Aplauz je ovog meseca odjeknuo salom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nakon što je usvojena takozvana Njujorška deklaracija o oživljavanju rešenja o postojanju dve države između Izraela i Palestine.

Inicijativu, koju su pokrenule Francuska i Saudijska Arabija, usvojila je velika većina – 142 zemlje – i ona predstavlja redak zrak nade u jednoj od najrazornijih kriza našeg vremena, pišu u članku za Gardijan Pedro Sančez, premijer Španije i predsednik Socijalističke internacionale, Magdalena Anderson, bivša premijerka Švedske i liderka Socijaldemokratske partije Švedske, Frans Timermans, lider saveza Zelenih, Levice i Laburista u Holandiji, Eli Šlajn, liderka Demokratske partije u Italiji i Stefan Leven, bivši premijer Švedske i predsednik Partije evropskih socijalista i demokrata.

Nezavisno od toga, zaključci Istražne komisije UN odjeknuli su upozorenjima organizacija za ljudska prava i stručnjaka za genocid koji mesecima tvrde: Izrael sprovodi genocid u Gazi - piše Danas.

Kako se kopnena invazija u Gaza Sitiju pojačava, međunarodna zajednica ima pravnu i moralnu obavezu da reaguje. To uključuje hitno uvođenje sankcija vladi Benjamina Netanjahua kako bi se zaustavili ratni zločini.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ovogodišnja Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku od ključnog je značaja ne samo zbog suočavanja sa zverstvima koja se odvijaju u Gazi, već i zbog napretka ka dugo odlaganom priznanju palestinske države.

Za Evropu posebno, s obzirom na to da je globalni ugled EU doveden u pitanje zbog njenog odgovora na rat u Gazi, okupljanje svetskih lidera predstavlja lakmus test.

Više od tri decenije nakon što su Jaser Arafat i Jicak Rabin rukovanjem ozvaničili „Oslo sporazume“, mir deluje dalji nego ikada.

Iako evropske zemlje i institucije formalno podržavaju ideju održivog rešenja o postojanju dve države, situacija na terenu pokazuje da su potrebne odlučnije i principijelnije mere.

Dok se zločini u Gazi nastavljaju, izraelska vlada ozbiljno i otvoreno potkopava mogućnost palestinskog samoopredeljenja.

Vlada Izraela širi naselja na Zapadnoj obali, potpuno kršeći međunarodno pravo, i dozvoljava nasilje doseljenika bez ikakvih posledica. Takođe podriva Palestinsku upravu uskraćivanjem poreskih prihoda, što otežava isplatu plata i pružanje osnovnih usluga.

Zemlje EU kao što su Švedska i Španija već su priznale Palestinu. Nakon što je Francuska u julu najavila da će priznati Palestinu, Velika Britanija, Malta, Belgija, Portugal, Luksemburg, Kanada i Australija su to već učinile ili su izrazile nameru da to uskoro urade.

Dalja priznanja od strane evropskih država samo bi dodatno ojačala ovaj zamah, šaljući jasnu i jedinstvenu poruku da EU ostaje posvećena rešenju o dve države.

Ima još mnogo toga što treba učiniti. Dok radimo na tome da izvršimo pritisak na Izrael da zaustavi ratne zločine i prestane da podriva izglede za palestinsku državu, EU istovremeno mora da radi na jačanju Palestine kroz konkretne mere.

Još 1997. EU je potpisala privremeni sporazum o pridruživanju sa Palestinskom upravom. U svetlu rastućeg nasilja doseljenika na okupiranoj Zapadnoj obali i projekta izraelske vlade o naseljavanju u takozvanoj oblasti E1 – što bi u praksi odseklo Zapadnu obalu od Istočnog Jerusalima i podelilo teritoriju na dva dela – vreme je da se ode korak dalje.

Unapređenje odnosa EU sa Palestinom do punopravnog sporazuma o pridruživanju, koji bi uključivao povećanu finansijsku podršku, proširene trgovinske odnose i strukturiraniji politički dijalog, predstavlja neophodan korak za jačanje napora Palestinske uprave u izgradnji države i potvrdu posvećenosti EU rešenju o dve države.

