuči se 12,6 miliona paketa koji se ne carine, što ugrožava trgovce na malo u EU opterećene višim troškovima rada, lanca snabdevanja i usklađenosti. Za razliku od svojih kineskih rivala, firme iz EU ne profitiraju ni od povoljnih međunarodnih poštanskih tarifa.

Iako je Evropska komisija još pre dve godine predložila da se ukine pravilo de minimus, taj plan još uvek čeka odobrenje 27 zemalja-članica EU i Evropskog parlamenta. Prema novinskoj agenciji Blumberg, očekuje se da će ono biti ukinuto najranije 2027. godine.

To odlaganje ugrožava firme u EU koje se ionako suočavaju sa žestokom kineskom konkurencijom – od elektronske trgovine, preko solarnih panela, pa do električnih vozila – robe koja se sada, zbog Trampovih carina, sve više preusmerava u Evropu.

Mnogi trgovci iz EU strahuju da će Temu i Šejn sada izbaciti još više jeftinih proizvoda na evropska tržišta, što bi njih dovelo do bankrota.

Kineska roba često ne prolazi testove bezbednosti

Pored pretnje da će biti smanjena profitabilnost, a povećan broj otpuštanja zaposlenih u firmama u EU, priliv jeftine kineske robe izaziva još veću zabrinutost zbog bezbednosti proizvoda.

Agustin Rejna, generalni direktor BEUC, lobija evropskih potrošačkih organizacija u Briselu, kaže da su organizacije kao što je njegova prikupile „opsežne dokaze“ da kineska roba – od toksične šminke i odeće, do neispravnih igračaka i uređaja – ne ispunjava standarde o bezbednosti Evropske unije.

„Potrebni su nam dodatni alati za rešavanje problema priliva nebezbednih proizvoda koji ulaze u Evropu putem malih paketa, a koji se često kupuju na platformama kao što je Temu“, ukazuje Rejna za DW. „Potrošači nesvesno dovode u opasnost svoje zdravlje i bezbednost.“

U januaru je Evropska komisija obećala nove, strože kontrole na kineskim maloprodajnim platformama, kako bi se sprečio ulazak „nebezbednih, falsifikovanih ili čak opasnih“ proizvoda u EU. Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič pozvao je zakonodavce Evropske unije da uvedu naknadu za rukovanje kineskim paketima kako bi se pokrili rastući troškovi.

Mnogi kreatori politike želeli bi da onlajn-platforme direktno budu odgovorne za prodaju opasnih i lažnih proizvoda. Trenutno su platforme poput Temua samo posrednici, a ne i prodavci, pa tako izbegavaju direktnu odgovornost. To stvara ogromne probleme carinskim organima i regulatorima.

„Sa preko 12 miliona paketa koji svakodnevno ulaze na jedinstveno tržište [EU], jednostavno je nerealno očekivati da carina deluje kao poslednja linija odbrane“, naglašava Rejna. „Neophodno je, dakle, učiniti da onlajn-trgovci budu odgovorni za bezbednost i usklađenost proizvoda koje prodaju evropskim potrošačima.“

Sve veći problem prevare sa PDV-om

Postoji sve više dokaza i o drugim nezakonitim praksama kineskih prodavaca – na primer navođenje niže vrednosti robe kako bi se izbegao porez na promet ili porez na dodatu vrednost (PDV) koji se, u zavisnosti od države EU, kreću od 20 do 27 odsto.

„Postoji mnogo slučajeva gde uvoznici prijavljuju pogrešnu vrednost svojih pošiljki kako bi pala ispod predviđenog praga, a oni izbegli carinske formalnosti. To je prevara“, kaže za DW Momčil Antov, bugarski ekonomista i stručnjak za carine sa Ekonomske akademije „D. A. Cenov“.

Prošlog meseca, Kancelarija EU za borbu protiv prevara (OLAF) i poljske vlasti otkrile su sofisticiranu šemu prevare sa PDV-om kineske robu uvezene u EU. Kako bi izbegli poreze i carine, prevaranti su navodili da je roba namenjena nekim drugim državama EU, a u stvarnosti je ona uglavnom ostajala u Poljskoj.

U drugom primeru, kineski izvoznici su od 2023. koristili su belgijski aerodrom Lijež da bi utajili 303 miliona evra poreza koristeći složen sistem koji uključuje privatne carinske agencije i lažne kompanije u drugim zemljama EU.

Iako je plan Evropske komisije da ukine izuzeće na pošiljke do 150 evra i dalje blokiran, neke države EU prihvatile su Šefčovičev predlog. Francuska vlada je tako prošle nedelje saopštila da će pojačati inspekcije robe niske vrednosti koja ulazi u zemlju.

Biće kontrolisana bezbednost proizvoda, standardi obeležavanja i standardi zaštite životne sredine, a Pariz će za svaku pošiljku naplaćivati paušalnu „naknadu za upravljanje“.

U svakom slučaju, kreatori politike u Evropskoj uniji moraće da suzbiju prevare i obezbede usklađenost, ali istovremeno i da promovišu fer konkurenciju, bez da se potrošačima ograniči pristup povoljnoj robi kineskih trgovaca.

Policija i vatrogasci trenutno istražuju okolnosti događaja

Kuća, kupljena 2004. godine, procenjena je na vrednost od dva miliona funti

Policija je saopštila da istražuje požar u kući britanskog premijera Kira Starmera u severnom Londonu, koji se dogodio u ranim jutarnjim satima.

Ispred imanja postavljen je kordon, prisutan je veliki broj vatrogasaca i policije.

Iako premijer sada živi u svojoj zvaničnoj rezidenciji, on je još uvek vlasnik luksuzne nekretnine.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Reč je o četvorosobnoj kući koju je Starmer kupio 2004. godine i koju trenutno izdaje.

Vrednost kuće procenjuje se na oko dva miliona funti - piše Blic.rs.

Jezik ultimatuma ne može se koristiti za dijalog sa Rusijom, izjavio je sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov, komentarišući na brifingu pretnju novim evropskim sankcijama Rusiji u slučaju odbijanja Moskve da prekine vatru u Ukrajini, prenosi TASS.

„Jezik ultimatuma je neprihvatljiv za Rusiju, nije prikladan. Ne možete razgovarati s Rusijom na takvom jeziku“, naglasio je portparol Kremlja.

Takođe je podsetio da je Rusija već primila slične pretnje 10. maja, a onda su i one predstavljene „u prilično ultimatumskoj formi“.

• Francuski lučki radnici se pobunili: Odbijamo da učestvujemo u genocidu
• Nemački ministar: Priznavanje palestinske države trenutno bi bio loš signal

Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, kao i premijeri Velike Britanije i Poljske Kir Starmer i Donald Tusk posetili su Kijev, gde su, tokom pregovora sa ukrajinskom stranom, predložili 30-dnevno primirje od 12. maja.

U ponedeljak, 12. maja, nemačka vlada je saopštila da će, ako Ruska Federacija odbije prekid vatre koji su predložile Evropa i Ukrajina, EU početi da priprema dodatne sankcije protiv Rusije.