Pravo ime: Farrokh Bulsara

Datum rođenja: 5. septembar 1946.

Mesto rođenja: Zanzibar (današnja Tanzanija)

Datum smrti: 24. novembar 1991.

Mesto smrti: London, Velika Britanija

Zanimanje: Pevač, tekstopisac, producent, pijanista

Najpoznatiji kao: Frontmen rok grupe Queen

Rani život i poreklo

Fredi Merkjuri je rođen kao Farrokh Bulsara u Stone Townu, na ostrvu Zanzibar (tada britanski protektorat). Njegovi roditelji, Bomi i Jer Bulsara, bili su pripadnici parsija, indijske zajednice zoroastrijanske vere, a poreklom iz Gudžarata u Indiji.

Kao dete, Farrokh je pokazivao izuzetne muzičke sposobnosti. Sa sedam godina počeo je da svira klavir, a sa osam godina poslali su ga u internat u Indiji (St. Peter’s School u Panchganiju), gde je nastupao pod nadimkom “Freddie”. Tamo je osnovao svoj prvi bend, The Hectics, u kojem je svirao klavir i izvodio rok hitove tog vremena.

Dolazak u Englesku

Nakon političkih nemira na Zanzibaru 1964. godine, porodica Bulsara emigrirala je u Englesku i nastanila se u Felthamu, predgrađu Londona. Fredi je pohađao Ealing Art College, gde je diplomirao dizajn i grafiku. Taj talenat kasnije je iskoristio u vizuelnom identitetu benda Queen, uključujući i dizajn njihovog legendarnog grba.

Formiranje grupe Queen

Tokom kasnih 60-ih, Fredi je svirao u nekoliko manjih londonskih bendova. Godine 1970. pridružio se gitaristi Brajanu Meju i bubnjaru Rodžeru Tejloru, koji su prethodno svirali u bendu Smile. Nakon nekoliko personalnih promena i dolaska basiste Džona Dikana, formirana je grupa Queen.

Fredi je predložio ime Queen, verujući da zvuči "kraljevski, veličanstveno i pompezno", a takođe je i legalno promenio ime u Freddie Mercury.

Uspon do slave

Queen je svoj prvi album izdao 1973. godine, ali je veći uspeh došao sa albumima "Sheer Heart Attack" (1974) i "A Night at the Opera" (1975). Pesma "Bohemian Rhapsody", koju je napisao Fredi, postala je revolucionarna – šestominutna rok opera bez refrena, koja je pomerila granice u muzičkoj produkciji i spotovima.

Fredi je poznat po svom moćnom četvorooktavnom vokalu, dramatičnim nastupima, teatralnoj pojavi i harizmi na sceni. Bio je ikona stila – prepoznatljiv po perikama, šarenim kostimima, belim pantalonama i legendarnim nastupima sa mikrofonom bez stalka.

Najpoznatije pesme (kao autor ili izvođač):

• Bohemian Rhapsody

• Somebody to Love

• Don’t Stop Me Now

• Killer Queen

• We Are the Champions

• Crazy Little Thing Called Love

• Love of My Life

• The Show Must Go On

• Radio Ga Ga (koju je popularizovao)

Live Aid (1985) – Legendarni nastup

Queenov nastup na Live Aid koncertu 1985. godine na stadionu Wembley smatra se jednim od najboljih nastupa u istoriji rok muzike. Fredi je tada komandovao publikom od 72.000 ljudi kao pravi maestralni frontmen. Čak je i Elton John rekao da je "Fredi uzeo svet pod svoje ruke na tih 20 minuta".

Privatni život i ličnost

Fredi je bio veoma privatan van bine. Iako je bio poznat po raskalašnim žurkama, u dubini je bio nežna i introvertna osoba. Dugo godina je bio u vezi sa Merijem Ostin, koju je nazivao "ljubavlju svog života". Nakon prekida, ostali su bliski prijatelji, i njoj je ostavio veliki deo svog nasledstva.