Prema rečima Netanjahua, rešenje o dve države nije u skladu sa bezbednosnim interesima Izraela. Istina je upravo suprotna.

Mir i bezbednost Izraela zahtevaju suverenitet i sigurnost i za Izrael i za Palestinu. Izrael ne može uskraćivati Palestini to pravo a da istovremeno ne podriva mogućnost pomirljivog dijaloga. Palestinci, baš kao i Izraelci, zaslužuju slobodu, sigurnost i dostojanstvo, zaključuju u svom tekstu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da trenutno ne postoje ubedljivi naučni dokazi koji potvrđuju moguću vezu između autizma i upotrebe paracetamola tokom trudnoće.

U saopštenju SZO, koje prenosi Rojters, navodi se da trenutno nije utvrđena dosledna veza između autizma i upotrebe paracetamola.

Američki predsednik Donald Tramp je ranije povezao autizam sa upotrebom vakcina u detinjstvu i uzimanjem lekova protiv bolova "tajlenol" od strane žena tokom trudnoće, čime su tvrdnje koje nisu potkrepljene naučnim dokazima stavljene u prvi plan zdravstvene politike Sjedinjenih Američkih Država.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da trenutno ne postoje ubedljivi naučni dokazi koji potvrđuju moguću vezu između autizma i upotrebe paracetamola tokom trudnoće.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

U saopštenju SZO, koje prenosi Rojters, navodi se da trenutno nije utvrđena dosledna veza između autizma i upotrebe paracetamola.

Američki predsednik Donald Tramp je ranije povezao autizam sa upotrebom vakcina u detinjstvu i uzimanjem lekova protiv bolova "tajlenol" od strane žena tokom trudnoće, čime su tvrdnje koje nisu potkrepljene naučnim dokazima stavljene u prvi plan zdravstvene politike Sjedinjenih Američkih Država.

Više desetina hiljada ljudi protestovalo je danas u Budimpešti protiv javnih konsultacija koje premijer te zemlje Viktor Orban održava, prema tvrdnjama demonstranata, u partijske svrhe, a koristeći javna sredstva.

Mađarska vlada planira da pokrene javne konsultacije o oporezivanju u oktobru nakon što je provladin veb-sajt tvrdio da opozicija planira povećanje poreza ako pobedi na parlamentarnim izborima u aprilu 2026. godine.

Stranka TISA konzervativnog opozicionog lidera Petera Mađara, koja vodi u istraživanjima javnog mnjenja, negirala je da ima takve planove i optužila Orbana da „širi laži“ uoči izbora.

Orban redovno organizuje konsultacije u obliku upitnika koji su, prema tvrdnjama opozicije, formulisani veoma sugestivno i usmereni na stvaranje utiska veće podrške nego što on i njegova stranka Fides zapravo imaju - piše Danas.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Upitnici se šalju poštom, a njih prate reklame koje se emituju na televiziji i sajtovima na internetu.

Na Trgu heroja u Budimpešti se danas, prema rečima organizatora, okupilo oko 50.000 ljudi, dok vlasti još nisu iznele svoje procene.

Opozicija smatra da Orban sprovodi masovnu konsultativnu kampanju kako bi skrenuo fokus sa javne debate i izbegao rešavanje važnih opštih političkih pitanja.

Najnovija od njih, čiji cilj je bio jačanje Orbanovog veta na otvaranje pristupnih pregovora Evropske unije (EU) i Ukrajine, koštala je 27,7 miliona evra, prema podacima mađarskog nedeljnika HVG.

Orban negira da je u pitanju propaganda.

U masovnim protestima, koji su danas na poziv sindikata održani širom Francuske zbog predloga vlade da drastično smanji budžetske izdatke, uhapšeno je 309 osoba, a za 134 je određen pritvor, saopštio je večeras ministar unutrašnjih poslova Bruno Retalije i dodao da je u neredima povređeno 26 policajaca.

Retalije je naveo da je na svim protestima učestvovalo oko 500.000 ljudi, dok organizatori tvrde da se okupilo milion ljudi.

