Sve manje Nemaca naručuje karivurst
Decenijama je karivurst – kobasica sa karijem – bila omiljeno jelo u radničkim menzama. Ali izgleda da se hladi nemačka ljubav prema tom jelu i da međunarodna jela potiskuju najpopularniju nemačku kobasicu.
Zvanično je karivurst pronalazak Herte Hojver koja je tvrdila da je nemačku kobasicu obogatila specijalnim prelivom, sačinjenim od paradajza i mešavine začina septembra 1949. i ponudila u svojoj berlinskoj radnji, piše DW.
Drugi gradovi poput Duisburga ili Hamburga imaju svoje verzije priče, svoje gradske legende, prema kojima je čuveno nemačko jelo – pržena ili ošurena kobasica prelivena sosom od paradajza i karijem – nastala upravo kod njih.
Kako god, karivurstposle rata osvaja nemačka srca i stomake i postaje nacionalno jelo broj jedan. Decenijama je karivurst i neprikosnoveni šampion radničkih menzi.
Veliki snabdevač nemačkih menzi i proizvođač gotovih jela Apetito od 1992. sastavlja na osnovu podataka o prodaji listu omiljenih nemačkih jela. U 28 od 33 godine najomiljeniji ručak je bila kobasica sa karijem – karivurst. Ali onda je polako počela da opada popularnost. Trenutno je karivurst na četvrtom mestu.
„U našim podacima iz prodaje pokazuje se trend prema internacionalnim jelima ali i prema svesnijoj ishrani", kaže predsednik Upravnog odbora firme Apetito Jan-Per Labs.
Na prvom mestu je italijanski hit špageti bolonjeze, a već na drugom mestu je „čiken korma“ sa pirinčem, dok je na trećem jelo iz Indonezije „bami goreng“. Jelo na radnom mestu postaje internacionalnije.
Povećava se i broj vegetarijanskih jela. Među prvih 10 su nemačko jelo od testa i sira „kezešpecle“, ali i „čili sin karne“ – crni pasulj bez mesa - piše N1.
Kuvanje sopstvenih jela – zastareo model
Doduše, postoje još menze u preduzećima koje same spremaju svoja jela i u kojima pored upotrebe polugotovih prehrambenih proizvoda kuvari donose svoje ideje i kuvaju u sopstvenoj režiji. Takva je menza BMW-a u Minhenu, koja je sa osam miliona posetilaca godišnje najposećenija u Nemačkoj.
Generalno gledano, sopstveno kuvanje je zastarelo. Sve više preduzeća angažuju ketering. U jednoj studiji Nemačkog instituta za zajedničku gastronomiju (DIG) kaže se da se „samo tako mogu savladati sve veći izazovi“.
Marsel Klinge sa Instituta smatra da je nedostatak stručne radne snage prouzrokovao ovakav trend: „Jedan deo ponude su smrznuta gotova jela koja se dopremaju u kantinu, i pomoćni radnici mogu da ih pripreme, pa se tako nadoknađuje ono što nedostaje – kuvari“. U nemačkoj gastronomiji nedostaje 40.000 kuvara.
Najveći deo obuhvata velike menze. U nemačkim restoranima pri preduzećima i firmama dnevno se izda 17 miliona obroka.
Apetito ima sve veći obrt
Labs, prvi čovek firme Apetito naglašava da je njihova prednost u tome što mogu da odgovore ponudom upravo u oblastima u kojima je sve veća potražnja. Navodi da snabdevaju milon ljudi u devet nemačkih pokrajina.
Prošle godine je ova firma sa sedištem u gradu Rajne u Severnoj Rajni-Vestfaliji imala promet od 1, 35 milijardi evra, što je rast od 8,5 odsto u odnosu na pretprošlu godinu. Oko 55 odsto prometa otpada na Nemačku. Labs je siguran da će se rast nastaviti.
Kakva sudbina čeka karivurst?
U život menzi umešala se i Evropska unija. U Briselu je osnovana radna grupa koja će se pozabaviti bezbednošću, higijenom, održivošću i označavanjem prehrambenih proizvoda. Do sada je to bilo regulisano opštim gastronomskim propisima.
Na stolu radne grupe je i regulisanje „raznolikosti ukusa u menzama“. Namera je da se regulišu ukus i izgled začina, kao i veličina porcija. Briselski stručnjaci su pritom uzeli u razmatranje i karivurst.
Postavili su pitanje kolika mora da bude buduća kobasica. Da li je vrsta žute boje karija po standardima EU? Koja količina majoneza usrećuje radnika u menzi?
Radnički saveti bi trebalo da kontrolišu karivurst
Marsel Klinge je bio poslanik Bundestaga. On smatra da takva najava može da bude samo prvoaprilska šala. Šef firme Apetito Jan-Per Labs se nasmejao kada je pročitao tu vest. Kaže da naposletku već postoji „strategija ishrane nemačke Vlade“ koja nije baš uspešna u praksi. On se boji da će i evropska regulativa završiti tako.
Kontrolu proizvoda kao što je karivurst trebalo bi da preuzmu radnički saveti. U Briselu smatraju da to spada u njihovu nadležnost, pored regulisanja radnog vremena i zdravstvene zaštite na radu. Hose Martinas, iz Radničkog saveta Apetito smatra da je to zaista preterivanje.
On smatra da nije nadležan za kontrolu prehrambenih proizvoda i pažljivo proučavanje plana ishrane u menzi. On nije jedini koji se nada da će briselska radna grupa ipak odustati od takvih planova. „Zaista imamo druge probleme pored priče o tome koliko majoneza ide na pomfrit.“
