Administracija Donalda Trampa poslala je Evropi nedvosmislenu poruku: Prepušteni ste sami sebi.

Tokom tri vrtoglava meseca, Bela kuća je preokrenula decenije američke spoljne politike, najavila povlačenje svog prisustva sa kontinenta i zatražila brzo okončanje rata u Ukrajini – čak i ako bi to značilo da Ukrajina mora da prepusti deo svoje teritorije Moskvi.

Nova realnost je nešto na šta se Evropa tek treba da navikne, piše CNN. Ali 80 godina nakon što su američki i evropski saveznici primorali nacističku Nemačku na kapitulaciju, budućnost u kojoj je kontinent prepušten sam sebi u odbrani od ruske pretnje više nije hipotetička.

„Evropa je 80 godina živela u situaciji u kojoj se mir podrazumevao. I očigledno se činilo da je mir dolazio besplatno“, rekao je Roberto Čingolani, bivši italijanski ministar, a sada generalni direktor evropskog odbrambenog giganta Leonardo, za CNN prilikom nedavne posete sedištu kompanije u severnoj Italiji.

„Sada, iznenada, nakon invazije na Ukrajinu, shvatamo da se mir mora braniti“.

U poslednjih nekoliko godina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka počele su da ulažu sredstva u svoje zastarele vojske, nakon zastoja u potrošnji sredinom 2010-ih.

Međutim, moglo bi proći još nekoliko godina dok se efekti tih ulaganja ne osete na prvoj liniji. Broj vojnika, količina naoružanja i borbena spremnost u Zapadnoj Evropi opali su od kraja Hladnog rata.

„Visok nivo iscrpljenosti u ratu u Ukrajini bolno je ukazao na trenutne slabosti evropskih zemalja“, napisao je Međunarodni institut za strateške studije, tink-tenk sa sedištem u Londonu, u svom direktnom pregledu evropskih snaga prošle godine.

Države bliže ruskoj granici se kreću brže. Trampova administracija je pozdravila Poljsku kao uzor.

„Poljsku vidimo kao uzornog saveznika na kontinentu: voljnu da investira ne samo u njihovu odbranu, već i u našu zajedničku odbranu i odbranu kontinenta“, rekao je ministar odbrane SAD Pit Hegset u Varšavi tokom prvog evropskog bilateralnog sastanka tokom Trampovog drugog mandata.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ali ažurnost Poljske u izdvajanju za odbranu ima više veze sa njenim sopstvenim, generacijama starim tenzijama sa Rusijom nego sa željom da se zasluži mesto u Trampovoj milosti.

Varšava i Vašington su u sukobu u Ukrajini. Poljska je godinama upozoravala Evropu na pretnju koju predstavlja Rusija, i nepokolebljivo je podržavala svog suseda dok brani teritoriju od Putinovog napredovanja.

Danas se većina američkih kopnenih i vazdušnih baza nalazi u Nemačkoj, Italiji i Poljskoj.

Američke baze u centralnoj Evropi predstavljaju protivtežu ruskoj pretnji, dok mornaričke i vazdušne lokacije u Turskoj, Grčkoj i Italiji podržavaju misije na Bliskom istoku.

Te lokacije predstavljaju „ključni temelj za NATO operacije, regionalno odvraćanje i globalnu projekciju moći“, navodi vašingtonski Centar za analizu evropske politike (CEPA), tink-tenk specijalizovan za evropska pitanja.

Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom poziva Srbiju da spreči upotrebu "zvučnih oružja" ili sličnih uređaja za kontrolu mase, nakon tvrdnji da je takav uređaj korišćen tokom velikog antivladinog protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine. Iako sud nije potvrdio upotrebu zvučnog uređaja, izdao je ovu meru kao odgovor na žalbe 47 srpskih državljana i izveštaje do 4.000 drugih osoba koje su tokom protesta iskusile simptome poput straha, mučnine i problema sa sluhom, piše španski El Periodiko.

