U svetu koji sve brže žuri, gde nas algoritmi ubeđuju da postoji samo jedan ispravan pravac, žene sa severa Evrope biraju tišinu, unutrašnji kompas i intuitivnu jasnoću. Island već godinama važi za jednu od najsrećnijih zemalja sveta — ali iza te statistike ne stoji samo ekonomska stabilnost, već i nešto mnogo suptilnije. Njihova snaga leži u filozofiji InnSaei – duboko ukorenjenom načinu života koji osnažuje povezanost sa sobom, sa drugima i sa svetom.

Šta je zapravo InnSaei?

InnSaei (izgovara se „in-sy-ay“) je islandska reč za intuiciju, ali njeno značenje je višeslojno, poetsko i teško prevodivo jednim pojmom. Ona u sebi nosi tri značenja:

„More u nama“ – aludira na unutrašnji svet emocija, vizija i povezanosti koje se stalno menjaju i šire.

„Videti iznutra“ – sposobnost da oslušnemo svoje misli, strahove, verovanja i da sagledamo sebe bez maske.

„Videti iznutra ka spolja“ – živeti u skladu sa sopstvenim kompasom, uprkos haotičnom svetu spolja.

Za Islanđanke, koje odrastaju na ostrvu vetra, vulkana i oskudnog dnevnog svetla, InnSaei nije apstraktna ideja – to je alat za preživljavanje, ali i umetnost postojanja.

• OPASNA PREDVIĐANJA: Sunce će odbaciti svoje planete i Merkur je prvi na listi; šta će biti sa Zemljom
• Kako skinuti lepak od nalepnice sa plastike? Evo nekoliko saveta.

Intuicija kao svakodnevna praksa

InnSaei je zapravo intuitivna pismenost – sposobnost da prepoznamo unutrašnje signale pre nego što nas preplavi buka spoljašnjeg sveta. U praksi, to znači:

Postavljanje granica i osluškivanje kada je telo umorno ili srce opterećeno.
Zauzimanje prostora bez osećaja krivice.
Izbor sporosti u svetu koji favorizuje brzinu.
Verovanje u osećaj, čak i kada razum nema logično objašnjenje.

U svakodnevici, Islanđanke neguju InnSaei kroz jednostavne rituale: boravak u prirodi, pažljivo osluškivanje tela, razgovore bez žurbe, kuvanje sa namerom, ali i prepoznavanje slučajnosti kao poruka – verujući da su nepoznati ljudi koje sretnemo deo šireg toka života.

Kako i mi možemo vežbati InnSaei?

U svetu žena, intuicija se često potiskuje u ime racionalnosti, produktivnosti ili tuđih očekivanja. Ali ona nije slabost, već najdublji oblik snage – kada je oslušnuta, vodi nas tamo gde smo najbliže sebi. Da bismo je ponovo čule, važno je:

Primetiti svoje unutrašnje blokade – strah od greške, perfekcionizam, sumnju.
Obratiti pažnju na telo – jer bol, umor i napetost često govore ono što um ne stiže da artikuliše.
Vežbati prisutnost i haos – dozvoliti sebi dan bez plana, razgovor sa neznancem, promenjenu rutu, pauzu bez svrhe.
InnSaei ne traži da menjamo život iz korena – već da ga gledamo iznutra. Da pažljivije biramo šta unosimo, kako se povezujemo i u čemu se prepoznajemo. To je tiha moć, najvidljivija onda kada prestanemo da je dokazujemo.

Život s kompasom iznutra

U vremenu kad sve spolja pokušava da nam kaže ko smo i gde treba da idemo, InnSaei nas podseća da nije važno da uvek znamo pravac – važno je da osećamo kada smo na svom putu.

Zato su Islanđanke, uprkos surovom pejzažu i dugim zimama, među najsrećnijim ženama sveta. Jer su naučile da ono najvrednije – jasnoću, smisao, intuiciju – ne traže napolju, već unutra. U moru koje nikada ne stoji, ali nas uvek nosi tamo gde nam je mesto.

