Od "za jedan dan" do "za prvih 100 dana" ili "šest meseci" - uveravanja američkog predsednika Donalda Trampa da može brzo da napravi dogovor i okonča rat u Ukrajini sudarila su se sa zidom realnosti. Spremni na pregovore bez prethodnih uslova, poručuju sada i Moskva i Kijev - no zahtevi prvih i crvene linije drugih su sukobljene.

Politikolog i saradnik Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju Maksim Samorukov misli da „Rusija želi da produži pregovore što je duže moguće“.

„Jer prekid vatre ako se dogovori odgovaraće Ukrajini, jer Rusija danas ima prednost na bojištu, ali proces pregovora koristi sam po sebi Rusiji. Pregovori dok traju, naime podrivaju podršku Amerike, sprečavaju Vašington da pruža dodatnu finansijsku pomoć i stvaraju nove probleme u odnosima između Evrope i SAD. Putin i Kremlj su pre svega zainteresovani da pregovori traju što duže moguće, a u tom cilju moraju da pokažu nekakvu dobru volju, da saopštavaju prekid vatre, nude sitnije ustupke, da se dogovore o pregovorima bez preduslova“, kaže Samorukov.

Politikolog i novinar Boris Varga smatra da „Putin primenjuje taktiku toplo-hladno“.

„Pristaje na Trampov mir, ali ne popušta, već vrši pritisak. Poruka Putina je dajte mi šta želim ili ćete imati još više ljudskih žrtava u Ukrajini. Putin ne može da zaustavi rat dok ne stavi pod kontrolu oblasti koje je anektirao, i zbog kojih je menjao ustav Ruske Federacije“, kaže on.

• Izuzetno opasan presedan: Kakve rizike predstavlja priznanje aneksije Krima?
• Hiljade demonstranata na ulicama Njujorka protiv Trampa

Varga dodaje da je to „glavna teza ovih mirnovnih pregovora“.

„Putin ne može da zaustavi rat dok ne stavi pod kontrolu oblasti koje je anektirao. Kao i u slučaju posle aneksije Krima, Putin je i tad čekao osam godina, merio kako dalje i ponovo udario, tako će udariti ponovo. Dok ne kontroliše ono što je stavio u ustav, Putin je gubitnik“, kaže Varga.

Samorukov smatra da je „glavni cilj ovih pregovora za Rusiju da izoluje pitanje Ukrajine od drugih pitanje u njihovim odnosima, pre svega sa Amerikom, ali i sa celim zapadom“.

„Rusija želi da pokaže da je spremna da obnovi barem delimičnu saradnju sa SAD i da ubedi Vašington da Ukrajina ne bi trebalo da bude jedino pitanje u odnosima dve zemlje. Rusija vodi te pregovore da pokaže sadašnjem američkom rukovodstvu da je konstruktivna sila i da Amerika može da ima odnose sa Rusijom“, kaže Samorukov.

Govoreći o Trampovoj izjavi da može da se povuče, Samorukov kaže da je „to bila pretnja Amerike, uperena prema Ukrajini“.

Rusiji to nije pretnja, već godinama Rusija insistira da SAD ne bi trebalo uopšte da se bave ukrajinskom krizom, to je jedan od ciljeva Rusije da u ovom ratu izguraju SAD izvan tog regiona, izvan istočne Evrope“, kaže on.

Varga misli da je to bila „poruka pritiska, ne samo na Evropljane, Ukrajinu, nego na Putina“.

„Putinu je američki predsednik unikatna šansa da okonča rat kako on misli da može. Tramp i Putin na tlu mirovnih pregovora dogovaraju i poslovne aranžmane. Gorko iskustvo sa Avganistanom govori da možda i nije prazna pretnja, moglo bi da bude američko povlačenje, Putin bi mogao steći opasnu prednost na bojnom polju“, kaže on.

Poljska je predstavila novi nacionalni plan kojim osigurava da ima jaču vojsku od bilo kog svog suseda.

„Naša vojska mora biti sposobna da odbije svaku pretnju,“ rekao je u petak premijer Donald Tusk, najavljujući „Pjastovsku doktrinu“, nazvanu po vladarskoj dinastiji koja je osnovala poljsku državu, prenosi britanski The Telegraph.

Tusk je takođe rekao da će plan imati tri glavna cilja: da Poljska ima „najjaču vojsku u regionu, najjaču ekonomiju u regionu i snažnu poziciju u Evropskoj uniji.“

„Spremni smo da izgradimo najjaču vojsku u ovom delu sveta. Radimo to zajedno, bez obzira na naša uverenja,“ dodao je Tusk.

