Psiholozi izdvojili navike ljudi koji se prave pametni
Na prvi pogled, deluju kao autoriteti u društvu. Govore samouvereno, znaju “sve”, uvek imaju spreman citat ili mišljenje.
Ali posle nekoliko minuta razgovora, osećaj se menja: ne zrače mudrošću, već nesigurnošću. Ne ostavljaju utisak znanja, već potrebe da ga dokažu, prenosi Nova.
Prema psiholozima, ljudi koji se trude da izgledaju pametno često imaju nisku emocionalnu inteligenciju i osećaj unutrašnje inferiornosti.
Opsesivno ispravljanje drugih – čak i kada greška nije bitna
Ume li neko da pogreši bez da ih odmah ispravite? Ako ne, možda imate problem – ili ste okruženi ljudima koji ga imaju.
Psiholozi kažu da potreba da se svaka sitnica ispravi ne dolazi iz brige za tačnost, već iz želje za kontrolom i dominacijom.
Povezano sa Dunning-Kruger efektom – ljudi sa nižom sposobnošću često precenjuju svoje znanje i pokušavaju da ga potvrde ispravljanjem drugih.
Uvek moraju da imaju poslednju reč
Diskusija s njima ne postoji – postoji samo nadmetanje. Ako se usudite da ih ne poslušate do kraja, uvrediće se. Ako pokušate da se ne složite, uvrediće vas.
Visoka emocionalna inteligencija podrazumeva i znanje kada da se stane, a ne samo kada da se progovori. (Daniel Goleman)
Koriste komplikovan rečnik bez potrebe
Tuđice, stručni termini, polu-nerazumljive fraze – sve samo da zvuče “duboko”. Ali pravi intelekt ne zavisi od rečnika, već od jasnoće. Ako neko govori tako da ga razume što manje ljudi, možda mu razumevanje i nije cilj.
Ovo je klasičan oblik intelektualnog poziranja – često maska za slab sadržaj.
Nikad ne priznaju grešku – nikada
Greška je, u njihovom sistemu vrednosti, slabost. Radije će prebaciti krivicu, uviti rečenicu, ili je ignorisati – samo da ne priznaju da nisu u pravu. To nije inteligencija. To je krhki ego.
Sokrat je govorio: „Znam da ništa ne znam.“ Pravi intelekt počinje iz priznanja ograničenja, ne poricanja.
Rugaju se tuđem neznanju
Ljudi sa stvarnim znanjem objašnjavaju. Oni sa lažnim – podsmevaju se. Ako vas neko vređa jer nešto ne znate, ne znači da ste vi glupi – već da se on oseća ugroženo.
Empatija i strpljenje u komunikaciji su temelji emocionalne zrelosti – ključnog dela inteligencije.
Citiraju velike mislioce – ali ne primenjuju ništa
Čućete od njih citate Ajnštajna, Sokrata, Ničea… ali način na koji se ponašaju je sve suprotno od tih ideala. Znanje bez primene je kao knjiga koja nikad nije otvorena.
Psiholozi ovo nazivaju “informacionom inflacijom” – akumulacija znanja bez unutrašnje integracije.
Uvek su ‘najpametniji’ u društvu – jer pažljivo biraju društvo
Ako ste uvek najinformisaniji, najglasniji, „najviše znate“ – možda niste među pravim ljudima. Prava inteligencija ne traži aplauz – traži izazov.
Adam Grant, profesor psihologije sa Whartona, kaže: „Ako ste najpametniji u prostoriji, niste u pravoj prostoriji.“