Sonično oružje, za koje se sumnja da je reč o zvučnom topu, izazvalo je paniku, anksioznost, vrtoglavicu, gubitak sluha i mučninu, zbog čega su mnogi demonstranti potražili hitnu medicinsku pomoć. Uređaj je aktiviran tokom 15 minuta tišine u čast 15 žrtava urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu (u međuvremenu je preminula još jedna osoba), što je dodatno pojačalo efekat akustičnog oružja, navodi španski El Periodiko.

„Sud je doneo ovu meru jer je procenio da postoji neposredna opasnost od ponovne upotrebe zvučnih uređaja u Srbiji u budućnosti“, rekao je za El Periodiko Vladica Ilić iz Centra za ljudska prava iz Beograda, jedne od organizacija koje su podnele zahtev Evropskom sudu, zajedno sa Crtom, FemPlatzom, YUCOM-om, Inicijativom A11 i Građanskim inicijativama.

Ilić je objasnio da „da Sud nije procenio da postoji neposredna opasnost, ne bi doneo ovakvu meru“, naglašavajući da „ovde nije važno samo ono što se dogodilo, već i to da se to više nikada ne ponovi“.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Iako su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić negirali upotrebu zvučnog topa, tvrdeći da Srbija ne poseduje takvu vrstu soničnog oružja, ministar Dačić je dan kasnije priznao da „takvo oružje postoji, ali se ne koristi“. Uz to je demonstrirao uređaj koji je emitovao poruku: „Ovo je test LRAD-a (Long Range Acoustic Device)“.

„Ova naredba nije usmerena samo ka tome da se Vlada Srbije uzdrži, već i da država preduzme aktivne mere kako bi sprečila da ovakve uređaje koriste i treće strane“, objašnjava Ilić.

Sud je pozvao podnosioce zahteva da do 27. maja podnesu zvaničnu tužbu kako bi slučaj mogao da pređe u sledeću fazu, piše španski list.

Studenti pozivaju Evropu

Reakcija Evropskog suda za ljudska prava usledila je posle inicijative nazvane „Tura do Strazbura“, koju su organizovali studenti iz Srbije. Oni su biciklima prešli oko 1.500 kilometara do Strazbura, kako bi ukazali na institucionalnu pasivnost nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu.

Novinar televizije Nova Radovan Seratlić, koji je učestvovao u vožnji do Strazbura, rekao je za El Periodiko da je „Evropski sud za ljudska prava izrekao privremenu meru srpskim vlastima kako ne bi razmišljale o upotrebi oružja tokom budućih protesta, jer je sada jasno da Srbija poseduje takve uređaje, iako je njihovo posedovanje protivno važećim zakonima“.

• Hiljade demonstranata na ulicama Njujorka protiv Trampa
• Pakistan očekuje napad Indije narednih dana

Pored velikog odjeka u evropskim medijima, biciklistička maršruta do Strazbura podstakla je i prve korake Saveta Evrope, čiji je Srbija član, objašnjava se.

„Jasno je da do toga ne bi došlo da studenti nisu proveli 13 dana putujući kroz Evropu, prenoseći poruke sadržane u četiri pisma upućena evropskim institucijama i predsedniku Francuske, Emanuelu Makronu“, navodi se.

Studenti i građani Srbije protestuju već više od šest meseci protiv vlasti, zahtevajući odgovornost zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu. Mnogi su za tragediju okrivili korupciju, koja je, prema njihovom mišljenju, dovela do zanemarivanja bezbednosnih propisa i nemara tokom renoviranja zgrade železničke stanice, piše španski list.

Nemačka obaveštajna služba je danas klasifikovala stranku Alternativa za Nemačku (AfD), koja je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila drugo mesto, kao "dokazani ekstremistički desničarski" pokret, što bi trebalo da omogući njeno stavljanje pod strog nadzor.

Ideologija AfD-a, koja „obezvređuje čitave grupe stanovništva u Nemačkoj i potkopava njihovo ljudsko dostojanstvo, nije kompatibilna sa osnovnim demokratskim poretkom“, navodi se u saopštenju Kancelarije za zaštitu Ustava.

