Francuska agencija AFP piše da su se hiljade demonstranata protiv vlade okupile u sredu uveče u više od desetak gradova Srbije i da ima izveštaja o sukobima nekih od njih i pristalica vladajuće stranke u Novom Sadu.

U tom gradu dve grupe su jedna na drugu bacale baklje i druge predmete što je navelo policiju da interveniše, piše AFP, a prenosi Danas.

Istovremeni protesti su bili širom zemlje, uglavnom ispred lokalnih sedišta vladajuće Srpske napredne stranke, kaže se dalje.

U Beogradu je veliko policijsko prisustvo raspoređeno ispred Doma Narodne skupštine Srbije gde su se okupile pristalice obeju strana, vređajući jedni druge i bacajući predmete.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

AFP konstatuje da je do toga došlo posle noći sukoba u utorak u Vrbasu, tokom kojih su maskirani muškarci, neki naoružani palicama, sukobili s demonstrantima protiv korupcije ispred kancelarija stranke SNS predsednika Aleksandra Vučića.

Protesti protiv korupcije potresaju Srbiju od 1. novembra 2024. godine, kada se srušila nadstrešnica ulaza Železničke stanice u Novom Sadu za šta se uglavnom okrivljuje endemska korupcija, piše AFP.

„Skoro devet meseci na skupovima, od kojih su neki privukli stotine hiljada ljudi, zahtevana je transparentna istraga te tragedije uz poziv na prevremene izbore što predsednik Aleksandar Vučić odbija da dozvoli, osuđujući stranu zaveru za rušenje njegove vlasti“, zaključuje francsuka agencija.

Nadzor saobraćaja na nemačkim granicama nije naročito detaljan: većini se samo mahne rukom, kombiji su malo sumnjiviji – ali zastoj pred granicom je neizbežan. A špediterima je to ogroman problem.

Kada se iz Poljske autoputem A12 ulazi u Nemačku, ubrzo nakon granice autoput postaje jednosmeran. Tu nemačka policija vrši kontrole. Desna traka je blokirana – tamo stoji policija i zaviruje u svako vozilo. Za dokumente i papire se ne pita.

Tek s vremena na vreme policajac podigne palicu, pa se vozilo pažljivije pregleda. Tada sve stane – i mora da stane cela kolona. Ponekad se izdvoji neko vozilo sa strane, a i to dodatno košta vremena sve one koji čekaju u koloni. Problem nije samo za putnike i vozače, nego i za prevoz robe iz Poljske ili u Poljsku.

Koos den Ruijen iz Holandije radi u Frankfurtu na Odri za poljsku špeditersku firmu Log Way Solution. Nema ni najmanje razumevanja za kontrole: „Za vozače je to samo gnjavaža.“ Na graničnim prelazima sada redovno mora da čeka: „To su zapravo prikriveni troškovi. Niko nam taj novac neće vratiti.“

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Otkako je i Poljska, kao i Nemačka pre nje, uvela nadzor saobraćaja na granici, vozači poput den Ruijena moraju da stoje u koloni u oba smera. On računa izgubljeno vreme: „Ponedeljkom ujutru – kašnjenje od 40 do 60 minuta u najboljem slučaju. Petkom, kada su gužve ponovo velike, ista priča. A posebno dugo traje posle praznika: posle Uskrsa postalo je normalno da se čeka i po šest, sedam sati.“ - piše Danas.

Tu gubimo milione evra!

U sektoru prevoza vlada uzbuna. Eberhard Tif iz Strukovnog udruženja za međunarodni transport tereta podseća na osnovno pravilo svakog posla: „Vreme je novac. Kada vozila stoje, od njih nema koristi i ne stvaraju vrednost.“ Taj sektor godišnje gubi milione samo na graničnom prelazu prema Poljskoj kod Frankfurta na Odri.

Industrijska i trgovinska komora (IHK) Istočnog Brandenburga i Udruženje prevoznika nedavno su uputili hitno pismo nemačkom ministru saobraćaja Aleksanderu Dobrintu (CSU). Gotovo četiri miliona kamiona godišnje prelazi granicu samo kod Frankfurta na Odri – ili trenutno stoji pred njom. U pismu se navodi da kontrole dovode do „poremećaja u lancima snabdevanja“ i ometanja radnika koji putuju na posao. Rastući troškovi „trajno“ slabe konkurentnost.