Javni prevoz je danas bio u prekidu, a mnoge linije metroa u Parizu su bile zatvorene, dok su demonstranti blokirali puteve i ulice u većim gradovima širom Francuske.

Učenici su se okupili ispred škola i univerziteta, blokirajući ulaze i skandirujući slogane, a pridružio im se veliki broj nastavnika.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Štrajku su se masovno pridružili i farmaceuti, a predsednik Federacije farmaceutskih sindikata Filip Bese izjavio je da je zatvoreno 98 odsto od oko 20.000 apoteka u Francuskoj.

Premijer Francuske Sebastijan Lekorni rekao je večeras da će se narednih dana ponovno sastati sa predstavnicima sindikata, u pokušaju da se dođe do kompromisa oko budžeta.

Lazar i Tara, dvoje studenata Beogradskog univerziteta u ranim dvadesetim godinama, jasno se sećaju kako su za njih počeli protesti, piše Blumberg.

Bilo je to u novembru prošle godine, nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu kojoj je život izgubilo 16 ljudi, što je izazvalo gnev. Policija se sukobila sa nekim njihovim vršnjacima iz dramske škole koji su blokirali bulevar u srpskoj prestonici.

Pokret protesta bio je više spontan nego organizovan. Ipak, deset meseci kasnije, demonstracije protiv predsednika Aleksandra Vučića i vlade i dalje traju, tokom leta izbijaju nove nasilne scene i otkrivaju bes koji ne obećava ništa dobro za Evropu - prenosi Danas.

Demonstranti tvrde da Aleksandar Vučić potkopava demokratiju i dopušta da korupcija i kronizam bujaju, i traže prevremene izbore.

Ali šta žele da se desi posle, nije ni blizu jasno u zemlji koja je dobila mnogo novca od Evropske unije, čije rukovodstvo se udvara Briselu, a gde ankete tek sada pokazuju da samo trećina ljudi želi da se pridruži tom savezu.

Razočaranje u Srbiji je u kontrastu sa anti-vladinim pokretima u Mađarskoj, Slovačkoj i drugim delovima regiona, koje predvode pro-evropski protivnici nacionalističkih lidera.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Studentski aktivisti u Beogradu, koji se predstavljaju samo po svojim imenima i naizmenično govore u ime grupe, kažu da im je nebitno sa koje strane političkog spektra dobijaju podršku. Kažu da se organizuju s jednim ciljem – da se oslobode sadašnje vlasti u Srbiji.

„Primarni cilj je promena režima“, rekao je Lazar, jedan od aktivista, u intervjuu u jednom beogradskom kafiću. „Ako dođe do toga da liberalni studentski pokret mora da sarađuje sa desničarskim partijama u koaliciji, to je cena koju su naši kandidati ili organi vlasti spremni da plate. Sve zavisi od ishoda izbora“.

Protesti su najveći u Srbiji od doba autoritarnog vođe Slobodana Miloševića, narušavaju ugled zemlje kao stabilnog i profitabilnog mesta za biznis. Centralna banka je upozorila da postoji rizik da nemiri utiču na investicije.

Kontrola nad velikim delom izvršne i zakonodavne vlasti, pa čak i delovima sudstva, korišćena je od strane Vučića da privuče investicije, naročito iz EU i Kine, i da pokrene bez presedana ekonomski bum. Zet Donalda Trampa, Džared Kušner, ima blagoslov srpske vlade da gradi Tramp hotel vredan 500 miliona dolara u Beogradu.

Vučić stoji čvrsto. Krivi ono što naziva 23.000 neovlašćenih skupova za narušavanje reda u zemlji, koja je tokom njegovih 11 godina na vlasti nastojala da balansira svoje odnose sa Briselom, Pekingom i Moskvom.

Obim protesta je opao sa vrhunca od 300.000 ljudi na ponekad samo nekoliko stotina. Studenti koji su se barikadirali na fakultetima i oslanjali na donacije hrane od javnosti uglavnom su se vratili na predavanja. Takođe, bilo je kontraprotesta ispred predsedničke palate u Beogradu u znak podrške Vučiću.

