SAD su spremne da predlože Evropi da prizna Krim kao ruski kada se zvaničnici sastanu u sredu u Londonu radi razgovora o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, piše danas ruska agencija TASS pozivajući se na pisanje Vašingtona posta i njegove izvore.

Prema izveštaju, predlog će biti deo mogućeg mirovnog sporazuma, a Vašington će takođe predložiti da se sadašnja linija fronta zamrzne.

List navodi da su SAD prošle nedelje u Parizu predstavile svoje predloge Ukrajini. Oni uključuju da Vašington formalno prizna Krim kao rusku teritoriju i da na kraju ukine sankcije Rusiji prema budućem sporazumu. Zauzvrat, Moskva bi okončala neprijateljstva u Ukrajini u vreme kada ruska vojska ima zamah na bojnom polju i značajne prednosti, navodi TASS.

Ukrajinska delegacija protumačila je predlog kao „konačnu ponudu Vašingtona pre nego što razmotri odustajanje od mirovnog procesa“, citira TASS pisanje Vašington posta.

Očekuje se da će francuski, britanski i nemački pregovarači insistirati na tome da svaki dogovor uključuje „bezbednosne garancije i programe posleratne rekonstrukcije, možda delimično plaćene zamrznutom ruskom imovinom“, navodi list.

Evropski i ukrajinski zvaničnici su privatno priznali kako je malo verovatno da će Kijev u skorije vreme povratiti kontrolu nad teritorijama pod ruskom kontrolom, navodi se u izveštaju.

Prema agenciji Blumberg, Vašington je svojim saveznicima izneo preliminarne predloge o ukrajinskom rešenju na sastanku delegacije Kijeva sa predstavnicima zapadnih zemalja u Parizu 17. aprila. Među njima su odustajanje od razgovora o NATO aspiracijama Ukrajine i ublažavanju sankcija Rusiji.

Predlozima je predviđeno i da Rusija zadrži kontrolu nad svim teritorijama koje je kontroliše.

Papa Franja je u testamentu, sačinjenom 29. juna 2022. godine, ostavio zavet da njegovo poslednje počivalište bude bazilika Svete Marije Velike, objavljeno je večeras u Vatikanu.

„Osećajući približavanje sumraka svog zemaljskog života, i sa čvrstom nadom u večni život, želim da iznesem svoje poslednje želje isključivo u pogledu mesta moje sahrane. Tokom celog života, i tokom svešteničke i episkopske službe, uvek sam se poveravao Majci Gospoda, Presvetoj Devi Mariji. Iz tog razloga molim da moji posmrtni ostaci počivaju – čekajući dan Vaskrsenja – u Papskoj bazilici Svete Marije Velike“, navodi se u papinom testamentu.

Želim da se moj poslednji ovozemaljski put završi upravo u ovoj drevnoj marijanskoj svetinji, gde bih se uvek zaustavljao da se pomolim na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja, poverljivo poveravajući svoje namere Prečistoj Majci i zahvaljujući na njenoj blagoj i materinskoj brizi, potučio je papa Franja.

On je detaljno zamolio kako da se pripremi njegov grob „u niši za sahranu u bočnom prolazu između Pavlinske kapele (Kapela Salus Populi Romani) i Sforca kapele bazilike“.

„Grobnica treba da bude u zemlji; jednostavan, bez posebne ornamentike, sa samo natpisom: Franciscus“, posednja je papina želja.

„Troškovi pripreme sahrane biće pokriveni sumom koju je obezbedio dobrotvor, koji sam organizovao da bude prebačen u Papsku baziliku Svete Marije Major. Dao sam neophodna uputstva u vezi sa tim kardinalu Rolandasu Makrickasu, vanrednom komesaru Liberijske bazilike“, objavio je Vatikan njuz navode iz papinog testamenta.

„Neka Gospod podari pristojnu nagradu svima onima koji su me voleli i koji nastavljaju da se mole za mene. Stradanje koje je obeležilo poslednji deo mog života, prinosim Gospodu, za mir u svetu i za bratstvo među narodima“, poručio je papa u testamentu sačinjenom 29. juna 2022. godine.

