Barbra Strejsend – od siromaštva do ikone 20. veka

Biografije

Prve nastupe imala je u malim klubovima, gde je redovno pevala za večeru i nekoliko dolara.

Barbara Džoan „Barbra“ Strejsend, rođena 24. aprila 1942. u Bruklinu u Njujorku, odrasla je u jevrejskoj porodici u kojoj su siromaštvo i gubitak bili duboko ukorenjeni u svakodnevni život.

Njen otac Emanuel, koji je radio kao profesor u srednjoj školi, umro je od epileptičnog napada kada je Barbra imala samo 15 meseci.

Majka Dajana, bivša sekretarica i pevačica, ostala je sama sa dvoje dece, a njihov život se naglo pretvorio iz finansijske sigurnosti u borbu za opstanak.

Njeno detinjstvo je bilo obeleženo emocionalnom distancom i nedostatkom roditeljske podrške, zbog čega se osećala izopšteno među svojim vršnjacima. Strejsend je još kao devojčica znala da želi da postane glumica. Volela je muziku, ali je glumu smatrala svojom pravom ambicijom.

Sa trinaest godina snimila je svoj prvi demo, a u srednjoj školi bila je deo hora u kojem je pevala sa kolegom Nilom Dajmondom.Prve nastupe imala je u malim klubovima, gde je redovno pevala za večeru i nekoliko dolara.

Bila je odlučna, samouverena i talentovana, a nakon što je završila srednju školu sa samo 16 godina, iznajmila je mali stan u Njujorku kako bi mogla da ide na audiciju za lokalna pozorišta uprkos protivljenju svoje majke.

Prkos stereotipima i proboj na scenu

Njen glas, svojim neverovatnim dometom i osetljivošću, ubrzo ju je izdvojio iz gomile. Ipak, pažnju šire publike i muzičke kritike privukla je 1962. izdavanjem albuma „The Barbra Streisand Album“, koji joj je doneo dve Gremi nagrade.

Dok je njena muzička karijera brzo rasla, Strejsend se uporno vraćala svojoj prvobitnoj ljubavi – glumi. Godine 1968. debitovala je na filmu kao Fani Bris u filmu „Funny Girl,“ adaptaciji istoimenog brodvejskog mjuzikla.

Film je postigao ogroman uspeh, a Strejsendova je za svoj debi osvojila Oskara za najbolju glumicu. Taj trenutak označio je početak jedne od najdužih i najuticajnijih filmskih karijera u istoriji američke kinematografije.

U filmovima kao što je „Hello, Doll!“ (1969), “ The Way We Were“ ( (1973) i „A star is born“ (1976) Strejsend je kombinovala svoje glumačke instinkte i muzički talenat, dajući svojim likovima autentičnost i dubinu.

Glumica, reditelj, producent – žena ispred svog vremena

Barbra Strejsend nije prihvatila pasivnost, ni u životu ni na ekranu. U vreme kada su žene retko preuzimale kontrolu nad produkcijom, osnovala je sopstvenu produkcijsku kuću Barwood Films.

Godine 1983. režirala je i glumila u filmu „Yentl“, priči o jevrejskoj devojci koja se prerušila u mladića kako bi mogla da uči. Film je bio rizičan projekat, ali je osvojio Zlatni globus za najbolji film, a Strejsend je postala prva žena u istoriji koja je osvojila Zlatni globus za režiju.

Nastavila je da režira i producira filmove koji odražavaju njena interesovanja – emotivne priče sa snažnim ženskim likovima, često prožete temama identiteta, porodice i neostvarenih želja. Među njima su istaknuti „The Prince of Tides“ (1991) i „The Mirror Has Two Faces“ (1996), koji su dodatno učvrstili njenu poziciju u Holivudu ne samo kao glumice već i kao rediteljke.

Uspeh je pratila stalna potreba za validacijom – zbog njenog izgleda, glasa, jevrejskog porekla i ambicija koje mnogi nisu bili svesni ili nisu hteli da prihvate. Strejsend nikada nije operisala nos uprkos studijskom pritisku, i nikada nije promenila svoje prezime kako bi bilo zvučnije. Upravo zbog svoje istrajnosti u očuvanju sopstvenog identiteta postala je simbol autentičnosti.

Privatni život i društveni angažman

Iako je privatni život Barbre Strejsend često bio tema tabloida, ona se uvek klonila senzacionalizma. Bila je udata za glumca Eliota Gulda sa kojim ima sina Džejsona, a kasnije se udala za glumca Džejmsa Brolina sa kojim je u braku dugi niz godina.

Pored muzike i filma, posvetila se i društvenom angažmanu. Aktivna je u borbi za ženska prava, zaštitu životne sredine, LGBTQ+ ravnopravnost i liberalne političke vrednosti.

Osnovala je sopstvenu fondaciju koja finansira brojne humanitarne projekte, a posebno se zalaže za ravnopravnost u medicini i pristup obrazovanju.

Višestruko nagrađivana, a ipak nezavisna

Barbra Strejsend je osvojila brojne nagrade: dva Oskara, deset Gremija, pet Emija, nagradu Toni, Zlatni globus i Predsedničku medalju slobode. Ona je jedna od retkih osoba koja je osvojila sve četiri glavne američke nagrade za izvođačke umetnosti (EGOT), a njen doprinos muzici i filmu smatra se bezvremenskim.

Uprkos povremenom povlačenju iz javnog života, vraćala se koncertima, izdavala albume i učestvovala u javnim debatama, prenosi Index.hr.

Barbra Strejsend nije samo glumica, pevačica ili rediteljka, ona je kulturna ikona. Njena karijera traje više od šest decenija, a za to vreme je odbijala da ćuti ili da se uklopi, zbog čega je ostala jedna od najmoćnijih i najuticajnijih ličnosti američke popularne kulture.