Ali bes je duboko ukorenjen, sa redovnim sukobima sa vlastima i optužbama za policijsku brutalnost. Suprotstavljene grupe sukobile su se u nekoliko gradova u avgustu i održale su konkurentske demonstracije ovog meseca.

„Nalazimo se u situaciji gde nijedna strana, bez obzira koliko optimistično zvučala u javnim nastupima, nema dovoljno snage da okrene stvari u svoju korist“, rekao je Bojan Klačar, direktor beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju. „To je kao dva boksera koja u 12. rundi ne mogu da nokautiraju jedan drugog“.

Za Evropu postoji rizik da ne može da dozvoli Srbiji da isklizne iz svoje orbite. Srbija je ključni stub Balkana, a lideri EU kažu da je članstvo u Uniji ključno za suprotstavljanje ruskom i kineskom uticaju u ovom nestabilnom regionu.

Istraživanja objavljena od strane Eurobarometra 2. septembra pokazala su da u regionu postoji opšta podrška za ulazak u EU, osim u Srbiji. Samo 33 odsto ispitanika želi članstvo, u poređenju sa 91 odsto u Albaniji i 69 odsto u Severnoj Makedoniji.

„Dok je dobar deo srpskih građana kritičan prema Vučićevom režimu, čini se da su podjednako protiv evropske budućnosti Srbije“, rekao je Tonino Picula, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. „Trenutno izgleda da nema konsenzusa o tome kojim putem Srbija treba da krene, a to je ozbiljan problem za zemlju i njene susede“.

Aktivisti koje je Bloomberg intervjuisao vide Vučića kao čoveka koji olakšava saradnju sa Evropom, jer je sklapao poslovne dogovore o planiranom snabdevanju litijumom ili odbranom kako bi stekao podršku.

Tu je i naizgled nerešivo pitanje Srbije da ne odustane od Kosova. Beograd ne priznaje državnost bivše pokrajine, a članstvo u EU zahteva da dve zemlje poprave odnose. Dok je Vučić u inostranstvu kritikovan za podsticanje tenzija sa Kosovom, kod kuće ga mnogi demonstranti vide kao lidera koji nije uspešan u zaštiti sve manje srpske populacije tamo.

Tara je rekla da zemlja treba da poštuje sopstveni Ustav koji definiše Kosovo kao deo Srbije. „Studentski pokret ne bi žrtvovao Kosovo“, dodala je.

„Nemamo EU zastave iz istog razloga zbog kojeg ne nosimo ruske, ukrajinske, izraelske ili palestinske zastave,“ rekao je Lazar.

„Naši zahtevi su fokusirani na domaće teme, da konačno vidimo pravilno funkcionisanje institucija“.

Kada budu raspisani izbori, Lazar i Tara kažu da će biti jasniji zahtevi oko ekonomske politike, odbrane i odnosa sa Kosovom. Ključne odluke trebalo bi da donesu Srbi na referendumu. Pokret trenutno može da podseća na radikalnu levicu, ali i to se može promeniti, kažu oni.

To čini aktiviste teškim političkim protivnikom. Vučić je rekao da su početni zahtevi studenata ispunjeni: sprovedena je istraga o nesreći u Novom Sadu, premijer je u januaru podneo ostavku preuzimajući odgovornost i povećano je finansiranje obrazovanja. Ali, on tvrdi da demonstranti nisu zainteresovani za demokratske promene.

Mnoge od njih, rekao je na mitingu 7. septembra, čine „kriminalci u fantomkama“ koji napadaju policiju, odbacujući tvrdnje o brutalnosti pojedinih službenika. Zahtev za prevremenim izborima je lažan i ima za cilj da izazove još nereda, rekao je. „Oni žele da dođu na vlast bez izbora i, ako je moguće, da učine sve da Srbija posrne, da oslabe Srbiju,“ rekao je Vučić.

Dok Vučić odbija da popusti, rekao je da će izbori biti održani pre roka 2027. godine. Sa svoje strane, demonstranti tvrde da proveravaju potencijalne kandidate kako bi imali listu od 250 poslanika spremnih za bilo kakve prevremene izbore.

