Narodnooslobodilačka armija (NOA) "pokazuje nultu toleranciju prema separatističkim aktivnostima za nezavisnost Tajvana", rekao je u četvrtak portparol kineskog ministarstva odbrane, kada je upitan o nedavnim govorima predsednika Tajvana Lai Čing-tea.

NOA će pojačati borbenu gotovost, kako bi čvrsto zaštitila nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet, rekao je portparol Džang Sjaogang na redovnoj konferenciji za novinare, navodi Rojters.

"Laijeve vlasti stalno guraju Tajvan u opasnu ratnu situaciju; one su uzrok opasnosti po život tajvanskog naroda“, rekao je Džang, dodajući da Laijevi komentari pokazuju njegove „zle namere“.

Lai je u nedelju započeo seriju od 10 govora o „ujedinjenju zemlje“, rekavši da je demokratski vladajući Tajvan „naravno država“ i da Kina na njega ne polaže ni zakonsko niti istorijsko pravo.

Peking i Tajpej sukobili su se oko svojih suprotstavljenih tumačenja istorije u eskalirajućem ratu rečima.

Peking je rekao da je nemoguće „napasti“ ono što je već kineska zemlja.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Peking se nikada nije odrekao upotrebe sile, kako bi ostrvo stavio pod svoju kontrolu i ima posebnu odbojnost prema Laiju, opisujući ga kao „separatistu“.

Tajvan se snažno protivi kineskim pretenzijama na njihov suverenitet i kaže da je na narodu ostrva da odluči o svojoj budućnosti.

Tenzije između Kine i Tajvana sada uključuju svakodnevno raspoređivanje vazduhoplovnih i pomorskih snaga u blizini ostrva.

Poslednje kineske ratne vežbe u aprilu i oktobru regionalni vojni atašei su u velikoj meri videli kao test moguće blokade Tajvana.

SAD i njihovi regionalni saveznici pažljivo prate situaciju, a neki zvaničnici kažu da su raspoređivanje kineskih snaga i njena vojna modernizacija povećali mogućnost da Peking jednog dana ostvari svoje pretnje da će silom preuzeti Tajvan.

Na protestima širom Kenije na poziv omladine protiv policijske brutalnosti i loše vlasti, najmanje osmoro je poginulo, a više od 80 je u bolnicama jer su u sredu neki zadobili prostrelne rane, a neki su prebijeni, saopštile su grupe za ljudska prava.

Državno finansirana Kenijska nacionalna komisija za ljudska prava izvestila je o demonstracijama širom zemlje gde je bilo više od 400 povređenih i više od 60 hapšenja tokom protesta koji su se proširili na 23 od 47 okruga - piše Danas.

Protesti su bili na prvu godišnjicu antiporeskih demonstracija u kojima je 60 ljudi ubijeno, a 20 nestalo.

Parlament i predsednička kancelarija u glavnom gradu Kenije, Najrobiju, bili su zabarikadirani bodljikavom žicom, a policija je blokirala sve pristupne puteve.

Hiljade demonstranata sukobile su se s policijom koja je bacala suzavac, pucala i tukla.

Protesti koji su se proširili na veće gradove, uključujući Mombasu, Kisumu, Nakuru i Njahururu, prerasli su u pozive predsedniku da podnese ostavku zbog loše vlasti.

Tokom prošlogodišnjih protesta, demonstranti su upali u Parlament gde je usvojen zakon o povećanju poreza, zapalivši deo zgrade dok su poslanici bežali. Tela su ležala na ulicama, a medicinski radnici i nadzorni organi rekli su da je policija otvorila vatru. Vojska je raspoređena.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Kenijska omladina je i dalje nezadovoljna vlašću zbog korupcije, rastućih troškova života i policijske brutalnosti, kao i nedavne smrti jednog blogera u pritvoru. Pucnjava iz neposredne blizine na civila tokom nedavnih protesta pojačala je gnev.

Predsednik Vilijam Ruto je u sredu pozvao demonstrante koji su jurišali ka njegovoj kancelariji u Najrobiju, da „ne uništavaju zemlju“.

Mladi Kenijci su koristili društvene mreže da planiraju proteste u znak sećanja na one koji su poginuli prošle godine. Portparol vlade, Isak Mvaura, u ponedeljak je rekao da neće biti protesta i da će sreda biti „normalan radni dan“, ali nije bilo tako.

Međutim, preduzeća u Najrobiju su u sredu bila zatvorena, a policija je ograničila kretanje vozila u centralnom poslovnom okrugu.