Kao da već nije dovoljno što se mučimo sa skidanjem samih nalepnica sa predmeta koje kupimo, ostaje nam još i taj naporni zadatak borbe sa lepljivim tragom koji ostane nakon što konačno uspemo da ih odlepimo.

Posebno je izazovno kada treba očistiti plastične površine, jer one mogu lako da se ogrebu ili oštete tokom procesa čišćenja.

Srećom, postoji niz efikasnih metoda za uklanjanje lepka sa plastike, koristeći sredstva koja već imate u kući. U ovom članku, otkrićemo najdelotvornije načine za rešavanje ovog svakodnevnog problema, bez oštećenja vaših plastičnih predmeta - piše N1.

• OPASNA PREDVIĐANJA: Sunce će odbaciti svoje planete i Merkur je prvi na listi; šta će biti sa Zemljom
• Kako skinuti lepak od nalepnice sa plastike? Evo nekoliko saveta.

Uzroci lepljivih tragova na plastici

Pre nego što započnemo sa rešenjima, korisno je razumeti zašto su lepljivi tragovi nalepnica tako uporni, posebno na plastici. Većina komercijalnih nalepnica koristi lepkove na bazi akrila ili gume koji su dizajnirani da se čvrsto drže različitih površina. Kada skinete nalepnicu, lepljiva supstanca često ostaje na plastici zbog:

Starosti nalepnice (što je duže na predmetu, teže ju je ukloniti)
Kvaliteta lepka koji se koristi
Izloženosti suncu ili toploti koja može da "zapeče" lepak na površinu
Poroznosti plastične površine koja apsorbuje deo lepka

Domaća sredstva za uklanjanje lepka sa plastike

Jestivo ulje i majonez

Jedan od najjednostavnijih i najbezbednijih načina za uklanjanje lepljivih tragova sa plastike je korišćenje jestivih ulja koja već imate u kući.

Kako primeniti:

Nanesite malo ulja (maslinovog, suncokretovog ili bilo kojeg biljnog ulja) direktno na lepljivi trag
Pustite da deluje 15-30 minuta
Nežno obrišite mekom krpom
Po potrebi, ponovite postupak

Majonez je posebno efikasan jer sadrži i ulje i sirće, što pomaže u razgradnji lepka. Nanesite debeo sloj majoneza preko lepljivog traga, ostavite da deluje pola sata, a zatim obrišite vlažnom krpom. Ovaj metod je postao viralan na društvenim mrežama i mnogi svedoče o njegovoj efikasnosti.

Alkohol i alkoholna sredstva

Izopropil alkohol ili medicinski alkohol odlično rastvaraju lepkove. Ovaj metod je posebno dobar za manje površine:

Natopite pamučnu vatu ili krpu alkoholom
Pritisnite na lepljivi trag i držite nekoliko minuta
Nežno obrišite ili sastružite lepak
Isperite površinu vodom

Sredstva za dezinfekciju ruku koja sadrže alkohol mogu poslužiti kao alternativa.

Toplota kao pomoćno sredstvo

Pre nego što primenite bilo koje hemijsko sredstvo, možete probati sa toplotom:

Koristite fen za kosu podešen na srednju temperaturu
Usmerite topao vazduh na nalepnicu ili lepljivi trag oko 30 sekundi
Dok je površina još topla, pokušajte da uklonite lepak krpom ili noktom
Toplota omekšava lepak i olakšava njegovo uklanjanje. Ipak, budite oprezni sa temperaturom - neki tipovi plastike mogu se deformisati ako su izloženi prevelikoj toploti.

Soda bikarbona i ulje

Mešavina sode bikarbone i ulja stvara blagu abrazivnu pastu koja može efikasno ukloniti lepljive tragove:

Pomešajte jednake delove sode bikarbone i biljnog ulja
Nanesite pastu na lepljivi trag
Ostavite 10-15 minuta
Nežno istrljajte mekom krpom kružnim pokretima
Isperite toplom vodom i deterdžentom za sudove

Komercijalni proizvodi za uklanjanje lepka

Ako domaća sredstva nisu dovoljna, postoje i specijalizovani komercijalni proizvodi:

Sredstva na bazi citrusa
Proizvodi za uklanjanje lepka koji sadrže d-limonen (ekstrakt iz kore citrusa) vrlo su efikasni u razgradnji lepljivih ostataka. Ova sredstva su obično u obliku spreja i bezbedna su za većinu plastičnih površina.

