Tri godine je bilo potrebno da jedan sud Evropske unije utvrdi ono što je očigledno: SMS poruke koje je Ursula fon der Lajen razmenjivala sa direktorom kompanije Fajzer, Albertom Burlom, u vezi sa najvećim ugovorom o vakcinama u istoriji EU, jesu relevantne i javnost ima pravo da ih vidi, piše Berliner Cajtung u tekstu koji je posvećen današnjoj presudi Suda EU protiv predsednice Evropske komisije.

Još od početka krize izazvane koronavirusom, predsednica Evropske komisije suočava se s optužbama da je od američke kompanije Fajzer kupila prevelike količine vakcina po previsokim cenama, kao i da je sakrila tekstualne poruke.

Fon der Lajen je stalno isticala da SMS poruke nisu zvanični dokumenti i da se u njima nije radilo o ugovorima.

Komisija je takođe izjavila da su poruke Ursule fon der Lajen u međuvremenu „obrisane“ – postupak koji bi u svakoj administraciji bar pokrenuo istragu. Međutim, u Briselu to godinama nije bila tema, piše berlinski list.

Ko zna šta će sada smisliti Evropska komisija kako bi izbegla da da na uvid SMS poruke. Ako one ipak budu objavljene, konačno će moći da se sprovede preko potrebna istraga.

U aferi nazvanoj „Fajzergejt“ biće, između ostalog, potrebno razjasniti da li je Ursula fon der Lajen postupala samoinicijativno i da li je naručeno previše vakcina, i to po previsokoj ceni. To se na kraju može videti jedino iz ugovora o vakcinama.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Komisija tvrdi da su svi ti ugovori u međuvremenu objavljeni. Međutim, prvo su mediji i Evropski parlament morali izvršiti ozbiljan pritisak da bi se to desilo. A drugo – ključni delovi ugovora su zacrnjeni.

Evropska komisija ne želi transparentnost

Odbijanje Evropske komisije da obezbedi transparentnost otkriva mnogo više nego što bi želeli da priznaju. Ko pregovara o 1,8 milijardi doza vakcina, sa pretpostavljenom cenom od 20 evra po dozi ili više, ne radi to u privatnom svojstvu, već u ime oko 450 miliona građana EU.

Radi se o njihovom novcu (više od 35 milijardi evra) i njihovom zdravlju.

Ursula fon der Lajen za sada nije pred sudom. Sve optužbe do sada nisu imale posledica po bivšu ministarku odbrane Nemačke, koja je već bila umešana u ranije afere.

Inače, i u „aferi sa savetnicima“ iz njenog vremena u Berlinu radilo se opet o nestalim SMS porukama.

Ko sada misli da je afera sa Fajzer bila izuzetak u istorijski vanrednoj situaciji – vara se.

Jer upravo isti obrazac sada ponovo vidimo u sveobuhvatnoj militarizaciji na nivou EU. Brisel planira da do 2030. godine uloži oko 800 milijardi evra u evropsku odbrambenu industriju.

U planu su zajedničke nabavke municije, nove fabrike oružja i direktni ugovori sa industrijom. I ovde nedostaje transparentnost, kontrola i javna rasprava.

Ostaje nejasno ko odlučuje o tome kako će se postavljati prioriteti i na kojoj pravnoj osnovi će se ta sredstva dodeljivati.

Istovremeno se ukidaju pravila poput ograničenja zaduživanja, koja su decenijama smatrana nepovredivim kada se radilo o ulaganjima u socijalni sektor i zdravstvo.

Ako se u slučaju pregovora o vakcinama stiče utisak da je Ursula fon der Lajen tajnim dogovorima praktično obezbedila Fajzeru monopol, onda se s punim pravom postavlja hitno pitanje: hoće li se isti takav pristup ponoviti i u odbrambenoj industriji?

Upozoravajući signal za budućnost EU

Skandal oko ugovora o vakcinama nije samo jedno poglavlje prošle pandemijske politike, već upozorenje za budućnost Evropske unije.

Ko polaže pravo na legitimitet, mora da obezbedi transparentnost. Ko želi poverenje, mora da polaže račune. A ko želi da vodi u demokratiji, mora biti spreman da bude podložan kontroli – posebno kada je reč o iznosima od više milijardi evra.

Zato je Evropskoj uniji hitno potreban obavezujući i proverljiv sistem transparentnosti kod velikih ugovora i to odmah. U suprotnom, od često pominjane evropske solidarnosti neće ostati ništa drugo do niz poruka u četu između predsednice i farmaceutskog direktora – koje niko više ne može da pročita.

