INTERVJU Šta specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan misli o upotrebi zvučnog topa na demonstracijama u Srbiji?
Upotreba zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata, kao i postupci tužilaštva i policije protiv učesnika protesta ili predstavnika civilnog društva, neće približiti Srbiju Evropskoj uniji, kaže u intervjuu za Danas Manuel Saracin, specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan.
U pisanim odgovorima, visoki zvaničnik Evropske unije, osim što je komentarisao pitanja o studentskim protestima u Srbiji, odnosu EU prema režimu Aleksandra Vučića, ulozi Milorada Dodika na Balkanu, kao i o izazovima koji stoje na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, govorio je i o upotrebi zvučnog topa protiv demonstranata 15. marta u Beogradu, evropskom interesu za litijum, kao i sve izraženijem nezadovoljstvu proevropskog dela javnosti u Srbiji prema Briselu.
*Na studentskim protestima u Srbiji nisu vidljive zastave Evropske unije. Kako tumačite ovaj izostanak?
– Moj lični utisak je da su mnogi studenti razočarani Evropskom unijom. Na kraju krajeva, oni ne traže ništa manje od vladavine prava, što je ključni zahtev i EU u procesu pristupanja Srbije i glavni razlog zašto taj proces stagnira. Nemačka vlada deli zabrinutost zbog stanja demokratije, vladavine prava i slobode medija u Srbiji i očekujemo da Vlada Srbije konačno reši te nedostatke, jer je to ključno za napredak Srbije na putu ka EU.
*Istovremeno, značajan deo proevropske javnosti u Srbiji okreće se protiv EU, vođen uverenjem da evropski lideri podržavaju režim Aleksandra Vučića. Kako odgovarate na takav stav?
– Kao što je komesarka za proširenje Marta Kos objasnila, zvaničnici EU – a isto važi i za vlade zemalja članica – uvek razgovaraju sa izabranim zvaničnicima u zemljama kandidatima, uključujući i predsednika Vučića. To ne znači da EU ne analizira napredak reformi i situaciju u Srbiji, posebno kada je reč o tzv. osnovnim principima. Jedan od razloga zašto Srbija već duže vreme nije otvorila nijedno novo poglavlje ili klaster u procesu pristupanja jeste upravo nedostatak napretka u osnovnim oblastima: vladavina prava, sloboda medija, demokratski standardi…
*Kako tumačite proteste protiv režima Aleksandra Vučića i kako vidite njihov mogući ishod?
– Protesti su pokrenuli pitanja važna za celo društvo: transparentnost, odgovornost i vladavinu prava. Ali nije na meni da tumačim proteste ili da spekulišem o mogućem ishodu. Na građanima je da slobodno izraze svoje stavove. Ono što smatram veoma važnim jeste da se obezbedi sloboda okupljanja i pravo građana da izraze svoje mišljenje bez pritisaka ili pretnji po svoju bezbednost. Na Vladi Srbije je odgovornost da obezbedi bezbednost mirnih demonstranata – kako tokom protesta, tako i nakon njih. Upotreba zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata, kao i postupci tužilaštva i policije protiv učesnika protesta ili predstavnika civilnog društva, neće približiti Srbiju Evropskoj uniji.
*Mnogi kritičari tvrde da Evropska unija daje prednost pristupu litijumu u odnosu na stanje demokratije u Srbiji. Kako odgovarate na takve tvrdnje?
– Ne vidim te stvari kao međusobno isključive. I nemačka vlada i EU u celini sarađuju sa Vladom Srbije na mnogim temama od zajedničkog interesa. To ne znači da ne prepoznajemo nedostatke u pogledu demokratije, slobode medija i vladavine prava, posebno kada je reč o izostanku napretka u sprovođenju preporuka ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova.
*Vladimir Putin je nedavno, a nakon osuđujuće presude, primio Milorada Dodika I to posle njegove posete Izraelu, dok je Interpol odbio da raspiše crvenu poternicu za njim. Kako to komentarišete?
– Vladimir Putin je odgovoran za rat u Ukrajini i nastavlja da vodi ovaj brutalan agresorski rat protiv Ukrajine, protiv Evrope. U tom svom ratu protiv Evrope, izgleda da Milorada Dodika i njegove opasne separatističke poteze u Bosni i Hercegovini vidi kao korisne. Milorad Dodik je verovatno jedina osoba u Republici Srpskoj koja veruje da može da profitira iz tog saveza. Vladimir Putin nije podržao Bosnu i Hercegovinu, pa ni Republiku Srpsku, investicijama, radnim mestima ili perspektivom članstva u EU. A svojim postupcima to ne čini ni Dodik. Naprotiv – on građane Bosne i Hercegovine odvlači dalje od EU. Nemačka vlada najoštrije osuđuje Dodikove separatističke poteze.
“Kao odgovor, Milorad Dodik je izrazio zahvalnost Aleksandru Vučiću. Kako gledate na taj gest?
– Veoma me zabrinjava što predsednik Vučić i Vlada Srbije deluju kao da faktički podržavaju ili barem ne zaustavljaju separatističke poteze Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini. Već je deklaracija Svesrpskog sabora prošle godine sadržala opasnu retoriku i ideje koje neće približiti ni Srbiju ni Bosnu i Hercegovinu Evropskoj uniji.
*Kakav ishod predviđate za trenutni režim u Srbiji?
– Nije na meni da spekulišem o daljem razvoju situacije u Srbiji. Ali mogu da vam kažem kakvu budućnost bih želeo da vidim za Srbiju: želeo bih da vidim Srbiju kao punopravnu članicu Evropske unije što je pre moguće. Uveren sam da bi Srbija imala ogromnu korist od kredibilnog reformskog puta koji je potreban za članstvo. A EU bi imala korist od potencijala, kreativnosti, kulture i strasti naroda Srbije prema svojoj zemlji, regionu i našem zajedničkom evropskom domu.