Predložena su i praktična rešenja – na primer, jedna traka za automobile i mala dostavna vozila, a druga za autobuse i kamione. To bi odjednom bile barem dve trake. Područje nekadašnjeg graničnog prelaza iz vremena DDR-a moglo bi ponovo da se iskoristi kako bi se stvorilo više prostora za nadzor.

Poljaci su bili pametniji

Predlozi su praktični i mogli bi da se sprovedu u dogledno vreme. Međutim, još jednom pokazuju koliko je ceo nadzor saobraćaja na nemačkim granicama uveden nekoordinisano i delimično bez ikakvog plana.

Monik Cvajg iz IHK Istočnog Brandenburga, koja je zajedno s Tifom potpisala pismo ministru, kaže da je Poljska pokazala kako to može bolje da se organizuje: „Oni imaju dve saobraćajne trake za nadzor, želimo nešto slično i na nemačkoj strani.“

Nije bez ironije činjenica da baš Poljska „to može bolje“: nemački sused bi najradije što pre ukinuo svaki nadzor. Varšava je svoj nadzor uvela tek kao reakciju na nemačku odluku da ponovo kontroliše svoje granice.

Poljski ambasador Jan Tombinjski prošle nedelje je došao u glavni grad Brandenburga Potsdam da se predstavi. Tamo se sastao s premijerom pokrajine Ditmarom Vojdkeom. Političar SPD-a još jednom je naglasio ono što svi ovde znaju – da je Poljska najvažniji trgovinski partner Brandenburga. Ipak, Vojdke ima razumevanja za nadzor granica jer smatra da su „značajno doprinele suzbijanju neregularne migracije“.

Dok se ne reše uzroci migracija…

Mnogi stručnjaci i političari to dovode u pitanje. Štaviše, kontrole na spoljnim granicama, kao i različiti motivi i uzroci migracija, ono su što zaista utiče na broj migranata. S druge strane, nadzor nemačkih granica ima – ako uopšte – tek sekundarni efekat.

Ambasador Tombinjski se diplomatskim rečima ponovo založio za ukidanje graničnih kontrola. Poljska je „uložila velika sredstva u zaštitu spoljne granice Evropske unije“. Između ostalog, podigla je 186 kilometara dugu graničnu ogradu prema Belorusiji koja se elektronski nadzire. Tombinjski upozorava da je to „opravdano samo ako onda unutrašnje granice Evropske unije garantuju slobodu kretanja“.

Špediter den Ruijen upravo to i želi. Za njega kontrole ostaju pre svega trošak: „Sve je to politička odluka ljudi koji uopšte ne znaju kako ovde izgleda.“ Za sada se, međutim, ne nazire kraj takvim kontrolama.

Za den Ruijena to znači: svaki radni ponedeljak počinje gubitkom. „Recimo da imate 50 kamiona, a ako oni svakog ponedeljka u najboljem slučaju stoje sat vremena u koloni – onda svakog ponedeljka imate 50 sati izgubljenog radnog vremena.“Schon lange keinen Sex mehr? So wirkt es sich auf FRAUEN und auf MÄNNER aus194b82c05c82566df8_XL.jpg

SAD su Švajcarskoj uvele carine od 39 odsto – najviše među razvijenim zemljama. Administracija SAD je u uračunala i milijarde dolara vrednosti zlata koje svake godine samo prolazi kroz Švajcarsku.

Zašto je Švajcarskoj nametnuta carina od 39%?

Argument Vašingtona je jednostavan. Tamo smatraju da trgovinski partneri SAD imaju širok pristup američkom tržištu, dok često ograničavaju pristup sopstvenim tržištima, stvarajući trajne trgovinske disbalanse.

U slučaju Švajcarske, predsednik Donald Tramp je negodovao zbog tog što SAD sa to zemljom imaju trgovinski deficit od 48 milijardi dolara, što je, po njegovim rečima, dokaz da švajcarske firme „iskorišćavaju“ SAD. Zbog toga, i navodne nezainteresovanosti Švajcarske da reši taj disbalans, uveo je mnogo višu carinu na švajcarski uvoz nego na uvoz iz EU (15%).