Premijer nije precizirao šta podrazumeva pod „najjačom vojskom“ ili „najjačom ekonomijom“, niti je bilo jasno da li smatra da Varšava treba biti vojno jača i od Rusije, sa kojom deli granicu dugu 210 kilometara.

„Postoji određena doza strateške neodređenosti oko onoga što Poljska želi – puštaće Ruse da nagađaju,“ rekla je Natali Vogel, naučna saradnica Instituta za proučavanje Intermarijuma (IWP Center for Intermarium Studies).

Poljska vojska treća po veličini u NATO-u

Poljska, koja izdvaja 4,7% svog BDP-a na odbranu, već ima treću najveću vojsku unutar NATO-a, zahvaljujući brzom programu ponovnog naoružavanja kojim je broj vojnika udvostručen u samo deset godina.
Tusk je izjavio da će nova doktrina dodatno učvrstiti prozapadnu orijentaciju zemlje.

Istorijsko nasleđe i politička poruka

„Stavljajući krunu na svoju glavu, Boleslav Hrabri je proglasio da kraljevstvo Poljske postaje deo Zapada – Zapada kao političke zajednice, zajednice vrednosti, zajednice vere,“ rekao je Tusk okupljenima na svečanosti u Gnjeznu, povodom obeležavanja 1000. godišnjice krunisanja prvog poljskog kralja.

„Ovaj izbor, stalno obnavljan, ponekad osporavan od strane naših neprijatelja, ponekad osporavan i od strane nekih u Poljskoj, zahteva stalan trud – i još uvek je, i uvek će biti, aktuelan,“ dodao je premijer.

Češki predsednik Pavel: Tramp gura mir po svaku cenu bez obzira na posledice po Evropu
Izuzetno opasan presedan: Kakve rizike predstavlja priznanje aneksije Krima?

Psihološki rat i politički obračun

Vogel smatra da su reči poljskog premijera „visok nivo psihološkog ratovanja“, s ciljem da pokažu da su Poljaci sposobni da brane istočno krilo NATO-a, uključujući baltičke države, od ruske invazije.
Dodala je da je ovakva „oštrija“ retorika takođe usmerena na suzbijanje pretnje desničarske opozicione stranke Pravo i pravda pred ovogodišnje predsedničke izbore.

Ekonomski uspon Poljske

Tuskov poziv da Poljska postane ekonomska sila objavljen je istog dana kada je indeks Varšavske berze (WIG) prvi put premašio 100.000 poena – simboličnu prekretnicu koja odražava kontinuirani ekonomski rast zemlje.

Poljska domaćinstva od 2023. godine ostvaruju veće prihode od španskih, a neka predviđanja pokazuju da će do 2030. godine prestići i britanska domaćinstva.

Špansko ministarstvo unutrašnjih poslova proglasilo je vanredno stanje nakon današnjeg nestanka struje u celoj zemlji.

Ministarstvo je dodalo da će se vanredno stanje primeniti u regionima koji to zatraže. Nestancima struje pogođeni su milioni ljudi, kao i ključne industrije poput prometa i telekomunikacija.

30.000 policajaca biće raspoređeno širom Španije

Dok sunce zalazi, ministarstvo unutarnjih poslova saopštilo je da raspoređuje 30.000 policajaca radi održavanja bezbednosti.

Biće raspoređeni širom zemlje, dodalo je ministarstvo.

Maroko pomaže Španiji

Marokanska nacionalna elektroprivreda (ONEE) spojila je svoju mrežu sa španskom putem dva postojeća dalekovoda preko Gibraltarskog moreuza, nakon što je primila zahtev od firme Red Eléctrica Española (REE) za uspostavljanje usluge putem interkonekcije između dveju zemalja, izveštava El Pais.

Portugalci kažu da hakerski napad nije uzrok nestanka struje

Portugalski mrežni operater REN objavio je u ponedeljak da "nema informacija" da su masovni prekidi u snabdevanju električnom energijom, koji su pogodili Pirinejsko poluostvo, uzrokovani kibernetičkim napadom.

Pala stranica portugalske vlade

Veb stranica portugalske vlade, portugal.gov.pt, trenutno ne radi i prikazuje poruku o grešci koja glasi: "Vladini portal trenutno nije dostupan. Pokušaćemo uskoro da vratimo uslugu", prenosi Indeks.

Libijski general Ali Ramadan al Rajani ubijen je danas u napadu neidentifikovanih naoružanih ljudi na njegov dom u Tripoliju, saopštile su tamošnje vlasti.