Do sada je politički uticaj na Vučića minimalan, uprkos prividnim utiscima. Ankete glavnih stranaka ne pokazuju značajan pad njegove popularnosti u Srbiji, a i dalje uživa podršku lidera EU jer je poznata i predvidiva ličnost, prema rečima zapadnih zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

„Sada smo u ćorsokaku“, rekao je Florian Biber, profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, Austrija. „Vučić kontroliše sve institucije, demonstranti kontrolišu ulice. Nalaze se u pat poziciji. Nemamo pojma kako će se ovo završiti“.

Najmanje 50.000 ljudi učestvovalo je danas u demonstracijama glavne turske opozicione stranke CHP u Ankari uoči mogućeg sudskog smenjivanja rukovodstva stranke, saopštili su organizatori.

Oni su u majicama s likom osnivača Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka mahali turskim zastavama.

Potpredsednik Republikanske narodne partije (CHP) Murat Bakan rekao je da ima 50.000 učesnika u demonstracijama.

U je lider stranke Ozgur Ozel rekao da je to skup protiv „puča“ koji se sprema za CHP.

„Ova vlada ne želi demokratiju. Zna da ne može da pobedi na izborima ako postoji demokratija. Ne želi pravdu jer zna da ako se pravda zadovolji, neće moći da prikrije svoje zločine“, rekao je Ozel.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ročište pred sudom sutra u Ankari ima za cilj da poništi rezultate kongresa CHP-a iz novembra 2023. godine zbog navodne izborne prevare.

Ozel je tada izabran za lidera stranke.

Kritičari smatraju da je sudski postupak smišljen da oslabi CHP, najstariju političku stranku u Turskoj, koja je ubedljivo pobedila Partiju pravde i razvoja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na lokalnim izborima 2024. godine i dobija prednost po anketama.

U nemačkom listu Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), novinar Mihael Martens objavio je analizu pod naslovom „Lažni prijatelji“, u kojoj se bavi odnosom vlasti u Srbiji i Rusije, kao i saradnjom Konrad-Adenauer fondacije (KAS) sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

Autorski tekst Mihaela Martensa N1 prenosi u celosti:

Srpski predsednik Aleksandar Vučić naziva Putina saveznikom. Zato Evropska narodna partija dovodi u pitanje članstvo njegove stranke. Da li onda Konrad Adenauer fondacija sme i dalje da sarađuje s njom?

Jedva da se neki evropski šef vlade u skorije vreme tako jasno izrazio o ruskom diktatoru kao Friedrih Merc. Izjava nemačkog kancelara s početka septembra, da je Vladimir Putin „možda najteži ratni zločinac našeg vremena“, nije bila prva takva, piše Martens u autorskom tekstu za nemački list.

„Rusija ne ugrožava samo Ukrajinu, Rusija ugrožava ceo mir, čitav politički poredak našeg kontinenta“, rekao je Merc pred početak NATO samita u junu. A ono što kancelar i predsednik CDU kaže, Konrad Adenauer fondacija zapravo ne može da ignoriše. Ona je formalno nezavisna, ali kao i svaka fondacija bliska partiji, ipak pripada toj porodici.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

KAS, kako se skraćeno naziva, nastala je 1955. iz „Društva za hrišćansko-demokratski obrazovni rad“ koje je osnovalo nekoliko CDU političara. Fondacija, na čijem čelu je od 2018. bivši predsednik Bundestaga Norbert Lammert, posvetila se jačanju demokratije pod hrišćansko-demokratskim okvirom. Kao i druge partijske fondacije, finansira se iz poreskog novca i tokom decenija izgradila je mrežu kancelarija u Nemačkoj i inostranstvu. U zemlji ima 18 predstavništava, u inostranstvu više od 100 u preko 80 zemalja sa oko 1000 zaposlenih. Oni svake godine organizuju mnogo događaja i seminara sa desetinama hiljada učesnika. Tako KAS predstavlja i sliku o Nemačkoj kakva se stvara u inostranstvu.