Činjenica da je tužbu za objavljivanje SMS poruka još pre tri godine pokrenuo jedan strani medij – Njujork tajms, takođe mnogo govori o stanju medijskog pejzaža u Nemačkoj i Evropi. I tu je neophodan zaokret – štampa mora ponovo da izveštava kritički i nezavisno, zaključuje Berliner Cajtung.

Američki predsednik Tramp obilazi Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. U razgovorima o politici ne mogu se preskočiti Gaza i Izrael, ali je sigurno lakše razgovarati samo o ekonomiji.

Poslovni model kineskih platformi za elektronsku trgovinu Temu i Shain je razbijen, a priliv njihove jeftine robe u Sjedinjene Države ugušen, nakon što je američki predsednik Donald Tramp ukinuo rupe u zakonu o bescarinskom režimu.

U 2024. godini, u SAD je ušlo 1,36 milijardi pošiljki po takozvanom pravilu de minimis, kojim je od uvoznih carina izuzeta roba vredna manje od 800 dolara (704 evra). To je devet puta više u odnosu 2015. godinu kada je bilo 153 miliona takvih pošiljki.

Roba kupljena od Temua i Šejna, na koje je prošle godine svakodnevno otpadalo 30 odsto američkih paketa niske vrednosti, sada će biti podložna carini od 30 odsto ili fiksnim naknadama do 50 dolara, plus carini od 145 procenata na uvoz iz Kine koju je Tramp uveo prošlog meseca.

S takvim cenama za američke potrošače, koje su se više nego udvostručile, ruše se profitne marže tih trgovaca. To ujedno znači da će Temu i Šejn verovatno udvostručiti pritisak na Evropu kako bi održali svoj model poslovanja s niskim troškovima, koristeći rupu u zakonu Evropske unije o minimalnoj vrednosti pošiljki - piše Danas.

I EU planira da ukine rupu u zakonu

Iako niže od onog koje je na snazi u SAD, izuzeće EU od 150 evra (170 dolara) nije usporilo eksplozivan rast Temua i Šejna. U 2024. godini, 4,6 milijardi paketa male vrednosti preplavilo je tržište EU – dvostruko više nego 2023. i trostruko u odnosu na 2022. godinu. Pritom 91 odsto tih pošiljki stiže iz Kine.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Svakoga dana isporuči se 12,6 miliona paketa koji se ne carine, što ugrožava trgovce na malo u EU opterećene višim troškovima rada, lanca snabdevanja i usklađenosti. Za razliku od svojih kineskih rivala, firme iz EU ne profitiraju ni od povoljnih međunarodnih poštanskih tarifa.

Iako je Evropska komisija još pre dve godine predložila da se ukine pravilo de minimus, taj plan još uvek čeka odobrenje 27 zemalja-članica EU i Evropskog parlamenta. Prema novinskoj agenciji Blumberg, očekuje se da će ono biti ukinuto najranije 2027. godine.

To odlaganje ugrožava firme u EU koje se ionako suočavaju sa žestokom kineskom konkurencijom – od elektronske trgovine, preko solarnih panela, pa do električnih vozila – robe koja se sada, zbog Trampovih carina, sve više preusmerava u Evropu.

Mnogi trgovci iz EU strahuju da će Temu i Šejn sada izbaciti još više jeftinih proizvoda na evropska tržišta, što bi njih dovelo do bankrota.

Kineska roba često ne prolazi testove bezbednosti

Pored pretnje da će biti smanjena profitabilnost, a povećan broj otpuštanja zaposlenih u firmama u EU, priliv jeftine kineske robe izaziva još veću zabrinutost zbog bezbednosti proizvoda.

Agustin Rejna, generalni direktor BEUC, lobija evropskih potrošačkih organizacija u Briselu, kaže da su organizacije kao što je njegova prikupile „opsežne dokaze“ da kineska roba – od toksične šminke i odeće, do neispravnih igračaka i uređaja – ne ispunjava standarde o bezbednosti Evropske unije.

„Potrebni su nam dodatni alati za rešavanje problema priliva nebezbednih proizvoda koji ulaze u Evropu putem malih paketa, a koji se često kupuju na platformama kao što je Temu“, ukazuje Rejna za DW. „Potrošači nesvesno dovode u opasnost svoje zdravlje i bezbednost.“

U januaru je Evropska komisija obećala nove, strože kontrole na kineskim maloprodajnim platformama, kako bi se sprečio ulazak „nebezbednih, falsifikovanih ili čak opasnih“ proizvoda u EU. Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič pozvao je zakonodavce Evropske unije da uvedu naknadu za rukovanje kineskim paketima kako bi se pokrili rastući troškovi.