Sa stopom od 39%, ova carina je najviša među razvijenim zemljama i mogla bi naneti veliku štetu Švajcarskoj: Oko 18% švajcarskog izvoza je prošle godine otišlo preko Atlantika.

Uprkos intenzivnim pregovorima i poseti Vašingtonu predsednice Karin Keler-Zuter, ona čak nije uspela da zakaže sastanak sa Trampom, već se susrela sa državnim sekretarom Markom Rubiom, koji ne vodi trgovinsku politiku, i vratila se kući praznih ruku.

Nove carine važe od četvrtka (7.8.2025) i najviše pogađaju luksuznu i potrošačku robu — očekuje se da će satovi, preparati za negu kože i kozmetika, precizni instrumenti i čokolada značajno poskupeti u SAD - piše Danas.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Zašto je švajcarsko zlato problem?

Švajcarski sektor prerade zlata dospeo je u centar pažnje jer igra iznenađujuće veliku ulogu u ekonomiji, što čini trgovinski disbalans većim na papiru.

Administracija SAD je u svoje carinske obračune uračunala i milijarde dolara vrednosti zlata koje svake godine prolazi kroz Švajcarsku.

Na prvi pogled, deluje da Švajcarska zarađuje bogatstvo prerađujući zlato iz Afrike, Azije, Australijei Južne Amerike. Više od 2.000 tona zlata se godišnje uvozi, najčešće iz posredničkih banaka KOFHandelu Londonu, Njujorku i drugde, a zatim ponovo izvozi.

Uprkos tome što je najveći centar za finu preradu zlata na svetu, švajcarski sektor je mali — postoji samo pet velikih pogona za preradu sa oko 1.500 zaposlenih. Iako je vrednost metala ogromna, zarada od njegove prerade u poluge, investicione kovanice i precizne delove za satove, elektroniku i nakit je minimalna.

Nagli rast potražnje za zlatom širom sveta dodatno je povećao preradu u Švajcarskoj, još više iskrivljujući statistiku trgovine.

„Iako je izvoz zlata privukao pažnju jer je ove godine naglo porastao, istorijski gledano, Švajcarska je imala trgovinski deficit u zlatu sa SAD, pa zlato nije ključni faktor njenog strukturnog suficita sa SAD“, naveo je Adrian Pretidžon, ekonomista za Evropu u kompaniji Kapital ekonomiks.

Da li Vašington pogrešno predstavlja trgovinu zlatom?

Švajcarska narodna banka (SNB) tvrdi da zlato treba isključiti iz američkog računanja trgovinskog salda, jer rafinerije zlata zarađuju samo malu naknadu.

Najveći deo vrednosti potiče od samog zlata, a ne od švajcarskog rada ili proizvodnje, navodi SNB.

Iako je ukupna vrednost trgovine zlatom između Švajcarske i SAD u prvom tromesečju ove godine iznosila više od 36 milijardi dolara, industrija godišnje ostvaruje profit od svega nekoliko stotina miliona.

Uprkos apelima da se zlato ne uključuje u statistiku trgovinskog salda, Vašington za sada ne pokazuje spremnost da promeni kurs.

Kako je reagovala švajcarska poslovna zajednica?

Proizvođači koji nemaju veze sa zlatom tvrde da će upravo oni najviše ispaštati zbog novih carina, iako uglavnom nisu odgovorni za disbalans. Poslovno udruženje Ekonomi svis pozvalo je vladu da nastavi pregovore o smanjenju carina, koje bi mogle ozbiljno pogoditi privredni rast.

Hans Gersbah, ekonomista Ciriškog KOF instituta, procenjuje da bi ove dažbine mogle smanjiti BDP Švajcarske za 0,3% do 0,6% tokom naredne godine, ako potraju.

Švajcarski proizvodi uskoro na američkom tržištu neće više biti konkurentni sa robom iz EU ili Velike Britanije.

Londonski Kapital ekonomiks procenjuje da će pregovarači verovatno oboriti stopu od 39%, ali da će Švajcarska morati da prihvati višu stopu od one koju ima EU.