Stotine Kenijaca su već bile na ulicama rano ujutro, skandirajući antivladine parole dok je policija na njih bacala suzavac.

Novinar Asošijejted presa je bio svedok toga kako je jedan demonstrant ranjen metkom koji je policija ispalila prema okupljenima, a drugog je policija za razbijanje demonstracija udarila u glavu, te su ga lekari odmah odvezli kolima hitne pomoći.

Glavni policijski inspektor Daglas Kandža je u utorak rekao da neovlašćenim osobama neće biti dozvoljen ulazak u zaštićene zone kao što su Parlament i druge državne zgrade.

Demonstrantkinja, Rouz Murugi rekla je da „policijska brutalnost mora prestati i Ruto mora da ode“.

Drugi demonstrant, Derik Mvangi (25), rekao je: „Siti smo toga iako još mladi“.

„Ljudi se kidnapuju, ljudi se ubijaju“, rekao je on.

Naslov velikih novina, „Standarda“, u sredu je glasio „A luta Continua“ što na portugalskom znači „Borba se nastavlja“. To je bio slogan pobunjenika tokom borbe Mozambika za nezavisnost od kolonijalne vlasti.

Tokom protesta, Uprava za komunikacije zabranila je prenose demonstracija i isključila neke od besplatnih televizijskih signala, što je izazvalo osudu grupa za ljudska prava.

Politički analitičar Herman Manjora je upozorio da demonstranti ostaju nezadovoljni vlastima jer je „Vlada bila nepopustljiva i ojačala je odlučnost mladih ljudi da nastave da se bore“.

Tokom prošlogodišnjih protesta, predsednik Ruto je raspustio Vladu optuženu za nesposobnost i korupciju, ali je zadržao većinu svojih prethodnih ministara u novoj vladi.

Zakon o finansijama kojim su predloženi visoki porezi, a koji je usvojio parlament, povučen je, ali kasnije tokom godine uvedeni su novi porezi kroz amandmane na taj zakon.

Predsednik Ruto je prošle godine imenovao članove opozicionih stranaka u vladu, a u martu je potpisao politički pakt sa svojim izbornim rivalom, liderom opozicije Railom Odingom, ali se stanje nije popravilo.

Tenzije između Sjedinjenih Država i Irana dostigle su najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija nakon što je predsednik Donald Tramp u nedelju naredio direktne udare za koje je rekao da su „uništili“ ključna nuklearna postrojenja širom te bliskoistočne zemlje.

Iran ostaje najveći protivnik SAD u regionu od Islamske revolucije 1979. godine, koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini, a kojom je svrgnut prozapadni Mohamed Reza Pahlavi. Od tada, dve zemlje su u sukobu oko niza pitanja, uključujući iranske nuklearne ambicije, iransku podršku posrednicima u regionu i političko mešanje SAD, piše Al Džazira.

Izrael, koji je Iran dugo smatrao pretnjom, pokrenuo je prošle nedelje neviđene napade širom Irana nakon što je optužio zemlju da razvija nuklearno oružje. Izraelske tvrdnje nisu potkrepljene nikakvim verodostojnim dokazima, ali Tramp je uvukao SAD u rat nakon izraelskih napada.

U nedelju su SAD, nakon višednevnog rata Izraela i Irana, direktno napale Iran u onome što je Trampova administracija nazvala veoma sofisticiranim tajnim napadom u kojem je učestvovalo više od 125 američkih aviona i 75 preciznih bombi. Vašington je saopštio da je iransko nuklearno postrojenje „uništeno“, ali je Teheran upozorio da će uzvratiti.

Ovo je vremenska linija odnosa SAD i Irana od 1953. godine:

(1953) Puč podržan od strane SAD i restauracija šaha: Tenzije su u početku porasle zbog napora demokratski izabranog iranskog premijera Mohameda Mosadeka da nacionalizuje Anglo-iransku naftnu kompaniju (sada BP). Britanska kolonijalna sila kontroliše većinski udeo u zajedničkom poduhvatu od otkrića nafte početkom 1900-ih. Mosadekovi potezi da nacionalizuje kompaniju nakon izbora 1951. godine razljutili su Britance. Američka CIA je podržala Ujedinjeno Kraljevstvo u organizovanju puča i podršci nekada svrgnutom monarhu Pahlaviju da se vrati na vlast kao šah.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

(1957) Atomi za mir: Šahove ambicije za nuklearni Iran dobijaju podršku SAD i drugih zapadnih saveznika. Obe zemlje su potpisale nuklearni sporazum za civilnu upotrebu nuklearne energije kao deo programa tadašnjeg američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera „Atomi za mir“. Deceniju kasnije, SAD su Iranu obezbedile nuklearni reaktor i uranijum kao gorivo. Nuklearna saradnja čini osnovu za trenutno nuklearno pitanje.