Mnogi kreatori politike želeli bi da onlajn-platforme direktno budu odgovorne za prodaju opasnih i lažnih proizvoda. Trenutno su platforme poput Temua samo posrednici, a ne i prodavci, pa tako izbegavaju direktnu odgovornost. To stvara ogromne probleme carinskim organima i regulatorima.

„Sa preko 12 miliona paketa koji svakodnevno ulaze na jedinstveno tržište [EU], jednostavno je nerealno očekivati da carina deluje kao poslednja linija odbrane“, naglašava Rejna. „Neophodno je, dakle, učiniti da onlajn-trgovci budu odgovorni za bezbednost i usklađenost proizvoda koje prodaju evropskim potrošačima.“

Sve veći problem prevare sa PDV-om

Postoji sve više dokaza i o drugim nezakonitim praksama kineskih prodavaca – na primer navođenje niže vrednosti robe kako bi se izbegao porez na promet ili porez na dodatu vrednost (PDV) koji se, u zavisnosti od države EU, kreću od 20 do 27 odsto.

„Postoji mnogo slučajeva gde uvoznici prijavljuju pogrešnu vrednost svojih pošiljki kako bi pala ispod predviđenog praga, a oni izbegli carinske formalnosti. To je prevara“, kaže za DW Momčil Antov, bugarski ekonomista i stručnjak za carine sa Ekonomske akademije „D. A. Cenov“.

Prošlog meseca, Kancelarija EU za borbu protiv prevara (OLAF) i poljske vlasti otkrile su sofisticiranu šemu prevare sa PDV-om kineske robu uvezene u EU. Kako bi izbegli poreze i carine, prevaranti su navodili da je roba namenjena nekim drugim državama EU, a u stvarnosti je ona uglavnom ostajala u Poljskoj.

U drugom primeru, kineski izvoznici su od 2023. koristili su belgijski aerodrom Lijež da bi utajili 303 miliona evra poreza koristeći složen sistem koji uključuje privatne carinske agencije i lažne kompanije u drugim zemljama EU.

Iako je plan Evropske komisije da ukine izuzeće na pošiljke do 150 evra i dalje blokiran, neke države EU prihvatile su Šefčovičev predlog. Francuska vlada je tako prošle nedelje saopštila da će pojačati inspekcije robe niske vrednosti koja ulazi u zemlju.

Biće kontrolisana bezbednost proizvoda, standardi obeležavanja i standardi zaštite životne sredine, a Pariz će za svaku pošiljku naplaćivati paušalnu „naknadu za upravljanje“.

U svakom slučaju, kreatori politike u Evropskoj uniji moraće da suzbiju prevare i obezbede usklađenost, ali istovremeno i da promovišu fer konkurenciju, bez da se potrošačima ograniči pristup povoljnoj robi kineskih trgovaca.

Policija i vatrogasci trenutno istražuju okolnosti događaja

Kuća, kupljena 2004. godine, procenjena je na vrednost od dva miliona funti

Policija je saopštila da istražuje požar u kući britanskog premijera Kira Starmera u severnom Londonu, koji se dogodio u ranim jutarnjim satima.

Ispred imanja postavljen je kordon, prisutan je veliki broj vatrogasaca i policije.

Iako premijer sada živi u svojoj zvaničnoj rezidenciji, on je još uvek vlasnik luksuzne nekretnine.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Reč je o četvorosobnoj kući koju je Starmer kupio 2004. godine i koju trenutno izdaje.

Vrednost kuće procenjuje se na oko dva miliona funti - piše Blic.rs.

Jezik ultimatuma ne može se koristiti za dijalog sa Rusijom, izjavio je sekretar za štampu predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov, komentarišući na brifingu pretnju novim evropskim sankcijama Rusiji u slučaju odbijanja Moskve da prekine vatru u Ukrajini, prenosi TASS.

„Jezik ultimatuma je neprihvatljiv za Rusiju, nije prikladan. Ne možete razgovarati s Rusijom na takvom jeziku“, naglasio je portparol Kremlja.