WD-40
Ovaj višenamenski sprej može biti veoma efikasan za uklanjanje lepljivih tragova:

Poprskajte malu količinu WD-40 na lepljiv trag
Ostavite da deluje 5-10 minuta
Obrišite čistom krpom
Operite površinu sapunicom da biste uklonili ostatke WD-40

Aceton i razređivači

Iako su efikasni, ova sredstva treba koristiti s oprezom, jer mogu oštetiti neke vrste plastike. Uvek testirajte na neupadljivom mestu pre nanošenja na vidljivu površinu.

Metode za različite vrste plastike

Različite vrste plastike mogu zahtevati poseban pristup:

Providna plastika (akril, pleksiglas)
Ove vrste plastike su posebno osetljive i mogu se lako ogrebati ili zamutiti. Za njih koristite:

Blage metode poput ulja
Izbegavajte aceton i abrazivna sredstva
Koristite mikrofiber krpe umesto sunđera

Tvrda plastika (PP, PE)

Tvrđe plastike mogu podneti nešto agresivnije metode:
Alkohol
Toplina
Komercijalna sredstva za uklanjanje lepka

• Adidas ponovo pomera granice: Stigle su nove Sambe, koje podižu i najobičniji stajling
• Meta osuđena da plati kaznu od 5.000 evra korisniku u Nemačkoj

Obojene plastične površine

Za obojene plastične površine ili plastiku sa štampanim dizajnom:
Izbegavajte abrazivna sredstva koja mogu skinuti boju
Testirajte sva sredstva na neupadljivom mestu
Koristite prvenstveno uljne metode
Saveti za uspešno uklanjanje lepka bez oštećenja plastike

Priprema površine

Pre nego što započnete sa uklanjanjem lepka:

Očistite površinu od prašine i nečistoća
Uklonite što više papirnatog dela nalepnice
Identifikujte tip plastike ako je moguće (često označen simbolom reciklaže)

Pravilna tehnika trljanja

Način na koji ribate površinu može činiti razliku:

Trljajte nežno kružnim pokretima
Izbegavajte metalne alate i abrazivne sunđere
Koristite meke krpe, pamučne štapiće ili mikrofiber tkanine

Testiranje na neupadljivom mestu

Uvek prvo testirajte metodu na maloj, neupadljivoj oblasti da biste bili sigurni da neće oštetiti plastiku. Ovo je posebno važno kod obojene plastike ili antikvitetnih predmeta.

Šta izbegavati prilikom uklanjanja lepka sa plastike

Neki postupci mogu napraviti više štete nego koristi:

Oštre predmete poput noževa ili žileta koji mogu ogrebati plastiku
Agresivna hemijska sredstva na osetljivim plastikama
Previše toplu vodu ili fen na visokoj temperaturi koji mogu deformisati plastiku
Grubo trljanje koje može oštetiti površinu
Praktični primeri uklanjanja lepka sa svakodnevnih plastičnih predmeta

Plastične posude i kutije za hranu

Za ove predmete najbezbednije je koristiti metodu sa jestivim uljem ili majonezom, posebno ako ih koristite za skladištenje hrane.

Plastični okviri naočara

Okviri za naočare zahtevaju posebnu pažnju. Koristite alkohol na pamučnom štapiću i nežno trljajte. Izbegavajte aceton koji može oštetiti materijal okvira.

Plastične igračke

Za dečje igračke, bezbednije je koristiti prirodne metode poput ulja ili paste od sode bikarbone, koje su netoksične i neće ostaviti štetne ostatke.

Plastični delovi elektronskih uređaja

Budite veoma oprezni sa elektronikom. Koristite alkohol u malim količinama na krpi (ne direktno na uređaj) i izbegavajte da tečnost uđe u otvore uređaja.

Uklanjanje lepka od nalepnica sa plastike može biti jednostavno ako koristite prave metode i alate. Za većinu svakodnevnih situacija, jestivo ulje, majonez ili alkohol će rešiti problem bez oštećenja vaše plastike.