Kako će Švajcarska odgovoriti na Trampovu carinu?

Švajcarska vlada je saopštila da trenutno ne razmatra kontramere, već da će se fokusirati na olakšice za izvoznike i nastavak pregovora sa SAD.

Kako bi pokazala dobru volju, vlada u Bernu je prošle godine ukinula carine na skoro sav američki uvoz. Čak je pomenuta i mogućnost uvoza američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), iako je Švajcarska zemlja bez izlaza na more, što otežava logistiku.

Sada sve više jačaju glasovi koji traže kontramere. Liderka Zelene partije, Liza Macone, predložila je izvoznu taksu od 5% na plemenite metale kako bi se neutralisao efekat Trampovih carina.

Kakav će biti uticaj novih carina na globalnu trgovinu zlatom?

Carina od 39% bi čak mogla da poveća globalnu potražnju za zlatom, jer investitori u nesigurnim vremenima traže „sigurne luke“.

Ipak, širi trgovinski sukobi povećali su troškove transporta, osiguranja i finansiranja transakcija sa zlatom — a oni bi mogli dodatno da porastu.

Zlato se često šalje u malim pošiljkama velike vrednosti, pa čak i manja preusmeravanja ruta, kao nedavno tokom napada u Crvenom moru, mogu dodati hiljade dolara po pošiljci.

Ovi troškovi neće uništiti sektor zlata, ali će umanjiti već ionako skromne profitne marže.

„Uz carinu od 39 odsto, izvoz zlatnih poluga u SAD će sigurno biti obustavljen“, rekao je za Rojters Kristof Vild, predsednik Švajcarskog udruženja proizvođača i trgovaca plemenitim metalima.

Medijska kuća Al Džazira objavila je danas da je njen dopisnik Anas al-Šarif ubijen u gradu Gazi, što je potvrdila i izraelska vojska.

Al Džazira je dodala da je poznati reporter Šarif sa još četvoro novinara ubijen u šatoru, prema rečima direktora bolnice Šifa u Gazi.

Izraelska vojska je saopštila da se Šarif pretvarao da je novinar, a da je zapravo delovao sa islamističkom grupom Hamas.

Pored novinara Anasa al Šarifa, za čiju smrt je televizija ranije javila, poginuo je još jedan dopisnik Mohamed Kreikeh, kao i snimatelji Ibrahim Zaher, Mohamed Nufal i Moamen Aliva koji su bili u šatoru za novinare kod glavne kapije bolnice, kada je šator pogođen, javila je Al Džazira.

Ciljano ubistvo u nedelju bilo je još jedan flagranti napad s predumišljajem na slobodu medija, saopštila je Al Džazira, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštio je u julu da je zabrinut za Šarifovu bezbednost, kao i da je on na meti izraelske vojske.

„Ovo je šema koju smo već videli od Izraela, ne samo u sadašnjem ratu već i prethodnih decenija kada izraaelske sange ubiju novinara, a onda Izrael kaže da se radi o teroristi, ali pruži vrlo malo dokaza da potkrepi te tvrdnje“, rekla je generalna direktorka Komiteta za zaštitu novinara Džodi Ginsberg.

Generalni direktor Al Džazire Mohamed Moavad rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) da je al Šarif bio akreditovani novinar koji je bio „jedini glas“ u svetu koji je znao šta se dešava u pojasu Gaze, prenosi Danas.

Tokom rata Izrael nije dozvolio međunarodnim novinarima ulazak u Gazu da izveštavaju slobodno. Prema tome mnogi mediji se oslanjaju na izveštače unutar te teritorije za izveštavanje o događajima.

„Oni su gađani u šatoru, a nisu izveštavali sa linije fronta“, rekao je Moavad govoreći o izraelskom udaru.

„Činjenica je da izraelska vlada hoće da ućutka izveštavanje svakog kanala iz same Gaze“, rekao je on i dodao da je to nešto što nije ranije viđeno u savremenoj istoriji.

Prema Reporterima bez granica gotovo 200 novinara ubijeno je u ratu koji je pokrenuo Izrael protiv Hamasa u Gazi, posle Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Anas al Šarif (28) bio je jedno od najpoznatijih lica među izveštačima koji su dnevno pokrivali sukob u Gazi.