Takođe je podsetio da je Rusija već primila slične pretnje 10. maja, a onda su i one predstavljene „u prilično ultimatumskoj formi“.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, kao i premijeri Velike Britanije i Poljske Kir Starmer i Donald Tusk posetili su Kijev, gde su, tokom pregovora sa ukrajinskom stranom, predložili 30-dnevno primirje od 12. maja.

U ponedeljak, 12. maja, nemačka vlada je saopštila da će, ako Ruska Federacija odbije prekid vatre koji su predložile Evropa i Ukrajina, EU početi da priprema dodatne sankcije protiv Rusije.

Radnici u fabrikama američkog proizvođača automobila Forda u Kelnu spremaju se za prvi štrajk u znak protesta protiv planiranog smanjenja broja radnih mesta, saopštio je u ponedeljak sindikat IG Metall.

Zaposleni u dve fabrike, osnovane 1930. godine, trebalo bi da obustave rad od srede ujutru, a štrajk će trajati do kraja noćne smene u četvrtak ujutru, saopštio je sindikat.

Smanjenje broja radnih mesta

Rukovodstvo planira da smanji broj radnih mesta u Kelnu za 2.900 do 2027. godine.

Sindikati optužuju šefove Forda da deluju bez koncepcije i time dovode u pitanje opstanak nemačke filijale Forda.

IG Metall je jedan od najmoćnijih nemačkih sindikata koji predstavlja radnike u različitim proizvodnim sektorima i zalaže se za kolektivni ugovor koji predviđa visoke otpremnine za radnike i njihovu finansijsku sigurnost.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Prekinuti pregovori i odluka o štrajku

Pregovori između dve strane su zastali, što je dovelo do toga da IG Metall prošle nedelje održi svoj prvi referendum radnika, na kojem je čak 93,5 odsto članova sindikata glasalo za neviđeni protest radnika kako bi se povećao pritisak na menadžment.

„Vreme je da poslodavac preduzme korake i pronađe opšte rešenje za radnike u Kelnu“, rekao je Bendžamin Gruška, šef radničkog saveta u nemačkoj filijali Forda.

Međutim, mogućnosti vođstva Fordove nemačke podružnice su ograničene, jer kompanija u krajnjoj liniji zavisi od svoje američke matične kompanije.

Očekivani uticaj na proizvodnju

Štrajk će značajno uticati na proizvodnju.

Od 11.500 zaposlenih u Fordu u Kelnu, približno 4.500 radi u proizvodnji, a 3.500 u razvoju proizvoda, prema podacima sindikata. Centar za rezervne delove zapošljava oko 1.700 ljudi, a ostatak je u administrativnim i drugim odeljenjima.

Uticaj štrajkova će verovatno biti značajan, jer je velika većina zaposlenih članovi sindikata, a među njima postoji veliko negodovanje zbog trenutne situacije.

Dugoročni problemi evropske filijale

Fordova evropska filijala dugo je beležila gubitke, a 2023. godine je obustavljena proizvodnja Ford Fijeste, malog automobila koji se proizvodio u Kelnu i u početku je bio veoma uspešan.

Ford trenutno proizvodi dva električna automobila u Kelnu, čija je prodaja znatno ispod očekivanja, uprkos investicijama od skoro dve milijarde evra.

Prema zvaničnim podacima, Fordovi modeli su prošle godine činili samo 3,5 odsto novoregistrovanih automobila u Nemačkoj, u poređenju sa pet odsto u 2022. godini.

Iako će Fordove fabrike dobiti finansijski podsticaj od nekoliko stotina miliona evra od američke matične kompanije za dalja ulaganja tokom četvorogodišnjeg perioda, stručnjaci iz automobilske industrije smatraju da je to daleko premalo.

Pesimistične prognoze stručnjaka

„Situacija je loša, a izgledi su još gori“, rekao je Ferdinand Dudenhefer, direktor Istraživačkog centra za automobilsku industriju sa sedištem u Bohumu.

„Ford je premali u segmentu putničkih automobila da bi mogao profitabilno da posluje u Evropi. To je slučaj sada i vrlo je verovatno da će tako ostati i u budućnosti“, rekao je on.

Dudenhefer je dao pesimističnu prognozu za Fordovo poslovanje u Evropi, rekavši da je broj prodatih vozila prenizak, dok su troškovi rada previsoki.

Ford već dugo gubi tržišni udeo u Nemačkoj i Evropi, primetio je stručnjak.

„Ford je sve manji i manji. Sada je toliko mali u Evropi da nema smisla nastaviti sa poslovanjem u trenutnoj situaciji“, rekao je on.