Ako primetite da je lepak posebno uporan, bolje je strpljivo ponavljati blaže metode nego rizikovati oštećenje predmeta agresivnijim sredstvima. Zapamtite da je strpljenje ključ uspešnog uklanjanja lepka bez oštećenja plastične površine ispod njega.

Za održavanje plastičnih površina bez nalepnica u budućnosti, razmotrite korišćenje zaštitnih premaza ili uljnih sredstava koja mogu olakšati uklanjanje novih nalepnica ako se pojave.

Čini se da Dženifer Lorens nije imala nikakakav problem oko snimanja scena seksa sa Robertom Patinsonom.

Oskarovka je otkrila da joj je bilo veoma prijatno tokom snimanja intimnih scena za njihov novi film "Die, My Love", psihološku dramu koja je premijerno prikazana na Filmskom festivalu u Kanu. Kako je priznala, velike zasluge idu jednoj aktivnosti koju im je rediteljka zadala pre početka snimanja.

Prvog dana snimanja smo bili goli

- Naterala nas je da idemo na časove plesa pre nego što smo počeli da snimamo, što je bilo tako ponižavajuće i neprijatno - rekla je Dženifer Lorens na festivalu. Iako u početku nije bila oduševljena što to mora da radi, priznala je da su joj časovi izgradili "momentalno poverenje" i na kraju "puno pomogli".

- Onda, prvog dana snimanja, bili smo goli, napadajući jedno drugo poput tigrova - našalila se Lorens.

Što se tiče Roberta, on je potvrdio njene reči, dodajući da je prelazak na snimanje njihovih scena seksa odmah nakon časova plesa u pretprodukciji bila pametna odluka.

• OPASNA PREDVIĐANJA: Sunce će odbaciti svoje planete i Merkur je prvi na listi; šta će biti sa Zemljom
• Kako skinuti lepak od nalepnice sa plastike? Evo nekoliko saveta.

- Misliš da ne može biti neprijatnije i onda ti kažu. "Sad to uradi go" - rekao je Patinson za Brut i dodao:

- Zapravo, to je bila dobra ideja jer da se nismo svideli jedno drugom, postajalo bi sve neugodnije kako produkcija napreduje.

To nije bio jedini razlog zašto su vruće scene Dženifer i Roberta prošle bez problema, navodi index.hr. Par je naglasio da im je prisutnost koordinatora za intimne scene na setu filma, dala osećaj sigurnosti.

- Ponekad nije samo stvar osećaja sigurnosti. Mislim da se reditelji često plaše da kažu: "Tvoje telo izgleda čudno iz ovog ugla." A ako imaš nekog čiji je specifičan posao da kaže: "Samo se malo pomeri u ovu stranu", više ćeš to voleti i lakše uraditi - zaključio je glumac.

Koji gradovi danas zaista pružaju najbolji balans života – od ekonomije i obrazovanja, do kulture, hrane i upravljanja? Svake godine se postavlja to pitanje, a najnoviji odgovor donosi Oxford Economics, koji je upravo objavio svoj Global Cities Index za 2025. godinu.

Analiza je obuhvatila 1.000 najnaseljenijih gradova, koji se ocenjuju na osnovu 27 pokazatelja u pet kategorija: ekonomija, ljudski kapital, kvalitet života, životna sredina i upravljanje. Svaki grad dobija ukupnu ocenu - piše Nova.

Pa, koji grad je zauzeo prvo mesto za 2025. godinu? Njujork je već drugu godinu zaredom na vrhu liste. „Velika jabuka“ je ostvarila ukupnu ocenu 100 i briljirala u ekonomskoj kategoriji zahvaljujući velikom BDP-u, visokom dohotku po glavi stanovnika i činjenici da je sedište mnogih korporacija.

Međutim, nije se proslavio kada su u pitanju životna sredina i upravljanje – u tim kategorijama rangiran je na 168. i 161. mestu. Među slabostima su istaknute nizak stepen jednakosti, visoki troškovi stanovanja i nedostatak ekonomske raznovrsnosti.