Hirošima danas obeležava 80 godina od američkog nuklearnog napada na grad, što je bio prvi takav napad u istoriji čovečanstva.

Svake godine je ceremonija, koja počinje minutom ćutanja tačno u 8.15 po lokalnom vremenu, kada se dogodio napad.

Bombarder B-29 „Enola Gej“ je 6. avgusta 1945. u 8.15 sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu „Mali dečak“, koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla izmedju 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.

Bomba, teška oko četiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada „crna kiša“ radioaktivnih čestica.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu „Debeli čovek“ na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.

Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja.

Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki stradalo je više od 220.000 ljudi.

Japan je početkom 20. veka vodio politiku ekspanzionizma i militarizacije, naročito u Prvom svetskom ratu.

Ekspanzionističku politiku nastavio je okupacijom Mandurije 1931, a pošto je to naišlo na međunarodnu osudu, Japanu je demonstrativno istupio iz Lige naroda (preteča UN) dve godine kasnije.

Japan je 1936. godine potpisao pakt s nacističkom Nemačkom, a pristupanjem Trojnom paktu je 1940. postao jedna od sila Osovine.

Carski Japan je, posle Mandžurije, 1937. izvršio invaziju drugih delova Kine i time izazvao i Drugi kinesko-japanski rat.

Japan je 1940. napao francusku Indokinu, a 7. decembra 1941. bombardovao američku pomorsku bazu u Perl Harboru i proglasio rat čime su SAD ušle u Drugi svetski rat.

Posle sovjetske invazije Mandžurije i nuklearnih napada SAD na Hirošimu i Nagasaki 1945, Japan je 15. avgusta te godine prihvatio bezuslovnu predaju.

Ekspanzionizam i rat su Japan i njegove posede koštali milione života ljudi, uz uništavanje velikog dela industrije i infrastrukture.

Većina vlada članica Evropske unije (EU) izjasnila se da je rešenje za rat u Pojasu Gaze stvaranje palestinske države, ali bez predstavnika ekstremističke organizacije Hamas, vladajuće u toj enklavi

Međutim, SAD koje su ključni činilac oklevaju da od izraelskog lidera Benjamina Netanjahua zatraže da obustavi vojnu operaciju u Pojasu Gaze, koju većina u Evropi i svetu vidi kao genocid.

Šef izraelske vojske je izjavio da izraelski ratni pohod u Gazi neće biti okončan bez oslobađanja preživelih talaca, kojih je, kako se veruje, nekoliko desetina - piše Danas.rs.

Suprotno tome, više stotina penzionisanih izraelskih bezbednosnih zvaničnika, uključujući bivše šefove obaveštajnih agencija, zatražilo je od predsednika SAD Donalda Trampa da ubedi Netanjahua da zaustavi rat.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe Ami Ajalon izjavio je da Hamas, prema ocenama te agencije, više ne predstavlja stratešku pretnju Izraelu, da rat više nije pravedan i da bi država Izrael zbog toga mogla „da izgubi svoj identitet“.

U vreme kada je evropska javnost zaprepašćena video snimcima palestinskog Hamasa, na kojima se vide neuhranjeni izraelski taoci, najviši predstavnici Velike Britanije, Francuske i drugih članica EU stavili su do znanja da stradanje civila u Gazi i drama s izraelskim taocima moraju da budu okončani, a kao rešenje su predočili stvaranje palestinske države bez Hamasa. Međutim, Netanjahu i Tramp za sada to nisu podržali.

Čak je i Nemačka, koja i iz istorijskih razloga tradicionalno ne osuđuje politiku izraelske vlade, sada stavila do znanja da više ne može da podržava Netanjahuove poteze.

Šef nemačke diplomatije Johan Vadeful, koji je došao u posetu Tel-Avivu, kazao je da Izraelu mora biti jasno da mu preti međunarodna izolacija ako ne bude okončana patnja civila u Gazi.

AD

Sve više političara u Španiji našlo se pod pritiskom da reši sporne akademske stavke u svojim biografijama nakon što su tri ministra u Vladi podnela ostavke zbog falsifikovanja diploma, piše briselski portal Politiko (Politico), a prenosi Danas.

