„Šta se dešavalo sa vakcinama, dešava se danas sa oružjem“: Berliner Cajtung oštro o presudi suda EU protiv Ursule fon der Lajen
Tri godine je bilo potrebno da jedan sud Evropske unije utvrdi ono što je očigledno: SMS poruke koje je Ursula fon der Lajen razmenjivala sa direktorom kompanije Fajzer, Albertom Burlom, u vezi sa najvećim ugovorom o vakcinama u istoriji EU, jesu relevantne i javnost ima pravo da ih vidi, piše Berliner Cajtung u tekstu koji je posvećen današnjoj presudi Suda EU protiv predsednice Evropske komisije.
Još od početka krize izazvane koronavirusom, predsednica Evropske komisije suočava se s optužbama da je od američke kompanije Fajzer kupila prevelike količine vakcina po previsokim cenama, kao i da je sakrila tekstualne poruke.
Fon der Lajen je stalno isticala da SMS poruke nisu zvanični dokumenti i da se u njima nije radilo o ugovorima.
Komisija je takođe izjavila da su poruke Ursule fon der Lajen u međuvremenu „obrisane“ – postupak koji bi u svakoj administraciji bar pokrenuo istragu. Međutim, u Briselu to godinama nije bila tema, piše berlinski list.
Ko zna šta će sada smisliti Evropska komisija kako bi izbegla da da na uvid SMS poruke. Ako one ipak budu objavljene, konačno će moći da se sprovede preko potrebna istraga.
U aferi nazvanoj „Fajzergejt“ biće, između ostalog, potrebno razjasniti da li je Ursula fon der Lajen postupala samoinicijativno i da li je naručeno previše vakcina, i to po previsokoj ceni. To se na kraju može videti jedino iz ugovora o vakcinama.
Komisija tvrdi da su svi ti ugovori u međuvremenu objavljeni. Međutim, prvo su mediji i Evropski parlament morali izvršiti ozbiljan pritisak da bi se to desilo. A drugo – ključni delovi ugovora su zacrnjeni.
Evropska komisija ne želi transparentnost
Odbijanje Evropske komisije da obezbedi transparentnost otkriva mnogo više nego što bi želeli da priznaju. Ko pregovara o 1,8 milijardi doza vakcina, sa pretpostavljenom cenom od 20 evra po dozi ili više, ne radi to u privatnom svojstvu, već u ime oko 450 miliona građana EU.
Radi se o njihovom novcu (više od 35 milijardi evra) i njihovom zdravlju.
Ursula fon der Lajen za sada nije pred sudom. Sve optužbe do sada nisu imale posledica po bivšu ministarku odbrane Nemačke, koja je već bila umešana u ranije afere.
Inače, i u „aferi sa savetnicima“ iz njenog vremena u Berlinu radilo se opet o nestalim SMS porukama.
Ko sada misli da je afera sa Fajzer bila izuzetak u istorijski vanrednoj situaciji – vara se.
Jer upravo isti obrazac sada ponovo vidimo u sveobuhvatnoj militarizaciji na nivou EU. Brisel planira da do 2030. godine uloži oko 800 milijardi evra u evropsku odbrambenu industriju.
U planu su zajedničke nabavke municije, nove fabrike oružja i direktni ugovori sa industrijom. I ovde nedostaje transparentnost, kontrola i javna rasprava.
Ostaje nejasno ko odlučuje o tome kako će se postavljati prioriteti i na kojoj pravnoj osnovi će se ta sredstva dodeljivati.
Istovremeno se ukidaju pravila poput ograničenja zaduživanja, koja su decenijama smatrana nepovredivim kada se radilo o ulaganjima u socijalni sektor i zdravstvo.
Ako se u slučaju pregovora o vakcinama stiče utisak da je Ursula fon der Lajen tajnim dogovorima praktično obezbedila Fajzeru monopol, onda se s punim pravom postavlja hitno pitanje: hoće li se isti takav pristup ponoviti i u odbrambenoj industriji?
Upozoravajući signal za budućnost EU
Skandal oko ugovora o vakcinama nije samo jedno poglavlje prošle pandemijske politike, već upozorenje za budućnost Evropske unije.
Ko polaže pravo na legitimitet, mora da obezbedi transparentnost. Ko želi poverenje, mora da polaže račune. A ko želi da vodi u demokratiji, mora biti spreman da bude podložan kontroli – posebno kada je reč o iznosima od više milijardi evra.
Zato je Evropskoj uniji hitno potreban obavezujući i proverljiv sistem transparentnosti kod velikih ugovora i to odmah. U suprotnom, od često pominjane evropske solidarnosti neće ostati ništa drugo do niz poruka u četu između predsednice i farmaceutskog direktora – koje niko više ne može da pročita.
Činjenica da je tužbu za objavljivanje SMS poruka još pre tri godine pokrenuo jedan strani medij – Njujork tajms, takođe mnogo govori o stanju medijskog pejzaža u Nemačkoj i Evropi. I tu je neophodan zaokret – štampa mora ponovo da izveštava kritički i nezavisno, zaključuje Berliner Cajtung.