• OPASNA PREDVIĐANJA: Sunce će odbaciti svoje planete i Merkur je prvi na listi; šta će biti sa Zemljom
• Kako skinuti lepak od nalepnice sa plastike? Evo nekoliko saveta.

Na drugom mestu nalazi se London, koji je zadržao poziciju iz 2024. godine, sa ukupnom ocenom 98,5. Britanska prestonica ima slične slabosti kao i Njujork, ali se izdvojila po velikom broju univerziteta, nižem stepenu emisije štetnih gasova i visokom BDP-u.

Treće mesto pripalo je Parizu, sa ocenom 94,4. Grad svetlosti briljirao je u kategorijama ljudskog kapitala i kvaliteta života, a njegov veliki broj kulturnih i rekreativnih sadržaja doprineo je dobrom rezultatu.

Prvih pet zatvaraju još dva američka grada – San Hose i Sijetl – dok se čak osam američkih gradova našlo među prvih 20.

Ovo su najbolji gradovi sveta prema Global Cities Index-u za 2025. godinu:

Njujork, SAD
London, Velika Britanija
Pariz, Francuska
San Hose, SAD
Sijetl, SAD
Melburn, Australija
Sidnej, Australija
Boston, SAD
Tokio, Japan
San Francisko, SAD
Los Anđeles, SAD
Vašington DC, SAD
Dablin, Irska
Stokholm, Švedska
Seul, Južna Koreja
Cirih, Švajcarska
Oslo, Norveška
Kopenhagen, Danska
Dalas, SAD
Toronto, Kanada

Dok neki sadržaji na Netfliksu brzo padnu u zaborav, serija Love toliko je oduševila gledaoce da joj se neprestano vraćaju.

Ova romantična dramedija, koja je trajala tri sezone, po mišljenju mnogih spada među najkvalitetnije Netfliksove serije – posebno za one koji vole pametne priče o ljubavi s dozom ironije i životne stvarnosti.

Serija se originalno prikazivala od 2016. do 2018. godine, a kreirali su je Džad Apatou, Lesli Arfin i Pol Rast. U glavnim ulogama su Džilijan Džejkobs, Rast, Klaudija O'Doherti, Majk Mičel i Kris Vitaski, piše Index.

Ljubav bez ulepšavanja

Radnja serije Love smeštena je u savremeni Los Anđeles i prati dvoje naizgled nespojivih likova – Miki i Gasa. Miki (Džejkobs) je temperamentna producentkinja radijskog programa koja se bori s zavisnostima i strahom od vezivanja. S druge strane, Gas (Rast) je povučeni, dobronamerni scenarista koji čezne za stabilnošću i ljubavlju, ali se često gubi u sopstvenim nesigurnostima.

Njihov slučajni susret u prodavnici pokreće niz neprijatnih sastanaka, emotivnih kriza i iskrenih trenutaka ranjivosti. Tokom tri sezone serija ne nudi idealizovanu viziju ljubavi – već prikazuje kako zapravo izgleda kada dvoje ljudi pokušava da se poveže uprkos ličnim manama, traumama iz prošlosti i svakodnevnim izazovima.

Upravo ta autentičnost je ono što je osvojilo gledaoce. Na agregatorskom sajtu Rotten Tomatoes Love ima impresivnih 94% prema ocenama kritičara i 87% po ocenama publike. Serija ne pokušava da bude glamurozna ni pretenciozna – već nudi realističan pogled na ljubavne odnose u savremenom dobu, protkan crnim humorom, šarmom i neočekivanim trenucima nežnosti.

Serija koja nudi savršen beg od stvarnosti

Komentari obožavalaca na internetu govore sami za sebe. Kako prenosi Unilad, jedan gledalac je napisao: „Serija je duhovita i pametna, nikada nije dosadna. Savršena je za beg od stvarnosti. Bio sam tužan kada se završila.“

Drugi je dodao: „Stalno je gledam iznova jer mi pruža osećaj udobnosti. Iako svi likovi imaju mane, ostaju simpatični i zanimljivi.“

Treći obožavalac je istakao: „Najbolja serija koju sam pogledao u poslednje vreme! Sjajan humor i sjajan scenario.“

Love je jedan od onih naslova koji se ne oslanjaju na specijalne efekte, već na dubinu likova, toplinu i realističan prikaz odnosa. Zbog toga je ova serija postala svojevrsno utočište mnogim gledaocima – nešto što im pruža oslonac kada im je potreban smeh, razumevanje ili samo malo utehe.