Fredi je otvoreno živeo kao biseksualac, a krajem 80-ih povukao se iz javnosti zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Borba sa bolešću i smrt

Fredi je 1987. godine saznao da je HIV pozitivan, ali je to čuvao kao tajnu sve do 23. novembra 1991, kada je javno priznao da boluje od AIDS-a. Umro je samo dan kasnije, 24. novembra 1991., u svom domu u Kensingtonu.

Njegova smrt je duboko potresla muzički svet, ali je ujedno podigla i svest o HIV/AIDS-u.

Nasleđe i uticaj

• Godine 1992. održan je Freddie Mercury Tribute Concert na stadionu Wembley, gde su nastupile svetske zvezde poput Eltona Džona, Davida Bowieja, George Michaela i drugih.

• Fredi je posthumno primljen u Rock and Roll Hall of Fame (2001) sa bendom Queen.

• Njegov glas i muzički stil ostali su neprevaziđeni, a inspirisao je generacije umetnika – od Lady Gage do Muse-a.

• U filmu "Bohemian Rhapsody" (2018) glumio ga je Rami Malek, koji je za ulogu dobio Oskara.

Zanimljivosti

• Bio je kolekcionar umetničkih dela i mačaka – imao ih je više tokom života i bio duboko vezan za njih.

• Njegov scenski mikrofon bio je prepoznatljiv – koristio je polovinu stalka, jer je jednom pukao na probama i tako je ostalo zauvek.

• Iako je imao bogat životni stil, nikada nije zaboravio svoje poreklo i bio je veoma skroman u privatnom okruženju.

Elon Riv Mask rođen je 28. juna 1972. godine u Pretoriji, Južnoafrička Republika. Poznat je kao jedan od osnivača kompanija PayPal, SpaceX, Tesla Motors, OpenAI i Hyperloop, među mnogim drugim. Ovaj preduzetnik i pronalazač našao se na listi najbogatijih ljudi na svetu, zauzevši 56. mesto 2017. godine, sa bogatstvom od 17,4 milijarde dolara. Časopis Forbes ga je u izdanju iz decembra 2016. proglasio 21. najuticajnijom osobom na svetu. Njegov najveći cilj, prema njegovim rečima, jeste da drastično promeni čovečanstvo; u tu svrhu radi u kompanijama SolarCity, SpaceX i Tesla. Jedan od njegovih interesa jeste napuštanje korišćenja naftnih goriva u cilju smanjenja globalnog zagrevanja. Možda najambiciozniji Muskov projekat do sada jeste uspostavljanje ljudske kolonije na Marsu sa skoro milion ljudi.

Detinjstvo je proveo u Južnoafričkoj Republici sa roditeljima – inženjerom iz Južne Afrike i nutricionistkinjom iz Kanade. Sa 10 godina dobio je svoj prvi računar, Commodore VIC-20, i samostalno je počeo da uči programiranje. Dve godine kasnije prodao je svoju prvu video igru pod nazivom Blastar za oko 200 dolara. U tom periodu prolazio je kroz težak period – školski drugari su ga zlostavljali zbog njegovih, njima neobičnih, interesovanja. Elon je svoj novac trošio na knjige iz naučne fantastike, stripove i video igre.

Između 12. i 15. godine doživeo je egzistencijalnu krizu, pod uticajem čitanja Ničea i Šopenhauera. Situacija je otišla toliko daleko da je završio u bolnici zbog batina koje je dobio od vršnjaka. Ni kod kuće nije bilo bolje – odnos sa ocem bio je veoma komplikovan. Trpeo je emocionalno nasilje od strane oca koji nije uspevao da ga razume. Obavezni vojni rok ga je dodatno opterećivao. Zbog svega toga, sa 17 godina, nakon završetka srednje škole u Pretoriji, odlučuje da napusti Južnu Afriku i preseli se kod majke u Kanadu.