Na parlamentarnim izborima 23. februara, AfD ostvarila je istorijski proboj i udvostručila svoj prethodni rezultat sa više od 20 odsto glasova.

Od tada, ta mlada stranka, osnovana 2013. godine, čak je u nekim anketama podrške građana pretekla konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) stranku Fridriha Merca (Friedrich Merz) koji bi u utorak trebalo da položi zakletvu kao novi kancelar.

Kancelarija za zaštitu Ustava još nije iznela detalje o konkretnim posledicama ove klasifikacije AfD što bi moglo imati velike reperkusije na politički život u Nemačkoj.

Pročitajte i:

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Ta klasifikacija daje vlastima znatna sredstva za nadzor i kontrolu aktivnosti, uključujući i privatne komunikacije.

Debata o mogućoj zabrani AfD, koju su pojedini politički lideri pokrenuli poslednjih meseci, mogla bi ponovo da rasplamsa.

Nemačka obaveštajna služba je već kao „ekstremističke“ klasifikovala omladinsku organizaciju AfD i nekoliko njenih regionalnih ogranaka u nekadašnjim istočnonemačkim državama.

Ta služba u saopštenju pominje „sveukupni neprijateljski stav te stranke prema migrantima i muslimanima“ i „kontinuirane izjave“ o tome koje „podstiču širenje i produbljavanje predrasuda, ogorčenosti i strahovanja“.

Nekoliko ljudi je danas povređeno u Štutgartu u Nemačkoj, kada je jedna osoba uletela automobilom u masu, saopštile su službe za vanredne situacije.

Opštinska policija je objavila na Iksu da je automobil udario grupu ljudi u centralnom gradskom kvartu Olgek.

Vatrogasna brigada je, na istoj mreži, prijavila da ima povređenih, među kojima su i osobe sa teškim povredama.

Agencija AP je javila da je vozač automobila uhapšen.

Čitajte i:

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Sjedinjene Američke Države i Ukrajina u sredu su potpisale sporazum o pristupu prirodnim resursima Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD. Američki geološki zavod smatra 50 minerala kritičnim (deficitarnim), uključujući retke zemne elemente, nikl i litijum. Kritični minerali su neophodni za industrije kao što su odbrana, visokotehnološki uređaji, vazduhoplovstvo i zelena energija, piše Rojters.

Ukrajina ima nalazišta 22 od 34 minerala koje je Evropska unija identifikovala kao kritične, prema ukrajinskim podacima, navodi Rojters.

To uključuje industrijske i građevinske materijale, fero legure, plemenite i obojene metale i neke retke zemne elemente.

Prema podacima ukrajinskog Instituta za geologiju, zemlja poseduje retke zemne elemente kao što su lantan i cerijum, koji se koriste u televizorima i rasveti; neodimijum, koji se koristi u vetroturbinama i baterijama za električna vozila; i erbijum i itrijum, čije se primene kreću od nuklearne energije do lasera.

Istraživanje koje finansira EU takođe pokazuje da Ukrajina ima rezerve skandijuma. Detaljni podaci su poverljivi.

Svetski ekonomski forum je saopštio da je Ukrajina takođe ključni potencijalni dobavljač litijuma, berilijuma, mangana, galijuma, cirkonijuma, grafita, apatita, fluorita i nikla.

Državna geološka služba je saopštila da Ukrajina ima jedne od najvećih potvrđenih rezervi litijuma u ​​Evropi, procenjene na 500.000 metričkih tona.

Zemlja ima rezerve titanijuma, uglavnom smeštene u severozapadnim i centralnim regionima, dok se litijum nalazi u centru, istoku i jugoistoku.

Ukrajinske rezerve grafita, ključne komponente u baterijama električnih vozila i nuklearnim reaktorima, predstavljaju 20 odsto globalnih resursa. Nalazišta se nalaze u centru i zapadu.