Nije tajna da je danas sve veće. Bilo da su u pitanju kuće, televizori ili automobili - u poređenju s decenijama unazad, stvari su postale predimenzionirane. To uključuje i porcije hrane i obime struka.

U 2024. godini, 43 odsto Amerikanaca je klasifikovano kao gojazno, u poređenju sa samo 13 odsto šezdesetih godina prošlog veka.

Stručnjaci krive povećan unos ultraprerađene hrane i obroka sa više kalorija, upozoravajući da gojaznost može dovesti do čitavog niza zdravstvenih problema, uključujući srčane bolesti, dijabetes, visok krvni pritisak, povišen holesterol, bolesti jetre, apneju u snu i određene vrste raka - piše Nova.

Sada je nutricionistkinja iz Kalifornije, Otom Bejts, iznela svoje mišljenje o uzrocima epidemije gojaznosti, navodeći četiri razloga zbog kojih su ljudi nekada bili mršaviji, iako su manje vežbali ili nisu imali pristup pametnim satovima i fitnes pratećim uređajima poput Apple Watcha i Fitbita.

Kaže da ju je na istraživanje ovog fenomena podstakao nedavni YouTube klip koji je postavio pitanje: „Zašto smo bili tako mršavi 1960-ih?“

Nutricionistkinja je rekla: „To je opravdano pitanje jer smo 60-ih imali stopu gojaznosti u Americi od oko 13 odsto. Da bismo to uporedili sa sadašnjicom – u 2025. stopa gojaznosti je skoro 43 odsto – i sve to je pomalo neverovatno, jer nisu ni 60-ih ljudi bili poznati po zdravim prehrambenim navikama. Pa zašto smo onda imali toliko niži procenat telesne masti tada?“

Iako je lako gledati na prošlost kroz ružičaste naočare, naučnici kažu da je nepobitna činjenica da smo nekada zaista bili mršaviji.

• Adidas ponovo pomera granice: Stigle su nove Sambe, koje podižu i najobičniji stajling
• Meta osuđena da plati kaznu od 5.000 evra korisniku u Nemačkoj

Nekada su domaći, sveže pripremljeni obroci bili pravilo, a ne izuzetak.

Tradicionalno su sadržali: neku vrstu kvalitetnog proteina, voće, hleb, povrće i verovatno mleko.

Otom Bejts objašnjava da se isti ovaj hranljivi obrazac primenjivao i na školske užine dece, pa su i deca tada imala uravnoteženiju ishranu nego danas.

Na osnovu istraživanja o tome šta su ljudi jeli 1960-ih, Bejts navodi da su popularna jela uključivala: pečenu piletinu, mesne rolate, goveđi gulaš, biftek i krompir.

Brza hrana se gotovo i ne pominje, dok su današnje porcije ekstremno povećane – kalorične vrednosti popularnih burgera i pomfrita dostižu i 2.000 kalorija po obroku.

Prednosti domaće kuhinje

Bejts ističe da domaće pripremljeni obroci donose brojne benefite, uključujući:

• manji unos šećera
• više proteina
• veći unos povrća

Jedna studija sa Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da ljudi koji često kuvaju kod kuće unose manje ugljenih hidrata, šećera i masti u poređenju sa onima koji ređe kuvaju.

Drugi razlog: Eksplozija ultraprerađene hrane

Zatim, gospođa Bejts navodi da je još jedan razlog zašto je današnje društvo gojaznije nego ikada – eksplozija ultraprerađene hrane.

Foto: TopFoto.co.uk / Topfoto / Profimedia

Ultraprerađena hrana (UPF) je termin koji obuhvata sve proizvode sa dugom listom sastojaka ili one koji sadrže veštačke aditive kao što su boje, zaslađivači i konzervansi koji produžavaju rok trajanja.