Prva razotkrivena zvaničnica bila je zamenica sekretara stranke desnog centra Narodne partije (PP) i bivša poslanica u parlamentu Noelija Nunjez, koja je na društvenim mrežama stekla veliku popularnost među konzervativnim mladima u Španiji.

U julu je otkriveno da Nunjez nije imala dvostruku diplomu studija prava i javne uprave, koju je prijavila na sajtu španskog parlamenta, a novinari su dalje potvrdili da je Nunjez falsifkovala i diplomu engleske filologije, koju je prijavila na sajtu Univerziteta Fransisko Marokin u Gvatemali.

Nunjez je nakon optužbi podnela ostavku, a PP je naložila svojim članovima i funkcionerima da pregledaju svoje biografije, da do sličnih incidenata više ne bi došlo.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

Lažne tvrdnje o diplomiranju otkrivene su i kod zvaničnika Socijalističke partije Hozea Marije Anhela Batalje, koji je prijavio da ima diplomu arhivistike i bibliotekarstva Univerziteta u Valensiji.

On je naveo da je školovanje na tom smeru završio 1983. godine, iako univerzitet taj program nije uveo do 1990. godine.

Batalja je, nakon tog otkrića, takođe podneo ostavku, a smatra se da bi zbog lažne diplome mogao da snosi i pravne posledice, imajući u vidu da se njom prijavio za posao u španskoj državnoj upravi početkom 1980-ih, čime je obmanuo državu i zbog čega bi mogao da bude krivično gonjen.

Ostavku je podneo i Ignjasio Herero, koji je upravljao šumarstvom i zemljištem u regionalnoj Vladi Ekstramadure.

Herero, član desničarske stranke Voks (Vox), tvrdio je da je na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU) u Beču stekao diplomu marketinga, nekoliko decenija pre nego što je taj studijski program uspostavljen.

Španski političari ne moraju da imaju univerzitetske diplome, ali ih javnost izlaže pritisku da svojim akademskim titulama dokažu svoju podobnost za obavljanje određene funkcije, piše Politiko, prenosi Beta.

Loš potez takvog tipa lične promocije izveo je bivši lider PP Pablo Kasado, zbog tvrdnje da je pohađao postdiplomske studije na prestižnom američkom univerzitetu Harvard, da bi se kasnije ispostavilo da je slušao samo njegov trodnevni kurs, koji je održan u Madridu.

Ministarka zdravlja Karmen Monton podnela je ostavku nakon što je otkriveno da je plagirala svoj magistarski rad.

Zamenica premijera Španije Jolanda Dijaz izjavila je, povodom lažnih biografija zvaničnika, da one odražavaju, kako je rekla, problematičnu klasnu debatu o sticanju univerzitetske diplome u Španiji.

Ona je dodala da „politika nije tehničko pitanje“, kao i da bi ona trebalo da bude otvorena i za građane koji su sprečeni da steknu visoko obrazovanje.

„Ne možemo zahtevati da svi naši političari imaju diplome“, rekla je Dijaz i dodala da je, tokom svoje karijere, poznavala mnoge ministre sa „mnoštvom diploma“ koji nisu obavljali dobar posao u javnoj upravi.

Sukobi su izbili između okupljenih na dva protesta - za i protiv imigracije u Velikoj Britaniji, saopštila je tamošnja policija i dodala da je uhapsila nekoliko demonstranata.

Demonstranti koji su za imigraciju, kao i grupe antirasističkih aktivista, sukobili su se u Mančesteru sa okupljenim tokom marša koji je organizovala jedna ekstremno desničarska stranka "Velika Britanija na prvom mestu" (Britain First).

Takvi protesti i kontraprotesti održani su i u Londonu oko hotela u kojem su smešteni tražioci azila i gde su takođe izbili sukobi.

• Gaza: Glad kao oružje
• SpejsEks potpisao partnerstvo sa Italijom za istraživanje Marsa

U Mančesteru, dve grupe su se kratko sukobile na početku demonstracija pre nego što ih je policija razdvojila, javila je agencija Frans pres sa lica mesta.

Britanska policija je navela da je u oba grada uhapsila devet osoba.