(1979) Islamska revolucija: Dok su odnosi između Teherana i Vašingtona cvetali, Iranci su „patili“ pod šahovom diktaturom i odupirali se percipiranom prekomernom zapadnom uticaju na njihovo poslovanje. Revolucionarni protesti počeli su da potresaju zemlju krajem 1978. i primorali su šaha da pobegne u januaru 1979. Prognani islamski učenjak ajatolah Ruholah Homeini vratio se da vlada novom islamskom republikom.

(1980) SAD prekidaju diplomatske veze: Nakon što su SAD pokušale da prime šaha na lečenje od raka nakon njegovog egzila, iranski studenti su provalili u američku ambasadu u Teheranu i oteli 52 Amerikanca na 444 dana. Vašington je prekinuo diplomatske odnose i uveo sankcije zemlji. Šah je umro u egzilu.

(1980 – 1988) SAD podržavaju iračku invaziju: Nakon iračke invazije na Iran, tokom vladavine Sadama Huseina, koji je želeo da se suprotstavi Homeinijevoj ideologiji, SAD su stali na stranu Iraka, produbljujući tenzije između dve zemlje. Rat je trajao do 1988. godine i hiljade ljudi je poginulo sa obe strane. Irak je takođe koristio hemijsko oružje protiv Irana.

(1984) Označavanje sponzora terora: Predsednik Ronald Regan zvanično je označio Iran kao „državnog sponzora terora“ nakon niza napada u Libanu, gde su SAD intervenisale nakon što je Izrael napao zemlju. U jednom napadu na vojnu bazu u Bejrutu, ubijen je 241 američki vojnik. SAD su okrivile Hezbolah, libanski šiitski pokret koji podržava Iran. Kasnije je, međutim, Regan sarađivao sa Iranom iza kulisa kako bi oslobodio američke taoce koje je držao Hezbolah. Kada je izašla na videlo, afera Iran-Kontra, kako je nazvana, bila je ogroman skandal za Regana.

(1988) Obaranje Iran Era: Usred ratnih tenzija, pa čak i direktnih napada na međusobne vojne brodove u Zalivu, američki ratni brod je prodro u iranske vode i oborio civilni let Iran Era (IR655) na putu za Dubai 8. jula. Svih 290 ljudi na brodu je poginulo. SAD, koje su tvrdile da je u pitanju greška, nisu se formalno izvinile niti prihvatile odgovornost, ali su porodicama isplatile 61,8 miliona dolara odštete.

(1995) Oštrije sankcije: Između 1995. i 1996. godine, SAD su uvele dodatne sankcije. Tadašnje izvršne naredbe predsednika Bila Klintona zabranile su američkim kompanijama poslovanje sa Iranom, dok je Kongres usvojio zakon kojim se kažnjavaju strani subjekti koji ulažu u energetski sektor zemlje ili prodaju napredno oružje Iranu. SAD su kao razlog navele nuklearni napredak i podršku grupama poput Hezbolaha, Hamasa i Palestinskog islamskog džihada.

(2002) Posledice 11. septembra: Nakon napada 11. septembra na SAD, predsednik Džordž V. Buš je u obraćanju o stanju nacije rekao da je Iran deo „Osovine zla“ zajedno sa Irakom i Severnom Korejom. U to vreme, Iran je pregovarao iza kulisa sa SAD kako bi ciljao njihove zajedničke neprijatelje – talibane u Avganistanu i Al Kaidu. Saradnja je prekinuta, a do kraja 2022. godine, međunarodni posmatrači su primetili visoko obogaćeni uranijum u Iranu, pozivajući na dalje sankcije.

(2013) Iranski nuklearni sporazum: Između 2013. i 2015. godine, predsednik SAD Barak Obama je započeo razgovore na visokom nivou sa Iranom. Teheran je 2015. godine pristao na nuklearni sporazum, formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), koji bi ograničio iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija. Kina, Rusija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Evropska unija takođe su bile potpisnice sporazuma, kojim je obogaćivanje Irana ograničeno na 3,67 odsto.

