Šta su ukrajinski retki minerali i kako će SAD moći da ih koristi
Sjedinjene Američke Države i Ukrajina u sredu su potpisale sporazum o pristupu prirodnim resursima Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD. Američki geološki zavod smatra 50 minerala kritičnim (deficitarnim), uključujući retke zemne elemente, nikl i litijum. Kritični minerali su neophodni za industrije kao što su odbrana, visokotehnološki uređaji, vazduhoplovstvo i zelena energija, piše Rojters.
Ukrajina ima nalazišta 22 od 34 minerala koje je Evropska unija identifikovala kao kritične, prema ukrajinskim podacima, navodi Rojters.
To uključuje industrijske i građevinske materijale, fero legure, plemenite i obojene metale i neke retke zemne elemente.
Prema podacima ukrajinskog Instituta za geologiju, zemlja poseduje retke zemne elemente kao što su lantan i cerijum, koji se koriste u televizorima i rasveti; neodimijum, koji se koristi u vetroturbinama i baterijama za električna vozila; i erbijum i itrijum, čije se primene kreću od nuklearne energije do lasera.
Istraživanje koje finansira EU takođe pokazuje da Ukrajina ima rezerve skandijuma. Detaljni podaci su poverljivi.
Svetski ekonomski forum je saopštio da je Ukrajina takođe ključni potencijalni dobavljač litijuma, berilijuma, mangana, galijuma, cirkonijuma, grafita, apatita, fluorita i nikla.
Državna geološka služba je saopštila da Ukrajina ima jedne od najvećih potvrđenih rezervi litijuma u Evropi, procenjene na 500.000 metričkih tona.
Zemlja ima rezerve titanijuma, uglavnom smeštene u severozapadnim i centralnim regionima, dok se litijum nalazi u centru, istoku i jugoistoku.
Ukrajinske rezerve grafita, ključne komponente u baterijama električnih vozila i nuklearnim reaktorima, predstavljaju 20 odsto globalnih resursa. Nalazišta se nalaze u centru i zapadu.
Ukrajina takođe ima značajne rezerve uglja, iako je većina sada pod kontrolom Rusije na okupiranoj teritoriji.
Rudarski analitičari i ekonomisti kažu da Ukrajina trenutno nema komercijalno operativne rudnike retkih zemnih elemenata.
Kina je najveći svetski proizvođač retkih zemnih elemenata i mnogih drugih kritičnih minerala.
Šta znamo o sporazumu?
Dve zemlje su potpisale sporazum u Vašingtonu nakon višemesečnih, ponekad napetih pregovora, pri čemu je neizvesnost trajala do poslednjeg trenutka.
Sporazumom se uspostavlja zajednički investicioni fond za obnovu Ukrajine.
Paralelno, Tramp pokušava da obezbedi mirovno rešenje u trogodišnjem ratu Rusije u Ukrajini.
Ministar finansija SAD Skot Besent i prva potpredsednica ukrajinske vlade Julija Sviridenko uslikani su kako potpisuju sporazum na fotografiji koju je na X objavilo Ministarstvo finansija, koje je navelo da sporazum „jasno signalizira posvećenost Trampove administracije slobodnoj, suverenoj i prosperitetnoj Ukrajini“.
Sviridenko je napisala na X da sporazum predviđa da Vašington doprinese ovom fondu.
Takođe je rekla da sporazum predviđa novu pomoć, na primer sisteme protivvazdušne odbrane za Ukrajinu.
SAD se nisu direktno osvrnule na taj predlog.
Sviridenko je rekla da sporazum omogućava Ukrajini da „odredi šta i gde će vaditi“ i da njeno podzemlje ostaje u vlasništvu Ukrajine.
Sviridenko je rekla da Ukrajina nema dužničke obaveze prema Sjedinjenim Državama prema sporazumu, što je ključna tačka u dugotrajnim pregovorima između dve zemlje. Takođe je u skladu sa ukrajinskim Ustavom i kampanjom Ukrajine za pridruživanje Evropskoj uniji, rekla je ona.
Nacrt nije pružio nikakve konkretne garancije bezbednosti SAD za Ukrajinu, što je jedan od njegovih početnih ciljeva, naveo je Rojters.
Koji su ukrajinski resursi i dalje pod kontrolom Kijeva
Rat je izazvao veliku štetu širom Ukrajine, a Rusija sada kontroliše oko petine njene teritorije.
Najveći deo ukrajinskih nalazišta uglja, koja su pokretala njenu čeličnu industriju pre rata, koncentrisan je na istoku i izgubljen za Kijev.
Oko 40 odsto ukrajinskih resursa metala sada je pod ruskom okupacijom, prema procenama ukrajinskih tink-tenkova „Mi gradimo Ukrajinu“ i Nacionalnog instituta za strateške studije.
Od tada, ruske trupe su nastavile stalno da napreduju u istočnom Donjeckom regionu.
U januaru je Ukrajina zatvorila svoj jedini rudnik koksnog uglja izvan grada Pokrovska, koji moskovske snage pokušavaju da zauzmu.
Rusija je tokom rata okupirala najmanje dva ukrajinska nalazišta litijuma – jedno u Donjecku i drugo u Zaporoškoj oblasti na jugoistoku.
Kijev i dalje kontroliše nalazišta litijuma u centralnom Kirovogradskom regionu.