Ukrajina takođe ima značajne rezerve uglja, iako je većina sada pod kontrolom Rusije na okupiranoj teritoriji.

Rudarski analitičari i ekonomisti kažu da Ukrajina trenutno nema komercijalno operativne rudnike retkih zemnih elemenata.

Kina je najveći svetski proizvođač retkih zemnih elemenata i mnogih drugih kritičnih minerala.

Šta znamo o sporazumu?

Dve zemlje su potpisale sporazum u Vašingtonu nakon višemesečnih, ponekad napetih pregovora, pri čemu je neizvesnost trajala do poslednjeg trenutka.

Sporazumom se uspostavlja zajednički investicioni fond za obnovu Ukrajine.

Paralelno, Tramp pokušava da obezbedi mirovno rešenje u trogodišnjem ratu Rusije u Ukrajini.

Ministar finansija SAD Skot Besent i prva potpredsednica ukrajinske vlade Julija Sviridenko uslikani su kako potpisuju sporazum na fotografiji koju je na X objavilo Ministarstvo finansija, koje je navelo da sporazum „jasno signalizira posvećenost Trampove administracije slobodnoj, suverenoj i prosperitetnoj Ukrajini“.

Sviridenko je napisala na X da sporazum predviđa da Vašington doprinese ovom fondu.

Takođe je rekla da sporazum predviđa novu pomoć, na primer sisteme protivvazdušne odbrane za Ukrajinu.

SAD se nisu direktno osvrnule na taj predlog.

Sviridenko je rekla da sporazum omogućava Ukrajini da „odredi šta i gde će vaditi“ i da njeno podzemlje ostaje u vlasništvu Ukrajine.

• Pedeset hiljada ljudi protestuje u Valensiji, godinu dana nakon smrtonosnih poplava
• Portugalski parlament izglasao zabranu pokrivanja lica u javnosti

Sviridenko je rekla da Ukrajina nema dužničke obaveze prema Sjedinjenim Državama prema sporazumu, što je ključna tačka u dugotrajnim pregovorima između dve zemlje. Takođe je u skladu sa ukrajinskim Ustavom i kampanjom Ukrajine za pridruživanje Evropskoj uniji, rekla je ona.

Nacrt nije pružio nikakve konkretne garancije bezbednosti SAD za Ukrajinu, što je jedan od njegovih početnih ciljeva, naveo je Rojters.

Koji su ukrajinski resursi i dalje pod kontrolom Kijeva

Rat je izazvao veliku štetu širom Ukrajine, a Rusija sada kontroliše oko petine njene teritorije.

Najveći deo ukrajinskih nalazišta uglja, koja su pokretala njenu čeličnu industriju pre rata, koncentrisan je na istoku i izgubljen za Kijev.

Oko 40 odsto ukrajinskih resursa metala sada je pod ruskom okupacijom, prema procenama ukrajinskih tink-tenkova „Mi gradimo Ukrajinu“ i Nacionalnog instituta za strateške studije.

Od tada, ruske trupe su nastavile stalno da napreduju u istočnom Donjeckom regionu.

U januaru je Ukrajina zatvorila svoj jedini rudnik koksnog uglja izvan grada Pokrovska, koji moskovske snage pokušavaju da zauzmu.

Rusija je tokom rata okupirala najmanje dva ukrajinska nalazišta litijuma – jedno u Donjecku i drugo u Zaporoškoj oblasti na jugoistoku.

Kijev i dalje kontroliše nalazišta litijuma u ​​centralnom Kirovogradskom regionu.

Vlasti Argentine su obelodanile više od 1.850 dokumenata sakupljenih u sedam fajlova o nacističkim aktivnostima u toj zemlji nakon završetka Drugog svetskog rata, koji sadrže i informacije o Adolfu Ajhmanu i Jozefu Mengeleu, objavljeno je na zvaničnoj veb stranici argentinske vlade.