Smrt pape Franje, objavljena jutros, izazvala je nagađanja o njegovom nasledniku, koji će biti poznat kada se pojavi beli dim iz dimnjaka Sikstinske kapele posle složenog i tajnovitog postupka izbora.

S obzirom na prirodu kardinalskih imenovanja koje je papa Franja izvršio tokom svoje vladavine, očekuje se da će novi papa biti poreklom takođe izvan Evrope, te da će biti još jedan progresivac, koji se suprotstavlja konzervativnom krilu Rimokatoličke crkve, piše Rojters.

Među potencijalnim kandidatima za novog papu pominju se arhiepiskop Marseja Žan-Mark Avelin (66) iz Francuske, kardinal Peter Erdo (72) iz Mađarske, kardinal Mario Greh (68) sa Malte, kardinal Pjetro Parolin (70) iz Italije, kardinal Luis Antonio Gokim Tagle (67) iz Filipina, kardinal Džozef Tobin (72) iz Njuvarka u SAD, kardinal Peter Kodvo Turkson (76) poreklom iz Gane, nadbiskup Bolonje Mateo Marija Cupi (69)…

Izborni proces biće održan nakon što papa Franja bude sahranjen, a novog poglavara tajnim glasanjem izabraće čanovi konklave u koju, nakon smrti ili ostavke pape, mogu ući kardinali mlađi od 80 godina.

Do izbora novog pape Kardinalski zbor upravlja Rimokatoličkom crkvom.

Složeno glasanje otkriće veruju li sadašnji kardinali, od kojih je većinu postavio papa Franja, da su njegovo prihvatanje liberalnih društvenih vrednosti i njegova progresivna reformska agenda otišli predaleko ili je potreban period povlačenja.

Kardinali će odrediti datum početka konklave nakon što idućih dana počnu pristizati u Rim.

Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se skupljaju određenog dana, ali ne pre 14. ni posle 20. dana od smrti pape, u crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, okupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, te u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.

Kardinali glasaju za željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana, pa i mesecima.

Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor, a beli dim biće znak da je novi papa izabran.

Nakon što se beli dim podigne, novi papa se obično pojavljuje u roku od sat vremena na balkonu koji gleda na Trg svetog Petra.

Viši kardinal koji učestvuje na konklavi objaviće odluku rečima: „Habemus Papam“ (Imamo papu), a zatim će predstaviti novog poglavara njegovim izabranim papskim imenom.

Katolička crkva trenutno ima 252 kardinala, od kojih je 138 mlađih od 80 godina, odnosno s pravom glasa. Čak 109 kardinala sa pravom glasa imenovao je papa Franja, 22 njegov prethodnik Benedikt, a pet Papa Jovan Pavle II.

Kardinali se „stvaraju“ na ceremonijama koje se nazivaju konzistorijumi, na kojima dobijaju prsten i zaklinju se na lojalnost papi.

Papa Franja održao je deset konzistorija i svakim od njih povećavao je izglede da njegov naslednik bude neki drugi neevropljanin, ojačavši Crkvu u mestima gde je ili neznatna manjina ili gde raste brže nego na uglavnom stagnirajućem Zapadu.

Većina kardinala vekovima su bili Italijani, osim u periodu kada je sedište papinstva bilo u Avinjonu – između 1309. i 1377. godine, kada su mnogi bili Francuzi.

Iako Evropa i dalje ima najveći udeo kardinala sa pravom glasa – oko tri odsto, to je pad u odnosu na 52 odsto 2013. godina, kada je papa Franja postao prvi latinoamerički poglavar Katoličke crkve. Druga najveća grupa izbornika dolazi iz Azije i Okeanije, sa oko 20 odsto.

Razlozi za ova poskupljenja su pre svega klimatske promene.

Nemački potrošači su u martu morali da plate 16,7 posto više za čokoladu nego u istom mesecu prošle godine, izvestio je Nemački zavod za statistiku.

Najznačajnije povećanje cena zabeleženo je kod čokolada (+25 posto).

Ali, primetno veće su i cene ostalih čokoladnih proizvoda (+11,1 posto), piše Dojče vele.