Gotova jela, sladoled i kečap su neki od najpopularnijih primera hrane koja spada pod UPF, danas gotovo sinonim za namirnice sa vrlo malo nutritivne vrednosti.

Ova kategorija se razlikuje od „obične“ prerađene hrane, koja se modifikuje kako bi duže trajala ili imala bolji ukus – poput sušenog mesa, sira ili svežeg hleba.

Objašnjavajući zašto je ultraprerađena hrana loša, Bejts kaže: „Ultraprerađivanje je sledeći nivo obrade koji zaista smanjuje osećaj sitosti – jedete, a ne osećate se siti, pa vam je potrebno još hrane. To su uglavnom proizvodi sa sastojcima koje ne prepoznajete, često sadrže dugačku listu sastojaka koje ne biste mogli jednostavno kupiti u prodavnici i pripremiti kod kuće.“

Neke studije su pokazale da nas ova hrana može naterati da jedemo i do 800 kalorija više dnevno, jer ne zadovoljava apetit.

Nutricionistkinja savetuje da se ovakvi proizvodi zamene zdravijim alternativama – umesto pakovanih grickalica sa dodatim sastojcima, uzimati voće, povrće, orašaste plodove i semenke.

Treći razlog: Ljudi su ranije bili „slučajno aktivniji“

Bejts navodi da su ljudi 1960-ih bili mnogo aktivniji, ali neplanski.

„Veliki deo radne snage tada je imao fizički zahtevnije poslove. Nisu ni praktikovali organizovane vežbe – jednostavno su se više kretali tokom dana. Moj tata je uvek govorio da ga je bilo sramota jer je njegov otac tada bio ‘zaluđen zdravljem’ i trčao, a drugovi su ga zadirkivali – jer je fizička aktivnost bila sastavni deo svakodnevnog posla. Tadašnji dani su podrazumevali kretanje, za razliku od današnjeg sedenja ispred računara i putovanja kolima.“

Bejts ističe da su ljudi postali više vezani za kuću i ekrane i fizička aktivnost se smanjila.

Za one koji rade za računarom, Bejts preporučuje da se nekoliko puta u toku dana ustaje i hoda.

• OPASNA PREDVIĐANJA: Sunce će odbaciti svoje planete i Merkur je prvi na listi; šta će biti sa Zemljom
• Kako skinuti lepak od nalepnice sa plastike? Evo nekoliko saveta.

Takođe preporučuje 3 do 4 dana fizičke aktivnosti nedeljno, kao što je trening snage.

Četvrti razlog: Nedostatak sna

Na kraju, Bejts ističe nedostatak sna kao još jedan važan faktor koji doprinosi epidemiji gojaznosti.

Danas prosečan Amerikanac spava oko 7 sati i 10 minuta. Međutim, šezdesetih godina prosečno trajanje sna je bilo oko 8,5 sati.

Komentarišući ovu promenu, Bejts kaže: „Manjak sna je snažno povezan sa gojaznošću i povećanjem telesne mase. Nedostatak sna povećava nivo hormona gladi, pa ćete sutradan imati mnogo jači apetit. Takođe povećava želju za slatkišima i većim porcijama hrane.“

Nutricionistkinja krivi tehnologiju za narušavanje kvaliteta sna, zbog mnoštva večernjih distrakcija kao što su laptopovi, televizori i telefoni.

„Moramo ponovo sebi da uvedemo vreme za spavanje, jer sada postoji previše iskušenja – da ostanemo budni uz Netfliks ili skrolujemo po telefonu. Moramo da postavimo granice za vreme kada idemo na spavanje“, zaključuje ona.

Sve je više dokaza da se jedna velika tajna krije ispod prašnjavih crvenih prostranstava Marsa. Tajna koja bi mogla da potpuno redefiniše naš pogled na najbližeg komšiju – ogromni rezervoar tečne vode zakopan duboko ispod površine.

Mars je prekriven tragovima nekadašnjih prostranih vodenih tokova. Ali slagalica o tome gde je sva ta voda otišla kada je planeta zahladnela i opustela i dalje nije potpuna, piše RTS, a prenosi Sombor.info.