Šef vlade nacionalnog jedinstva koju su priznale UN, sa sedištem u Tripoliju, osudio je ubistvo generala u njegovom domu u južnim predgrađima libijske prestonice.

„Sa dubokom tugom oplakujem smrt brigadnog generala Alija Ramadana el-Rajanija, koji je danas poginuo braneći svoj dom od grupe kriminalaca“, rekao je šef vlade Abdelhamid Dbeibah.

Veoma malo detalja je preneto o okolnostima napada, uključujući broj ili identitet napadača i njihove motive.

Dbeibah je rekao da je „naložio vojnom tužilaštvu da pokrene hitnu i iscrpnu istragu kako bi se utvrdile činjenice o tom gnusnom zločinu i identifikovali odgovorni i njihovi motivi“.

Prema pisanju libijskih medija, general Al Rajani je ubijen u napadu na njegov dom, a prema rečima očevidaca, general je ubio trojicu napadača.

Od smrti Moamera Gadafija 2011. godine, Libijom upravljaju dve rivalske vlade – Vlada nacionalnog jedinstva Abdelhamida Dbeibaha na zapadu Libije koju priznaju UN, a druga je na istoku i nju podržava maršal Halifa Haftar.

U zamenu za mirovni sporazum između Moskve i Kijeva, vlada SAD bi možda mogla da prizna rusku kontrolu nad Krimom. Kako Ukrajina reaguje na to? I šta kažu stručnjaci?

Sjedinjene Američke Države navodno su poslale svojim evropskim saveznicima poverljiv dokument koji sadrži predloge za primirje u ratu Rusije protiv Ukrajine.

Jedna od ključnih tačaka je, kako se navodi, priznanje ruske kontrole nad ukrajinskim poluostrvom Krim, koje je Moskva anektirala 2014. godine. Tu informaciju su prvo preneli agencija Blumberg, američka televizija CNN, uticajni dnevnik Vašington post i ekonomski list Vol strit žurnal.

Prema tim izveštajima, Amerikanci su od Ukrajine očekivali odgovor do 23. aprila. Međutim, pre toga je sastanak visokih diplomata u Londonu iznenada sveden na savetodavni nivo, nakon što su predstavnici Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Ukrajine otkazali učešće.

Ni američki ministar spoljnih poslova Marko Rubio nije prisustvovao sastanku. Do tada je američki predsednik Donald Tramp izbegavao da potvrdi ili demantuje izveštaje o mogućem priznanju Krima kao ruske teritorije.

Kako reaguje Ukrajina?

Tokom više od jedanaest godina od nezakonite aneksije, krimsko pitanje često je bilo tema u medijima. Ovoga puta, međutim, zvanični Kijev nije žurio da komentariše izveštaje. Jedan od prvih koji je reagovao bio je predstavnik krimskih Tatara, Refat Čubarov.

On je za Radio Slobodu izjavio da Trampova administracija pokušava da testira ukrajinsko rukovodstvo sa svojim porukama o teritorijalnim ustupcima, bez kojih navodno rat ne može biti okončan niti se može postići trajni mir.

Nešto kasnije, reagovao je i kabinet ukrajinskog predsednika. Kijev nije razgovarao sa SAD o priznanju Krima kao dela Rusije i ne slaže se sa tim, izjavio je predsednikov savetnik Sergej Leščenko na ukrajinskoj televiziji.

• Objavljen papin testament: Ostavio zavet za mesto sahrane
• Hiljade demonstranata na ulicama Njujorka protiv Trampa

Predsednik Volodimir Zelenski je očigledno želeo da stavi tačku na tu diskusiju. Na pitanja novinara, on je 22. aprila uveče u Kijevu naglasio da Ukrajina neće priznati rusku okupaciju Autonomne Republike Krim, jer bi to bilo kršenje ukrajinskog ustava. „Krim nije predmet rasprave“, naglasio je i ponovio da je poluostrvo ukrajinska teritorija. Tramp je izjavu ukrajinskog predsednika nazvao „veoma štetnom za mirovne pregovore sa Rusijom“. „Ako želi Krim, zašto se nisu borili za njega pre jedanaest godina, kada je bez ispaljenog metka predat Rusiji?“, napisao je Tramp 23. aprila na svojoj mreži „Trut soušal“.

