Rizik od demencije povezan s osećajem usamljenosti u detinjstvu
Roditelji koji brinu zbog toga što dete teško sklapa prijateljstva, ima problema u komunikaciji ili deluje previše sklono samoći imaju razloga za zabrinutost, i to ne samo zbog izolacije u ranoj dobi.
Grupa lekara sa sedištem u Australiji, Kini i SAD-u pronašla je dokaze da posledice usamljenosti u ranom periodu nisu ograničene samo na detinjstvo, već da se najteži uticaji mogu pokazati dugo nakon smrti roditelja.
„Usamljenost u detinjstvu bila je povezana s bržim kognitivnim padom i većim rizikom od pojave demencije u srednjoj i kasnijoj odrasloj dobi“, naveli su istraživači u radu koji je objavila Američka lekarska asocijacija.
Čak i ako usamljeno dete odraste u društvenu i otvorenu osobu, i dalje je verovatnije da će se kasnije u životu suočiti s kognitivnim problemima u poređenju s onima koji nisu osećali usamljenost tokom detinjstva, dodali su autori studije - piše N1.
Nalazi su zasnovani na „kohortnoj studiji“ sprovedenoj na podacima oko 13.500 učesnika od 2011. do 2018. godine, preuzetih iz Longitudinalne studije o zdravlju i penzionisanju u Kini.
„S obzirom na trenutni nedostatak efikasnih tretmana za usporavanje napredovanja demencije, identifikovanje ranih, promenljivih faktora rizika za kognitivni pad i demenciju ključno je za razvoj preventivnih strategija kojima bi se ublažio ovaj rastući teret bolesti“, naveo je tim, pozivajući na intervencije u ranoj životnoj dobi kako bi se rizik smanjio decenijama kasnije.
„Ovi nalazi sugerišu da usamljenost u detinjstvu može da posluži kao nezavisni faktor rizika za kognitivni pad i demenciju u kasnijoj životnoj dobi“, naveli su istraživači sa Medicinskog univerziteta Capital u Pekingu, Univerziteta La Trobe u Melburnu, Škole javnog zdravlja Bostonskog univerziteta, Medicinskog fakulteta Harvard, Univerziteta Edith Kovan i Univerziteta Džeđijang.