Moguća rešenja za budućnost

Prema Dudenheferu, postoje dva rešenja za Fordove evropske probleme.

Jedna od opcija bi bila da matična kompanija iz SAD proda svoj evropski automobilski biznis kako bi se „rešila problema“, rekao je on. Proizvodnja automobila bi mogla da ostane u Kelnu, ali bi odeljenje za razvoj i administrativna odeljenja bila preneta na kupca, prema rečima stručnjaka.

Druga opcija bi bila formiranje zajedničkog preduzeća sa drugim proizvođačem automobila i time postizanje većih obima poslovanja i nižih troškova, rekao je Dudenhefer.

Na taj način, Ford of Evropa „konačno bi mogao da postane konkurentan“, rekao je, predlažući francuskog proizvođača automobila Reno kao jednog od mogućih partnera.

Nekoliko hiljada ljudi, od kojih 3.000 u Berlinu prema policijskim podacima, okupilo se širom Nemačke tražeći zabranu krajnje desničarske stanke Alternative za Nemačku (AfD), pošto ta stranka osporava odluku domaće obaveštajne službe da je klasifikuje kao desničarsku "ekstremističku" partiju.

Demonstranti su se okupili u više od 60 gradova, od Kelna do Hamburga, uključujući u Berlinu na poziv mreže "Zajedno protiv desnice" (Zusammen gegen Rechts).

"AfD nije normalna stranka i ne treba je tako tretirati. Sada je vreme da se ozbiljno razmotri zabrana stranke", navodi se na njihovom veb-sajtu - piše N1.

U Berlinu, skup kod kultne Brandenburške kapije privukao je više od 7.000 ljudi popodne, prema rečima organizatora, a 3.000 prema rečima policije.

Okupljeni su skandirali "Svi zajedno protiv fašizma" mašući zastavama duginih boja i transparentima protiv stranke koja je osvojila 20 odsto glasova na poslednjim parlamentarnim izborima.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Nekoliko dana pre inauguracije novog kancelara, konzervativca Friedrich Merz, domaće obaveštajne službe su klasifikovale AfD kao desničarsku "ekstremističku" stranku koja bi mogla da predstavlja opasnost po demokratski poredak.

Nemačka obaveštajna služba je u četvrtak privremeno obustavila ovu odluku do odluke suda, jer je ta stranka uputila žalbu.

Odluka je već izazvala značajne političke tenzije, posebno u odnosima sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koja je stala na stranu AfD.

Talibanska vlada je dodala šah na listu zabranjenih aktivnosti, klasifikujući to kao kockanje i kršenje moralnih vrednosti, saopštila je danas avganistanska Uprava za sport.

Šah se smatra „sredstvom za klađenje“, što je zabranjeno zakonom o širenju vrline i sprečavanju poroka, usvojenim prošle godine, rekao je za AFP portparol Uprave za sport Atal Mašvani.

Pošto je reč o verskim pitanjima, šah će biti suspendovan u Avganistanu dok se ova pitanja ne reše, dodao je Mašvani, ne precizirajući kazne za prekršaj.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Azizulah Gulzada (46), vlasnik kabulskog kafića gde su mušterije do sada rado uživale u ovoj igri, rekao je da će sprovesti zabranu, ali da ga verski argumenti nisu ubedili u ispravnost odluke.

„Mnoge muslimanske zemlje imaju igrače međunarodnog nivoa koji učestvuju u međunarodnim takmičenjima. Mnogo mladih ljudi je ranije dolazilo ovde svaki dan, bez ikakvog novca za klađenje“, rekao je on.

Gulzada je izrazio žaljenje što će ljudi imati manje izgovora za okupljanje i dodao da postoje stravsteni igrači šaha koji će verovatno biti nezadovoljni tom odlukom.

Nakon što su vratili na vlast 2021. godine, talibani su postepeno nametali svoju ultra-rigoroznu viziju islama, zabranjujući određene aktivnosti i sportove.

Talibani su prošle godine zabranili takmičenja u MMA (mešovitim borilačkim veštinama) uz ocenu da je to „previše nasilno i problematično u pogledu šerijatskog zakona“, dok se kriket i dalje široko praktikuje, ali samo među muškarcima.

Talibani su postepeno izopštavali žene iz društvenog života, zabranjujući im ulazak u parkove, teretane, salone lepote i univerzitete, što je navelo UN da osude takav „rodni aparthejd“ - piše Danas.rs.

Plate u Evropi se znatno razlikuju. Isto važi i za troškove života. Pitanje je - koje zemlje nude najviše plate i gde su te plate zaista najvrednije?