Posebno je snažna već decenijama u jugoistočnoj Evropi. Rad 15 kancelarija između Atine i Bratislave privlači veliku pažnju – i obično veliko priznanje. To važi naročito za šest zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, ali to žele da postanu. Za razliku od Indije ili Kine, gde se nemačke pozicije jedva primećuju, reč Nemačke na Balkanu još uvek nešto znači. Ugled najveće ekonomije EU preliva se i na kancelarije nemačkih fondacija. Seminari i publikacije KAS-a u Tirani, Sarajevu i Beogradu pažljivo se prate. Program stipendiranja, kojim je fondacija kroz decenije podržala hiljade mladih ljudi, posebno je popularan i dao je snažan podsticaj mnogim karijerama u regionu. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović bio je stipendista KAS-a. Ima još mnogo primera.

U Srbiji, međutim – najvećoj od šest balkanskih država sa oko šest i po miliona stanovnika – KAS upravo gubi deo ugleda. Tamo sarađuje sa SNS-om, „Srpskom naprednom strankom“ autokratskog i protiv-EU orijentisanog predsednika Aleksandra Vučića. To je dilema za fondaciju. S jedne strane, SNS je od 2016. pridruženi član Evropske narodne partije (EPP), saveza hrišćansko-demokratskih i konzervativnih partija u EU, i time prirodan partner u Srbiji. S druge strane, ta saradnja sve više stoji u kontrastu sa ciljem fondacije – jačanjem demokratije. To iritira one građane Srbije kojima su važni vladavina prava, podele vlasti i objektivni javni mediji – ukratko, funkcionišuća demokratija.

Vučić se nada da će Putin nastaviti da vlada još mnogo godina. Srbiju i Rusiju vidi kao strateške partnere koji se zajedno bore protiv pretnji.

Vučić i SNS, naprotiv, profitiraju od te saradnje. Oni je sistematski koriste da sugerišu kako su i dalje visoko cenjeni na Zapadu. Na proslavi 25 godina KAS-a u Beogradu 2022, tadašnja premijerka Ana Brnabić pohvalila je fondaciju kao „jednu od najvažnijih partnerki srpske vlade“. Brnabić je sposobna tehnokratkinja, ali i tvrda linija u Vučićevom sistemu moći. Studente koji mesecima protestuju protiv političkog stanja u Srbiji nazvala je „teroristima“, dok je predsednik svoje protivnike nazivao „ološem“. Vlada time studentima šalje poruku kroz saradnju s organizacijama sa Zapada: nemate šanse, Zapad je na našoj strani.

Predsednik SNS i bivši premijer Miloš Vučević u maju se pred kamerama sastao sa šefom beogradske kancelarije KAS-a, a slike su odmah distribuirane svim provladinim medijima. Vučević je rekao da saradnja sa CDU ostaje „jedan od spoljno-političkih prioriteta SNS-a“.

Ali stvarni prioritet Vučića i njegovih ljudi već godinama je više u Pekingu i Moskvi nego u Berlinu ili Briselu. Simbol toga je Aleksandar Vulin, jedan od najvernijih Vučićevih saradnika. Bio je ministar odbrane, policije, koordinator tajnih službi i potpredsednik vlade. Na sastanku s Putinom u septembru 2024. preneo je „lične, srdačne, bratske pozdrave predsednika Aleksandra Vučića“ i želju da Putin još mnogo godina vodi Rusiju. „Srbija i Rusija nisu samo strateški partneri, Srbija i Rusija su iskreni prijatelji, a pretnje kojima su obe zemlje izložene jačaju našu potrebu da se zajedno borimo – još organizovanije i jedinstvenije“, izjavio je Vulin kao ministar policije u ime vlade. Nedavno je sa bivšim šefom KGB-a Nikolajem Patruševim razgovarao o saradnji. „Mi smo saveznici“, potvrdio je Vulin u martu posle Vučićevog razgovora s Putinom.