Svi materijali su prikupljeni u odvojenim dosijeima, koji pokrivaju ne samo aktivnosti nacističkih zločinaca koji su pobegli u Južnu Ameriku nakon Drugog svjetskog rata, već i delovanje argentinske vojske tokom diktature 1976-1983.

Zahvaljujući opsežnim radovima na restauraciji i digitalizaciji, sada je dostupno više od 1.850 izveštaja i skoro 1.300 poverljivih dekreta na veb stranici Nacionalnog arhiva.

• Pakistan očekuje napad Indije narednih dana
• Ubijen poslanik kenijskog parlamenta

Ovi zapisi su rezultat istraga koje su sproveli Direkcija za spoljne poslove Federalne policije, Državni obavještajni sekretarijat (SIDE) i Nacionalna žandarmerija između 1950. i 1980.

Napominje se da je oko 10 hiljada nacista pobeglo u Argentinu i druge južnoameričke zemlje nakon Drugog svetskog rata.

Prema istrazi, u tome su im pomagali predstavnici Vatikana, koji su izdali falsifikovana dokumenta - piše Euronews.

Pakistan je danas saopštio da ima „pouzdane obaveštajne informacije“ da Indija planira da ga napadne u narednih nekoliko dana i zapretio je da će „veoma snažno“ odgovoriti.

Vojnici su poslednjih dana razmenjivali vatru duž granice, o čemu ima izveštaja i danas, a Pakistanci su poslušali naređenja Nju Delhija da napuste Indiju zbog prošlonedeljnog smrtonosnog napada u delu Kašmira pod kontrolom Indije.

Indija je krenula da kazni Pakistan nakon što ga je optužila da podržava napad u Pahalgamu, što Islamabad negira, podižući tenzije između nuklearnih rivala na najvišu tačku od 2019. godine, kada su se približili ratu nakon samoubilačkog bombaškog napada u Kašmiru. Taj region je podeljen između Indije i Pakistana, a obe države polažu pravo na njegovu celinu.

Pakistan je rekao da obaveštajni podaci pokazuju da Indija planira vojnu akciju protiv njega u narednih 24 do 36 sati „pod izgovorom neosnovanih i izmišljenih navoda o umešanosti“ Pakistana u napad u Pahalgamu.

Indija bez komentara

Indijski zvaničnici to zasad nisu komentarisali. Međutim, zvaničnici indijske vlade rekli su da je premijer Narendra Modi „dao potpunu operativnu slobodu oružanim snagama da odluče o načinu, ciljevima i vremenu indijskog odgovora na masakr u Pahalgamu“.

Prošlonedeljni napad u kojem je poginulo 26, većinom indijskih turista, preuzela je ranije nepoznata militantna grupa „Kašmirski otpor“. Nju Delhi sve što se dešava u Kašmiru koji kontroliše Indija, opisuje kao terorizam koji podržava Pakistan. Pakistan to poriče, a mnogi muslimanski Kašmirci smatraju da su militanti deo domaće borbe za slobodu.

• Ubijen poslanik kenijskog parlamenta
• Poljska se sprema da uzdrma Evropu: Uvode „Pjastovsku doktrinu“ a ovo su njena tri glavna cilja
• Od čega zavisi mir u Ukrajini: Kome odgovaraju produženi pregovori, a kome prekid vatre

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, u odvojenim telefonskim razgovorima sa Indijom i Pakistanom, naglasio je potrebu da se „izbegne sukob koji bi mogao da dovede do tragičnih posledica“.

Američki državni sekretar Marko Rubio razgovarao je sa pakistanskim premijerom Šehbazom Šarifom i „naglasio potrebu da obe strane nastave da rade zajedno za mir i stabilnost u Južnoj Aziji“, navodi se u pakistanskom saopštenju.

Ranije je pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar rekao novinarima da je „veoma jasno stavio do znanja, u ime vlade i nacije, da Pakistan neće prvi pribeći bilo kakvom eskalacionom potezu. Međutim, u slučaju bilo kakvog eskalacionog poteza indijske strane, mi ćemo odgovoriti veoma oštro“.