Nova studija nudi potencijalni odgovor. Koristeći seizmičke podatke od Nasine misije "InSight", otkriveni su dokazi koji pokazuju da seizmički talasi usporavaju u sloju između 5,4 i osam kilometara ispod površine, što bi moglo da ukazuje na prisustvo tečne vode na tim dubinama.

Gde je sva voda nestala?

Mars nije oduvek bio pustara kakva je danas. Pre više milijardi godina, reke su izrezbarile doline, a jezera i mora svetlucala pod zracima sunca.

Kako je Marsovo magnetno polje slabilo i atmosfera se tanjila, veći deo vode je nestao – deo u svemir, deo se zamrzao u polarnim kapama, a deo ostao zarobljen u mineralima do danas.

Međutim, isparavanje, zarmzavanje i zarobljavanje u stenama ne može da objasni za celokupnu količinu vode koja se nalazila na Crvenoj planeti. Računanja su došla do zaključka da količina vode koja „fali“ je dovoljna da pokrije planetu okeanom dubine od 700 do 900 metara.

• Adidas ponovo pomera granice: Stigle su nove Sambe, koje podižu i najobičniji stajling
• Meta osuđena da plati kaznu od 5.000 evra korisniku u Nemačkoj

Jedna hipoteza jeste da je voda iscurela dublje u koru. Mars je u svojoj prošlosti pretrpeo ozbiljna meteoritska „bombardovanja“, koja su mogla da naprave pukotine kroz koje bi voda otekla.

Duboko ispod površine, veće temperature nego na površini bi održavale vodu u tečnom stanju.

Seizmički snimak Marsove kore

Nasina sonda "InSight“ sletela je na Mars 2018. godine kako bi slušala unutrašnjost planete uz pomoć superosetljivog seizmometra.

Proučavajući posebnu vrstu vibracije, naučnici su otkrili značajnu podzemnu anomaliju – sloj između 5,4 i osam kilometara dubine gde su se vibracije kretale sporije.

Ovaj sloj manje brzine kretanja talasa su najverovatnije veoma porozne stene ispunjene tečnom vodom, poput veoma vlažnog sunđera. Nešto slično kao Zemljini vodonosni slojevi.

Izračunali su da bi taj vodonosni sloj na Marsu mogao da sadrži dovoljno vode da pokrije planetu globalnim okeanom dubine od 520 do 780 metara, nekoliko puta više vode nego što se nalazi u ledu na Antarktiku.

• OPASNA PREDVIĐANJA: Sunce će odbaciti svoje planete i Merkur je prvi na listi; šta će biti sa Zemljom
• Kako skinuti lepak od nalepnice sa plastike? Evo nekoliko saveta.

Ova zapremina odgovara procenama o Marsovskoj „nedostajećoj“ vodi (710 do 920 metara dubine globalnog okeana), nakon uračunavanja gubitaka u isparavanju, leđenju i vodi zarobljenoj u mineralima.

Meteoriti i masozemljotresi

Naučnici su do otkrića došli uz pomoć dva udara meteorita 2021. godine i jednog potresa 2022. godine. Ovi događaji su poslali seizmičke talase kroz njegovi koru, slično kao kada kamen upadne u vodu.

Seizmometar na misiji "InSight" registrovao je ove vibracije i iskoristio ih da mapira skrivene slojeve u planetarnoj kori.

Zašto je ovo važno

Tečna voda je esencijalna za život kakvih ga znamo. Na Zemlji brojni mikrobi uspevaju se razvijaju i žive.

Da li bi slični oblici života, ostaci drevnog marsovskog ekosistema, mogli da se održe u ovakvim podzemljnim rezervoarima.

Voda bi mogla da posluži i za više i složenije oblike života – poput budućih ljudskih istraživača. Prerađena bi mogla da obezbedi pijaću vodu, kiseonik, pa i gorivo za rakete.

Naravno, bušenje kilometrima duboko na drugoj planeti je veliki izazov. Međutim, drugi podaci otkrivaju mogućnost da se blizu Marsovog evaktora bliže površini nalazi još zona bogatih vodom, poput rezervoara zaleđenog blata u regionu Utopija planitija.