F.A.S. je upitao KAS kako objašnjava to što kancelar Merc naziva Putina ratnim zločincem i najvećom pretnjom za mir u Evropi, dok fondacija njegove partije u Beogradu neguje bliskost s vladom koja Putina vidi kao saveznika. Portparol je odgovorio: „Od oktobra 2022. saradnja sa vladajućom EVP-partijom SNS fokusira se isključivo na politički dijalog, pri čemu se artikulišu i različite i kritičke pozicije.“

Međutim, od tih kritičkih pozicija u Beogradu se malo šta vidi. Kada je F.A.S. pismeno pitao vodeće ljude u Srbiji šta misle o saradnji Adenauer fondacije i SNS-a, odgovori su stizali munjevito i u tolikom broju da se ovde može pomenuti samo mali deo.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Beogradu i decenijama jedna od najpoznatijih aktivistkinja za ljudska prava, opisala je saradnju kao deo šireg fenomena: „Berlin je Aleksandra Vučića uvek smatrao ,stabilnim partnerom‘, iako je njegova antidemokratska i antievropska politika već više od decenije očigledna.“

Pod Vučićem i SNS-om Srbija beleži demokratske nazadke, dok je podrška članstvu u EU pala na rekordno nizak nivo od 40 odsto. Vučić i SNS tretiraju opoziciju, civilno društvo i nezavisne medije „kao neprijatelje koje treba uništiti – što, nažalost, mnogi u EU primete tek kad Vučić iste metode počne da koristi protiv njihovih fondacija, političara ili novinara. Najzad je krajnje vreme da KAS prekine saradnju sa SNS“, rekao je Filip Ejdus, profesor bezbednosne politike.

Doktorandkinja Nevena Mijatović, učesnica stipendijskog skupa KAS-a početkom septembra, upozorila je da KAS rizikuje da izgubi upravo mlade ljude u Srbiji kojima se obraća. „Ako KAS želi da ostane saveznik civilnog društva Srbije u razvoju demokratije, njegovi obrazovni programi moraju otvoreno da tematizuju autoritarne prakse SNS režima i da cene akte građanskog otpora“, rekla je. „Inače, fondacija rizikuje da izgubi poverenje mladih ili, još gore, da nesvesno usmeri njihovu lojalnost ka režimu koji uništava demokratiju.“

U Evropskoj narodnoj partiji situaciju u Srbiji sada ocenjuju kritičnije nego ranije. „Svesni smo dešavanja, vidimo slike, vidimo šta se događa“, rekao je predsednik EPP-a Manfred Weber u utorak. „EPP ne zatvara oči pred onim što se dešava u Srbiji, i zato ću kao predsednik pokrenuti postupak protiv Vučića i članstva njegove partije u našoj porodici. To će se dogoditi narednih dana.“

Mnogi građani Srbije, kojima je važna demokratska budućnost i potencijalno članstvo u EU, nadaju se da će KAS slediti taj primer i okončati partnerstvo sa SNS-om.

Holandska radiodifuzna kompanija AVROTROS saopštila je danas da će Holandija bojkotovati izbor za Pesmu Evrovizije 2026. godine ako Izraelu bude dozvoljeno da se takmiči, navodeći kao razlog izraelski rat u Pojasu Gaze.

''AVROTROS više ne može da opravda učešće Izraela u trenutnoj situaciji, s obzirom na kontinuiranu i tešku ljudsku patnju u Gazi", navodi se u saopštenju kompanije - prenosi Sombor.info.

AVROTROS je saopštio da je vodio razgovore sa Evropskom radiodifuznom unijom (EBU) u vezi sa učešćem Izraela 2026. godine, kao i da je izrazio zabrinutost zbog ''ozbiljne erozije slobode štampe" kroz mešanje izraelske vlade u prošlogodišnjem izdanju, tvrdeći da je događaj korišćen kao ''politički instrument", prenosi NL Times.

Holandija je peta zemlja koja je zapretila bojkotom Evrosonga ukoliko Izrael bude učestvovao, a pre toga su to uradili Island, Španija, Slovenija i Irska.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Prethodne dve godine su zbog učešća Izraela ovo muzičko takmičenje obeležili propalestinski protesti, a prošle godine je pobedu odnela predstavnica Izraela, što je izazvalo pitanja o načinu na koji je reklamirana pre samog nastupa.