Portparol Vojske, general-potpukovnik Ahmad Šarif, dodao je: „Ako misle da je agresija put napred, naša poruka je samo ovo: spremni smo, nemojte to testirati“.

Pakistan nije elaborirao „verodostojne obaveštajne podatke“ na koje se pozvao.

Pakistanci napuštaju Indiju

Rok za državljane Pakistana da napuste Indiju, sa izuzecima za one sa medicinskim vizama, prošao je u nedelju, ali mnoge porodice i dalje idu ka graničnom prelazu u gradu Atari u severnoj indijskoj državi Pendžab. Neki su stigli sami. Druge je policija deportovala.

„Ovde smo naselili naše porodice. Zahtevamo od vlade da ne iskorenjuje naše porodice“, rekla je Sara Kan, Pakistanka kojoj je naređeno da se vrati bez svog muža Aurangzeba Kana, koji ima indijski pasoš. Nosila je svoje dete staro 14 dana i rekla da živi u Kašmiru pod kontrolom Indije od 2017.

„Oni (indijske vlasti) su mi rekli da smo ilegalan i da treba da idemo“, rekla je Kan dok je čekala na indijskoj strani graničnog prelaza.

Ostale diplomatske mere su ukidanje viza i opoziv diplomata. Nju Delhi je suspendovao ključni sporazum o podeli vode sa Islamabadom i naredio zatvaranje granice s Pakistanom. Kao odgovor, Pakistan je zatvorio svoj vazdušni prostor za indijske avio-kompanije.

Indija je u večeras objavila zatvaranje svog vazdušnog prostora za sve pakistanske avione do 23. maja.
Prekogranična razmena vatre između vojnika pojačala se duž linije kontrole, de fakto granice koja razdvaja teritoriju Kašmira između dva rivala.

Indija i Pakistan su danas optužili jedni druge da su izazvali pucnjavu.

Pakistanski državni mediji rekli su da su indijske snage prekršile sporazum o prekidu vatre duž linije kontrole ispalivši vatru iz teškog naoružanja. Po Pakistanskoj televiziji, pakistanske trupe su uzvratile vatru pošto su bile napadnute tokom noći u sektoru Mandal u Kašmiru koji kontroliše Pakistan.

Indijska vojska je saopštila da je odgovorila na „neprovociranu“ vatru pešadijskog oružja iz Pakistana u sektorima Naušera, Sunderbani i Akhnoor u Kašmiru koji kontroliše Indija.

Ti slučajevi nisu nezavisno potvrđeni. Ranije su obe strane razmenjivale optužbe za otpočinjanje graničnih okršaja u regionu Himalaja.

Odbor indijske vlade za bezbednost, na čelu s premijerom Modijem, sastao se danas, što je drugi put posle napada.

Troje turista koji su preživeli napad, rekli su za Asošiejted pres da su naoružani ljudi izdvojili hinduiste i pucali na njih iz neposredne blizine. Među mrtvima su bili i nepalski državljanin i lokalni muslimanski instruktor jahanja ponija.

Ajšanja Dvivedi, čiji je muž ubijen, rekla je da je napadač prišao njoj i mužu i pozvao ga da recituje islamsku deklaraciju vere. Njen muž je odgovorio da je hinduista, a napadač mu je izbliza pucao u glavu, rekla je ona.

Poslanik u kenijskom parlamentu Čarls Ong’ondo Ver ubijen je danas iz vatrenog oružja u Najrobiju, preneli su lokalni mediji.

Prema izjavama svedoka, na njega su oko 19.30 po lokalnom vremenu pucala dvojica napadača na motociklu, prenosi sajt Citizen.digitalnews.

Jedan od napadača pucao je u poslanika iz blizine, nanevši mu smrtonosne povrede.

Kako se navodi, meta napadača bio je samo poslanik Ver, a njegov vozač nije povređen.

Ver je hitno prevezen u bolnicu u Najrobiju, ali je po prijemu proglašen mrtvim. Drugi detalji o incidentu za sada nisu poznati.