“Nasuprot tome, došlo je do neravnomernog razvoja cena konditorskih i poslastičarskih proizvoda”, otkrili su statističari. Oni su u martu poskupeli za ukupno 3,1 posto. To se pre svega odnosi na cene pralina i bombonjera. Nasuprot tome, došlo je do malog pojeftinjenja žvakaćih guma, gumenih bombona i sličnih proizvoda. Poređenja radi, cene hrane u celini porasle su za tri posto u istom periodu, prenosi Poslovni dnevnik.

I srednjoročna poređenja pokazuju jasno kako se za čokoladu prošle godine moralo platiti 40 posto više nego 2020, s tim što je klasična čokolada poskupela za 32 posto, dok se za druge čokoladne proizvode moralo platiti čak 46 posto više. Cene slatkiša su u tom srednjoročnom periodu porasle za 29 posto, a jaja čak 38,5 posto. U te četiri godine cene hrane u celini povećane su za 33 posto.

Razlozi za ova poskupljenja su pre svega klimatske promene. Loše berbe uticale su na cene kakaoa poslednjih godina. Periodi suša smenjuju se sa snažnim padavinama, pre svega u poljoprivrednim delovima zapadne Afrike. Drveće s kakaom sve je podložnije napadima štetočina koje se u takvim vremenskim okolnostima brzo i nesmetano razmnožavaju.

Početkom ove nedelje zapadnoafrička država Obala Slonovače, koja je najveći svetski proizvođač kakaoa, upozorila je na opasnost od izostanka useva zbog prevelikih padavina. Berba se u toj zemlji odvija od aprila do septembra. Prognoze govore o opasnosti od velikih kiša pa u opasnosti nije samo količina useva već i kvalitet. A to onda na svetskom tržištu znači novo povećanje cene.

Hiljade Amerikanaca izašlo je danas na ulice Njujorka i drugih velikih gradova, drugog dana demonstracija protiv predsednika Donalda Trampa u razmaku od dve nedelje.

„Nema kralja u Americi“, ili „Pružimo otpor tiraniji“, može se videti na plakatima na demonstracijama u Njujorku, pored slika američkog predsednika sa Hitlerovskim brkovima.

Demonstranti posebno osuđuju antiimigracionu politiku Bele kuće, u trenutku kada je Vrhovni sud zemlje suspendovao proterivanje imigranata na bazi zakona iz 1798. godine o „stranim neprijateljima“.

„Imigranti su dobrodošli ovde“ uzvikivali su demonstranti okupljeni ispred biblioteke najvećeg grada u SAD, nedaleko od čuvenog Trampovog tornja.

Demonstranti su se okupili danas i ispred Bele kuće u Vašingtonu, mada ih je bilo manje nego tokom prethodnih demonstracija u subotu 5. aprila, kada su izašle desetine hiljada ljudi.

Prijavljene su demonstracije i ispred prodavnica Tesla automobila, marke čiji je vlasnik Ilon Mask, milijarder koga je Tramp zadužo da drastično smanji javnu administraciju.

Demonstracije organizuje grupa nazvana 50501, broj koji označava 50 demonstracija u 50 američkih država koje vode do jednog jedinog pokreta – protiv republikanskog predsednika.

Pokret predstavlja „brzi decentralizovani odgovor na antidemokratske i ilegalne akcije administracije Trampa i njegovih plutokratskih saveznika“, piše na internet sajtu pokreta.

Prema toj organizaciji predviđeno je oko 400 demonstracija tokom dana.

Teško je doći do realnih cifara o broju učestika, pošto brojne policijske službe odbijaju da daju procene, piše Frans pres.

Tela dve osobe koje su se vodile kao nestale tokom nevremena na severu Italije pronađena su danas, javili su vatrogasci, čime je bilans nastradalih u toj oblasti porastao na tri.

Telo 64-orogodišnjeg muškarca i njegovog 33-ogodišnjeg sina, čija kola je odnela bujica, pronađena su blizu Vićence u severoistočnoj pokrajini Veneto. Predsednik pokrajine Veneto Luka Zaija izjavio je saučešće ženi koja je izgubila supruga i sina, i rekao da je to „nezamisliva tragedija“.

