„U egzilu od 1979. godine“: Ko je Reza Pahlavi, koji je pozvao iranski narod na ustanak?
„Moji sunarodnici, Islamska Republika je stigla do svog kraja i u procesu je kolapsa“, poručio je juče na društvenim mrežama Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, pozvavši iranski narod na ustanak.
„Ono što je počelo je nepovratno. Budućnost je svetla i zajedno ćemo okrenuti stranicu istorije“, naglasio je on.
Pahlavi je u videu na društvenoj mreži Iks rekao da je „potreban totalni ustanak da bi se zauvek okončala ova kolektivna noćna mora“, prenele su agencije.
„Sada je vreme da se ustane, vreme je da vratimo Iran svi zajedno. Ne brinite o danu nakon pada Islamske republike. Iran neće ući u period nestabilnosti ili građanskog rata“, poručio je Pahlavi usred sukoba Irana i Izraela koji je danas ušao u šesti dan - piše Danas.
Ko je Reza Pahlavi?
Reza Pahlavi je najstariji sin svrgnutog lidera Irana Mohameda Reze Pahlavija. Živi u egzilu od 1979.
Zagovara principe slobode, demokratije i ljudskih prava za svoje sunarodnike.
Osnivač je i vođa Nacionalnog saveta Irana, opozicione grupe u egzilu, i istaknuti je kritičar vlade Islamske Republike Iran, navodi se na Wikipedia.
Kako piše na njegovoj veb-stranici, poziva na uspostavljanje sekularne demokratije u Iranu i kritikuje ugnjetavanje iranskog naroda.
Apelovao je na promenu režima kroz nenasilnu građansku neposlušnost i na slobodan i otvoren referendum o novoj vladi Irana.
Rođen je u Teheranu 1960. Na Vikipediji se navodi da je šah (persijski naziv za kralja) nakon njegovog rođenja pomilovao 98 političkih zatvorenika, a vlada je proglasila smanjenje poreza na dohodak za 20 odsto.
Zvanično je proglašen za prestolonaslednika Irana 1967. u vreme krunisanja njegovog oca. Iran je napustio sa samo 17 godina da bi prošao obuku za letenje mlaznim lovcima Ratnog vazduhoplovstva SAD u vazduhoplovnoj bazi Ris u Labaku, u Teksasu.
U međuvremenu je uspostavljanje klerikalnog režima u Iranu sprečilo njegov povratak u rodnu zemlju, te je 1980. s porodicom došao u Egipat.
Tokom prvih godina u egzilu, nastavio je i završio visoko obrazovanje sa diplomom političkih nauka na Univerzitetu Južne Kalifornije.
U mladosti bio vatreni obožavalac fudbala. Pored persijskog, tečno govori francuski i engleski.
Za vreme iransko-iračkog rata dobrovoljno se prijavio da služi vojsci svoje zemlje kao pilot borbenog aviona, ali ga je klerikalni režim odbio, navodi se na njegovoj veb-stranici.
Kada je jednom prilikom bio upitan za veroispovest, stoji na Vikipediji, rekao je da je „to privatna stvar, ali ako baš morate da znate, ja sam, naravno, po obrazovanju i uverenju šiitski musliman. Ja sam čovek velike vere.“
Sa Jasmin Etemad-Amini, s kojom se venčao 1986. ima tri ćerke. Pošto veruje u jednaka prava muškaraca i žena, izjavio je da su Nur, Iman i Fara, redom, njegove naslednice.
Njegova supruga je diplomirala na političkim naukama na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, a kasnije je doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington.
Godine 1991. je bila jedan od osnivača Fondacije za decu Irana, koju je kao direktorka vodila 23 godine.
Zagovornica je demokratskog pokreta u Iranu, te se pojavljivala na prodemokratskim skupovima, događajima i panelima u mnogim gradovima tokom godina.