(2018) Tramp se povlači iz nuklearnog sporazuma: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma iz 2018. i uvele sankcije Iranu. Tramp i Izrael su kritikovali sporazum. Iran je takođe otkazao svoje obaveze i počeo da proizvodi obogaćeni uranijum iznad ograničenja nametnutih sporazumom.

(2020) Atentat na vođu IRGC-a: Tokom Trampovog prvog mandata, SAD su ubile iranskog generala Kasema Sulejmanija, komandanta elitnih Kuds snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), u napadu dronom u Bagdadu. Godinu dana ranije, administracija je nazvala Kuds snage „terorističkom“ organizacijom. Iran je odgovorio napadima na američku imovinu u Iraku.

(2025) Pismo Teheranu: U martu je Tramp poslao pismo iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju predlažući nove pregovore o nuklearnom sporazumu sa rokom od 60 dana. Međutim, Hamnei je odbio ponudu, rekavši da SAD ne traže pregovore sa Iranom, već mu nameću zahteve. Razgovori su nezvanično počeli u Omanu i Italiji, a Muskat je delovao kao posrednik. Tramp je tvrdio da je njegov tim „veoma blizu“ postizanja dogovora nakon nekoliko rundi razgovora i upozorio je Izrael na napade. Teheran je takođe izrazio optimizam, ali je insistirao na pravu obogaćivanja uranijuma, što je bila sporna tačka u pregovorima. Izrael je pokrenuo napade širom Irana dan pre šeste runde pregovora između Irana i SAD.

(2025) Američki udari: SAD bombarduju tri ključna nuklearna postrojenja u Iranu, navodeći kao razlog bezbednosne probleme i odbranu Izraela.

Robne berze Rusije (Peterburška berza), Kine, Indije, Irana, Belorusije, Kazahstana i Uzbekistana potpisale su na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu (PMEF) deklaraciju o osnivanju Međunarodne asocijacije robnih i fjučers berzi.

"Uklanjanje trgovinskih barijera, pojednostavljen pristup perspektivnim tržištima, širenje kruga poslovnih partnera, dodatni trgovinski i marketinški alati – to su koristi koje naši klijenti dobijaju", izjavio je predsednik upravnog odbora Beloruske univerzalne robne berze (BUTB) Aleksandar Osmolovski, opisujući prednosti nove asocijacije, prenosi Komersant.

Prema saopštenju za medije, asocijacija bi trebalo da postane ključna platforma za saradnju robnih i fjučers berzi zemalja članica Evroazijske unije (EAEU+), Šangajske organizacije za saradnju ŠOS i zemalja grupe BRICS+.

Poseban akcenat će biti na realizaciji projekta formiranja međunarodne cenovne agencije, čiji je cilj uspostavljanje sistema pravičnih cenovnih pokazatelja za ključne robe - piše B92.

Pored BUTB-a i Peterburške berze, deklaraciju su potpisale i Nacionalna robno-derivativna berza Indije, Azijsko-evropski međunarodni trgovinski centar iz Kine, Robna berza Irana, robna berza "Evroazijski trgovinski sistem" iz Kazahstana i Uzbekistanska republička robno-sirovinska berza.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Razvoj organizovanih robnih tržišta u okviru Evroazijske ekonomske unije (EAEU) ulazi u novu fazu, izjavio je predsednik Peterburške berze Igor Artemjev. Ova berza je početkom marta 2025. zvanično vratila svoje istorijsko ime — Peterburška berza, a u proteklom periodu osavremenila strategiju, pokrenula sopstvenu informativno-analitičku platformu SPX i ojačala saradnju s Kazahstanom putem berze ETS.

Peterburška berza se pozicionira kao lider u integraciji robnih tržišta Evroazije, a kroz novu asocijaciju, SPX platformu i nacionalno cenovno telo gradi se osnova za sopstvenu cenovnu infrastrukturu i dublju regionalnu ekonomsku saradnju.

Kako je ranije ovog meseca Artemjev najavio za Forbes, ciljevi Međunarodne asocijacije robnih i fjučers berzi su da postane glavna platforma za dijalog i saradnju među berzama, da obezbedi razmenu iskustava i informacija, da razvija zajedničke standarde i metodologije, da poboljša transparentnost i likvidnost trgovanja, kao i da jača ulogu robnih berzi u regionalnoj ekonomiji — kroz analitiku, cenovne indikatore i saradnju sa regulatorima.

