Jozef Mengele, jedan od najokrutnijih nacističkih zločinaca, decenijama je živeo na slobodi u Južnoj Americi. Policijski dosije koji je do sada smatran nestalim otkriva kako je uspeo da izbegne pravdu.
Novinari redakcije nemačkoj javnog servisa MDR investigativ su tokom istraživanja došli do policijskog dosijea o nacističkom zločincu Jozefu Mengeleu, koji se do sada smatrao nestalim.
Dokumenta, koja očigledno potiču iz arhive argentinske savezne policije, sadrže osetljive podatke o Mengelovim boravcima posle Drugog svetskog rata – i dopunjuju dosadašnja saznanja o njegovom bekstvu i međunarodnoj poternici za njim. Prema informacijama redakcije MDR investigativ, dosije je iz arhive nestao 2002. godine.
Iz dokumenata se vidi da je Jozef Mengele u februaru 1959. planirao da uđe u Nemačku. U dosijeu se nalazi i odgovarajući zahtev upućen argentinskim vlastima – koji do sada nije bio poznat.
Ugledni istoričar i stručnjak za nacistički period, Bogdan Muzijal, detaljno je proučio kopije dosijea i ocenio ih kao autentične.
„Ovaj dosije proširuje naša dosadašnja saznanja. Pokazuje se da su pojedine države očigledno imale konkretnije informacije nego što se do sada pretpostavljalo.“
Mengele je 1959. hteo da doputuje u Nemačku, a da li je i bio – ne zna se
„Zanimljivo je to što je u februaru 1959. zatražio putovanje u Zapadnu Nemačku i to pod svojim pravim imenom. Znamo da su postojale glasine, znamo i da mu je otac tada bio bolestan. To se poklapa. I sada imamo potvrdu da je zaista nameravao da dođe kao Jozef Mengele. To pokazuje da se osećao sigurno. Rekao je – moj identitet je pravi, osećam se sigurno i idem čak u Nemačku da posetim oca.“
Do sada su postojala samo nepotvrđena svedočenja o tome, kaže Muzijal za MDR investigativ.
Na pitanje da li je Mengele zaista ponovo bio u Nemačkoj, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova je za MDR investigativ navelo da „nema informacije o tome da je Jozef Mengele zaista putovao u Saveznu Republiku Nemačku.“
Mengele u Aušvicu – selekcija i brutalni eksperimenti
Drugi svetski ratzavršio se pre 80 godina, u Evropi – 8. maja. To je bio i kraj Holokausta – ubistva šest miliona Jevreja. U središtu tog genocida nalazio se logor Aušvic-Birkenau, gde je ubijeno više od milion ljudi. U tom koncentracionom logoru Jozef Mengele je „radio kao lekar“.
Mengele je bio zadužen za selekciju – to znači da je birao među zatvorenicima ko će moći da radi ili da služi njegovim brutalnim medicinskim eksperimentima, odnosno da ostane u životu. Ostali su odmah ubijani u gasnim komorama.
Početkom 1945. Aušvic je oslobodila je Crvena armija.
Nedugo potom Mengele je nestao. Već u maju 1945. saveznici su za njim raspisali poternicu zbog masovnih ubistava.
Brojni nacistički zločinici su posle rata živeli u Južnoj Americi
Kao i mnogi drugi nacistički zločinci, iskoristio je haos posleratnog perioda i 1949. pobegao u Argentinu.
Brojni nacistički zločinci pobegli su u Južnu Ameriku. Argentina se – kao i mnoge zapadne države – rano fokusirala na borbu protiv komunizma. Nacisti su tada smatrani dobrodošlim saveznicima.
„Sve tadašnje (zapadne) vlade su primale nemačke naučnike. Pa i Argentina“, kaže Ariel Gelblung iz Centra „Simon Vizental“ u Buenos Airesu. Njegova organizacija širom sveta traga za nacističkim zločincima.
Do danas nije poznato da li je Mengele u Argentini zaista naučno radio. Finansijski je bio zbrinut – podržavala ga je imućna porodica. Živeo je komforno, u vili u jednom od najboljih delova Buenos Airesa. Nije bilo očiglednog razloga za bekstvo.
Ko je Mengeleu u Argentini dojavio da treba da beži?