Njih dvojica su se prijavili kao dobrovoljci i bili su na putu da pomognu u operacijama spasavanja kada im se dogodila nesreća.

U četvrtak je devedesetogodišnjak pronađen u svojoj poplavljenoj kući u Pijemontu na severozapadu zemlje.

Sever Italije, kao i francuske i švajcarske Alpe, u četvtak su pogodile jake kiše, koje su se pretvarale u sneg na većim visinama, što je dovelo do brojnih blokada puteva zbog klizišta i poplava.

Desetine ljudi su morale da budu evakuisane iz poplavljenih zona, ponekad sa svojim domaćim životinjama. U Dolini Aosta oko 5.000 porodica ostalo je bez struje u četvrtak uveče, saopštila je lokalna elektrodistribucija.

Snimci Frans presa pokazuju ulice preplavljene blatom u Monteo da Pou u Pijemontu, malom mestu gde su vatrogasci juče pronašli mrtvog devedesetogodišnjaka.

Snimci iz drugih mesta u toj oblasti pokazuju ulice prekrivene šutom i muljem.

Spot zlato je prvi put prešlo magičnu granicu od 3.300 dolara za uncu.

Plemeniti metal je povećao dobitke i upravo je dostigao 3.307 dolara po unci, što je porast od 2,4 odsto na dan, dok investitori žure da ulože u "sigurne luke".

Trampov trgovinski rat ne pokazuje znake popuštanja nakon što je predsednik naredio moguće carine i istragu kritičnih minerala, poluprovodnika i farmaceutskih proizvoda, što je izazvalo novo okretanje ka utočištima kao što je zlato, rekao je šef strategije u Sako banci, Ole Hansen.

Finansijska kompanija ANZ je danas podigla svoju prognozu cene zlata na kraju godine na 3.600 dolara za uncu i šestomesečnu prognozu na 3.500 dolara.

Čini se da je Tramp prilikom određivanja carina poštedeo Tursku – za razliku od EU i Kine. Turska privreda želi od toga da profitira i poveća izvoz. Ali za to treba da ispuni određene pretpostavke.

„Imam odlične odnose s jednim čovekom po imenu Erdogan“ – tako je američki predsednik Donald Trump početkom nedelje u Ovalnom kabinetu opisao svoj odnos s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, dok je sedeo pored Erdoganovog političkog protivnika Benjamina Netanjahua. „Sviđa mi se. I ja se sviđam njemu. Nikad nismo imali problem“, dodao je američki predsednik.

To nije sasvim tačno: 7. oktobra 2019. Tramp je zapretio da će „uništiti tursku privredu“ i rekao da je to već jednom uradio. U pismu od 16. oktobra 2019. upućenom Erdoganu, Tramp je pozvao turskog predsednika da s njim sklopi „dobar posao“. I naglasio: „Ne želim da budem odgovoran za uništavanje turske privrede.“

Turska privreda se poslednjih šest godina suočava s velikim izazovima – turska lira je znatno izgubila na vrednosti. U martu 2007. jedan američki dolar vredeo je oko 1,30 turskih lira, u oktobru 2019. godine 5,79, a danas 38,06 lira.

Iako je Tramp tada možda ipak naštetio turskoj privredi, čini se da se danas dvojica šefova država slažu bolje nego ranije. Zapravo, Turska spada među zemlje koje su najmanje pogođene Trampovom carinskom politikom: za tursku robu uvedena je carina od „samo“ deset odsto. Trampova 90-dnevna pauza za carine i opšte smanjenje na deset procenata za sve zemlje osim za Kinu, po prvi put privremeno dovodi sve na isti nivo kao Tursku.

Nova nada?

Za razliku od lošeg raspoloženja u Evropi, predstavnici turske privrede u carinama ne vide krizu – nego priliku. Oni su uvereni: uz ispravnu trgovinsku politiku, Turska može da ima koristi od nove situacije.