Artemjev je istakao važnost nezavisnih izvora tržišnih informacija usled spoljnog pritiska i sankcija. U tom cilju osnovano je Nacionalno berzansko cenovno agencijsko telo, koje će razvijati reprezentativne cenovne indikatore i analitiku za pojedine sektore, koristiti podatke iz stvarnih transakcija (berzanskih i vanberzanskih ugovora) i oslanjati se na SPX platformu za širenje informacija.

Peterburška berza je najveća robna berza u Rusiji i jedna od najvećih spot berzi na svetu, ključna za stabilnost i transparentnost na ruskim robnim i finansijskim tržištima. U 2024. godini obim trgovine iznosio je 2,337 biliona rubalja (oko 30 milijardi dolara), što je rast od 31,9 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Raketa kompanije SpaceX eksplodirala je tokom rutinskog testiranja u sredu uveče na poligonu Starbase u Teksasu.

Model Starship 36 bio je na statičkom vatrenom testu oko 23 časa kada je, prema snimcima, iznenada došlo do snažne eksplozije u prednjem delu letelice.

U saopštenju, SpaceX, firme Ilona Maska, je naveo da je tokom testiranja došlo do „ozbiljne nepravilnosti“ dok se raketa nalazila na testnom postolju u Starbase-u.

テキサス州スターベースでスペースX社スターシップ(Starship)上段のShip36が大爆発! 2025/6/18 午後11時CT頃にstatic fire test (地上でのエンジン点火試験)前に爆発した模様. 安全管理されていたため人的被害は無い模様. 約3km地点から #starship #SpaceX #explosion
pic.twitter.com/OdHaVCGydw

— 天文学者 阿部新助 Dr. Avell (@AvellSky) June 19, 2025

„Zaštitna zona oko lokacije bila je održavana tokom celog testa i svi članovi osoblja su bezbedni i evidentirani“, navela je kompanija.

Lokalni stanovnici prijavili su da je snažna eksplozija potresla prozore.

Gradske vlasti su upozorile da se „mogu osetiti ili čuti posledice eksplozije“, i podelile su link za prijavu eventualne štete.

„Moji sunarodnici, Islamska Republika je stigla do svog kraja i u procesu je kolapsa“, poručio je juče na društvenim mrežama Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, pozvavši iranski narod na ustanak.

„Ono što je počelo je nepovratno. Budućnost je svetla i zajedno ćemo okrenuti stranicu istorije“, naglasio je on.

Pahlavi je u videu na društvenoj mreži Iks rekao da je „potreban totalni ustanak da bi se zauvek okončala ova kolektivna noćna mora“, prenele su agencije.

„Sada je vreme da se ustane, vreme je da vratimo Iran svi zajedno. Ne brinite o danu nakon pada Islamske republike. Iran neće ući u period nestabilnosti ili građanskog rata“, poručio je Pahlavi usred sukoba Irana i Izraela koji je danas ušao u šesti dan - piše Danas.

Ko je Reza Pahlavi?

Reza Pahlavi je najstariji sin svrgnutog lidera Irana Mohameda Reze Pahlavija. Živi u egzilu od 1979.

Zagovara principe slobode, demokratije i ljudskih prava za svoje sunarodnike.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Osnivač je i vođa Nacionalnog saveta Irana, opozicione grupe u egzilu, i istaknuti je kritičar vlade Islamske Republike Iran, navodi se na Wikipedia.

Kako piše na njegovoj veb-stranici, poziva na uspostavljanje sekularne demokratije u Iranu i kritikuje ugnjetavanje iranskog naroda.

Apelovao je na promenu režima kroz nenasilnu građansku neposlušnost i na slobodan i otvoren referendum o novoj vladi Irana.

Rođen je u Teheranu 1960. Na Vikipediji se navodi da je šah (persijski naziv za kralja) nakon njegovog rođenja pomilovao 98 političkih zatvorenika, a vlada je proglasila smanjenje poreza na dohodak za 20 odsto.

Zvanično je proglašen za prestolonaslednika Irana 1967. u vreme krunisanja njegovog oca. Iran je napustio sa samo 17 godina da bi prošao obuku za letenje mlaznim lovcima Ratnog vazduhoplovstva SAD u vazduhoplovnoj bazi Ris u Labaku, u Teksasu.

U međuvremenu je uspostavljanje klerikalnog režima u Iranu sprečilo njegov povratak u rodnu zemlju, te je 1980. s porodicom došao u Egipat.

Tokom prvih godina u egzilu, nastavio je i završio visoko obrazovanje sa diplomom političkih nauka na Univerzitetu Južne Kalifornije.

U mladosti bio vatreni obožavalac fudbala. Pored persijskog, tečno govori francuski i engleski.