Međutim, krajem pedesetih godina Mengele je navodno dobio informaciju da mu je neko na tragu. Bio je deo mreže bivših nacista koji su međusobno pomagali jedni drugima. Dok se on 1959. sklonio u Paragvaj, Adolf Ajhman – jedan od glavnih organizatora Holokausta – ostao je u Buenos Airesu.
To je za Ajhmana bilo kobno. Izraelska tajna služba Mosad ušla mu je u trag, otela ga i odvela u Izrael, gde je osuđen na smrt i pogubljen.
Jozef Mengele je, za razliku od njega, nastavio da živi na slobodi – prvo u Paragvaju, a zatim u Brazilu.
Redakcija MDR Investigativ imala je uvid u dokumente kod jednog kolekcionara i uspela da ih fotografiše.
„Ovi dokumenti potiču iz arhive argentinske policije. Ovde je zapisano kako su se stvari zaista odvijale – sa tačnim činjenicama i datumima“, kaže kolekcionar koji želi da ostane anoniman.
Prema saznanjima redakcije MDR Investigativ, dosije je nestao pre više od 20 godina. Zašto je toliko dugo bio sakriven? Policija je, kako tvrdi profesor Danijel Fajerštajn sa Centra za proučavanje genocida u Buenos Ajresu, pokušavala da zaštiti samu sebe.
„Pre nego što je Ajhman bio otet, Nemačka je po prvi put poslala informacije Argentini i tražila izručenje Jozefa Mengelea.“ Ali kada su argentinske snage bezbednosti stigle, Mengele je već bio u bekstvu.
„Upozoren je čak dva puta“, kaže Fajerštajn. Sumnja se da su dojave potekle iz samih policijskih krugova. Pokrenuta je interna istraga. „Ta interna istraga je bila tajna i uklonjena je iz zvaničnih dosijea.“
Odnos nemačkih vlasti prema Mengeleu
U raznim arhivama u Buenos Ajresu, kako navodi MDR Investigativ – ne postoje kopije pronađenog policijskog dosijea. Međutim, identični delovi teksta pojavljuju se u drugim dokumentima – što potvrđuje njegovu autentičnost.
Iz dokumenata nemačkog Ministarstva spoljnih poslova proizlazi da je Nemačka tek krajem 1959. Argentini uputila zahtev za Mengeleovo izručenje. Tri godine ranije, Mengele je pod svojim pravim imenom podneo zahtev za pasoš u nemačkoj ambasadi.
Argentinska policija, je očigledno znala gde se Mengele nalazi. Iz dosijea se takođe vidi da je argentinska policija još u januaru 1960. bila obaveštena da je Mengele pobegao u Paragvaj.
„Zanimljivo je da je Argentina znala gde se nalazi. Ni ja to nisam znao“, kaže istoričar Musial.
Još iste godine Mengele je pobegao dalje – u Brazil. Iz dosijea proizlazi da je brazilska policija još od 1963. od argentinskih vlasti tražila sve podatke o Mengeleu – uključujući otiske prstiju i fotografije. To ukazuje da je policija imala konkretne sumnje da se Mengele nalazio na teritoriji Brazila.
Šta su u to vreme znale nemačke vlasti? Spoljna obaveštajna služba BND sarađivala je sa Mengeleovim pomagačima – a do danas dozvoljava uvid u vrlo ograničen broj dokumenata.
Na upit redakcije MDR Investigativ, BND odgovara: „U uvid u spise o (…) ratnim zločincima i osobama optuženim za nacističke zločine u Južnoj Americi već su imali naučnici i medijski radnici. Ne može se unapred reći kada će koji dokumenti biti dostupni javnosti (…).“
Kritičari i danas zameraju nemačkoj državi da je vrlo malo radila na razotkrivanju saradnje i veza sa nacističkim zločincima – ili čak da je potpuno zakazala.
S tim se ne slaže istoričar Musial: „Zakazati bi značilo da je država zaista htela da ih goni. A u slučaju Mengelea se vidi da te volje uopšte nije bilo.“ Zato, tvrdi on, država nije zakazala. „Naprotiv – bila je uspešna. Jer njen cilj je zapravo bio: ne goniti.“
Mengele je do smrti 1979. živeo pod lažnim imenom u Brazilu. Njegov grob otkriven je 1985.
Ovaj ponovo pronađeni policijski dosije otvara nova pitanja – o saučesništvu Argentine, Brazila i Nemačke i odnosu prema jednom od najokrutnijih nacističkih zločinaca.