Nova pravila igre Donalda Trampa mogla bi posebno da pomognu turskim izvoznicima da steknu prednost na američkom tržištu, kaže Bulent Ajmen, zamenik predsednika Udruženja izvoznika nameštaja, papira i drvnih proizvoda za Mediteran (AKAMIB).

„Sjedinjene Američke Države su poslednje tri godine naše glavno tržište. Naš izvoz raste svakog meseca. Pojačavanje carinskog rata omogućava Turskoj da na područjima kao što su hemijska i automobilska industrije, proizvodnja nameštaja i elektronike, osvoji tržište u SAD. Tu prednost moramo svakako dobro da iskoristimo“, kaže Ajmen.

Obim trgovine Turske i SAD iznosi više od 30 milijardi američkih dolara. SAD su trenutno drugi najvažniji trgovinski partner Turske – nakon Nemačke. Turski izvoz u SAD povećao se prosečno za 16 odsto tokom poslednjih pet godina – dok je američki izvoz u Tursku porastao za devet procenata. Prema podacima Turskog udruženja izvoznika (TİM), Turska je 2023. u Nemačku izvezla robu u vrednosti od oko 21,1 milijardi američkih dolara, a izvoz u SAD bio je vredan oko 14,8 milijardi. Prema Turskom statističkom zavodu (TÜİK), izvoz u SAD se krajem 2024. popeo na 16,3 milijarde američkih dolara.

Turska u SAD najviše izvozi hemijske proizvode, automobilske delove, odeću, tepihe i elektroniku. Istovremeno iz SAD uvozi više od polovine pamuka – za tekstilne proizvode koje potom izvozi u SAD.

Prema mišljenju Serefa Fajata, predstavnika tekstilne industrije u Savezu turskih privrednih komora i berzi (TOBB), visoke Trampove carine na uvoz iz Kine i Evropske unije mogle bi da povećaju vidljivost turskih proizvoda na američkom tržištu. „Sada moramo brzo da delujemo. Možemo probleme koje će verovatno da imaju Kina, Vijetnam i Kambodža da iskoristimo za sebe“, smatra Fajat.

Kritike na račun turske trgovinske politike

Fajat je optimista kada je reč o budućnosti trgovine s Trumpovom Amerikom. „Ne očekujem da će Turska biti pogođena novom situacijom.“ On predlaže da se sa SAD pregovara o ograničenoj trgovini bez carina. „To je veoma važna prilika, ali moramo pažljivo da pratimo kako će naš najvažniji trgovinski partner, Evropska unija, biti pogođen američkom carinskom politikom“, upozorava on.

Ipak, kod nekih drugih vlada oprezni entuzijazam: potencijala ima dovoljno, ali mnoge turske kompanije nisu spremne da ga iskoriste, smatra Murat Akjuz, bivši predsednik Udruženja izvoznika hemijskih proizvoda (IKMIB). „Smatram da je nova američka carinska politika velika prilika za Tursku. Istovremeno, mislim i da izvoznici u Turskoj nisu dovoljno pripremljeni.“ U prošlosti se, kaže Akjuz, mnoge prilike nisu iskoristile, jer „nije bila vođena održiva trgovinska politika“.

I Fajat uočava propuste: pristup američkih kupaca turskim proizvodima je ograničen – zbog nedostatka trgovačkih centara i skladišta. On kritikuje politiku: „Iako je Tramp već odavno najavio te carine, mi nažalost nismo izvršili potrebne pripreme.“

Turska kao mesto za proizvodnju?

Osim izvoza, Turska bi mogla da se etablira i na drugom polju kao strateški akter: kao proizvodna lokacija za azijske firme. Konkretno, Turska bi mogla da pozove kompanije iz Kine da proizvode u Turskoj – kako bi zaobišle visoke carine. Geopolitički položaj kao most između Istoka i Zapada, ide tome u prilog.

„Moramo tim zemljama – posebno Kini – da objasnimo prednost premeštanja proizvodnje u Tursku“, kaže Akjuz. „Trebalo bi aktivno da podstičemo ulaganja u našu zemlju. Turska je sa svojom infrastrukturom i potencijalom kvalifikovane radne snage za to dobro pripremljena“, smatra Akjuz.