Za vreme iransko-iračkog rata dobrovoljno se prijavio da služi vojsci svoje zemlje kao pilot borbenog aviona, ali ga je klerikalni režim odbio, navodi se na njegovoj veb-stranici.

Kada je jednom prilikom bio upitan za veroispovest, stoji na Vikipediji, rekao je da je „to privatna stvar, ali ako baš morate da znate, ja sam, naravno, po obrazovanju i uverenju šiitski musliman. Ja sam čovek velike vere.“

Sa Jasmin Etemad-Amini, s kojom se venčao 1986. ima tri ćerke. Pošto veruje u jednaka prava muškaraca i žena, izjavio je da su Nur, Iman i Fara, redom, njegove naslednice.

Njegova supruga je diplomirala na političkim naukama na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, a kasnije je doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington.

Godine 1991. je bila jedan od osnivača Fondacije za decu Irana, koju je kao direktorka vodila 23 godine.

Zagovornica je demokratskog pokreta u Iranu, te se pojavljivala na prodemokratskim skupovima, događajima i panelima u mnogim gradovima tokom godina.

Američki multimilijarder Ilon Mask objavio je rezultate svog testa na drogu na društvenim mrežama. „LOL“, napisao je Mask, deleći fotografiju rezultata testa, koji su pokazali da je bio negativan na sve testirane droge.

Podsetimo se da je Njujork tajms nedavno objavio da je Mask uzimao značajne količine ketamina, ekstazija i halucinogenih pečuraka tokom prošlogodišnje predizborne kampanje, piše Index.hr.

lol pic.twitter.com/pMe3YfXFxS

— Elon Musk (@elonmusk) June 17, 2025

Mask, izvršni direktor kompanija X, Tesla i SpejsX, ranije je javno izjavio da koristi male doze ketamina za borbu protiv depresivnih tendencija i da mu to pomaže da efikasnije radi. Njujork tajms je svoju priču zasnivao na privatnim porukama i intervjuima sa više od 10 ljudi koji poznaju Maska ili su radili sa njim.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Volstrit žurnal je prošle godine objavio da je Mask povremeno koristio droge u prošlosti. Neki članovi upravnog odbora Tesle, njegove kompanije za električna vozila, bili su zabrinuti zbog njegove upotrebe lekova, uključujući Ambijen za lečenje problema sa spavanjem.

Brojni stanovnici Teherana beže iz glavnog grada koji je na meti izraelskih udara, i stvorilo se ogromno zagušenje na glavnom putu koji vodi ka severu, prikazuju snimci objavljeni danas na društvenim mrežama.

Snimci čiju autentičnost je potvrdio Frans pres, snimljeni sa jednog nadvožnjaka pokazuju ogromnu kolonu vozila kako stoji na autputu na severnom izlazu iz Teherana, dok gotovo ni jedno vozilo ne ide u suprotnom smeru.

Vazdušni prostor zatvoren je do daljnjeg i put je jedini način da se napusti Teheran, koji je na meti intenzivnih bombardovanja.

Izrael je pozvao građane da se udalje od svih vojnih infrastruktura, ali bezbednosne snage su sveprisutne u gradu, uključujući i u stambenim četvrtima.

• Erdogan insistira na priznavanju države otcepljenih Turaka kao rešenju za podeljeni Kipar
• U Los Anđelesu 30 povređenih pošto je vozilo uletelo u masu ljudi

Zastoj je izgleda koncentrisan na autoputu 49 koji povezuje Teheran sa Šalusom, na Kaspijskom moru, prema video snimcima koje je objavio Iran Internešenal, televizija na persijskom čije sedište je u inostranstvu, prenose poznati iranski blogeri.

Šalus, u provinciji Mazanderan, nalazi se na 150 kilometara severno od glavnog grada i čak u normalno vreme treba računati na tri sata puta u planini da se do njega stigne.

Takođe su objavljeni na mrežama snimci koji pokazuju duge redove na benzinskim pumpama.

Izrael je 13. juna pokrenuo veliki napad na Iran, gađajući stotine vojnih i nuklearnih meta, sa najavljenim ciljem da spreči zemlju da proizvede atomsku bombu - piše Danas.rs.

U izraelskim udarima poginulo je najmanje 224 ljudi a više od hiljadu je ranjeno u Iranu, prema zvaničnom bilansu objavljenom u nedelju.

U iranskim raketama ispaljenim kao odgovor na zrael poginulo je 24 ljudi od petka, prema birou izraelskog premijera.