Najrelevantniji indikator koji se koristi je prosečna prilagođena bruto plata zaposlenog sa punim radnim vremenom, koju godišnje izračunava Eurostat, a "Juronjuz" pretvara u mesečne iznose.

Danska je jedina zemlja pored Luksemburga koja je prešla prag od 5.000 evra, sa prosekom od 5.634 evra. Slede Irska (4.890 evra) i Belgija (4.832 evra), a u grupi zemalja sa platama iznad 4.000 evra nalaze se Austrija (4.542 evra), Nemačka (4.250 evra) i Finska (4.033 evra).

Deset zemalja ispod 2.000 evra

Od 26 analiziranih članica EU (bez Holandije, zbog nedostajućih podataka), čak deset zemalja ima prosečnu platu manju od 2.000 evra, a u četiri zemlje plata je ispod 1.500 evra.

Poljska je blizu te granice sa 1.505 evra, dok su Rumunija, Grčka i Mađarska u rasponu od oko 1.400 evra.

Velike razlike čak i među najvećim ekonomijama EU

Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka prednjači sa 4.250 evra, a sledi je Francuska (3.555 evra). Italija (2.729 evra) i Španija (2.716 evra) su ispod proseka EU za više od 400 evra.

• Poljska privremeno vraća kontrole na granicu sa Nemačkom i Litvanijom
• Arheolozi otkrili grad u Peruu star 3.500 godina

Prema podacima OECD-a, koji uključuju i zemlje van EU, Švajcarska nudi najvišu prosečnu platu u Evropi - čak 8.104 evra mesečno. Norveška ima 5.027 evra, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo na 4.220 evra.

Holandija, iako nije uključena u analizu Evrostata, ima platu od 4.629 evra prema drugim izvorima.

Turska ima najnižu prosečnu platu u Evropi – samo 873 evra, što je ispod psihološkog praga od 1.000 evra.

Kada se uzme u obzir kupovna moć, slika se menja.

Nominalne razlike u platama značajno se smanjuju kada se koriste standardi kupovne moći (SPM), koji eliminišu uticaj razlika u cenama između zemalja.

Međutim, i dalje postoje velike razlike. Nominalno gledano, najviša plata je šest puta veća od najniže. Kada se koristi PPS, ovaj odnos pada na 2,6 puta.

Prosečna plata u EU prema PPS-u je 3.155 evra. Najviša je u Luksemburgu (4.479 evra po PPS), zatim slede Belgija (4.038 evra), Danska (3.904 evra), Nemačka (3.898 evra) i Austrija (3.851 evro).

Na dnu liste su Slovačka, Bugarska i Mađarska, sve ispod 2.100 evra po standardima PPS-a. Grčka ima najnižu cenu od 1.710 evra.

Zanimljivo je da Rumunija i Turska stoje mnogo bolje u kontekstu PPS-a - Turska ima 2.413 evra PPS-a.

Zašto su plate veće u nekim zemljama?

Stručnjaci ističu da su produktivnost i pregovaračka moć radnika ključni faktori.

Dr Sotirija Teodoropulu iz Evropskog sindikalnog instituta navodi da zemlje sa većim industrijskim ili finansijskim sektorom, kao i visokom tehnologijom, beleže veću produktivnost i, shodno tome, veće plate.

Takođe, institucije tržišta rada i snaga sindikata igraju glavnu ulogu u raspodeli prihoda.

Ko je najviše povećao svoje plate u poslednjih pet godina?

Između 2018. i 2023. godine, prosečna plata je porasla u svih 26 zemalja EU. Na nivou Sindikata, mesečna plata je povećana za 507 evra, što znači godišnje povećanje od 6.708 evra, odnosno 19%.

Najveći relativni rast zabeležila je Litvanija - čak 102%, dok je Švedska imala najmanji - samo 4%.

Među glavnim ekonomijama, rast je bio skroman: Španija (19%), Nemačka (18%), Francuska (14%) i Italija (10%).

U apsolutnom iznosu, najveći rast je zabeležen u Luksemburgu (1.291 evro), a zatim u Litvaniji (1.141 evro). Grčka je imala najmanji porast (91 evro).

Zapadna i severna Evropa i dalje nude najviše plate, kako nominalno tako i u pogledu kupovne moći. Međutim, zemlje istočne i južne Evrope postižu brži rast plata, što može ukazivati na postepeno smanjenje jaza - barem na duži rok, piše B92.