Rizici priznanja aneksije Krima

Američki Robert Lansing institut za globalne pretnje i demokratiju (RLI) u analizi navodi nekoliko rizika koje bi priznanja aneksije Krima imalo za međunarodni poredak. Prema toj analizi, to bi značilo „fundamentalnu promenu u američkoj spoljnoj politici i raskid sa višedecenijskim pravnim principima u odbrani teritorijalnog integriteta“. Stručnjaci instituta ističu:

Prvo, priznanje aneksije Krima bio bi strateški udarac međunarodnim normama. To bi potkopalo princip teritorijalnog integriteta utvrđen međunarodnim pravom i oslabilo pravni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata. Takođe bi ohrabrilo druge autoritarne države, poput Kine ili Turske, da se upuste u teritorijalni revizionizam.

Drugo, to bi dovelo do otuđenja između saveznika unutar zapadnog bloka. Ukrajina bi takav korak smatrala izdajom, a posebno bi ga članice NATO i EU iz Istočne Evrope doživele kao kapitulaciju pred ruskom agresijom.

Treće, takav korak imao bi uticaj na američku unutrašnju politiku. Izazvao bi reakciju obe stranke i postavio pitanje stvarnih motiva Donalda Trampa, naročito u svetlu spekulacija o njegovim dugogodišnjim vezama sa Moskvom.

RLI takođe upozorava da bi priznanje aneksije Krima ozbiljno narušilo kredibilitet američke podrške demokratiji i vladavini prava širom sveta. Pogotovo u zemljama koje su podložne autoritarnom pritisku.

„Izuzetno opasan presedan“

Ukrajinski politikolog Volodimir Fesenko deli to mišljenje. U razgovoru za DW, rekao je da je Krim „crvena linija“ i da je njegov gubitak „apsolutno neprihvatljiv za Ukrajinu“. Pravno priznanje aneksije Krima stvorilo bi „izuzetno opasan presedan“. I to ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet, ako se uzmu u obzir pretenzije Narodne Republike Kine prema Tajvanu i drugde. Fesenko smatra da degradacija londonskog sastanka pokazuje da su američki predlozi o kojima su mediji izveštavali efikasno odbačeni i da se više neće sprovoditi.

Andraš Rac iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) takođe ne očekuje brz proboj u diplomatiji. „Nije iznenađujuće što je ukrajinska strana odbila američki predlog“, kaže on. Jer, to bi od Kijeva zahtevalo zvanično priznanje aneksije Krima, kao i faktički odustajanje od teritorije koju trenutno drži Rusija, navodi politikolog.

Nakon što je sastanak u Londonu očigledno propao, posmatrači sada spekulišu o tome koji će kurs Vašington zauzeti. Američki potpredsednik DŽ. D. Vens je 23. aprila izjavio da i Ukrajina i Rusija moraju da se odreknu dela teritorije koju svaka strana trenutno kontroliše. SAD su Rusiji i Ukrajini iznele „veoma jasan predlog“. Vens je upozorio: „Sada je vreme da kažu ’da’, ili pak da se SAD povuku iz ovog procesa.“

Češki predsednik Petr Pavel osudio je danas to što, kako je rekao, SAD vrše mnogo veći pritisak na Ukrajinu nego na Rusiju i ocenio da američki predsednik Donald Tramp nastoji da dogovori mir po svaku cenu, bez obzira koliko će to koštati Ukrajinu i Evropu.

„To što je sada na stolu, nagoveštava pre nastojanje da se sklopi mir, bilo kakav, kako bi Donald Tramp mogao da obznani da mu je pošlo za rukom da dogovori mir, bez obzira koliko će biti povoljan po Ukrajinu i kakve posledice će imati po Evropu“, kazao je češki predsednik tokom obilaska Regiona Hradec Kralove na istoku zemlje.

• Hiljade demonstranata na ulicama Njujorka protiv Trampa
• Evropa između dve vatre: Trampov rat tera EU da radi ono što je doskora bilo nezamislivo

On je kritikovao Trampa i njegov tim da daleko veći pritisak vrše na Ukrajinu, i upozorio da ukoliko Rusija iz rata izadje ojačana i uverena da se agresija isplati, Evropa može da računa da se „pretplatila“ na slične probleme u budućnosti.

„Od početka zastupam stav da je za mir nužan kompromis. Ali on ne bi smeo da bude ultimatum Ukrajini i nagradjivanje agresora. Mir koji se dogovori bi trebalo da bude što pravedniji za Ukrajinu“, rekao je Pavel.

Predsednik Češke takodje je upozorio da ukoliko mirovni sporazum i bude sadržao neke teritorijalne ustupke da oni ne smeju da budu trajni.