Maskova najveća želja bila je da ode u Sjedinjene Američke Države. Video je tu zemlju kao mesto gde je sve što je zamislio moguće. Njegov otac je uslovio svoju finansijsku pomoć – nije želeo da plaća studije van Južne Afrike. Godine 1989, dok je boravio u Kanadi, zahvaljujući rođacima sa majčine strane uspeo je da se upiše na studije. Do 1992. godine, Elon je dobio stipendiju na Univerzitetu Pensilvanija. Počeo je da studira poslovnu administraciju, a paralelno je započeo i studije fizike. Imao je sreće da dobije podršku jednog od svojih profesora koji je ujedno bio i izvršni direktor kompanije Los Gatos iz južnog dela zaliva San Franciska. Iskustvo koje je tamo stekao na ultrakondenzatorima, kao i kasnije u kompaniji Pinnacle Research, uz inspiraciju koju je crpeo iz rada izumitelja kao što je Nikola Tesla, oblikovalo je njegova buduća interesovanja: obnovljivi izvori energije, internet i svemir.

Njegov početak na internetu započinje sa kompanijom Zip2, 1995. godine, zajedno sa bratom Kimbalom Maskom i prijateljem Gregom Karijem. Kompanija se bavila razvojem i održavanjem veb stranica za medije. Ideja je bila uspešna – 1999. godine upravljali su sa oko 200 sajtova. Te godine kompaniju je kupio Compaq za 300 miliona dolara, a novac je Elon iskoristio za osnivanje X.com. Sledeći plan bio je sistematizacija plaćanja i upravljanja novcem putem interneta, nudeći sigurnost i brzinu. Jednostavnost i bezbednost koje je X.com nudio učinili su ga izuzetno profitabilnim. Godine 2000. spojili su se sa kompanijom Confinity, koja je nudila slične usluge, ali isključivo između Palm Pilot uređaja. Godine 2001. X.com menja ime u PayPal.inc – poznatu kompaniju koja danas omogućava međunarodna online plaćanja.

Sa rastućim uspehom došli su i problemi. Više kompanija je pokušalo da ugasi PayPal, uključujući i eBay, koji je na kraju i kupio kompaniju u oktobru 2002. za 1,5 milijardi dolara. Prodaja PayPala omogućila je bivšim članovima da pokrenu druge uspešne firme poput LinkedIna i YouTubea. Sledeći Muskov projekat bila je Tesla Motors – kompanija koja je napravila prvi funkcionalni električni automobil. Glavna investicija u Teslu bila je solarna energija. Ideja je nastala 2003. godine u firmi AC Propulsion, koja je imala prototip električnog automobila. Mask je želeo da pomogne u dizajniranju sportskog automobila na istoj osnovi.

Godine 2004, zajedno sa Metom Tepenigom i Martinom Eberhardom, osnovao je Tesla Motors, sa ciljem da se masovno proizvodi model T-Zero kompanije AC Propulsion. Mask je uložio skoro 98% kapitala. Početak nije bio lak – troškovi prvih modela nadmašili su očekivanja, ali su uspeli da prodaju dovoljno vozila kako bi nastavili razvoj. Do 2012. godine prodato je 2100 Tesla Roadstera u različitim zemljama. Godine 2015. lansiran je Tesla Model X, dizajniran za sve tipove terena.

Još jedan od tri Muska projekta jeste SpaceX. Sa idejom o uspostavljanju kolonije na Marsu, 2002. godine počeo je da istražuje kako da pošalje raketu na Mars. Početna zamisao bila je pravljenje raketa koje se mogu višekratno koristiti, za izviđačke misije. Te godine osnovana je kompanija Space Exploration Technologies – SpaceX, fokusirana na lansiranje raketa i smanjenje troškova goriva i materijala, uz povećanje isplativosti. Godine 2008. SpaceX je potpisao ugovor sa NASA-om za 12 letova raketama. Danas je SpaceX odgovoran za razvoj Falcon raketa koje koriste tečno gorivo.