Džordž Orvel - tvorac dva možda najvažnija dela dvadesetog veka
Imao je težak i tragičan život. Napisao je možda najvažnije romane 20. veka.
Džordž Orvel, pravo ime Erik Artur Bler, rođen je 25. juna 1903. u indijskom gradu Motihari, a umro je 21. januara 1950. u Londonu. Njegova porodica je pripadala britanskoj srednjoj klasi, prenosi Index.hr.
Otac, Ričard Volmsli Bler, bio je zaposlen u britanskoj kolonijalnoj službi, dok je njegova majka, Ida Mejbl Bler, bila ćerka francuskog trgovca drvetom.
Kada je Erik imao samo godinu dana, majka ga je sa sestrama odvela u Englesku, dok je otac ostao da radi u Indiji. Porodica je živela skromno, oslanjajući se na male prihode od očevog posla.
Orvel je bio veoma inteligentno dete, ali nije uživao privilegije svojih bogatih školskih drugova. Kao stipendista, pohađao je prestižne škole poput Sent Kiprijans i Itona. Tokom školovanja, često je bio žrtva društvene diskriminacije i poniženja zbog skromnih sredstava, što je kasnije uticalo na njegovo razumevanje klasnih podela.
Život u Burmi i povratak u Evropu
Sa 19 godina, pridružio se Indijskoj carskoj policiji u Burmi, gde je služio pet godina. Tokom ovog vremena, Orvel je bio svedok brutalnosti kolonijalne vladavine, što je kod njega izazvalo dubok moralni sukob. Napustio je službu 1927. godine i odlučio da se posveti pisanju.
Ovo iskustvo je značajno oblikovalo njegove političke stavove protiv imperijalizma, što se ogleda u eseju „Vešanje“ i romanu „Burmanski dani“.
Godine 1936, Orvel se oženio Ajlin O’Šonesi, koja je bila veliki pristalica njegove karijere. Par nije mogao da ima svoju decu, ali su 1944. godine usvojili sina, Ričarda Blera.
Nažalost, Ajlin je umrla 1945. godine tokom rutinske operacije, što je duboko pogodilo Orvela.
Kasnije, 1949. godine, oženio se Sonjom Braunel, urednicom i intelektualkom, dok je bio teško bolestan. Do tada je Orvel već patio od tuberkuloze, koja ga je mučila dugi niz godina.
Španski građanski rat
Godine 1936, Orvel je otišao u Španiju da se pridruži republikanskim snagama u borbi protiv fašističkog režima generala Franka. Tamo se borio u miliciji POUM (Marksistička radnička partija jedinstva), gde je ranjen u vrat.
Njegova iskustva iz rata, uključujući i razočaranje frakcijskim sukobima na levici, opisana su u njegovim memoarima „Kataloniji u čast“.
Orvel je često bio lošeg zdravlja tokom celog života. Dok je bio u Španiji i Burmi, razvio je hronične infekcije pluća, a kasnije mu je dijagnostikovana tuberkuloza.
Uprkos bolesti, nastavio je da piše, često u teškim uslovima. Poslednje godine je proveo u sanatorijumu, gde je završio delo "1984".
Orvel je bio poznat po svom jednostavnom načinu života, koji je uključivao baštovanstvo, stočarstvo i ribolov. Bio je posvećen prirodi i uživao je u provođenju vremena u izolovanim ruralnim područjima.
Iako skeptičan prema organizovanoj religiji, zanimale su ga moralne i etičke dimenzije verskih pitanja, što je uticalo na neka od njegovih dela.
Njegova ljubav prema pisanju ogledala se u njegovoj radnoj etici. Intenzivno je pisao, često dok je bio bolestan i izolovan, što govori o njegovoj posvećenosti stvaranju književnosti sa političkom i moralnom porukom.
Životinjska farma i 1984
Orvel je stekao svetsku slavu svojim delima u kojima kritikuje totalitarizam. Životinjska farma (1945) je satirična basna koja alegorijski prikazuje događaje u Sovjetskom Savezu, gde domaće životinje svrgavaju svoje ljudske gospodare i uspostavljaju sopstveni poredak, koji na kraju postaje podjednako represivan.
Roman 1984 (1949) prikazuje distopijsku budućnost pod vlašću totalitarnog režima koji predvodi Veliki Brat, gde je sloboda misli strogo kontrolisana, a individualnost potisnuta.