„Ako se dogovore neki teritorijalni ustupci oni bi mogli da budu prihvaćeni samo kao privremeno rešenje, ne kao trajno pravno odobravanje stanja da okupirane teritorije postanu legitimno ruske“, kazao je Pavel.

On je najavio da će se sastati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na samitu Inicijative tri mora u Varšavi početkom sledeće nedelje, kako bi razgovarali o mogućem mirovnom kompromisu koji bi bio prihvatljiv za Ukrajinu i o potrebama za municijom i oružjem.

SAD su spremne da predlože Evropi da prizna Krim kao ruski kada se zvaničnici sastanu u sredu u Londonu radi razgovora o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, piše danas ruska agencija TASS pozivajući se na pisanje Vašingtona posta i njegove izvore.

Prema izveštaju, predlog će biti deo mogućeg mirovnog sporazuma, a Vašington će takođe predložiti da se sadašnja linija fronta zamrzne.

List navodi da su SAD prošle nedelje u Parizu predstavile svoje predloge Ukrajini. Oni uključuju da Vašington formalno prizna Krim kao rusku teritoriju i da na kraju ukine sankcije Rusiji prema budućem sporazumu. Zauzvrat, Moskva bi okončala neprijateljstva u Ukrajini u vreme kada ruska vojska ima zamah na bojnom polju i značajne prednosti, navodi TASS.

Ukrajinska delegacija protumačila je predlog kao „konačnu ponudu Vašingtona pre nego što razmotri odustajanje od mirovnog procesa“, citira TASS pisanje Vašington posta.

Očekuje se da će francuski, britanski i nemački pregovarači insistirati na tome da svaki dogovor uključuje „bezbednosne garancije i programe posleratne rekonstrukcije, možda delimično plaćene zamrznutom ruskom imovinom“, navodi list.

Evropski i ukrajinski zvaničnici su privatno priznali kako je malo verovatno da će Kijev u skorije vreme povratiti kontrolu nad teritorijama pod ruskom kontrolom, navodi se u izveštaju.

Prema agenciji Blumberg, Vašington je svojim saveznicima izneo preliminarne predloge o ukrajinskom rešenju na sastanku delegacije Kijeva sa predstavnicima zapadnih zemalja u Parizu 17. aprila. Među njima su odustajanje od razgovora o NATO aspiracijama Ukrajine i ublažavanju sankcija Rusiji.

Predlozima je predviđeno i da Rusija zadrži kontrolu nad svim teritorijama koje je kontroliše.

Papa Franja je u testamentu, sačinjenom 29. juna 2022. godine, ostavio zavet da njegovo poslednje počivalište bude bazilika Svete Marije Velike, objavljeno je večeras u Vatikanu.

„Osećajući približavanje sumraka svog zemaljskog života, i sa čvrstom nadom u večni život, želim da iznesem svoje poslednje želje isključivo u pogledu mesta moje sahrane. Tokom celog života, i tokom svešteničke i episkopske službe, uvek sam se poveravao Majci Gospoda, Presvetoj Devi Mariji. Iz tog razloga molim da moji posmrtni ostaci počivaju – čekajući dan Vaskrsenja – u Papskoj bazilici Svete Marije Velike“, navodi se u papinom testamentu.

Želim da se moj poslednji ovozemaljski put završi upravo u ovoj drevnoj marijanskoj svetinji, gde bih se uvek zaustavljao da se pomolim na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja, poverljivo poveravajući svoje namere Prečistoj Majci i zahvaljujući na njenoj blagoj i materinskoj brizi, potučio je papa Franja.

On je detaljno zamolio kako da se pripremi njegov grob „u niši za sahranu u bočnom prolazu između Pavlinske kapele (Kapela Salus Populi Romani) i Sforca kapele bazilike“.

„Grobnica treba da bude u zemlji; jednostavan, bez posebne ornamentike, sa samo natpisom: Franciscus“, posednja je papina želja.

„Troškovi pripreme sahrane biće pokriveni sumom koju je obezbedio dobrotvor, koji sam organizovao da bude prebačen u Papsku baziliku Svete Marije Major. Dao sam neophodna uputstva u vezi sa tim kardinalu Rolandasu Makrickasu, vanrednom komesaru Liberijske bazilike“, objavio je Vatikan njuz navode iz papinog testamenta.

„Neka Gospod podari pristojnu nagradu svima onima koji su me voleli i koji nastavljaju da se mole za mene. Stradanje koje je obeležilo poslednji deo mog života, prinosim Gospodu, za mir u svetu i za bratstvo među narodima“, poručio je papa u testamentu sačinjenom 29. juna 2022. godine.